Мојсије Благородни от Миоковић
(1807-1823)
 

Рођен је у селу Јозефовац код Кикинде у Банату 23. августа 1770. Замонашен је у манастиру Раковцу 1. јула 1785. У епархију је дошао веома млад са епископом Генадијем Димовићем још године 1786. Владика Авакумовић рукоположио га је за јеромонаха и поставио за свог замијеника, када је одмах по устоличењу отпутовао у Беч. 1788. произведен је за архимандрита у манастиру Раковцу у Срему, али остаје замијеник епископа у Плашком. Умро је 14. децембра 1823. године и сахрањен у крипти катедрале у Плашком. Што као придводни монах, што као администратор, што као епархијски архијереј, Миоковић је провео у Епархији пуних 30 година.

Још прије избора за епископа Миоковић је упознао прилике у епархији. Као епископ прави план да се од прилога свештенства и народа као и његовом личном дотацијом отвори у Епархији неколико српских школа, Илирическа школа владике Видака била је затворена. Војне власти настојале су да што више одвоје свештенство од народа. Забрањивано им је да иду по славама, да крштавају по домовима, па и освећивање домова.

За вријеме владике Миоковића десили су се крупни политички догађаји. Миром у Шенбруну 1809. ови крајеви потпали су под Наполеонову власт. Исте године у новембру  Стратимировић се опрашта од ове Епархије посебном посланицом. У посланици митрополит моли Бога да владику и његову паству одељену од нас, сачува у православљу. Нова команда доставља владики Миоковићу упутство да и даље самостално управља епархијом по постојећим прописима. Године 1810. маршал Мармонт обилази све војне команде на подручју епархије.  У свом извјештају примјећује да на овом подручју нема школа  и да свештенство оскудно живи. Исте године владика Миоковић предлаже генералу да се реорганизују парохије. У исто вријеме моли да се у епархији отвори 10 Илирических основних школа, а да се  у Карловцу и у сједишту сваке илирсје провинције оснује по један филозофско-богословскиб семинар. Директоре семинара предлагао би епископ а потврђивала их је влада. Оваква настојања владике Миоковића дала су добре резултате. У јесен 1810. у Плашком је отворена богословска школа која је дала више добрих свештеника.

Француска управа остала је до године 1812. Нажалост није у цјелини сачувана владичина коресподенција са француским властима. У политичким промјенама владика Миоковић добро се сналазио и био од велике помоћи народу у несигурним временима и гладним годинама. Под старост је оболио, па се то одразило на прилике у Епархији. Повео је рачуна и о обдареном гомирском монаху Јосифу Рајачићу. Изгледа да га је спремао за свога насљедника, па га је још млада произвео у архимандрита.

Епископ Миоковић умро је 14. децембра 1823. и сахрањен у крипти катедрале у Плашком.


 


 

Атанасије Љубојевић
(1688-1712)

Данило Љуботина
(1713- 1739)
Павле Ненадовић
(1744-1749)
Данило Јакшић
(1751-1771)
Јосиф Стојановић
(1771-1774)
Петар Петровић
(1774-1784)
Јован Јовановић
(1783-1786)
Генадије Димовић
(1786-1796)
Стеван Благородни
от Авакумовић

(1798-1801)
Петар Јовановић  Благородни от Видак
(1801-1806)

Лукијан Мушицки
(1828-1837)
Евгеније Јовановић
(1839-1854)
Сергије Каћански
(1858-1859)
Петар Јовановић
(1859-1864)
Лукијан Николајевић
(1865-1872)
Теофан Живковић
(1874-1890)
Михаило Грујић
(1891-1914)
Иларион Зеремски
(1920-1931)
Максимилијан Хајдин
(1932-1936)
Сава Трлајић
(1938-1941)
Никанор Иличић
 (1947-1951)
Симеон Злоковић
(1951-1990)
Никанор Богуновић
(1991-1999)
Фотије Сладојевић

(2000-2004)

Герасим Поповић
(2004 - )

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

   
 

Latinica

Copyright 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio