I stvori Bog muško i žensko…

I stvori Bog muško i žensko… I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga, muško i žensko stvori ih. (1 Moj 1,27)  

Uovom starozavetnom opisu stvaranja sveta jasno je koga Bog stvara. Bog stvara čoveka – muškarca i ženu. Po samom činu stvaranja sveta i čoveka ex nihilo (ni iz čega) očigledno je gde je mesto žene u svetu – u Crkvi. Bog ni iz čega stvara i muško i žensko u dostojanstvu života koje ženi, kao i muškarcu, par excellence pripada. O istovetnom dostojanstvu muškarca i žene govori Hristos odgovarajući na pitanja o muško-ženskim odnosima, a koja mu postavljaju fariseji: A on odtovarajući reče im: Niste li čitali da je njih Tvorac od početka stvorio muško i žensko? (Mat 19,4)

Za crkvene ljude, posebno akcentovanje žene u Crkvi je suvišno, jer je mesto žene u Crkvi njeno prirodno mesto. Ipak, ako se osvrnemo na današnjicu punu slobodnih interpretacija svakodnevice, rodno umesto polno osetljivih tema, ljudskih prava, deklaracija, tumačenja da čovek može da bude sve što mu padne na pamet, nasušna je potreba je da budemo jasni i glasni u stavu: Sve mi je slobodno ali sve ne koristi, sve mi je slobodno ali sve ne izgrađuje (1Kor 10,23). Crkva jeste mesto gde se čovek izgrađuje i gde se slobodno prinose darovi u zajednici koja počiva na ljubavi čoveka prema Bogu što porađa ljubav čoveka prema čoveku. A Bog nas je sve nagradio posebnim darovima zbog kojih jesmo neponovljiva bića.

Godina iza nas je bila prepuna populističkih interpretacija crkvenih stavova, na koje jedino možemo da odgovorimo istinom, učenjem Crkve u kojoj su sadržani svi naši darovi života, darovi kojima svedočimo sebe u punom identitetu pravoslavnih hrišćana.

Bog nas stvara kao neponovljiva bića. Bog stvara muško i žensko. Rađamo se sa svojim darovima kojima se uzazajamno nadopunjujemo i činimo celinom. Muškara i žena jesu partneri i taj partnerski odnos grade kroz darove koje prinose na oltaru života i Boga živoga. Darovi su različiti i u tome jeste lepota Božje tvorevine – sveta.

Svi mi iz Crkve na pozornici života koji je svetinja, porađamo najbolji deo sebe i uzrastamo u zajednici sa Bogom, sa ljudima i sa prirodom, prinoseći svoje darove, ne deklarativno nego suštinski – životno. Mi, muškarci i žene!

Olivera Jovanović,

glavni i odgovorni urednik Pravoslavlja