            
|
Sve�tenomučenik Sava
(Trlajić),
episkop gornjokarlovački
Episkop gornjokarlovački Sava Trlajić je rođen 6. jula 1884. godine u
Molu od oca Stefana i majke Jelisavete. Na kr�tenju je dobio ime Svetozar.
Osnovnu �kolu je zavr�io u Molu, a veliku klasičnu gimnaziju i bogosloviju
u Sremskim Karlovcima. Pravni fakultet je zavr�io u Beogradu, a pravosudni
ispit je na polo�io na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Đakonski čin je primio
na Bogojavljenje 1909. godine, a sve�tenički na Svetoga Savu iste godine.
Od 1909. do 1927. godine obavljao je du�nost parohijskog sve�tenika u
Ba�aidu. Početkom 1927. godine izabran je za referenta, a ne�to kasnije i
za sekretara Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC .
Mona�ki čin je primio 1929. godine kao udov sve�tenik. Zamona�en je u
manastiru Kru�edolu, proizveden u čin arhimandrita i postavljen za
stare�inu manastira. Na polo�aju nastojatelja manastira Kru�edola ostao je
do izbora za vikarnog episkopa sremskog. Hirotonisan je 30. septembra
1934. godine u Sremskim Karlovcima od strane patrijarha srpskog Varnave.
Episkop Sava je kao vikarni episkop sremski do novembra 1936. godine vr�io
du�nost predsednika Eparhijskog upravnog odbora Arhiepiskopije
beogradsko-karlovačke. Od novembra 1936. godine do početka 1937. godine
vr�io je du�nost predsednika Crkvenog suda Arhiepiskopije
beogradsko-karlovačke. Na tom polo�aju ga je zatekao izbor za episkopa
gornjokarlovačkog sa sedi�tem u Pla�kom. Ustoličen je 4. septembra 1938.
godine u Pla�kom.
Episkop Sava je bio veliki revnitelj na njivi Gospodnjoj. Između ostalog,
imao je veliku ulogu u ru�enju Konkordata između dva svetska rata.
Drugi svetski rat ga je zatekao u njegovoj rezidenciji u Pla�kom. Dana
21. maja 1941. godine u Pla�ki je do�lo oko 100 usta�a radi preuzimanja
vlasti od strane Italijana. Episkopa Savu su odmah po preuzimanju vlasti
proglasili za taoca "nove katoličke dr�ave Hrvatske". Ista sudbina je
zadesila i sledeće sve�tenike: protojereja Isa J. Pejnovića, arhijerejskog
zamenika, protojereja Milana Dokmanovića, paroha pla�čanskog, protojereja
Milana Rajčevića, crkvenog tu�ioca, jereja Petra Vučinića, člana Crkvenog
suda, jereja Bogoljuba Gakovića, sekretara Crkvenog suda, jereja Milana
Đukića, sekretara Eparhijskog upravnog odbora, jereja Ja�u Stepanova,
paroha pla�čanskog, jereja Đorđa Stojanovića, veroučitelja, i jereja
Stanislava Nasadila, paroha u Ličkim Jasenicama.
Dana 23. maja 1941 godine usta�e su do�li u vladičanski dvor, iselili
episkopa Savu, a sav name�taj iz dvora natovarili na kamione i odvezli u
Ogulin. Dana 8. juna u vladičanski dvor je sa grupom usta�a do�ao usta�ki
logornik i veliki zločinac Josip Tomljenović. Odmah je naredio da se
usta�kom odredu, koji je do�ao sa njim, predaju eparhijski novac i hartije
od vrednosti. Episkopu Savi je naredio da se odmah udalji iz kancelarije
jer "njegovo prisustvo nije ni po�eljno ni potrebno".
Usta�a Josip Tomljenović je naredio episkopu Savi da odmah napusti Pla�ki
i ode za Srbiju. Episkop Sava je to odbio da učini i tom prilikom mu je
naglasio da je on legalni episkop gornjokarlovački i da ne mo�e napustiti
svoju eparhiju, a da oni sa njim mogu raditi �ta im je volja.
Episkop Sava je uhap�en 17. juna 1941. godine. Sa njim je uhap�eno i
trinaest viđenijih Srba iz Pla�kog. Uhap�eni su i sve�tenici Bogoljub
Gaković, Đuro Stojanović i Stanislav Nasadil. Usta�e su ih odveli i
zatvorili u �talu Josipa Tomljenovića, koju su čuvali naoru�ani usta�ki
vojnici. Svi zatvorenici su, a posebno episkop Sava, svakodnevno bili
strahovito mučeni i zlostavljani.
U �tali Josipa Tomljenovića ostali su ne�to vi�e od mesec dana. Dana 19.
jula 1941. godine usta�e su povezali sve zatvorenike, svrstali ih po
dvojicu u red, odveli na �elezničku stanicu u Pla�kom kako bi ih vozom
otpremili za Gospić. Na �elezničkoj stanici u Pla�kom proveli su vreme od
10 časova uveče do 5 časova ujutru. Najte�e je bilo episkopu Savi kome,
iako je bio vezan u lance, nisu dozvolili ni da sedne i da se odmori.
Episkop Sava i grupa Pla�čanskih Novomučenika stigli su u Gospić 20. jula
1941. godine. Sa �elezničke stanice u Gospiću odvedeni su u gospićski
zatvor, gde su strahovito mučeni i poni�avani.
Episkop zahumsko-hercegovački dr Atanasije Jevtić u svojoj knjizi "Srpska
Crkva u Drugom svetskom ratu" navodi podatak da je episkop Sava 8. avgusta
1941. godine viđen u dvori�tu kaznenog zavoda u Gospiću. Bio je vezan i
postavljen na ki�u. Episkop Sava je i tu torturu stoički i mirno podneo.
Polovinom avgusta 1941. godine iz gospićskog zavoda izvedeno je oko dve
hiljade Srba, vezanih �icom po dvojica, i odvedeni su putem prema
Velebitu. U toj grupi je bio i episkop Sava Trlajić. Pretpostavlja se da
je episkop Sava ubijen na Velebitu jer je, kako navodi episkop Atanasije,
prema svedočenju nekih italijanskih novinara na Velebitu u avgustu 1941.
godine ubijeno oko 8000 Srba. Drugih podataka o mučeničkoj končini
episkopa gornjokarlovačkog Save Trlajića nema.
Sveti Arhijerejski Sinod SPC je u toku rata vi�e puta intervenisao za
mitropolita Petra i episkopa Savu, ali bez uspeha(O tome videti u knjizi
episkopa Atanasija "Srpska Crkva u Drugom svetskom ratu").
Sve�tenik Jovan Sila�ki je u jednom broju "Banatskog vesnika", časopisa
Banatske eparhije, pod naslovom "Glavu dajem, al' svoj narod ne ostavljam"
objavio svoje sećanje na episkopa Savu Trlajića i jedno svedočanstvo o
njegovom stradanju. U narednim redovima prenosimo deo toga svedočenja.
"... Godine 1941. u Gornjokarlovačkoj eparhiji zavladala je u�asna usta�ka
strahovlada. Sve�tenicima i episkopu rečeno je da vi�e nisu po�eljni i da
moraju napustiti svoje vernike i svoj narod. Nadbiskup Alojzije Stepinac
otvoreno je rekao vladici da mora da napusti "hrvatski" Karlovac, inače će
biti likvidiran. Na to mu je vladika odgovorio:
"Glavu dajem, al' svoj narod ne ostavljam!"
Da se nadbiskup nije �alio videlo se odmah. Vladika Sava je uhap�en i
strahovito mučen. Za vreme njegovog mučenja u Pla�kom, usta�e su pevali:
"Svi koji ste u Hristu rođeni - u Hrista ste se obukli".
Kada su vladiku posle mučenja poveli na strati�te, njegova majka je
stajala pored crkve i čekala da ga provedu. Htela je, jo� jedanput, da
vidi sina i da se sa njime pozdravi. Mučitelji joj to, međutim, nisu
dozvolili. Vladika je, ipak, vezanim rukama blagoslovio majku i oti�ao u
smrt.
Nekoliko godina kasnije, u ba�aidsku crkvu, u kojoj je vladika Sava
slu�bovao kao mesni paroh, svratio je nepoznat čovek. Sreo je tada�njeg
upravnika po�te Savu Saravolca. Sava je, inače, bio dugogodi�nji pojac u
ba�aidskoj crkvi i to je sa ponosom isticao.
"Da li ste poznavali vladiku Savu Trlajića?" - upitao je nepoznati
Saravolca. "Čuo sam da je bio sve�tenik u Ba�aidu".
"Kako da ne! Vladika me je �kolovao. Njemu sam zahvalan za sve �to sam u
�ivotu postigao".
Zatim je upitao nepoznatog: "Otkud poznajete vladiku?"
"Bio sam neposredan svedok njegovog stradanja" - odgovorio je neznanac.
"Usta�ki mučitelji doveli su vladiku na jednu poljanu i nastavili mučenje.
�ivom su mu ko�u odrali i posuli solju. Zatim su ga zakopali u zemlju.
Samo mu je glava virila. Potom su dovukli gvozdenu drljaču i vukli je
preko njegove glave, sve dok nije du�u predao Gospodu. Dalje ne znam. Biće
da su ga usta�e bacili u jednu od mnogobrojnih jama u tom kraju, srpskih
grobnica. Ni smrt ga, dakle, nije odvojila od naroda".
Nepoznati se okrenuo i oti�ao, a Sava je ostao skamenjen, ne uspev�i da
ga upita za ime...."
|
|
 |
