Архијерејско намесништво карловачко

Архијерејско намесништво карловачко данас је сачињено из више намесништава тога дела горњокарловачке епархије и то: будаштанског-од 1945, карловачког, кирино-глинског, костајничко-дворског и петрињског. Кроз историју су више пута укидана или оснивана намесништва, а све по потреби лакшег црквено-административног управљања епархијом или унапређења пастирско-црквене  духовне бриге и делатности. Данашња расподела намесништава је резултат честих ратова двадесетог века, услед чега је долазило до смањења православног живља, било да су страдали или протерани са својих вековних огњишта.

Архијереско намесништво карловачко данас сачињавају црквене општине: глинска, дворска, карловачка, коларићка, костајничка, петрињска, топличка и манaстири Горица-Доњи Будачки и Комоговина.

Црквена општина глинска у Глини

Основана 1748. године. Парохијски храм Рођења Пресвете Богородице. Храм је саграђен  1722. године, да би потпуно био уређен 1827. Године 1941, у овоме храму од стране усташких војника убијено је 1567 православних Срба, а црква је потом спаљена. Храм је до краја 1941. потуно срушен и уклоњен како би се уништили трагови злочина. Нови храм подигнут је 1963. на другој локацији недалеко од места где се налазио стари храм. У последњим ратним дешавањима 1991-1995. храм је опљачкан и погођен у олтарском делу гранатом. Обонова овог храма је започета 2003, а завршена је 2016. Капела Светог великомученика Георгија у Глини саграђена је на месном православном гробљу почетком 19-ог века. Храм је 1943. срушен од усташа, а на месту се налази спомен-костурница у којој се налазе посмртни остаци 1767 православних Срба убијених у храму и околним местима. Филијални храм Светог Архангела Михаила у Доњем Селишту, саграђен 1720. године на месном православном гробљу. Храм се помиње и на војним мапама Хабзбуршке монархије из 1774. У Другом светском рату храм је опљачкан и девастиран, а обновљен је 1980. Филијални храм Свете Екатерине у Горњем Селишту подигнут на православном месном гробљу почетком 19-ог века, храм је потпуно изгорио 1970-их година. На месту ове храма налази се масовна гробница  где су покопани убијени православни Срби у избегличкој колони 1995.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Бојна са храмом Светог великомученика Георгија саграђеним 1704. године. Храм је потпуно уништен у Другом светском рату 1943, до данас није обновљен.

Брезово Поље са храмом Рођења Светог Јована Крститеља саграђен је 1783. године, а уцртан је и на војној мапи Хабзбуршке монархије 1774. Храм је уништен у Другом светском рату 1943, и до данас није обновљен.

Бузет са храмом Светог Пророка Илије саграђен је 1720. године од брвана. Храм је више пута обнављан, а 1995. спаљен од стране муслиманске војске. Филијални храм Преподобне мати Парскеве у Доњем Класнићу-Дабрина саграђен је 1800. године од дрвета, спаљен  у потпуности у Другом светском рату, а на том месту подигнут је нови храм 1980, задужубина Васе Муждеке из Бузете.

Велики Градац са храмом Светих Апостола Петра и Павла, саграђен  пре 1755. године, а уписан је и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Храм је спаљен у Другом светском рату 1941, до данас није обновљен.

Влаховић са храмом Светог пророка Илије. Данашњи храм чија градња датира из 1860. године, а грађен је на темељима старог храма. Храм је оштећен у Другом светском рату, а делимично обновљен 1990. Филијални храм Светог оца Николаја на православном месном гробљу у Влаховићу саграђен пре 1773. године, када се и помиње у мапама Хабзбуршке монархије. Спаљен је и опљачкам 1941, а данас му се не познају ни темељи.

Доњи Класнић са храмом Силаска Светог Духа на Апостоле саграђен 1713. године,а помиње се и на војним мапама Хабзбуршке монархије 1774. Храм је обнављан више пута, прва обнова изведена је 1879, а затим након ратних оштећења 1942, обновљена је и препокривена новим покровом 1978. и 1990.

Драготина са храмом Успења Пресвете Богородице. Година градње за овај храм наводи се 1660, а помиње се и у шематизму Епархије горњoкарловачке из 1755. Нови храм саграђен је од чврстог материјала  1760. године. Храм је обнављан више пута пре него што је спаљен 1941. Обновљен је 1988, а затим и 2000.

Мајске Пољане са храмом Васкрсења Господњег. Први спомен храма на овом месту у Мајским Пољанама, налазимо у шематиму Епархије горњокарловачке из 1755. године, али исто тако и у попису храмова из 1793. Данашњи храм датира из 1820, саграђен је од дрвета, храм је више пута обнављан кроз историју свога постојања, док у ратовима није рушен.

Мали Градац са храмом Светог оца Николаја (слави се 22. маја) сазидан пре 1755. године, који се помиње у шематизму Епархије горњокарловачке исте године. Такође, храм се помиње са посветом истом светитељу и у воним мапама Хабзбуршке монархије из 1774. У Другом светском рату 1941. храм је запаљен од усташа, а након Другог светског рата 1949, потпуно срушен и уклоњени остаци храма.

Обљај са храмом Вазнесења Господњег, данашњи храм је сазидан 1873. године на темељима старог храма који је постојао још у 19-ом веку о чему говори и натпис на царским дверима са иконостаса Обљајског храма, настао у Комоговинској школи од јеромонаха Арсенија, с 1730-ом годином уписаном на поменутим дверима. Храм је спаљен у Другом светском рату 1942, а делимично је обновљен 1982.

Харитић са храмом Светог оца Николаја, година градње није позната, али се помиње у шематизму Епархије горњокарловачке из 1755. године, а исто тако и на војним мапама Хабзбуршке монархије из 1774. Храм је спаљен у Другом светском рату 1941, а са градњом новога отпочело се 1984. са постављањем темеља.

Парохијски свештеник: презвитер Горан Каламанда, рукоположен 2019. године, а исте године постављен на парохију глинску.

Црквена општина дворска у Двору на Уни

Година оснивања није позната, претпоставља се да је икона Богородице са Христом из 1763. године припадала иконостасу старог дрвеног храма па би се та година могла узети и као година оснивања парохије. Парохијски храм Светог Великомученика Георгија, данашњи храм саграђен је 1880. године на темељима старог дрвеног храма који се помиње у 19-ом веку, а и на икони Богородице са Христом из 1763. која је припадала иконостасу тога храма. Храм у ратовима није страдао значајније осим што је опљачкан и девастиран, обнављан је више пута након оштећења.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

 Доњи Жировац са храмом Светих Апостола Петра и Павла, први храм је  саграђен од дрвета 1693. године, данашњи храм датира из 1745. Храм је бомбардован у Другом светском рату када су му страдали кров и звоник, обновљени су тек 1976, али унутрашњост храма је остала девастирана. У поптуности је обновљен 2018. када је и троносан.

Јаворањ са храмом Преподобне мати Параскеве, првобитни храм саграђен је 1790. године  како наводе шематизми из 19-ог века. Храм је оштећен у Другом светском рату, а обновљен је 1956, од тада до данас храм је оштећен што зубом времена, што ратним околностима 1991-1995, а његова обнова још траје. Филијални храм Светих Архангела Михаила и Гаврила у Главничанима саграђен 1780. године, храм је у потпуности срушен за време Другог светског рата, до данас нису остали ни темељи.

Которани са храмом Светог Пророка Илије, година градње није позната, а храм је уцртан на војним мапама Хабзбуршке монархије из 1774. године. У Другом светском рату храм није рушен, а након њега обновљен 1977. У последњим ратним збивањима 1991. храм је спаљен од припадника муслиманске армије Босне и Херцеговине 1995. Филијални храм Вазнесења Господњег у месту Горњи Добретин, година градње није позната осим споредних помињања овог храма, о њему нема других података, највероватније срушен у Другом светском рату.

Љубина са храмом Рођења Пресвете Богородице, први храм је саграђен од дрвета 1689. године, да би касније 1790. била грађена од чврстог материјала. У Другом светском рату храм је доста оштећен, до данас није обновљен.

Рујевац са храмом Преображења Господњег, на темељима првог храма из 1671. године, изграђен је 1887, нови храм који је у богослужбеној употреби и данас. Храм је обнављан више пута,а задња његова обнова започета је 2016, и траје до данас. Филијални храм Вазнесења Господњег у Љесковцу, саграђен 1761. од дрвета и иструнио од зуба времена.

Шамарички Брђани са храмом Успења Пресвете Богородице саграђен 1747. године, храм је преживео и Други светски рат, да би након њега 1958. исти они сељани који су запалили парохијски дом, опљачкали и храм, који се након тога урушио од зуба времена. Филијални храм Преображења Господњег у Драги. За годину градње овога храма наводи се 1870. година на једној од књига које су се чувале у Шамаричким Брђанима почетком 20-ог века, стајао је запис из 1749. да је тај служебник купљен за дрварску (узвишење звано Дрвар) цркву Преображења, која је уцртана на војној карти Хабзбуршке монархије из 1774.

Парохијски свештеник: протонамесник Југослав Максимовић, рукоположен 2009, а на дворској парохији од 2018. године.

Црквена општина карловачка у Карловцу

Основана 1763. године када је и добио првог сталног свештеника, гомирског калуђера Софронија Мамулу. Парохијски храм Светог оца Николаја саграђен од чврстог материјала 1787. године, по потреби је више пута обнаваљан. У Друогом светском рату храм није био рушен, претворен је у складиште опљачканих ствари од православних Срба и Јевреја. За време последњих ратних дешавања 1991-1995, храм је више пута миниран,а 1993. потпуно срушен. На месту старог храма подигнут је нови храм исте величине и спољашњег изгледа у периоду од 2005. до 2007. када је за Светог оца Николаја служена прва Литургија. Капела Светог Кнеза Српског Лазара подигнута крајем 19-ог века на православном гробљу Дубовац, капела је обновљена 2003.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Горњи Будачки са храмом Светог Василија Острошког. Првобитни храм саграђен је 1715. године од дрвета и био је посвећен Вазнесењу Господњем. У Другом светском рату храм је спаљен од усташа, а изградња новог започела је 1988. и прекинута је избијањем рата 1991. Доградња ове светиње поново је започета 2014, а довршен је 2018. када је освећен и троносан, а тада је посвећен, по вољи народа тога краја, Светом Василију Острошком Чудотворцу.

Горњи Скрад са храмом Светог Великомученика Георгија, саграђен 1715. године о чему сведоче и шематизам Епархије горњокарловачке из 1755. и војне мапе Хабзбуршке монархије из 1774. Храм је порушен у Другом светском рату и до данас су остали зидови. Филијални храм Светог Кнеза Српског Лазара у Чатрњи-Доњи Скрад, саграђен 1932. године. Храм је оштећен у последњим ратним дешавањима 1991-1995, а његова обнова започета је 2014.

Доњи Будачки са храмом Светих Апостола Петра и Павла. Данашњи храм је изграђен 1963. године на темељима старог храма Светих Архангела Михаила и Гаврила из 1702, који је порушен у Другом светском рату. Доњи Будачки је некада био седиште протопрезвитеријата Будаштанског. Данас овај храм је у склопу новооснованог манастира из 2007. године. Филијални храм Светог Саве у Крњаку, саграђен 1894, спаљен од усташа 1942, а зидови храма порушени су 1960. када је на томе месту саграђена основна школа. Храм је посебно прослављао и Покров Пресвете Богородице као своју заветну славу. Капела Преподобне мати Параскеве у Млаковцу. У шематизму Епархије горњокаловачке из 1755. године под парохијом будачком, наводе се три храма од којих се по храмовним посветама зна да је један храм у Доњем Будачком, други у Горњем Будачком, а трећи је посвећен Светој Параскеви. Могуће да је реч о капели у Млаковцу.

Сјеничак са храмом Преподобне мати Параскеве, саграђен 1715. године, осим Свете Петке храм је имао и заветну славу Спасовдан. У Другом светском рату 1942. храм је потпуно срушен од кога су остали само темељи. Изградња новог храма је започета 1989. и изграђен до крова чији завршетак прекидају ратна дешаваања 1991. Са довршетком храма изнова је започето 2010, а довршено је 2020.

Требиња са храмом Рођења Пресвете Богородице, саграђен 1725. године. Данашњи храм датира из 1843, није рушен у Другом светском рату, а обнављан је 1951. и 2019. када је обновљена кровна конструкција храма и звоника.

Тушиловић са храмом Светог Пророка Илије, саграђен 1720. године. Храм је у Другом светском рату 1942. спаљен, а од њега су остали само зидови.

Утиња са храмом Успења Пресвете Богородице, саграђен 1715. године. Овај храм се наводи у шематизму Епархије горњокарловачке из 1755. заједно са храмом Свете Петке, такође, у утињској парохији. У Другом светском рату 1941. храм су запалили усташки војници, а касније и порушили. Нови храм је саграђен 1986.

Парохијски свештеници: протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, рукоположен 1992. године, на парохију карловачку постављен 2018. Протопрезвитер Дарко Дугоњић, рукоположен 2017, а исте године постављен на парохију. Протопрезвитер-ставрофор Милидраг Стокановић, рукоположен 2001. титуларни свештеник.

Црквена општина коларићка у Коларићу 

Основана 1804. године. Првобитни парохијски храм Преподобне мати Параскеве, сазидан пре 1774. када се помиње на војним мапама Хабзбуршке монархије из исте године, а помиње се 1793. када је добио Синодалне проповеди. У Другом светском рату 1942. усташе су спалиле овај храм заједно са 104 православна житеља Војнића, Коларића и околних села, до данас су од храма остали само зидови. Нови храм на Коларићу сазидан је 1969,а храм је посвећен Вазнесењу Господњем. Данас је обнављена унутрашњост храма и иконостас.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Бувача са храмом Светих Апостола Петра и Павла, саграђен  1800. године. У Другом светском рату храм је девастиран и опљачкан, а у задњим ратним дешавањима оштећен је кров од граната.

Вељун са храмом Васкрсења Христовог, први храм се помиње на војним мапама Хабзбуршке монархије из 1774. године. Данашни храм је саграђен 1824. који је спаљен у Другом светском рату, а од њега су остали само зидови. Године 1980. Епископ горњокарловачки Симеон близу остатака старог храма саградио је парохијски дом са звоником,а једна од просторија преуређена је за капелу и посвећена Преображењу Господњем. Капела је девстирана током ратних збивања 1995, а обновљена је 2014.

Клокоч-Дуњак са храмом Светог Пророка Илије, овај храм се помиње у шематизму Епархије горњокарловачке из 1755. године, где се наводи да је саграђен од дрвета 1730, а уцртан је и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Нови храм је сазидан 1824, а срушен је у Другом светском рату.

Крстиња-Широка Ријека са храмом Ваведења Пресвете Богородице. У шематизму Епархије горњокарловачке из 1755. године, наводи се да је овај храм саграђен од дрвета 1715, а такође се помиње и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Овај храм су заједно са осамнаест православних Срба у Другом светском рату спалили муслимани из Велике Кладуше. На месту некадашњег храма данас стоји подигнут крст.

Перјасица са храмом Светих Архангела Михаила и Гаврила, саграђен 1748. године, што потврђује и запис из шематизма Епархије горњокарловачке из 1755, а такође и војна мапа Хабзбуршке монархије из 1774. У Другом светском рату храм је уништен 1942. тако што су га запалили партизани под изговором да се у њему налази усташки табор. До данас су остали само зидови храма и звоника.

Полој са храмом Успења Пресвете Богородице, храм је подигнут 1705. године, што потврђују писани извори Епархије горњокарловачке и мапе Хабзбуршке монархије. Храм  није рушен у ратовима, али јесте пљачкан и девстиран. Задња обнова храма започета је 2007. и траје још увек.

Радовица са храмом Покрова Пресвете Богородице, саграђен 1835. године, срушен је у Другом светском рату, а нови је саграђен 1967. За обнову овог храма припрема се пројектна документација.

Славско поље са храмом Силаска Светог Духа на Апостоле, саграђен 1715. године. Храм је спаљен и уништен у Другом светском рату, данас на томе месту налази се подигнут крст.

Српски Благај-Цвијановић Брдо са храмом Светог Великомученика Георгија. Парохија у Благају основана је 1700. године, када је добила и свештеника, што указује да је храм на овоме месту постојао и пре оснивања парохије. У опису Епархије горњокарловачке из 1755. наводи да је храм саграђен 1720. од дрвета, као и још један храм посвећен Светој Петки, али нам локација овог храма није позната. Храм је уцртан и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. године у Благају. Нови храм посвећен Светом Великомученику Георгију саграђен 1853. године у Цвијановић Брду, али се парохија и даље назива благајском. Храм је девастиран и опљачкан у Другом светском рату, обновљен је 1966, али је током последњег рата 1995. поново девастиран. Данас је у прилично лошем стању. Филијални храм Светог оца Николаја у Кремену, саграђен 1725. године од дрвета, иста година градње наводи се у шематизму Епархије горњокарловачке из 1755, а уцртан је и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Порушен је у Другом светском рату.

Парохијски свештеник: презвитер Бранко Сантрач, рукоположен 2018. године, а исте године и постављен на парохију коларићку.


Црквена општина костајничка у Костајници

Основана 1741. године. Парохијски храм Светих Архангела Михаила и Гаврила, саграђен 1703. Нови храм прилично великих габарита освештао је 1741. митрополит Алексије Андрејевић, бивши ужички. Храм је обнављан више пута, а 1921. од последица олујног времена, порушен је до темеља 1941. од усташа, а пре тога опљачкан и однешене вредне ствари. Данашњи храм је саграђен 1972. у темељима старог храма, гранатиран је у току рата 1995, данас је обновљен. Филијални храм Вазнесења Господњег, саграђен пре 1755. године између Пањања и Чукура, када се помиње у шематизму Епархије горњокарловачке, а уцртан је и означен на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Храм је у Другом светском рату 1942. до темеља порушен, данас на месту храма стоји подигнут крст. Филијални храм Рођења Пресвете Богородице на Тиролу-Костајница, саграђен пре 1755. године, када се и помиње у различитим документима цркве и Хабзбуршке монархије. У ратовима није рушен, али је пљачкан и девастиран. Задња обнова је изведена 60-их година двадесетог века.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Боројевићи, према подацима шематизма Епархије горњокарловачке из 1755. године, наводи се храм Светог Јована Крститеља у Боројевићима са двојицом свештеника, а на једној од црквених књига нађених у храма у Меченчанима почетком 20-ог века стајао је запис да је књига приложена храму Рођења Светог Јована Претече из 1747. Богослужбена књига Апостол нађена у храму у Меченчанима почетком 20-ог века стајао је запис пароха Атанасија Жерића из 1764. године, који наводи да књига Апостол припада храму Светог Јована. У истом селу Боројевићима помиње се још један храм Светих Апостола Петра и Павла, година градње није позната, али је храм са овом посветом уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774, налазио се између Боројевића и Уметића. Овај храм се помиње и на попису храмова 1793. године, али и у шематизму 1871.

Дубица, према подацима шематизма Епархије горњокарловачке из 1755. и војне мапе Хабзбуршке монархије из 1774. помињу се три храма у Дубици. Парохијски храм Силаска Светог Духа на Апостоле, саграђен пре 1755. године, вероватно дрвени, на чијим темељима је изграђен зидани храм 1801. Срушен у Другом светском рату 1941, а обновљен 1972, након рата од 1991-1995. опљачкан и девастиран храм је обновљен 2013. Филијални храм Вазнесења Господњег у Дубици, година градње није позната, према подацима шематизма 1871. саграђен је почетком 19-ог века. Храм данас не постоји. Капела Рођења Пресвете Богородице, саграђена на гробљу у Дубици, година градње није позната, али је овај храм уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. године. Срушена је 1944,а данас су видљиви само обриси темеља.

Живаја са храмом Светог Пророка Илије, година градње није позната, а храм је уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије 1774. године. Храм је срушен 1944, данас на месту храма стоји звонара саграђена од металних греда, а богослужења се обављају у преуређеном парохијском дому недалеко од места где је стајао храм. Филијални храм Светог Апостола и  Јеванђелиста Марка у Шашу, храм је подигнут пред Други светски рат од дрвета, срушен је 1941, а 1989. започета обнова и изграђен звоник.

Комоговина, након укидања манастира 1777. године, установљена је парохија са седиштем у Комоговини. Првобитни храм у Комоговини подигнут је у оквиру манастира 1693. од стране митрополита Атанасија Љубојевића избеглог из Сарајева од турског зулума и монаха манстира Моштанице, а посвећен је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу, да би касније 1814. био изграђен зидани храм, који постоји до данас. Овај храм је девастиран и оштећен у Другом светском рату, а након рата уређен је тек толико да би било могуће у њему богослужити. Детаљна обнова храма отпочета је 2010. са новим кровом храма и звоника, а исто тако са унутрашњим уређењем зидова и зидањем и иконостаса. Филијални храм Светог оца Николаја у Ловчи, година градње није позната, осим да је срушен у Другом светском рату 1941. године.

Кукурузари-Бабина Ријека са храмом Успења Пресвете Богородице, саграђен 1838. године. У Другом светском рату храм је делимично срушен, а обновљен је 1988, када је делимично оспособљен за богослужбену употребу. Обнова унутрашњости храма отпочета је 2017, зидањем новог иконостаса, уређењем зидова и пода храма.

Меминска са храмом Светог оца Николаја, саграђен пре 1688. године, када се зна да је село већ тада било насељено православним Србима. Храм је уцртан и на војној мапи Хабзбуршке монархије 1774. Данашњи храм је подигнут 1810. није рушен за време Другог светског рата, као већина православних храмаво у Хрватској, девастиран је али и обнављан посе сваког уништавања и пљачкања. Филијални храм Светог великомученика Димитрија у Тимарцима, саграђен 1742. године, а порушен до темеља у Другом светском рату.

Меченчани са храмом Покрова Пресвете Богородице, саграђен 1810. године, делимично рушен у Другом светском рату, а обновљен 1988. Данашњи храм измештен је из места Кнезовљани у Меченчане.

Слабиња са храмом Преподобне мати Параскеве, претпоставља се да је први храм изграђен 1750. када је основана парохија и установљене матичне књиге. Поуздано се зна да је храм уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. године, срушен је у Другом светском рату 1944, а нови храм започет је 70-их година 20. века али није довршен.

Утолица са храмом Светог великомученика Георгија, година градње није позната, осим да је уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије 1774. године. На једном Јеванђељу које је чувано до Другог светског рата, налазио се натпис да је штампано у Москви 1750. обновљено и укоричено 1771. у Костајници, а припадало је храму Светог Ђорђа у Утолици. Храм је у потпуности срушен у Другом светском рату, темељи се не познају, до данас није обновљен.

Црквени Бок са храмом Преображења Господњег, саграђен 1810. године. У почетку Другог светског рата био је претворен у римокатолички храм, а 1944. оштећен да би 1945. био потпуно порушен и уклоњен. Филијални храм Свете Ане у Стрмену, саграђен 1840. године срушен у Другом светском рату 1944.

Шаканлије-Јовац са храмом Рођења Пресвете Богородице, првобитни храм саграђен је 1605. године, других помена нема док се у шематизму Епархије горњокарловачке из 1755. помиње храм Светих Архистратига у месту Дивуша. Данашњи храм у Јовцу, чији темељи су постављени 1960. када је наглашено да се храм подиже у част Рођења Пресвете Богородице, грађен је 90-их година, а вероватно тада је и дошло до промене посвете па је храм посвећен Светом пророку Илији. Храм је данас потпуно обновљен.

Шегестин-Јураковац са храмом Светих Арнхангела Михаила и Гаврила, саграђен 1725. године, исти се помиње и у шематимзму Епархије горњокарловачке из 1755, а уцртан је и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. О овоме храму других података нема. Храм Покрова Пресвете Богородице у Шегестину, саграђен 1825. године, а срушен у Другом светском рату 1942. Данас на месту некадашњег храма постоји подигнут крст.

Парохијски свештеник: протопрезвитер-ставрофор Славиша Симаковић, рукоположен 2006. године, а на парохију костајничку постављен  2018.

Црквена општина петриња у Петрињи

Основана 1783. године. Парохијски храм Светог Спиридона саграђен је 1785. Храм је срушен у Другом светском рату, а нови је подигнут 1976. да би поново био срушен у рату 1991. Темељи за нови храм освештани су 2019. изграђени су зидови храма, звоника и закровљени, даљи радови су у плану. Храм Светог оца Николаја, изграђен 1789. године на православном гробљу у Петрињи. У Другом светском рату храм је био оштећен, а године обнове се наводе 1947, 1985. и 1990.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Блиња са храмом Светог пророка Илије, саграђен 1756. године, када се и помиње у једном запису на служебнику из истог храма. У Другом светском рату није рушен,  његова обнова започета је 1991. коју је прекинуо рат, а настављена је 2013.

Брђани са храмом Светог Великомученика Георгија, саграђен 1730. године. Срушен је у Другом светском рату 1941, а одмах након рата подигнута је дрвена капела у којој се данас богослужи. Нови храм у Брђанима Светог Великомученика Георгија изграђен је 1972, али никада није приведен у богослужбену употребу.  

Велика Градуса са храмом Силаска Светог Духа на Апостоле, подигнут пре 1755. године, када се и први пут помиње, такође је уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774.

Велики Шушњар са храмом Васкрсења Лазаревог, саграђен на врху Лазаревог брда изнад села 1746. године, а помиње се  у шематизму Епархије горњокарловачке из 1755. и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Срушен је у Другом светском рату, а након рата на темељима старог храма 70-их година изграђена је дрвена капелица од које су остали темељи из последњег рата 1991. Филијални храм Рођења Светог Јована Крститеља у Бијелим Водама, година градње није позната, а храм је уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774, срушен је у Другом светском рату, а пред рат 1991. освећени су темељи за нови храм.

Глинска Пољана-Жунци са храмом Вазнесења Господњег, саграђен 1806. године. У време Другог светског рата овах храм је претворен у католички у коме су се вршила покрштавања православних Срба. Након рата 1946. храм је враћен православној Епархији горњокарловачкој, када је и покренута његова обнова. Почетком рата 1991. храм је миниран и порушен до темеља заједно са вредним иконостасом који је преживио Други светски рат, данас од храма није остало ништа.

Доња Бачуга са храмом Светог Архиђакона Стефана. Храм је саграђен пре 1774. године када је уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије из исте године. Нови храм саграђен је  1846, а запаљен је у Другом светском рату и до данас није стављан под кров. 70-их година урађен је бетонски венац да се храм даље не урушава.

Дрљаче са храмом Светог Великомученика Кнеза Лазара Српског, саграђен 1895, срушен је у Другом светском рату, а данас се налазе темељи у висини пола метра.

Јошевица са храмом Светог великомученика Георгија, саграђен пре 1755. године, када се први пут помиње у шематизму Епархије горњокарловачке из исте године. Поједини шематизми из 19. века за годину градње овога храма наводе 17. век. Храм је оштећен у Другом светском рату, а потпуно је обновљен 1968. Након ратних дешавања 1991-1995. храм је прилично страдао и данас се налази у лошем стању.

Свиница са храмом Рођења Светог Јована Крститеља, саграђен је пре 1755. године када се први пут и помиње у шематизму Епархије горњокарловачке из исте године. Храм је запаљен у Другом светском рату, до данас су остали зидови и звоник. Филијални храм Преподобне мати Параскеве у Свиници саграђен је пре 1755. од дрвета. Нови храм саграђен је 1846, запаљен у Другом светском рату, а обновљен је 1972. и 2016.

Старо Село са храмом Светог оца Николаја. Храм се први пут помиње 1755. године по подацима шематизма Епархије горњокарловчке из исте године, исти је уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Храм је миниран и до темеља уништен након Другог светског рата 1947, није обнављан. Филијални храм Рођења Пресвете Богородице у месту Кињачка, година градње није позната,  спаљен је 1941. године.

Тремушњак са храмом Светих Апостола Петра и Павла, саграђен је пре 1774. године када је уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије из исте године.Храм је спаљен 1941, обнова није покретана. Филијални храм Свете Петке у Мачковом Селу, саграђен је пре 1774. када се први пут помиње на војној мапи Хабзбуршке монархије из исте године. Храм је запаљен у Другом светском рату 1941. са његовом обновом започело се 1962, али никад није у потпуности довршен.

Четвртковац са храмом Покорва Пресвете Богородице. Први храм од дрвета саграђен је крајем 17. века када се у та места досељавају православни Срби. Храм се помиње у шематизму Епархије горњокарловачке из 1755. Нови храм саграђен је 1895. од чврстог материјала, а потпуно је уништен 1941. Данас постоје само делови темеља. Филијални храм Светих Апостола Петра и Павла у месту Паукова Мала. Првобитни храм саграђен је 1686. године од дрвета, а уцртан је и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Овај храм се урушио још пре Другог светског рата, а данашњи храм Светих Апостола Петра и Павла саграђен је 1973.

Парохијски свештеник: протопрезвитер Саша Умићевић, рукоположен 2009. године, а на петрињској парохији од 2013.

Црквена општинска топуско у Топуском

Основана 1808. године. Парохијски храм Рођења Светог Јована Крститеља саграђен 1725. године од дрвета. Нови зидани храм саграђен је 1826. Храм су у Другом светском рату срушили усташки војници 1941, а нови је саграђен на темељима старог 1974. Стари парохијски дом у Другом светском рату служио је као усташки затвор за српске жене и децу, чија је обнова у току. Филијални храм Вазнесења Господњег у Гређанима саграђен 1725. од дрвета. Харм је срушен у Другом светском рату, а данас су остали само темељи. Капела Силаска Светог Духа на Апостоле саграђена на православном гробљу у Топуском. Срушена је у Другом светском рату, а од ње су остали само темељи.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Блатуша са храмом Светог оца Николаја саграђен пре 1774. године када је уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије. У време Другог светског рата храм је запаљен, а обновљен је 1985. Храм је и данас у богослужбеној употреби.

Бовић са храмом Васкрсења Господњег, саграђен 1710. године. За време Другог светско рата храм је девстиран, да би сасвим био срушен 1948, до данас су остали само олтарски зидови. Темељи за нови храм постављени су 1990, а 2012. озидани су зидови у висини три метра.

Вргинмост, ово место некда је припадало парохији Пјешчаница. Од 2005. године добијено је земљиште за градњу новог храма чији су темељи постављени 2019. За годину дана храм је у потпуности изграђен, а посвећен је Сабору Срба Светитеља.

Горња Чемерница са храмом Преподобне мати Параскеве, саграђен 1725. године како се наводи у шематизму Епархије горњокарловачке из 1755, а уцртан је и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. У Другом светском рату храм је срушен, а нови је играђен 1971. који је обнављан 2016.

Кирин са храмом Светих Апостола Петра и Павла. По подацима шематизма Епархије горњокарловачке из 1755, први храм саграђен је 1740. године од дрвета, а исти је уцртан и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Нови зидани храм саграђен је 1892, срушен је у Другом светском рату.

Перна са храмом Успења Пресвете Богородице, саграђен 1715. године како се наводи у шематизму Епархије горњокарловачке из 1755. и војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. У Другом светском рату 1941. храм је спаљен, а материјал разнесен. На месту некадашњег храма 2007. подигнут је дрвени крст.

Пјешчаница са храмом Светог пророка Илије. У шематизму Епархије горњокарловачке из 1755. године наводи се да је овај храм саграђен од дрвета 1715. у месту Брњавац. Храм је срушен у Другом светском рату, а нови је изграђен почетком 90-их година и није довршен.

Стипан са храмом Преображења Господњег саграђен 1740. године, исти се наводи и у шематизму Епархије горњкарловачке из 1755, и на војној мапи Хабзбуршке монархије из 1774. Храм је у Другом светском рату порушен, а нови је изграђен почетком 90-их година и није довршен. Филијални храм Светих Архангела у Трепчи, изграђен пре 1774. године када је уцртан на војној мапи Хабзбуршке монархије из исте године и са истом посветом. Запаљен је у Другом светском рату, од њега нису остали ни темељи.

Парохијски свештеник: протопрезвитер Миле Ристић, рукоположен 2001. године, а па парохији топличкој од 2007. године

Scroll To Top
Descargar musica