Sveštena episkopija Gornjokarlovačka Srpska pravoslavna crkva
Ako postoji celi jedan kosmos u ovozemaljskom životu, onda možemo reći da je sadržan u životu nedavno preminulog akademika
Akademik Živanović je životno putovanje započeo u Sarajevu, u kojem je, vrlo brzo, kao dečak, osetio zlo fašizma, čije je zločine, kroz celoživotni i neponovljivi naučni rad, osvetljavao svetlošću istine.
Svedočimo: kroz kosmos ovozemaljskog života – od Sarajeva, mesta rođenja i izgnanstva, do Londona, mesta upokojenja – počivši Srboljub Živanović je nesebično umnožavao prebogate darove kojima ga je Gospod obdario, umnožavao ih je zbog istine i pravde i radi smiraja svih onih čije je stradanje kao naučnik posvedočio i dokazao. A svedočio je, još kao dečak, o progonu Srba iz Sarajeva, iz kojeg su 1941. i 1942. godine u Jasenovac odvedeni mnogi, među kojimasu bili sveti Petar, mitropolit dabrobosanski, i sveti starac Vukašin Mandrapa.
Danas, kada nas pokušavaju „naučiti“ kako smo i koliko stradali u Jasenovcu i kada bezuspešno pokušavaju da kroje istoriju po meri neopisivog bezumlja, koje, samo po sebi, predstavlja poraz za čoveka, delo akademika Živanovića je svima nama vodilja i stalna opomena.
Otkada je 1964. godine kao mladi antropolog kročio na jasenovačka stratišta, akademik Živanović je svoj život posvetio istini i samo istini, oslobađajućoj u onoj meri koju su svojim svedočenjima izneli retki preživeli i u onoj meri u kojoj su svojim kostima svedočili umoreni Srbi.
Danas, kada pojedinci zlonamerno nameću narativ da nije bilo naučnog pristupa stradanjima u Jasenovcu, akademik Živanović je neko pred kojim bi svi takvi narativi trebalo da zaneme.
Od dana progonstva iz Sarajeva zbog svog srpskog identiteta do progonstva zbog istine o jasenovačkom stradanju, koju je naučno uveo u poratni jugoslovenski svet, akademik Živanović je postao „nepodoban“ jer je nepobitna istina koju je iznosio bila mnogima, koji su na genocidu nad srpskim narodom gradili svoje karijere, njihov kamen spoticanja.
Njegov rad nije bio samo nauka nego upravo celi kosmos, nenadmašna misija svedočenja o njima koji stradaše Hrista radi. Iako je objavljivanje njegovih naučnih saznanja zaustavljeno onog trena kadaje potvrđena njihova tačnost, mladi antropolog se nije sagnuo pred silama neistine nego je putem istine išao sve do kraja svoga ovozemnog života. Tim putem išao je onako kako je išao i sveti Vukašin koji je neposredno pred svoje pogubljenje u Jasenovcu, mučen najstrašnijim mukama, rekao svome dželatu: „Samo ti, dijete, radi svoj posao!“ Akademik Živanović je pomogao da se sazna kakav su „posao“ obavljali jasenovački zločinci.
Ovim plamičkom voštanice, uvreme kada očekujemo Rođenje Spasitelja sveta i Davaoca smisla radosti i žalosti, veselja i stradanja, opraštamo se sa akademikom Živanovićem, što nam pokazuje simvoliku životnog putovanja čoveka koji je ostavio pečat istine o nezamislivim razmerama stradanja našeg naroda.
Olivera Jovanović,
Glavni i odgovorni uurednik
Pravoslavlja, novina Srpske Patrijaršije
