Eпископ Фотијe (Сладојевић)fotije-bw.jpg (6513 bytes)

Рођен је 1. фебруара 1961, у Дујаковцима код Бањалуке, од оца Стојана и мајке Стаје. На светом крштењу је добио име Раде. Основну школу је завршио у Чуругу, а Средњу техничку у Новом Саду. Дипломирао је на Богословском факултету Српске православне цркве 1988. године. Потом одлази на стручно богословско усавршавање из области Новог Завета у Ерланген (Немачка) и тамо остаје до 1990. године.

На празник светог великомученика Димитрија, 26. октобра/8. новембра 1990. године, постригао га је по чину мале схиме у светоархангелском манастиру у Ковиљу, а на Сабор светог Архангела Михаила, 8/21. новембра исте године, у истој светој обитељи, рукоположио га у чин јерођакона епископ бачки Иринеј. Идуће, 1991. године, на Светога Саву, рукоположен је у чин презвитера. Током 1992-1993. године службовао је, као јеромонах, у манастиру Бођанима. Од 1993. па надаље, припадајући и даље братству манастира Ковиља, суплент је Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. Године 1998. уписао се на трећи степен студија на нашем Богословском факултету у Београду, где се усавршава у области новозаветних библијских дисциплина.

Поред послушања у манастиру свога пострига и у карловачкој Богословији, ревносно и савесно држи предавања у Алмашком Светосавском дому у Новом Саду и по другим местима богочуване Епархије бачке, учествује у многим радио-емисијама и телевизијским емисијама (са посебним успехом у ТВ-серији Буквар Православља) и објављује у нашој богословској периодици. Учествује на богословским симпозијумима и пастирским семинарима, на трезвен начин брани истину Православља од секуларних струјања нашега времена и секташке квазидуховности.

У Богословији је омиљен као изванредан предавач, савестан васпитач и духовник многим ученицима Богословије. И ван Богословије, највише у Новом Саду, тражен је и цењен као духовник, особито међу младима.

 

 



 




 

 


 

Атанасије Љубојевић
(1688-1712)

Данило Љуботина
(1713- 1739)
Павле Ненадовић
(1744-1749)
Данило Јакшић
(1751-1771)
Јосиф Стојановић
(1771-1774)
Петар Петровић
(1774-1784)
Јован Јовановић
(1783-1786)
Генадије Димовић
(1786-1796)
Стеван Благородни
от Авакумовић

(1798-1801)
Петар Јовановић  Благородни от Видак
(1801-1806)

Мојсије Благородни
от Миоковић

(1807-1823)
Лукијан Мушицки
(1828-1837)
Евгеније Јовановић
(1839-1854)
Сергије Каћански
(1858-1859)
Петар Јовановић
(1859-1864)
Лукијан Николајевић
(1865-1872)
Теофан Живковић
(1874-1890)
Михаило Грујић
(1891-1914)
Иларион Зеремски
(1920-1931)
Максимилијан Хајдин
(1932-1936)
Сава Трлајић
(1938-1941)
Никанор Иличић
 (1947-1951)
Симеон Злоковић
(1951-1990)
Никанор Богуновић
(1991-1999)
Герасим Поповић
(2004 - )

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

   
 

Latinica

Copyright 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio