Пламичак воштанице за Србољуба Живановића – великог човека и научника

Ако постоји цели један космос у овоземаљском животу, онда можемо рећи да је садржан у животу недавно преминулог академика

Академик Живановић је животно путовање започео у Сарајеву, у којем је, врло брзо, као дечак, осетио зло фашизма, чије је злочине, кроз целоживотни и непоновљиви научни рад, осветљавао светлошћу истине.

Сведочимо: кроз космос овоземаљског живота – од Сарајева, места рођења и изгнанства, до Лондона, места упокојења – почивши Србољуб Живановић је несебично умножавао пребогате дарове којима га је Господ обдарио, умножавао их је због истине и правде и ради смираја свих оних чије је страдање као научник посведочио и доказао. А сведочио је, још као дечак, о прогону Срба из Сарајева, из којег су 1941. и 1942. године у Јасеновац одведени многи, међу којимасу били свети Петар, митрополит дабробосански, и свети старац Вукашин Мандрапа.

Данас, када нас покушавају „научити“ како смо и колико страдали у Јасеновцу и када безуспешно покушавају да кроје историју по мери неописивог безумља, које, само по себи, представља пораз за човека, дело академика Живановића је свима нама водиља и стална опомена.

Откада је 1964. године као млади антрополог крочио на јасеновачка стратишта, академик Живановић је свој живот посветио истини и само истини, ослобађајућој у оној мери коју су својим сведочењима изнели ретки преживели и у оној мери у којој су својим костима сведочили уморени Срби.

Данас, када појединци злонамерно намећу наратив да није било научног приступа страдањима у Јасеновцу, академик Живановић је неко пред којим би сви такви наративи требало да занеме.

Од дана прогонства из Сарајева због свог српског идентитета до прогонства због истине о јасеновачком страдању, коју је научно увео у поратни југословенски свет, академик Живановић је постао „неподобан“ јер је непобитна истина коју је износио била многима, који су на геноциду над српским народом градили своје каријере, њихов камен спотицања.

Његов рад није био само наука него управо цели космос, ненадмашна мисија сведочења о њима који страдаше Христа ради. Иако је објављивање његових научних сазнања заустављено оног трена кадаје потврђена њихова тачност, млади антрополог се није сагнуо пред силама неистине него је путем истине ишао све до краја свога овоземног живота. Тим путем ишао је онако како је ишао и свети Вукашин који је непосредно пред своје погубљење у Јасеновцу, мучен најстрашнијим мукама, рекао своме џелату: „Само ти, дијете, ради свој посао!“ Академик Живановић је помогао да се сазна какав су „посао“ обављали јасеновачки злочинци.

Овим пламичком воштанице, увреме када очекујемо Рођење Спаситеља света и Даваоца смисла радости и жалости, весеља и страдања, опраштамо се са академиком Живановићем, што нам показује символику животног путовања човека који је оставио печат истине о незамисливим размерама страдања нашег народа.

Оливера Јовановић,

Главни и одговорни ууредник

Православља, новина Српске Патријаршије