Sveštena episkopija Gornjokarlovačka Srpska pravoslavna crkva
U subotu, 21. oktobra 2023. godine, u hramu Silaska Svetoga Duha na apostole u Vinkovcima, svečano je proslaljen patron Eparhije osečkopoljske i baranjske – Sveti Stefan Štiljanović.
Liturgijskim slavljem načalstvovao Njegovo Preosveštenstvo Episkop gornjokarlovački g. Gerasim, uz sasluženje Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita bregalničkog g. Ilariona i Njihovih Preosveštenstava Episkopa dalmatinskog g. Nikodima, šabačkog g. Jeroteja, mohačkog g. Damaskina i osečkopoljskog i baranjskog g. Heruvima, kao i sveštenstva i monaštva Eparhije osečkopoljske i baranjske i drugih eparhija Srpske Pravoslavne Crkve.
Po pročitanom jevanđelskom odeljku besedio je Preosvešteni Episkop šabački g. Jerotej:
-U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Sav život Gospoda našega Isusa Hrista ovde na zemlji bio je projava Carstva Nebeskoga. Zato i kaže: ”Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko”. U jednom odeljku Jevanđelja po Mateju govori se o tome kako je sam apostol Matej sreo Gospoda Isusa Hrista. Levije, ili Matej. On je bio carinik, poreznik, a što nije bila jedna veoma omiljena i popularna profesija tada u narodu. Često su ti carinici bili povezani sa zelenaštvom i kamatarenjem i zbog toga ih narod nije voleo. Međutim, slava o Gospodu Isusu Hristu, o Njegovim čudima i poukama već se bila pronela po Galileji i Sveti apostol Matej je bio čuo za Gospoda Isusa Hrista. Kada ga je ugledao promenio se čitav njegov život, pogotovo otkad ga je On pozvao da krene za njim. U tom susretu se desio susret Boga i čoveka, istinitog Boga i čoveka bogotražitelja koji je bez obzira na svoju profesiju i mane koje je posedovao, negde u dubini duše je čeznuo da sretne Boga. Kada se taj susret desio on je odma krenuo za njim. A da je to bio zaista jedan tektonski poremećaj u njegovoj duši vidi se po tome da je napravio čitavo slavlje, jer je pozvao sve svoje prijatelje carinike, kao i ostale grešnike, kako ih nazivaju književnici, odnosno one ljude koji su hteli da se druže sa njim kao sa carinikom. Dok izvan vrata ostaju takozvani pravednici, ljudi tada establirani kao predstavnici zvanične judejske vere i poznavaoci Svetoga Pisma. I oni su takođe tražili Boga, ali u tom svom čitanju nekako su ga našli kroz neku sopstvenu projekciju. Bili su zadovoljni takvim životom, jer takvog jednog pristupa samodovoljnog i samozaljubljenog su i prezirali ostale ljude smatrajući ih nižima od sebe, a sebe smatrajući višim. Čineći grehe oni su to pravdali svojom pobožnošću i svojim zaslugama. Zato im je bilo veoma čudna da eto taj novi čuveni rabin, koji čini takva čudesa, Isus Hristos, da On sad odjednom se druži sa takvim ljudima i da sedi sa njima i radujem im se kao svojim prijateljima. To je bilo iz razloga što oni ustvari u Njemu i nisu prepoznali Boga. Do tog susreta, kao što je došlo do susreta Mateja i Isusa Hrista, nije ni došlo. Jer oni su već našli što im je bilo potrebno, i pritom su od svega toga još imali i materijalnu korist i ustvari sve ih je više počeo živcirati takav učitelj koji sad priča o nekom Carstvu Nebeskom gde upravo ovaj svet i običan i grešan po merilima ovog sveta ima mesta. Jer u njihovom viđenju Carstva Nebeskog ima mesta samo za njih, a ovi ostali treba da gore u paklu, a pri tome oni će se naslađivati gledajući sve kako gore u paklu. Nažalost, da li ima većeg pakla od takvog stanja ljudske duše. Sveto Jevanđelje je večno i važi za sve ljude svih vremena, kako za ljude u Hristovo vreme tako i danas. Tako i u vreme svetitelja kojeg danas proslavlja ova sveta Eparhija na čelu sa svojim Episkopom, Gospodinom Heruvimom, Sveti pravedni knez Stefan Štiljanović. On je kao i Matej u Hristovo vreme imao svoj susret sa Hristom, pošao je za Njim. Ali nije kao Matej postao apostol Hristov, nego je ostao u svom zvanju. Kao vladalac svog naroda, odnosno dela naroda koji mu je bio poveren u ovim krajevima. Ono što je bilo bitno je to da je on nastavio da sleduje za Hristom i da bude sa onima koje Hristos voli. Slično onim carinicima i grešnicima koji su se okupili oko apostola Mateja u Jevanđelju. Tako je i on voleo verni narod, borio se za njega, sačuvao ga i shvatao je sledovanje za Hristom kao pre svega služenje tom istom narodu, kao žrtvu za taj isti narod. Da je ta žrtva njegova i njegovo služenje bilo bogougodno kazuje nam najviše njegovo proslavljenje. Jer, kako to često biva sa svetiteljima njihov život je ovde na zemlji sakriven. Sakriven je na zemlji, ali je zato poznat Hristu i Nebesima. I onda Bog, kada mi najmanje očekujemo, projavi takvog čoveka da je svetitelj Božiji. I mi se svi čudimo kako je on svetitelj, pa živeli smo sa njim, nije nam tako izgledao, a ustvari ako malo dublje razmislimo, pogledamo u njegov život, videćemo da je zaista svetitelj. Zato je bitno, da se uvek sećamo ovog susreta apostola Mateja sa Hristom, da se sećamo tog iskrenog susreta čoveka sa Bogom gde nema više nikakvih laži, nikakvih maski, nego čovek izlazi pred Boga onakav kakav jeste. I samo tada se može desiti istinski susret, u ljudskoj duši blagodat Božija da pokrene veru. Primer Svetoga pravednoga kneza Stefana Štiljanovića, čije mošti danas leže u Sabornom hramu u Beogradu, i onima koji pritiču sa verom i molitvom podaruju isceljenje, pokazuje da je moguće biti i vladalac naroda a opet biti svetitelj Božiji. Samo je bitno da li čovek sleduje za Hristom ili sleduje za svojim idolima koje je sam stvorio. U slučaju kada čovek sleduje Hristu onda on ljubi svoj narod, čuva svoj narod kao što dobri pastir čuva svoje stado, i spreman je i da da život svoj za svoj narod. A sa druge strane, kada imamo sebične, đavoimane vladare, vukove u jagnjećoj koži, pošto oni obožavaju da se pokazuju kao jaganjci, oni gledaju samo sebe. Gledaju kako da iskoriste taj narod za neke svoje najprizemnije ciljeve, da bi sačuvali svoju kožu spremni su da sve satru, da svi izginu samo da se oni spasu. Po tome vidite kako mogu da se razlikuju pravi pastiri, pravi vladari, a kako mogu da se razlikuju oni drugi. Zato, draga braćo i sestre, sećajući se primera Svetog apostola Mateja i današnjeg slavljenika Svetoga kneza Stefana Štiljanovića, koji nam pokazuje da je Jevanđelje moguće, da je moguće živeti po Jevanđelju samo ako je čovek otvoren i iskren, ako je spreman da voli Boga. Svima vam čestitam današnji veliki praznik, vama i pre svega vašem Preosveštenom Episkopu Heruvimu, i da ugledajući se na njegov primer ne klonete duhom nego da hrabro nastavite da hodite svojim putem uvek se uzdajući u Boga i Njegovog Svetitelja Stefana. Živeli, na mnogaja ljeta! Amin.
Posle osvećenja slavskih obeležja, kojim je načalstvovao Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit bregalnički g. Ilarion, besedio je Episkop gornjokarlovački g. Gerasim čestitavši domaćinima krsnu slavu:
– U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Neka je blagosloven današnji dan i ovo Sveto Sabranje gde smo se sabrali da proslavimo Slavu Eparhije osečkopoljske i baranjske i svih vas, vašega Episkopa i sveštenika i vas bogoljubivog naroda – Svetog Stefana Štiljanovića. Blagodarimo Gospodu koji nas je ovde sabrao i koji nam daje sve što nam u našem životu treba. Jer i ono što je loše i ono što je dobro jeste po volji i dopuštenju Božijem, a čemu mi treba da blagodarimo i da to prihvatamo. Kako možemo da primimo da primimo nešto dobro i lepo, tako isto i ako naiđu neka iskušenja treba i to da prihvatamo, da molitvom Gospodu uspemo to sve prevazići.
Živimo u jednom poprilično teškom i nezgodnom vremenu kada čujemo glasove o mnogim nevoljama, ratovima, progonima i ljudi i crkava, sveštenika, episkopa, ali treba da imamo uvek jedno na pameti – da sve što nas snalazi jeste po dopuštenju Božijem i da treba uspravni i podignute glave prevazići sve poteškoće, blagodareći Bogu što nas kroz te nevolje posećuje. Blagoslov je veliki kada nas Gospod na bilo koji način vraća na pravi put, na put bogootaca, Krsta, Raspeća i Vaskrsenja. Neka Gospod bude milostiv svima nama, molitvama Prečiste Matere Njegove, Svetoga kneza Stefana Štiljanovića i svih svetih, da uvek i na svakom mestu bude sa nama. Blagodarim Preosvećenom Episkopu osečkopoljskom i baranjskom, vašem Arhijereju koji nas je u ovaj dan pozvao, sabrao, da evo zajedno sa vama proslavimo ovaj divan praznik i Eparhijsku slavu. Ja čestitam vašem Episkopu, vama sveštenicima i dragome narodu, pravoslavnom, srpskom, ovde sabranom u ovom svetom hramu. Neka Gospod molitvama Svetog Stefana Štiljanovića bude vazda sa vama. Jer dok ste u crkvi, kako kaže Sveti Dimitrije Rostovski, na brodu spasenja a to jeste Crkva, tu ste sigurni da uplovite u luku mirnu i tihu, pred presto Božiji. Još jedamput, neka vam je svima srećno i blagosloveno. Amin.
Sabranima se rečima hvale obratio i domaćin, Episkop Heruvim:
-Posle ovako divnih reči i besede vladike Jeroteja i našeg dragog vladike Gerasima ja nemam više ništa da dodam, osim da zablagodarim Gospodu što nas je danas sabrao ovde molitvama našeg zastupnika Svetog Stefana Štiljanovića, da zablagodarim braći arhijerejima koji su pored svih obaveza u svojim eparhijama bili danas ovde zajedno sa nama i što su uzeli učešća u proslavi naše Eparhijske slave.
Blagodarim predstavnicima naše matične države Republike Srbije, konzulu Republike Srbije u Vukovaru gospođi Ljudmili Ostojić, našem dragom atašeu pri ambasadi Republike Srbije u Zagrebu gospodinu Bojanu Veličkoviću, blagodarim našoj potpredsednici Vlade Republike Hrvatske gospođi Anji Šimpragi, našoj dragoj saborskoj zastupnici gospođi Dragani Jeckov, našem doktoru Vojislavu Stanimiroviću, našim načelnicima koji su se danas sa nama zajedno sabrali i direktoru Pokrajinske vlade gospodinu Martinoviću, i svima vama draga braćo i sestre koji ste uzeli učešća u proslavi naše Eparhijske slave. Da nas Gospod sve blagoslovi, da nas štiti i čuva i da nas molitve Svetog Stefana Štiljanovića uvek prate štite i krepe, da uvek njegov primer imamo u životu. Živi, srećni i blagosloveni bili! Amin.
