Исповјест свештенства и свештеномонаштва Епархије горњокарловачке

У првој седмици Часног поста, у петак 22. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у Саборном храму Светог Оца Николаја Мирликијског Чудотворца у Карловцу.

Епископу г. Герасиму саслуживали су: архимандрит мр Наум (Милковић), јеромонах Сава (Јаковљевић), презвитер Марко Врањеш, презвитер Душко живанић и протођакон Небојша Анђић. Прије Литургијског сабрања извршена је Света тајна исповјести свештенства и свештеномонаштва Епархије горњокарловачке, а Свету Тајну Исповијести вршио је протопрезвитер – ставрофор Мићо Костић. 

По завршетку Пређеосвећене Литургије присутнима се обратио Епископ Герасим између осталог рекавши: 

Када се исповједамо и спознајемо наше гријехе потребно је да читаво наше биће учествује у томе, да то доживљавамо заиста и тијелом и душом као један потрес, јер ми стојимо пред Лицем Божијим, а онај који прима исповијест је само свједок. Ми се Господу исповиједамо, иако Он, познавајући нас још од утробе материне, зна све наше гријехе, јер сваки гријех који исповједимо Господ опрашта, а ако се истински из дубине душе кајемо Господ опрашта и оне гријехе које заборавимо. Прије сваке исповијести довољно је да прочитамо Господњу бесједу на Гори, да видимо колико смо далеко од савршенства, то јесте од Господа. Да сами завиримо у своју душу и видимо колико смо заиста сиромашни духом или колико плачемо кајући се за наше гријехе и исповиједајући се. Да ли смо ми свјетлост свијету и колико смо свијетлост свијету, или је наша свјетлост помрачена мислима нашим, и да ли смо со земљи. Позвани смо да будемо све то, драги оци. Зато пред сваку исповијест и у току исповијести треба да преиспитамо свој досадашњи живот, имајући ово на уму, како би нам Господ наш Исус Христос био пут којим ходимо.