Iz sadr�aja : Sv. Sava Gornjokarlovački br. 2

Episkop zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić)
O KRSNOJ SLAVI

Prvohri�ćanska je vera, od Boga nam dana i od Svetih Apostola predana, da slavimo Boga i Njegove Svetitelje. Slavljenje Boga i Bo�jih Ugodnika: Anđela, Apostola, Proroka, Mučenika, Svetitelja, Prepodobnih i svih Pravednika, jeste na� hri�ćanski pravoslavni �ivotni stav, kojim ispovedamo veru svoju u pravi cilj i smisao  na�eg ljudskog �ivota i ovde na zemlji i u večnosti. Jer ko slavi Boga i Bo�je Svetitelje, taj slavi istinsku i večnu slavu čovekovu u Bogu �ivom i Istinitom, te onda neće slaviti nikakve la�ne bogove ni prolazne i smrtne ljude ovoga sveta. Ko slavi Boga i Bo�je Svece, kao prave i istinite, besmrtne ljude, koji iz ovog prolaznog i smrtnog �ivota Bogom �ivim pređo�e u �ivot večni i besmrtni, taj će se i sam slavom Bo�jom proslaviti i Bogu i Svetima upodobiti, jer će od Boga biti zajedno sa Svetima proslavljen u večnom Carstvu Nebeskom.
   Tako su Boga i Njegove Svete slavili hri�ćani jo� od samog početka, i zato su mnogi od njih i sami Sveci postali. To nam pokazuju i svedoče već prvi hri�ćanski Mučenici, koji su za slavu Bo�ju i same svoje �iaote polo�ili. Tako, na primer, Sveti Mučenik Karp (koji se slavi 1Z. oktobra), pred neznabo�cima i bezbo�nicima onoga doba, nije hteo da slavi la�ne bogove, nego samo Hrista - jedinog Istinitog Boga, pa je zato govorio onda�njim vlastodr�cima: �Istiniti bogopoklonici, koji se po bo�anskoj reči Hristovoj klanjaju Bogu u duhu i istini, upodobljavaju se slavi Bo�joj i postaju zajedno sa Njim besmrtni, jer se jo� sada priče�ćuju večnim �ivotom kroz Hrista Logosa (Boga Slovo), dok se oni koji slu�e la�nim bogovima upodobljavaju ni�tavilu đavola i sa njime propadaju u pakao��.
   Stoga i mi, pravoslavni hri�ćani, od samog Gospoda Hrista primiv�i svetu veru i sveti zavet, slavimo i proslavljamo Boga i Njegove Svete Ugodnike i Besmrtnike: Presvetu Bogorodicu, Svete Apostole i Mučenike, Svete Oce i Pravednike, i tako ovim slavljenjem Boga i Svetitelja, koje je sam Bog proslavio zato �to su i oni Boga proslavljali, i mi zadobijamo večnu slavu Bo�ju i  nasleđujemo �ivot večni.
   Ovo drevno hri�ćansko sveto predanje o slavljenju Boga i slave Bo�je u Svetima, primili smo i mi Pravoslavni Srbi od Svetog Ćirila i Metodija i od Svetog Save. Zato i slavimo svake nedelje i svakog praznika Hrista Boga i Spasitelja na�eg i Njegovu Presvetu Bogomater, i svete Anđele i Svetitelje Bo�je. Slavimo ih najpre zajedno sa celom Crkvom Bo�jom, u svojoj parohiji i svome hramu, kada na�a parohijska crkva ili na� manastir slavi svoju Hramovnu Slavu, to jest svoga Svetitelja kao svoga Nebeskog Za�titnika, koga istoga dana slave i svi pravoslavni hri�ćani u svetu. Otuda, sveta Slava, kao op�tehri�ćansko i svecrkveno  slavljenje Boga i Bo�jih Svetaca, nije samo srpski  običaj, jer Slavu slave i svi ostali pravoslavni u svetu. Ali Sveti Otac Srpski, Sava Ravnoapostolni, dao je nama pravoslavnim Srbima i jednu posebnu srpsku domaću slavu - na�e Krsno Ime, to jest  blagoslovio je na�u srpsku porodičnu Slavu: da svaka srpska porodica, svaka kuća i domaćinstvo slavi onoga Svetitelja na čiji su dan na�i preci i praoci primili Hristovu veru i krstili se u ime Svete Trojice. To je, dakle, na�a srpska Krsna Slava ili Krsno Ime, za koje na� verni narod s pravom ka�e: �Ko Krsno Ime slavi, ono mu i poma�e��.
   Na�a Krsna Slava, koju slavimo posebno u svakom domu i saakoj porodici (ako se nismo odrekli vere Hristove i  imena Srbinovog), molitvama Svetoga koga slavimo o�ivljava u nama i du�ama na�im svetu i svetlu uspomenu na onaj dan kada smo se svi porodično krstili i hristijanizovali, kada smo se i na�i preci i mi za njima verom i kr�tenjem u Hrista uhristovili i ohristovili, kada smo se ucrkvili i ocrkvili, da bismo se obo�ili i obesmrtili, kako to lepo veli na� novi ugodnik Bo�ji Otac Justin. Slaveći na�u domaću Slavu, mi ne prestajemo slaviti i svoju crkvenu, hramovnu Slavu zajedno sa svojom braćom parohijanima; i to je na�a  zajednička sveta Preslava. A kada slavimo svoju domaću i porodičnu Slavu, ne slavimo je opet sami u kući, niti samo u kući, nego najpre sa ostalim pravoslavnim hri�ćanima u Crkvi, na  zajedničkoj svetoj Slu�bi, svetoj Liturgiji, gde su prisutni i svi Bo�ji Anđeli i svi Sveti, i gde se spominju svi na�i �ivi i upokojeni, pa tek onda i u domu svome. I opet u domu ne slavimo je sami, nego u zadruzi i zajednici sa svojom porodicom, sa svojim bli�njima i srodnicima, sa susedima i prijateljima, i sa svakim namernikom Bo�jim koji nam tog dana dođe u dom, makar bio i prosjak i ubo�jak, pogotovu sa njim. Jer je i on, kao i svaki čovek, slika Bo�ja i brat Hristov i na�.
   I prvi hri�ćani su na sličan način slavili Slavu kao �to i mi danas slavimo, i kao �to na�i s v e t i Manastiri i Crkve danas slave: posle zavr�ene svete Liturgije u hramu svi prisutni idu za jednu zajedničku trpezu ljubavi: svi se zajedno sa sve�tenikom pomole Bogu, uz svetu vodicu, sveću i tamjan, sa tim se blagoslovi sveto �ito i prelomi i prelije vinom sveti Kolač, i onda se pomenu svi na�i srodnici na zemlji i na nebu, pa se onda, uz ljubljenje. i molitvene �elje i čestitanja, svi zajedno ute�e za op�tom trpezom onim �to je Bog dao i domaćin spremio. A sve to se čini u slavu Bo�ju i u čast Svetoga čiji se sveti spomen toga dana slavi.
   Slavljenje Boga i Njegovih Svetitelja, i u drevnoj  hri�ćanskoj Crkvi i danas u čitavom Pravoslavlju, neodvojivo je od zajedničke Svete Liturgije u hramu i od zajedničarenja svih vernika u svemu onome �to je Bo�je i �to je od Boga blagosloveno: u  zajednici u veri i istini, u blagodati i ljubavi, u svetom postu, pokajanju i Priče�ću, u blagoslovu zajedničkog jela i pića, u međusobnom po�tenju i pomaganju, u bratskoj zajednici sa Hristom i sa svima Svetima. Jer Crkva Bo�ja Pravoslavna i nije drugo do zajednica svih u Hristu Bogočoveku. U Njemu koji je �Prvenac među mnogom Braćom�, a Braća su Njegova, pre svega, Svetitelji, a onda sa njima i svi mi, Njegovi i njihovi svečari, koji smo zato i pozvani od Boga da budemo sveta braća i sabraća Hristova, sinovi Bo�ji po blagodati u Sinu Bo�jem po prirodi, kako veli Sveti Atanasije Veliki.
   Sveta Krsna Slava upravo i Ima taj Smisao i značaj: da sve nas okupi i sjedini u jednu pravu bratsku Hristovu zajednicu, u  Svetu Crkvu kao sabor Bo�ji, kao sabranje dece Bo�je, te zato Krsno ime i slavimo u slavu Bo�ju i u čast Svetih, na na�e spasenje i  obo�enje, na očovečenje i ohristovljenje, na bogougodno zdru�enje i sjedinjenje sa njima, na�im Slavama, i preko Njih sa Hristom, na�om večnom i neprolaznom Slavom.
    Stoga se na svakoj domaćoj i crkvenoj Slavi peva ova bogomdana pesma Crkve na�e, pravoslavna himna  svake Krsne Slave, koja nam najbolje kazuje smisao i značaj na�e svete Slave:

�Danas nas blagodat Svetoga Duha sve sabra, i svi sa Krstom Hristovim na sebi govorimo: Blagosloven koji dolazi - Hristos i Svetitelj - u ime Gospodnje: Slava Bogu na visini!�

Srpska pravoslavna crkva u Senju
HRAM USPENIJA PRESVETE BOGORODICE

Srpska pravoslavna crkva Uspenija Presvete Bogorodice u Senju sagrađena je 1788. godine pored pravoslavnog groblja ispod tvrđave Nehaj. Ozidana je od kamena, zvonik na �preslicu� sa dva zvona. Iznutra je bila izuzetno lijepo uređena. Dio ikona na ikonostasu bio je okovan srebrom. Jedinstvena i interesantna bila je ikona uskočka Bogorodica, sa motivom uskočke lađe na olujnom moru, uskocima u lađi rukama podignutim nebu, a iznad njih je lik Presvete Bogorodice koja im pru�a pomoć.
   U vrijeme gradnje ove crkve i u prvoj polovici XIX vijeka, prije izgranje �eljezničke pruge za   Rijeku, Senj je bio jako pomorsko i trgovačko sredi�te, pa su crkvu darovali mnogi grčki i na�i pomorci u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici za pomoć u nevoljama tokom  plovidbe morem. Crkva je tako dobila veoma lijepa srebrena kandila, svijećnjake, polijelej, ripide i druge predmete, te velik broj celivajućih ikona grčkog i ruskog  porijekla. O Velikoj Gospojini svake se godine odr�avao molitveni zbor na koga su dolazile naročito �ene i djevojke iz Ličkih sela oko Brinja i Otočca.
   Crkvu su do temelja sru�ile usta�e krajem maja 1941. godine i istovremeno demolirale groblje. Posljednji paroh senjski protojerej Đuro Marjan izbjegao je iz Senja u rodno selo Podum u Lici, ali su ga kasnije usta�e uhvatile i �ivog spalile. Poslije Drugog svjetskog rata kada je građena jadranska magistrala, crkvi�te i dio groblja zahvaćeni su tom cestom. Nakon izgradnje ove magistrale jednom pri prolasku kroz senj obi�ao sam to mjesto te vidio i snimio ostatke groblja zaraslog u �ikaru.
   Evo to je istorija postojanja i tu�nog kraja Bogorodičine crkve u Senju.

[novosti] [eparhija] [sv.sava gk] [episkop] [istorija] [manastir]
[publikacije] [adresar] [riznica] [apel] [linkovi]

Ћирилица

Copyright � 2003, 2004 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio