Архијерејско намесништво плашчанско

Архијерејско намесништво плашчанско данас је сачињено из више намесништава тога дела горњокарловачке епархије и то: вилићког, личког, кореничког и плашчанског. Кроз историју су више пута укидана или оснивана намесништва, а све по потреби лакшег црквено-административног управљања епархијом или унапређења пастирско-црквене духовне бриге и делатности. Данашња расподела намесништава је резултат честих ратова двадесетог века, услед чега је долазило до смањења православног живља, било да су страдали или протерани са својих вековних огњишта.

Архијереско намесништво плашчанско данас сачињавају парохије: госпићко-смиљанска, грачачка, доњелапачка, дрежничка, кореничка, огулинска, оточачка, плашчанска, пулско-перојска, прва и друга ријечка, српско-моравичка и манастири Гомирје и Медак.

Црквена општина госпићко-смиљанска у Госпићу

Основана 1868. године, пре самосталне парохије била је капеланија. Парохијски храм Светих Апостола Петра и Павла саграђен је 1765, уништен 1945, а данашњи храм датира из 1986.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Госпић са храмом Светог Великомученика Георгија саграђен 1790. порушен 1941. Нови саграђен 1964. који је до темеља порушен 1991.

Дивосело са храмом Рођења Пресвете Богородице саграђен 1740. спаљен у Другом светском рату, након рата потпуно срушен и укоњен.

Барлете са храмом Часног Крста саграђен 1725. године, у даљњем развитку догађаја храм није рушен.

Вребац са храмом Покрова Пресвете Богородице саграђен 1694. године спаљен је у току Другог светског рата, а након рата рушевине су у потпуности уклоњене.

Доњи Косињ са храмом Светог оца Николаја, саграђен почетком 1700. године. Храм је у ратовима оштећиван, али није рушен, данас је обнова храма у току.

Кик капела Преподобне мати Параскеве саграђена 1715. године, а запаљена 1943. данас постоје остаци зидина.  

Липово Поље са храмом Светог Архангела Михаила саграђен 1803. године. Храм није рушен, а 2011. је обнољен.

Лички Читлук са храмом Силаска Светог Духа на Апостоле саграђен 1740. године, спаљен у Другом светском рату, остатак храма очшећен након Другог светског рата 1949. Звоно храма се чува у епископији у Карловцу.

Млаква са храмом Рођења Пресвете Богородице. Храм се помиње први пут 1774. године, није рушен, обновљен 2013.

Могорић са храмом Светог оца Николаја саграђен 1724. године, храм је срушен 1942, постоје само остаци храма.

Острвица са храмом Вазнесења Господњег саграђен 1725. године, храм је порушен у Другом светском рату, данас постоји само црквиште.

Павловац са храмом Светог оца Николаја саграђен 1705. године, услед ратова од храма није остало ништа, позната је само локација.

Плоча са храмом Силаска Светог Духа на Апостоле саграђен 1719. године. У Другом светском рату 1943. храм је миниран, а у потпуности срушен и уклоњен 1949. године.

Почитељ са храмом Успења Пресвете Богородице саграђен 1725. године. У Другом светском рату храм је спаљен, а срушен је 1949.

Радуч са храмом Светог Пророка Илије саграђен 1725. године у Другом светском рату храм је оштећен гранатама, 1949. миниран, а обновљен је 1988. године. У последњим ратним дешавањима храм је знатно оштећен, а обновљен је 2014. године. Капела Светог Апостола Луке у Радучу, година градње није позната, од храма данас постоје зидови са звоником.

Студенци храм Светог Апостола Луке саграђен 1725. године, после ратова је обнављан од којих је задња била 2014.

Широка Кула са храмом Успења Пресвете Богородице саграђен 1727. године храм је срушен у Другом светском рату. Капела Светог Јована-Ивана на Велебиту у засеоку Ведрине, први пут се помиње 1774. капела данас не постоји.

Парохијски свештеник: презвитер Драган Михајловић, рукоположен и на парохију постављен 2015.године.

Црквена општина грачачка у Грачацу

Основана је пре 1700. године, када се помиње у попису православних парохија Карловачког генералата за 1700. са парохијом и капеланијом у Горњем и Доњем Грачацу. Парохијски храм Вазнесења Господњег у Доњем Грачацу је саграђен 1725. а у Горњом Грачацу храм Рођења Пресвете Богородице, година градње није позната. Оба храма су оштећена у Другом светском рату, а потпуности срушена 1954. године. Нови храм изграђен је 1984, храм је девастиран у последњим ратним дешавањима, а обновљен 2007.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Брувно са храмом Рођења Светог Јована Крститеља саграђен 1845. године, у Другом светском рату храм је оштећен. Са обновом је започето 1989. али почетком рата 1991. је прекинута. Да би се поново отпочело са обновом 2012.

Велика Попина са храмом Светог Пророка Илије саграђен је 1843. У Другом светском рату храм је прошао са мање оштећења, а током последњих ратних збивања 1995. храм је девастиран. Обнова је у току.

Дерингај са храмом Успења Пресвете Богородице, саграђен је 1793. године, храм је порушен у Другом светском рату, остали су зидови са делом звоника.

Доња Суваја са храмом Вазнесења Господњег, саграђен 1787. године. храм је обнављан 1976. Филијални храм Светог Апостола Луке у Дабашници саграђен је 1874. године, храм је данас у рушеном стању.  

Зрмања са храмом Светог оца Николаја саграђен је 1715. године. Храм је рушен 1953. а његова обнова је започета уочи рата 1991. Обнова је у току.

Лички Осредци са храмом Преподобне мати Параскеве, година градње није позната први пут се храм помиње у картама Хабзбуршке монархије из 1774. Данашни храм саграђен 1806. оштећен у Другом светском рату и до данас није обновљен. Филијални храм Покрова Пресвете Богородице у Личком Тишковцу саграђен је 1874. У ратовима храм није значаније оштећен, а његова обнова је при крају.

Мазин са храмом Рођења Пресвете Богородице саграђен је 1715. године. Храм је срушен 1941. до данас су сачувани зидови са звоником.

Мала Попина са храмом Силаска Светог Духа на Апостоле. Први писани траг о овом храму датира из 1774. Данашњи храм је саграђен 1878. а спаљен је 1995. кров храма је обновљен 2019.

Прибудић са храмом Пребодобне мати Параскеве, данашњи храм је саграђен 1715. године, последња обнова је била 1902.

Срб са храмом Успења Пресвете Богородице саграђен је пре 1775. године у Другом светском рату храм је спаљен, а потом миниран од стране комуниста 1955. године. Храм је обновљен 1970. а обнавља се и данас.

Штикада са храмом Светих Апостола Петра и Павла, храм је саграђен 1899. године. Запаљен у Другом светском рату. Нови кров на храму постављен је 2017. а звоник и унутрашње уређење чека обнову. Филијални храм Светог Архангела Михаила у Штикади саграђен је 1725. године, срушен је у Другом светском рату.

Парохијски свештеник: протонамесник Предраг Пантелић рукоположен 2006. на грачачкој парохији од 2016.

Црквена општина доњелапачка у Доњем Лапцу

Основана је 1792. године. Парохијски храм Силаска Светог Духа на Апостоле саграђен је 1798. године, запаљен је у Другом светском рату, а потпуно је срушен и уклоњен 1948. Градња новог храма је започета 1993, а трајала је до 2005.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Добросело са храмом Светих Апостола Петра и Павла саграђеним 1800. године. У Другом светском рату храм је оштећен, а одлуком комунистичких власти храм је потпуно уништен 1950. године.

Дољани са храмом Рођења Пресвете Богородице, саграђен је 1799. године на темељима дрвеног храма срушеног 1793. Храм је више пута обнављан задњи пута 1995. а обнова је у току.

Небљуси са храмом Светог Пророка Илије саграђен је 1795. године на темељима старог храма који се помиње у војној карти Хабзбуршке монархије из 1774. Храм је више пута оштећиван и обнављан, од којих је задња 1986.

Парохијски свештеник: протонамесник Предраг Сушић, рукоположен 2012. на доњелапачкој парохији од 2018. године.

Црквена општина дрежничка у Дрежници

Основана по насељавању православних Срба у Дрежницу 1612. године када се и помиње први поп Мојсије. Парохијски храм Рођења Пресвете Богородице подигнут на темељима старе дрвене цркве 1771. године. данашњи храм саграђен је 1842. У другом светском рату храм је запаљен, а његова обнова започета 1993. која још увијек траје. Због недостатка храма у Спомендому  свештеник је привремено уредио један простор за богослужење. тај простор је посвећен као капела Светог Василија Острошког.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Бриње са храмом Преображења Господњег саграђен 1939. У другом светском рату храм је оштећен затим обновљен и поново је оштећен током ратних дешавања 1991-1995. Обнова је у току.

Водотеч са храмом Светог Архангела Михаила година градње није позната, потиче из 19. века. У Другом светском рату потпуно је срушен. Филијални храм Покрова Пресвете Богородице у Тужевићу чија је градња довршена 1896. године, а спаљен 1942.

Јасенак са храмом Светог Великомученика Кнеза Лазара Косовског, саграђен је 1883, спаљен је у Другом светском рату, а миниран након рата, обнова је у току. Школска капела Светог Саве у Јасенку саграђена је 1878. у делу школске зграде.

Лучани са храмом Светог оца Николаја саграђеног 1700. године.  Храм је изгорио 1910, а данас се назиру само темељи.

Прокике са храмом Силаска Светог Духа на Апостоле саграђен је 1700. године,  храм је порушен након Другог светског рата 1948 и до данас није обновљен.  

Парохијски свештеник: Одласком протопрезвитера Милоша Ореља у мировину  парохија је упражњена.

Црквена општина кореничка у Кореници

Оснивање ове парохије није познато, као самостална парохија помиње се по попису парохија Епархије горњокарловачке из 1700. године. Парохијски храм Светих Арханђела Михаила и Гаврила у кореничком насељу Градина, саграђен на темељима старог дрвеног храма 1756. године. Храм је запаљен 1943, до сад је обновљен звоник 2019.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Бјелопоље са храмом Преподобне мати Параскеве саграђен је пре 1793. године, када се први пут помиње као парохија. Срушен је у Другом светском рату, остали су само зидови звоника. Филијални храм Светог оца Николаја у Фркашићу, храм датира са краја 18. века. Знатно је оштећен у Другом светском рату и до данас су сачувани зидови и звоник.

Бунић са храмом Светог оца Николаја, саграђен на темељима дрвеног храма из 1770, година градње није позната. У Другом светском рату храм је порушен до темеља, а за нови храм темељи су постављени 1994. Филијални храм Светог Апостола Луке у Козијану саграђен у 19. веку. Срушен у Другом светском рату данас се не познају ни темељи храма.

Висућ са храмом Светог оца Николаја, саграђен 1730. године. Храм је порушен у Другом светском рату, до  данас су остали само зидови.

Врело са храмом Успења Пресвете Богородице, саграђен 1755. године. Храм је страдао у ратовима, након чега је био обнављан, задња обнова је урађена 2015.

Дебело Брдо са храмом Рођења Пресвете Богородице саграђен је 1767. године, након оштећења у Другом светском рату, обнова храма започета је 1992. и траје до данас.

Јошани са храмом Рођења Светог Јована Крститеља, саграђен је на темељима старог храма 1730. године. Од Другог светског рата храм није у богослужбеној употреби, а његова обнова је у току.  Филијани храм Светог Саве у Јошанима саграђен је 1881. године, храм није значајније страдао у ратовима.

Комић са храмом Светог оца Николаја саграђен је 1815. године, срушен је у Другом светском рату, до данас су остали само зидови храма.

Крбавица са храмом Светог Пророка Илије саграђен је 1730. године. Храм је обновљен задњи пута 1993. године. Филијални храм Покрова ПРесвете Богородице у Трнавцу саграђен је почетком 19. века. У Другом светском рату је порушен, до данас су сачувани само зидови храма.

Личко Петрово Село са храмом Светих Апостола Петра и Павла саграђен је 1800. године, храм је спаљен у Другом светском рату 1941, а обновљен је 1973.

Мекињар са храмом Светог Великомученика Георгија саграђен је на темељима дрвеног храма 1749. године. Храм је запаљен у Другом светском рату, а до данас су сачувани зидови и звоник храма.

Мутилић са храмом Преображења Господњег саграђен је 1745. године, храм је запаљен у Другом светском рату до данас су остали зидови храма без звоника.

Подлапача-Сврачково Село са храмом Успење Пресвете Богородице, саграђен је 1728. године. Срушен у Другом свтском рату, до данас су остали зидови храма.

Сењ са храмом Успења Пресвете Богородице саграђен је 1788. године. Потпуно је срушен у Другом светском рату, нису остали ни зидови храма. Делимично преко црквишта и гробља изграђена је Јадранска магистрала.

Средња Гора са храмом Рођења Пресвете Богородице, саграђен је на темељима дрвеног храма 1745. године. У Другом светском рату храм је оштећен да би 1951. храм био у потпуности уклоњен. На месту храма данас постојии Крст.

Удбина са храмом Светог оца Николаја саграђен је 1898. године. Храм је оштећен у Другом светском рату, а већ се 1951. више нису видели ни зидови храма.

Фркашић са храмом Светог Великомученика Георгија-Ружица, храм се први пута помиње на војним мапама Хабзбуршке монархије из 1774. године. храм је обновљен 1990.

Парохијски свештеник: Никола Малобабић рукоположен 2007. године, а на кореничку парохију постављен је 2013.

Црквена општина огулинска у Огулину 

Основана је 1870. године од када је постала и самостална парохија. Парохијски храм Светог Великомученика Георгија саграђен 1867. године. Храм је срушен у Другом светском рату, а након рата 1967. обновљен. У последњем рату 1991-1995. храм је девастиран и опљачкан, а обновљен је у периоду од 2004-2010.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије

Горње Дубраве са храмом Пребодобне мати Параскеве. Први храм саграђен је 1630. године, спаљен је у Другом светском рату 1942. а нови је подигнут 1972. године. У ратним дешавањима 90-их година храм је девастиран и оштећен, а обновљен је у периоду од 2005-2018. Стари храм Светих Апостола Петра и Павла у Друбравама саграђен је 1695. године, до данас од њега није остало ништа.

Муњава са храмом Светог Архангела Михаила, први храм од дрвета саграђен је 1695. године,а нови храм саграђен је од чврстог материјала 1838. године. Као и већина наших храмова и овај храм је страдао у Другом светском рату, који је обновљен 1961. Задња обнова храма изведена је у периоду 2009-2013. 

Оток са храмом Светог оца Николаја, први храм од дрвета саграђен је 1615. године, а од камена 1828. Храм је страдао у Другом светском рату, а звоник остао бвез куполе која до данас није обновљена.

Парохијски свештеник: протопрезвите Милан Симић, рукоположен је 2005. године од када се и налази на огулинској парохији.

Црквена општина оточачка у Оточцу

Година оснивања парохије се наводи  1878. мада постоје писани трагови да је основана и раније. Парохијски храм Светог Великомученика Горгија изграђен је 1863. године. Храм није рушен ни у једном рату, а обнављан је први пута 1971. друга обнова данас још увијек траје. Капела Светог оца Николаја саграђена 1911. године на месном православном гробљу, обновљена 2005.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

 Брлог са храмом Светог Саве, саграђен је 1740. године. Храм је у Другом светском рату делимично оштећен, а обновљен је 1964. У послењим ратним дешавањима 1995. унутрашњост храма је запаљена,  а обновљен је 2009.

Врховине са храмом Светих Архангела Михаила и Гаврила, саграђен је 1715. године, срушен у Другом светском рату, а његова обнова је почела 1971 која траје до данас.

Горње Врховине са храмом Светог оца Николаја, саграђен 1715. године. Храм је спаљен у Другом светском рату, који није до данас обновљен. Парохијски дом овога храма није рушен, а обновљен је 2011. Филијални храм Успења Пресвете Богородице у Турјанском, саграђен пре 1755. године, који се први пут тада и помиње. Храм је спаљен у Другом светском рату, а од њега су остали само зидови и звоник у стилу преслице.

Дабар са храмом Успења Пресвете Богородице саграђен је 1715. године. Храм је спаљен у Другом светском рату 1942. до данас су од њега остали зидови са делом звоника.

Дољани са храмом Рођења Пресвете Богородице, на темељима старога храма сграђен је 1782. нови камени храм. У другом светском рату храм је запаљен 1943. а након рата од 1946-1948. рушевине храма су потпуно очишћене. Почетком 80-их година прошлога века, започета је изградња новога храма чији зидови су урађени у висини 3 метра.

Залужница са храмом Светих Апостола Петра и Павла, данашњи храм је подигнут 1748. године на темељима старе цркве брвнаре. Храм није рушен у ратовима, обнављан је више пута.

Плитвички Љесковац са храмом Светог мученика Кнеза Лазара, саграђен 1885. године. Храм је сруштен у Другом светском рату, а темељи за нови храм постављени су 1990. Понори са храмом Васкрсења Господњег, саграђен је 1742. године. У ратовима храм није рушен, а њеогова детаљна обнова била је 1988.

Старо Село са храмом Светог Јована Крститеља, саграђен је 1742. године. У Другом светском рату, храм није срушен, а обнављан је 1971. У ратним збивањима 90-их година, храм је спаљен. Кров храм обновљен је 2017.

Шкаре са храмом Светог оца Николаја, саграђен 1772. године. Храм није рушен, а обнављан је задњи пута 1978. Филијални храм Свете мати Параскеве у народу често називан Света Петка Видићка, у Главацама. Храм је саграђен пре 1774. године, када се и први пут помиње на војним мапама Хабзбуршке монархије. Храм је запаљен у Другом светском рату, а генерално је обновљен 1985. У току задњег рата 1991-1995. храм није значајно страдао, али је 2000. изгорио у шумском пожару. Обновљен је 2009. када је и троносан.

Подум са храмом Светог Апостола Марка, година градње храма није позната, предање говори да су је православни Срби користили још 1655. године. До данас од храма су остали само темељи.

Парохијски свештеник: протонамесник Слађан Никић, рукоположен 2005. године, а те године је постављен на оточачку парохију.

Црквена општина плашчанска у Плашком

Основана је у 18. веку. Парохијски храм Ваведења Пресвете Богородице, првобитни дрвени храм саграђен је 1665. године. Премештањем седишта Епархије горњокарловачке из манастира Гомирје у Плашки 1721, градња данашњег храма започета је 1755, а довршен 1763. када га је Свети владика Данило Јакшић и освештао. У току Другог светског рата, храм је опљачкан и девастиран, а делимично обновљен  1959. Потпуна његова обнова није довршена ни до данас.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Кордунски Љесковац са храмом Светог пророка Илије, данашњи храм саграђен на темељима старог дрвеног храма 1862. године. Храм је спаљен 1942, до данас су остали зидови храма и звоника.

Личка Јасеница са храмом Светог пророка Илије, саграђен 1748. године. У Другом светском рату је срушен звони и део јужног зида, храм је обновљен 1979. Унутрашњост храма је потпуно обновљена 2015.

Машвина са храмом Преображења Господњег, саграђен 1750. године. Храм је спаљен у Другом светском рату, а обнављан је 1987, његову дефинитвну обнову спречио је рат 1991.

Мочила са храмом Светог Великомученика Георгија, саграђен је 1821. године, у потпуности је уништен у Другом светском рату, а на томе терену данас је израђен војни полигон „Слуњ“.

Примишље са храмом Силаска Светог Духа на Апостоле, саграђен је пре 1755. године, када се помиње у првом шематизму Епархије горњокарловачке. Спаљен је у Другом светском рату, а његове рушевине уклоњене 1947. Темељи за нови храм су постављени 1994, а храм није изграђен до данас.

Садиловац са храмом Рођења Пресвете Богородице, храм је подигнут 1826. године, на темељима старог храма. У Другом светском рату 31. јула 1942. храм је спаљен од усташа са 463 људи. Храм је обнављен 1989, али након ратних дешавања 1991, храм је девастиран, а поново обновљен 2017.

Слушница са храмом Успења Пресвете Богородице, саграђен је 1749. године, порушен је у Другом светском рату, а некадашња парохија се нашла у оквиру терена војног полигона „Слуњ“. Филијални храм Свете Петке у Брезовцу, саграђен 1821. године, потпуно уништен 1942. Филијални храм Светог Архангела Михаила у Слуњу, подигнут пре 1700. године, када се први пут и помиње. У Другом светском рату, храм је претворен у римокатолички, а крајем рата спаљен. Обновљен је 1967. Током задњих ратних дешавања храм је девастиран, а његова обнова је у току.

Тоболић са храмом Вазнсења Господњег, година градње није позната, вероватно да је саграђен онда када се и први пута помиње парохија 1678. године, а уцртан је и на војној карти Хабзбуршке монархије и 1774. Срушен је у Другом светском рату од усташа, а након рата нашао се у оквору војног полигона „Слуњ“. Филијални храм Рођења Пресвете Богородице у Мрежници  саграђен 1725. године. Храм није уништен у Другом светском рату, али је по налогу комунистички власти уклоњен 1960, и на томе простору је формиран војни полигон „Слуњ“.

Тржић са храмом Светих Апостола Петра и Павла, саграђен је крајем 17. века (вероватно од дрвета) када се и помиње да је насељено Србима, а уцртан је и на војној карти Хабзбуршке монархије из 1774. године. Нови храм је саграђен од камена 1742, срушен је у Другом светском рату, до данас није обнављан.

Парохијски свештеник: презвитер Саша Кремич, рукоположен 2019. од када се налази на плашчанској парохији.

Црквена општина пулско-перојска у Пероју

Основана 1583. године доласком православних Грка у Истру, а од 1657. храм су преузели православни  досељеници из Црне Горе. Парохијски храм Светог оца Николаја, саграђен је крајем 6-ог века. Храм је 1583. уступљен избеглицама пред Турским освајањима из Напулије, града на Пелопонезу. Познато је да је кро своје дугогодишње постојање храм био обнављан због старости и неминовног пропадања, али никада није рушен. У новије време храм је обнављан 1962, и 2010.

Парохија обухвата читаво Истарско полуострво са свим градовима и насељима.

Перој са храмом Светог Спиридона. Храм су купили православни перојци, досељени из Црне Горе, од католика као капелу Светог Јеронима, обновили је 1788, и посветили Светом Спиридону.

Парохијски свештеник: протопрезвитер-ставрофор Горан Петковић, рукоположен 2005. године а те годинте постављен на истоимену парохију.

Црквена општина ријечка у Ријеци

Основана 1780. године. Парохијски храм Светог оца Николаја, саграђен 1785. године. Храм није рушен у ратовима, а његова вањска и унутрашња обнова извођена је више пута, па тако и 2015. је  рађена фасада на вањским зидовима. Филијални храм Светог Великомученика Георгија на Сушаку изграђен је 1939. када је и троносан. Храм је изграђен када је град Ријека, након Првог светског рата, подељен на Краљевину Италију и Краљевину Југославију, а граница је била кроз центар града позната ријека Рјечица. Храм Светог оца Николаја, тада је припао Италији. Филијални храм Светог оца Николаја у Црквеници, изграђен 1924. године, а саградили су га рускии емигранти. Од 1956. године храм је припао Српској православној цркви, односно Епархији горњокарловачкој. Црквена општина Ријека је подељена на двије парохије.

Парохијски свештеници: парох прве парохије ријечке протопрезвитер-ставрофор Мићо Костић, рукоположен 1980. године, а ријекчкој парохији је од 1990. Парох друге парохије ријечке протопрезвитер Јован Галамић, рукоположен 2015. а на парохији ријечкој од 2016.

Црквена општина моравичка у Моравицама

Основана 1881. године, када су и прве матице заведене. Парохијски храм је храм Светог Великомученика Георгија. Први храм је саграђен  1603. године, када је био посвећен Светом Архангелу Михаилу, а у каснијем периоду храм је посвећен Светом Великомученику Георгију. Данашњи храм је саграђен 1895, када је имао изнад олтара једну мању дрвену куполу, а уклоњена је 1971-1972, приликом санирања кровне конструкције. Филијални храм Светих Апостола Петра и Павла -Војни Тук. Храм је саграђен 1750. године. У Другом светском рату храм је остао без кровишта и олтарског дела, а његова обнова је завршена 2001. Филијални храм Светог Пророка Илије у Врбовском. храм је саграђен 1615. године. У Другом светском рату храм је девстиран, а обновљен је 1968, своју другу обнову доживио је 2004.

Парохију данас сачињавају места, која су до 1941. године битисала као самосталне парохије.

Мариндол са храмом Светих Апостола Петра и Павла. Први храм је саграђен 1605. године, а данашњи храм датира из 1858. Храм је оштећен у Другом светском рату, обновљен је 1964. Године 2015. обновљени су кров храма и вањски фасадни зидови. Филијални храм Светог Архиђакона Стефана у Мариндолу изграђен је у 18-ом веку, мањих димензија и служио је као гробљанска капела, јер је и смештен на гробљу. Мариндолској парохију су припадали и место Бојанци са храмом Усековање главе Светог Јована Крситеља, саграђен.

Поникве првобитни храм саграђен је 1715. године и посвећен Светом Архиђакону Стефану, а због своје дотрајалости уклоњен је и на том месту саграђен је 1812. храм који је посвећен Преображењу Господњем. У Другом светском рату храм није рушен, украдена су звона са звоника храма. Обнављан је више пута,а последња обнова је била 1998. године.

Парохијски свештеник: протопрезвитер-ставрофор Јеленко Стојановић, рукоположен 1983. године, а на парохији српско-моравичкој је од 1984.

Scroll To Top
Descargar musica