Sveštena episkopija Gornjokarlovačka Srpska pravoslavna crkva
Sektor za informisanje OSCP-a, 20.02.2024. Njegova Svetost Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril razmatra zaključak Sinodalne biblijske teološke komisije o katoličkoj deklaraciji „Fiducia supplicans“. Deklaracija koju je nedavno usvojila Kongregacija za doktrinu vere Rimokatoličke Crkve tiče se blagoslova nevenčanih heteroseksualnih zajednica i istopolnih parova. O ovoj rezonantnoj temi, dijalogu sa katolicima, kao i „papskim” težnjama Carigradske Patrijaršije i hramovima Ruske Pravoslavne Crkve u Mađarskoj govorio je predsednik Sinodalne biblijske teološke komisije, mitropolit budimpeštanski i mađarski Ilarion u ekskluzivnom intervjuu za RIA Novosti.
– Vladiko Ilarione, kako komisija koju predvodite razmatra deklaraciju „Fiducia supplicans“?
– Proučili smo ovaj dokument prema zapovesti Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila. Održali smo plenum Sinodalne biblijske teološke komisije i imao sam priliku da rezultate plenuma lično predstavim Njegovoj Svetosti Patrijarhu.
– Zašto je Ruska Pravoslavna Crkva uopšte preuzela na sebe razmatranje ove deklaracije, budući da je to interni dokument Rimokatoličke Crkve?
– Zato što imamo dijalog sa Katoličkom Crkvom, saradnju. Smatrali smo da je naša dužnost da odgovorimo na tako radikalnu inovaciju.
– Postoji mnogo različitih tumačenja deklaracije. Jedni kažu da je to međukorak ka venčanju istopolnih parova, drugi kažu da dokument otvara mogućnost ljudima da dobiju pomoć od Crkve, pored ostalog, i u borbi protiv svojih strasti, da oni koji dolaze budu redom blagosloveni, da se ne dopušta imitacija svadbe. Kakvo je Vaše mišljenje?
– Deklaracija „Fiducia supplicans“ je nedvosmisleno izazvala veoma negativnu reakciju naše komisije. Jednoglasnog smo mišljenja u tome da ovaj dokument odražava veoma ozbiljno odstupanje od hrišćanskih moralnih normi. Rekli ste da se blagoslov može obavljati redom, ali zapravo toga nema u dokuemtu. Dokument upravo govori o blagoslovu parova, pri čemu se pominju dve kategorije parova. Jednu čine parovi koji su u takozvanoj nesređenoj situaciji. Odnosno, radi se o muškarcu i ženi koji žive u vanbračnoj ili građanskoj zajednici. U Katoličkoj Crkvi ima dosta takvih situacija, jer je proces razvoda veoma složen i teško je, gotovo nemoguće, dobiti blagoslov Crkve za razvod. A druga kategorija osoba o kojima se govori u dokumentu su istopolni parovi. I tako se i prema jednima i prema drugima primenjuju isti kriterijumi.
– Po oceni komisije, šta je ovde glavna protivrečnost sa hrišćanstvom?
– O istopolnim parovima se govori kao o ljudima kojima je za isceljenje i uzdizanje potreban blagoslov Crkve. To jest, možete ih blagosloviti u paru, a ne svakog pojedinačno. Da, deklaracija izražava, više puta i u različitim oblicima, zabrinutost da se takvi blagoslovi ne ritualizuju, da budu spontani i da spolja ne liče na venčanje. Zbog te brige nude se razne konkretne preporuke kako da se takvi blagoslovi razlikuju od venčanja. Dokument implicira da učenje Crkve o braku kao zajednici muškarca i žene, otvorenoj za rađanje, ostaje nepromenjeno. No, u isto vreme, ova praksa blagosiljanja istopolnih parova, sa naše tačke gledišta, u radikalnoj je suprotnosti sa hrišćanskim moralnim učenjem.
– Možete li detaljnije da objasnite?
– Dokument ništa ne govori, na primer, o tajni Ispovesti, pokajanju ili borbi protiv greha. Odnosno, pastirska pomoć, koja se pruža ljudima u nesređenoj situaciji ili u istopolnoj zajednici, prema ovom dokumentu, uopšte ne podrazumeva da, na primer, sveštenik ovim ljudima govori o grešnosti njihovog načina života. To se posebno odnosi, naravno, na istopolne parove. I uopšte, reč „greh” u ovom dokumentu se pominje više puta, ali isključivo u kontekstu misli da ljudski gresi ne mogu prevazići ljubav Božiju, da Božija milost deluje uprkos našim gresima. A onim ljudima koji dolaze po blagoslov upravo kao par ne nudi se ni pokajanje, ni ispravljanje načina života.
– Zašto je onda, po Vašem mišljenju, Katolička Crkva usvojila takav dokument o priznanju vanbračnih zajednica i venčanja istopolnih parova?
– Ne mislim da se može govoriti o venčanju istopolnih parova, jer je do sada deklarisano da učenje Katoličke Crkve o braku kao zajednici muškarca i žene ostaje nepromenjeno.
Međutim, vidimo šta se dešava u protestantskim zajednicama: sve je počelo od istog, od nekih neritualizovanih, spontanih blagoslova, a onda su u nekim protestantskim zajednicama jednostavno uveli ritual blagosiljanja istopolnih parova. Ne mislim da će Katolička Crkva doći do toga, ali sve se ovo doživljava kao veoma opasan signal i ustupak rukovodstva Katoličke Crkve onim liberalnim krugovima koji pokušavaju da diktiraju svoj plan rada.
– Rekli ste da je to „ustupak rukovodstva“, ali kako su katolički svet u celini, sveštenici i parohijani reagovali na ovaj dokument, šta znate o tome?
– Deklaracija je već izazvala veoma kontroverznu reakciju u katoličkom svetu. Naravno, odobrili su je i radovali su joj se razni gej aktivisti i predstavnici seksualnih manjina. Ali, na primer, lokalne strukture Katoličke Crkve u nekim slučajevima otvoreno su se protivile ovoj deklaraciji.
– U kojim zemljama se to dogodilo?
– Mađarska biskupska konferencija odlučila je da blagoslov istopolnih parova nije moguć ni pod kojim uslovima. Dokument neće biti primenjen u Mađarskoj. I, takođe, na primer, u Nigeriji, Kazahstanu i Belorusiji. Mislim da to definitivno neće biti sprovedeno u afričkim zemljama. Tačnije, ovaj dokument je već stvorio ozbiljnu podelu unutar same Katoličke Crkve.
– Šta će nadalje biti sa dokumentom o dokumentu, rezultatima razmatranja Sinodalne biblijske teološke komisije Vatikanske deklaracije?
– Sinodalna biblijska teološka komisija uvek radi po zapovesti Njegove Svetosti Patrijarha ili Patrijarha i Svetog Sinoda. Kada pripremamo neki tekst dajemo ga Patrijarhu, a zatim Njegova Svetost odlučuje o njegovoj budućoj sudbini. Ili se taj dokument objavljuje, ili se objavljuje sa amandmanima, ili postaje osnova za neke odluke, radnje, pisma…
– Kakvu reakciju katolika očekujete na zaključak komisije Ruske Crkve?
Ne bih želeo da predviđam reakciju, ali mi smo uradili svoj posao. Naša komisija se zove biblijsko-teološka i skrenuli smo pažnju da tu novu praksu nikako ne možemo opravdati Svetim Pismom, jer Sveto Pismo izražava potpuno nedvosmislen pogled na istopolnu zajednicu. Skrenuli smo pažnju da, sa naše tačke gledišta, ove nove odluke Katoličke Crkve protivreče osnovnim hrišćanskim moralnim normama.
Prešli smo svoj deo puta. Teško mi je da predvidim kakva će biti buduća sudbina dokumenta komisije, a kakva će biti reakcija povodom njega u Katoličkoj Crkvi u slučaju da bude objavljen. No, već vidimo reakciju u Katoličkoj Crkvi i u svetu o samoj deklaraciji („Fiducia supplicans“ – prim.ur.).
– Kako sve to utiče na današnji odnos Ruske Pravoslavne Crkve i Rimokatoličke Crkve? Da li se trenutno spremaju neka zajednička mirovna zalaganja, naročito u domenu rešavanja situacije u Ukrajini?
– Ne znam ništa o tome. I kada je Papa Franja prošle godine dolazio u Budimpeštu i kada sam se sastao sa njim, nismo razgovarali o tome. Istina, kada je Papa leteo avionom iz Mađarske novinari su ga pitali o čemu je razgovarao sa premijerom Orbanom i mitropolitom Ilarionom. On je odgovorio: „Naravno da nismo pričali samo o Crvenkapi.“ Mislim da je Papa ipak imao u vidu, pre svega, gospodina Orbana, sa kojim je, naravno, razgovarao o političkim pitanjima. Sa mnom nije razgovarao o političkim temama.
– A „Crvenkapa“ je samo šala?
– Da, metafora. Verovatno je to značilo da se govorilo o ozbiljnim stvarima.
– Više puta ste isticali da carigradski Patrijarh pretenduje na ulogu „Pape“ u pravoslavnom svetu. Kako biste prokomentarisali izveštaje da je ove nedelje vratio čin protojereju Aleksiju Uminskom, koji je lišen čina u Ruskoj Crkvi zbog kršenja svešteničke zakletve – odbijanja da ispuni Patrijaršijski blagoslov čitanja molitve za Svetu Rusiju u kojoj je molitva za pobedu?
– Prethodni projekat Sinodalne biblijske teološke komisije bila je izrada detaljnog dokumenta o novoj eklisiologiji Carigrada, tj. o novinama u učenju o Crkvi. One, po našem mišljenju, veoma ozbiljno odstupaju od pravoslavnog Svetog Predanja i zapravo predstavljaju pokušaj da se Pravoslavnoj Crkvi u univerzalnim razmerama nametne novi model upravljanja, sličan onom koji postoji u Katoličkoj Crkvi. Naš dokument se zove „O izobličavanju pravoslavnog učenja o Crkvi u delima jerarhije Carigradske Patrijaršije i govorima njenih predstavnika“ (odobren na Arhijerejskom Saboru 2023. – prim.ur.)
U tom dokumentu pokazujemo da su vekovima pravoslavni Patrijarsi, pored ostalih i carigradski, u polemikama sa katolicima, branili stanovište da su Pomesne Pravoslavne Crkve međusobno ravnopravne, da ne može postojati jedna zemaljska glava cele Vaseljenske Crkve. Ali ti konkretni postupci koje sprovodi carigradski Patrijarh Vartolomej, naročito oko legalizacije ukrajinskog raskola, vraćanja činova onima koji su ga iz nekih razloga izgubili, predstavljaju radnje koje proizilaze iz njegove nove doktrine. Uostalom, Carigrad se sada proglašava za vrhovni apelacioni sud.
Tačnije, neki klirik neke Pomesne Crkve, nezadovoljan odlukom svog Sveštenonačalstva, sada može da se obrati Carigradu, a Carigrad će doneti odluku po svom nahođenju. Štaviše, taj klirik može teritorijalno ostati u istom položaju, kao što je bio slučaj u Litvaniji, kada je Carigrad „vratio čin“ sveštenoslužiteljima koji su ga izgubili, a oni su i dalje u Litvaniji. Na osnovu njih sada je stvorena paralelna struktura Carigradske Patrijaršije u Litvaniji, u momentu kada je ova država deo kanonske teritorije Ruske Pravoslavne Crkve.
– Ispada da dokument „O iskrivljavanju pravoslavnog učenja o Crkvi u delima jerarhije Carigradske Patrijaršije“, koji je usvojen prošle godine, još nije urazumio protivnike?
– Nismo zamišljali da će taj dokument da urazumi jerarhe Carigradske Patrijaršije. Ali, prvo, morali smo da pripremimo taj dokument za našu unutrašnju upotrebu, da bi svi u Crkvi jasno razumeli zašto je došlo do prekida (opštenja sa Carigradskom Patrijaršijom – prim.ur.), i da ne govorimo o nekim situacionim nesuglasicama, već o suštinskom neslaganju. Carigrad je razvio potpuno novo eklisiološko učenje, koje je u suprotnosti sa Svetim Predanjem Pravoslavne Crkve. Osim toga, naravno, želeli smo da se naš dokument čita i u drugim Pomesnim Crkvama, a posebno u onima koje se ne slažu sa Carigradom. I znamo da se tamo čitalo sa velikom pažnjom.
– Tačnije, primećujete pozitivne rezultate u komunikaciji sa predstavnicima drugih Pomesnih Pravoslavnih Crkava po ovom pitanju?
– Da.
– Vladiko, a kako se u poslednje vreme promenila situacija sa restauracijom i izgradnjom duhovnih i kulturnih objekata u Mađarskoj: Uspenjskog sabornog hrama u Budimpešti, crkava u Miškoljcu, Tokaju, Hevizu?
– Naš glavni objekat je Uspenjski saborni hram u Budimpešti, koji se nalazi u samom centru, na obali Dunava, na Petefijevom trgu pored spomenika velikom narodnom pesniku Mađarske Šandoru Petefiju. Ovaj hram je podignut krajem XVIII veka. Carigradska Patrijaršija je pokušala da ga sudski prisvoji. Baš kada sam bio privremeni administrator Eparhije budimpeštanske i mađarske u periodu od 2003. do 2009. godine vodili smo parnicu sa Carigradom jer su nas tužili. Dobili smo u sva tri sudska slučaja, ali je sve trajalo oko šest godina. Istovremeno je počela i restauracija Uspenjskog sabora. Uspeli smo da obnovimo postolje ispod jedne od oštećenih kula, za šta je kompanija Lukoil dala novac.
Ali potpuna restauracija omogućena je nakon što je mađarska vlada 2017. godine izdvojila značajnu sumu za četiri objekta: Uspenjski saborni hram u Budimpešti, crkvu Svetog Nikole u Tokaju, crkvu Svete Trojice u Miškoljcu i hram posvećen ikoni „Živonosni Istočnik“ u Hevizu. Nažalost, pandemija je u velikoj meri usporila tok restauratorskih radova na prva tri objekta i izgradnju četvrtog. No, sada je restauracija Uspenjskog sabornog hrama u završnoj fazi. Spoljne popravke su završene, unutrašnje skoro gotove, a sada se bavimo samo restauracijom ikona u ikonostasu.
Hram u Hevizu je izgrađen i u toku su završni radovi. Druga dva objekta su još uvek u različitom stepenu spremnosti: u Miškoljcu još traju restauratorski radovi, u Tokaju su pri kraju.
Razgovarala Oljga Lipič
Izvor: Мospat.ru
