И створи Бог мушко и женско…

И створи Бог мушко и женско… И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га, мушко и женско створи их. (1 Moj 1,27)  

Уовом старозаветном опису стварања света јасно је кога Бог ствара. Бог ствара човека – мушкарца и жену. По самом чину стварања света и човека ex nihilo (ни из чега) очигледно је где је место жене у свету – у Цркви. Бог ни из чега ствара и мушко и женско у достојанству живота које жени, као и мушкарцу, par excellence припада. О истоветном достојанству мушкарца и жене говори Христос одговарајући на питања о мушко-женским односима, а која му постављају фарисеји: А он одтоварајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско? (Мат 19,4)

За црквене људе, посебно акцентовање жене у Цркви је сувишно, јер је место жене у Цркви њено природно место. Ипак, ако се осврнемо на данашњицу пуну слободних интерпретација свакодневице, родно уместо полно осетљивих тема, људских права, декларација, тумачења да човек може да буде све што му падне на памет, насушна је потреба је да будемо јасни и гласни у ставу: Све ми је слободно али све не користи, све ми је слободно али све не изграђује (1Кор 10,23). Црква јесте место где се човек изграђује и где се слободно приносе дарови у заједници која почива на љубави човека према Богу што порађа љубав човека према човеку. А Бог нас је све наградио посебним даровима због којих јесмо непоновљива бића.

Година иза нас је била препуна популистичких интерпретација црквених ставова, на које једино можемо да одговоримо истином, учењем Цркве у којој су садржани сви наши дарови живота, дарови којима сведочимо себе у пуном идентитету православних хришћана. Бог нас ствара као непоновљива бића. Бог ствара мушко и женско. Рађамо се са својим даровима којима се узазајамно надопуњујемо и чинимо целином. Мушкара и жена јесу партнери и тај партнерски однос граде кроз дарове које приносе на олтару живота и Бога живога. Дарови су различити и у томе јесте лепота Божје творевине – света.

Сви ми из Цркве на позорници живота који је светиња, порађамо најбољи део себе и узрастамо у заједници са Богом, са људима и са природом, приносећи своје дарове, не декларативно него суштински – животно. Ми, мушкарци и жене!

Оливера Јовановић,

главни и одговорни уредник Православља