Stradanje srpskog pravoslavnog sve�tenstva gornjokarlovačke eparhije za vrijeme NDH

1. jerej Ilija Đ. Ajduković, paroh iz Srednje Gore

Rođen je u Ploči 31. jula 1905. godine. Osnovnu �kolu je zavr�io u mestu rođenja, četiri razreda gimnazije u Zagrebu, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Za sve�tenika je rukopolo�en 8. marta 1930. godine i postavljen je za kapelana u Metku, odakle je oktobra iste godine pre�ao na parohiju u Srednjoj Gori. Odlikovan je Ordenom Sv. Save D� stepena.

Dana 19. aprila 1941. godine otac Ilija je sa urednom usta�kom propusnicom krenuo u Beograd. Usta�e su ga, pri samom ulasku u voz na �elezničkoj stanici u Lovincu, uhvatili i odvezli u zatvor. Posle dvodnevnog mučenja u zatvoru izveden je dva kilometra izvan Lovinca prema Vaganu i tu je ubijen 21. 4. 1941. godine.

2. protojerej Đuro Alagić, paroh iz Gornjih Dubrava kod Ogulina

Rođen je 6. avgusta 1882. godine u Mazinu, srez Gračac. Gimnaziju je zavr�io u Su�aku, a bogosloviju 1907. godine u Reljevu. Za sve�tenika je rukopolo�en 18. novembra 1907. godine, a slu�bovao je kao kapelan u Pla�kom i kao paroh u Svračkovom selu, Visuću i Gornjim Dubravama. Kao rezervni vojni sve�tenik proveo je u ratu tri godine, a 1939. godine je odlikovan činom protojereja.

Polovinom juna 1941. godine, prota Đuro je bio uhap�en u izveden na streljanje, ali tom prilikom nije streljan. Prema prikupljenim podacima prota Đuro je 22. juna 1941. godine, doveden u ogulinski zatvor zvani "Kula". Dana 29. juna 1941. godine, oko ponoći, prota je sa jo� jedanaest Srba izveden iz ćelije br. 4 i pod jakom stra�om otpremljen prema Bisiljevu. Prota Alagić je sa tih jedanaest Srba ubijen iste noći na obali reke Dobre blizu To�-Marije.

3. jerej Dane Babić, paroh u Svinjici

Rođen je 10. novembra 1884. godine u Petrinji. Realnu gimnaziju sa ispitom zrelosti zavr�io je u Zagrebu, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Za sve�tenika je rukopolo�en 27. januara 1912. godine i postavljen je za paroha u Svinjici, gde je slu�io Bogu i svome rodu sve do svoje mučeničke smrti.

U noći između 14. i 15. juna 1941. godine, usta�e su sa dva automobila do�li iz Slunja u Svinjicu. Stali su ispred parohijskog stana i nasilno provalili u dom oca Daneta, uhvatili ga i poveli sa sobom. Nisu mu dozvolili ni da se potpuno obuče. Pravoslavni Srbi iz Svinjice, svedoci mučenja ovog srpskog sve�tenika, pričali su da se kroz selo čulo njegovo strahovito jaukanje.

Istog dana popodne po Kostajnici, koja je od Svinjice udaljena svega trinaest kilometara, pročulo se da je mrtvo telo oca Daneta nađeno u selu Grabo�tanima, op�tina Majur, u jarku kraj puta pokriveno zemljom.

Le� oca Daneta prona�la je jedna devojčica. Čuvajući stado u Avgustinčićevoj bari primetila je u travi neke cipele. Kada je htela da ih uzme, videla je da one stoje na nogama čoveka, koji je bio zatrpan travom i busenjem. Devojčica je odmah obavestila svoje ukućane, pa su ljudi raskopali zemlju, izvukli le� i prepoznali sve�tenika Daneta Babića. Neposredno posle toga, na lice mesta je iza�la usta�ka "komisija", koja je proglasila da su sve�tenika ubili nepoznati ljudi. Usta�ka "komisija" je naredila da se telo oca Daneta sahrani na svinjičkom groblju, ali nisu dozvolili da mrtvo telo sve�teno-mučenika Daneta Babića poslednji put vidi njegova porodica. Oko groblja su postavili stra�u da ga ne bi neko izvadio jer je telo bilo unaka�eno.

4. jerej Nikola J. Bogunović, paroh u Donjem Lapcu

Rođen je 3. januara 1908. godine u Zrmanji kod Gračaca. Bogosloviju je zavr�io 1929. godine u Sremskim Karlovcima, a za sve�tenika je rukopolo�en 22. februara 1932. godine u Nebljusima, a 1935. godine je do�ao za paroha donjo-lapačkog.

Otac Nikola je među prvima uhap�en od usta�a početkom maja 1941. godine u Donjem Lapcu i odveden je u logor Gospić, gde je te�ko mučen: tučen po tabanima, boden usijanim iglama po bradi, nosu i čitavom telu, čupani mu nokti i dlake iz brade i brkova. Majka ga je posetila u gospićkom zatvoru i jedva ga poznala na osnovu glasa. Pre�iveli očevici svedoče da mu je nos bio sav izobličen i natečen od udaraca te da se jedva micao od uboja.

Otac Nikola je u junu 1941. godine sa jednom grupom Srba - mučenika vezan �icom i odveden na Velebit. Tamo je bačen u provaliju zajedno sa mnogim pravoslavnim Srbima - njegovim parohijanima - koji su pro�li gospićski logor.

Posle njegove mučeničke smrti, usta�e su do�li u njegovu kuću i potpuno je opljačkali, a njegovu suprugu Daru prona�li su u Boričevcu sa dva sinčića - Pajom i Đokicom. Usmrtili su ih tako �to su �ive bacili u jednu jamu kraj Boričevca.

5. jerej Danilo Brakus, paroh u Bjelopolju kod Korenice

Rođen je 25. maja 1911. godine u Zalu�nici kod Otočca. �est razreda gimnazije je zavr�io u Gospiću, a bogosloviju 1936. godine u Sarajevu. Za sve�tenika je rukopolo�en 30. marta 1938. godine.

Uhap�en je nekoliko dana posle progla�enja NDH. Pre nego �to su ga odveli u Gospić, usta�e su ga dr�ali u koreničkom zatvoru. U Korenici je mnogo mučen. Pre�iveli ka�u da mu je brada bila posuta benzinom i zapaljena. Ubijen je polovinom 1941. godine u Gospiću.

6. jerej Milo� Vujić, paroh u Radovici kod Slunja

Rođen je 6. aprila 1917. godine u Voji�nici kod Vojnića. Po svr�etku �estorazredne bogoslovije na Cetinju. Rukopolo�en je za sve�tenika 23. aprila 1939. godine i postavljen za paroha u Stipanju, gde je ostao do 30. septembra 1940. godine, kada je pre�ao na parohiju u Radovici.

Usta�e iz Slunja su na Vidovdan 1941. godine obilazili srpske kuće, hapsili mu�karce i odvodili ih u Cetingrad, gde su ih zatvarali u �andarmerijsku stanicu. Te noći je uhap�en i otac Milo�.

U cetingradskom zatvoru su ih dr�ali do pet sati popodne sledećeg dana, a onda su ih potrpali u kamione, odveli ih prema Velikoj Kladu�i i sve ih pobili na mestu zvanom Mejino Stenje. Njihovi le�evi pokopani su u protivtenkovskim rovovima, koji su ostali od biv�e jugo-slovenske vojske.

Posle pokolja mu�karaca pre�lo se na pokolj �ena. Njih su pohvatali 5. avgusta 1941. godine i sve ih pobili na bregu Banića Glavica, blizu �ume Lepr�njak, dva kilometra od Cetingrada prema Krstinji. Tu je ubijena i popadija oca Milo�a, Ljubica, koju su �ivu rasporili i izvadili joj dete iz utrobe, a drugo dete, od dve godine, su takođe zverski ubili.

7. jerej Nikola G. Vučković, paroh u Drljača-ma kod Petrinje

Rođen je 20. februara 1908. godine u Srbskim Moravicama kod Ogulina. Bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima, a za sve�tenika je rukopolo�en 1932. godine i postavljen je na parohiju u Drljačama.

Posle dva hap�enja i pu�tanja na slobodu, uhap�en je treći put 23. maja 1941. godine. Usta�e su ga odvele u petrinjski zatvor. Odatle je, posle strahovitog mučenja, odveden u �umu Brezovica kraj Siska i ubijen.

Otac Nikola je javno istupao protiv pokr�tavanja Srba. To je glavni razlog zbog čega je uhap�en. Viktor Novak u knjizi "Magnum crimen" pi�e:

"U Petrinju je do�ao Josip Orlić, sunjski �upnik i po njegovom naređenju sazvani su svi Srbi u tamo�nju �kolu. Orlić je odr�ao govor u kome je spomenuo da je rimokatolicizam najstarija vjera na svijetu i da je samo ta vjera prava. Srbi su prije bili Hrvati i pripadali su rimokatolicizmu, pa su kasnije otpali od te vjere. Po�to u NDH ne smije biti nikakve druge vjere osim katoličke, to se i Srbi imaju da vrate u rimokatoličku vjeru, pa će usled toga postati ravnopravni sa ostalim Hrvatima. Srbi su �utke primili Orlićeva propagandna izlaganja. Kada je Orlić do�ao drugi put u Petrinju, praćen je velikim brojem naoru�anih usta�a, izveo je ceremoniju prekr�tavanja zajedno sa �upnikom iz Kratečkog. Izvr�io je i polaganje zakletve i data je pismena izjava, kako to oni čine svojevoljno, o čemu dakako nije moglo da bude riječi. Prije toga su usta�e u istom mjestu poru�ili pravoslavnu crkvu, a sve�tenika Nikolu Vučkovića odveli i ubili u Brezovici kraj Siska" (str. 762).

8. jerej Petar Vučinić, član Crkvenog suda u Pla�kom

Rođen je 12. jula 1904. godine u Srbskim Moravicama. Bogosloviju je zavr�io 1925. godine u Sremskim Karlovcima. Za sve�tenika je rukopolo�en 17. januara 1927. godine i postavljen je za paroha u Majskim Poljanama, a zatim u Jasenovcu.

Otac Petar je uhap�en u Pla�kom krajem maja 1941. godine i sproveden je u Zagreb. Iz Zagreba je oteran u logor "Danica" kod Koprivnice. Iz tog logora je 30. juna 1941. godine u osam sati uveče sa većom grupom Srba pod jakom stra�om oteran u logor u Gospiću. U Gospiću je između 1. i 2. jula sa jo� nekoliko pravoslavnih srpskih sve�tenika strahovito mučen, a potom su svi odvedeni i ubijeni u Jadovnu na Velebitu.

9. jerej Bogoljub Gaković, sekretar Crkvenog suda u Pla�kom

Rođen je 1900. godine, u Bosanskoj Krupi. Osnovnu �kolu je zavr�io u svom rodnom mestu, a gimnaziju i bogosloviju u Sarajevu. Rukopolo�en je 1924. godine. Slu�bovao je na parohiji u Bosanskoj Suvaji do 1928. godine kada odlazi u Ameriku za paroha tamo�njim Srbima. Iz Amerike se vratio 1933. godine i ponovo je do�ao na parohiju u Suvaji. Pred sam rat postao je sekretar Crkvenog suda u Pla�kom.

Uhap�en je zajedno sa sve�tenomučenikom Savom Trlajićem, episkopom gornjokarlovačkim, 17. juna 1941. godine u Pla�kom. Zatvoreni su u �tali Josipa Tomljenovića, poznatog usta�kog zlikovca, gde su bili mnogo mučeni. Nekoliko dana kasnije (20. maja) sa jo� dva sve�tenika i većom grupom Srba otpremljen je za Gospić. Ne�to kasnije, usta�e su ih odveli na Velebit i u Jadovnu ih sve pobili.

10. jerej Jovan S. Gvozdenović, paroh u Raduču kod Gospića

Rođen je 2. marta 1914. godine u Ponorima kod Otočca. Bogosloviju je zavr�io 1938. godine u Sarajevu, a za sve�tenika je rukopolo�en 20. aprila 1939. godine i postavljen je za paroha u Studencima, odakle je kasnije pre�ao u Raduč.

Na Đurđevdan 1941. godine usta�e su upali u stan oca Jovana. Uhapsili su ga posle strahovitog kundačenja. Zajedno sa njim uhap�en je i njegov rođeni brat Nikola, marinski oficir, koji se kao ranjenik sklonio kod njega.

Obojica su ubijeni na putu prema �elezničkoj stanici, a njihova izmrcvarena tela su ostavljena na putu.

11. protojerej Branko B. Dobrosavljević, paroh u Veljunu

Rođen je 4. januara 1886. godine u Skradu kod Vojnića. Zavr�io je osam razreda gimnazije i bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1908. godine, a rukopolo�en je 22. marta 1909. godine i postavljen je za paroha u Buvači, Radovici i Veljunu. Odlikovan je Ordenom Svetog Save i Ordenom Jugoslovenske krune D� reda.

Na dan njegove Krsne Slave - Sv. Velikomučenika Georgija 1941. godine prota Branko je uhap�en od usta�a. Toga dana je usta�a Ivan �ajfor, učitelj iz Veljuna, sa svojim istomi�ljenicima počeo hapsiti Srbe u Veljunu, Cvijanović Brdu i Poloju. Tada je uhap�eno oko pet stotina Srba među kojima su bili otac Branko, njegov sin Nikola, student medicine, i otac Dimitrije Skorupan, paroh iz Cvijanović Brda.

Svi su bili zatvoreni u �andarmerijskoj stanici u Veljunu, gde su svi bili mučeni. Naročito je bio mučen protin sin Nikola. Sutradan, usta�e su naterali protu da svom �ivom sinu čita opelo. Svi su pobijeni 7. maja 1941. godine kod Hrvatskog Blagaja u �umi zvanoj "Kestenovac".

12. jerej Milan R. Diklić, paroh u Kosinju

Rođen je 1. novembra 1907. godine u Starom Selu kod Otočca. Bogosloviju je zavr�io 1928. godine u Sarajevu, a za sve�tenika je rukopolo�en 29. novembra 1930. godine i postavljen je za paroha u Studencima, odakle je kasnije pre�ao na parohiju u Kosinj.

Otac Milan je uhap�en u svom stanu u Donjem Kosinju 18. juna 1941. godine i odveden u logor u Gospić. U logoru je viđen u drugoj polovini juna 1941. godine i zna se da je odveden na Velebit, u Jadovno, gde je ubijen. Sa njim je u logoru bio i otac Uro� Rajčević. I on je podelio istu sudbinu.

13. jerej Mile D. Dokmanović, paroh u Perjasici kod Vojnića

Rođen je 6. jula 1909. godine u Lapotu kod Ogulina. Bogosloviju je zavr�io 1932. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 19. marta 1933. godine i postavljen je za paroha u Ličkim Osredcima, a potom u Poloju i Perjasici.

Dana 14. jula 1941. godine u Vojnić je stigla jedna grupa usta�a iz Vrgin Mosta. Odmah su počeli sa hap�enjem. Sa većom grupom Srba uhap�en je i otac Mile Dokmanović. Cela grupa je poterana u kamion i 29. jula je odvedena u pravcu sela Krnjaka. Svi su pobijeni maljevima i čekićima na mestu zvanom Bo�ića Jarak, koje se nalazi u �umi pored Krnjaka na putu Karlovac - Plitvička jezera.

14. protojerej Vladimir P. Dujić, paroh i arhijerejski namesnik u Srbskim Moravicama

Rođen je 23. septembra 1868. godine u Modru�u kod Bugojna. Ni�u realku je zavr�io u Zagrebu, učiteljsku �kolu u Karlovcu, a bogosloviju 1890. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 1890. godine u Pakracu i postavljen je za paroha u Senju. Tri godine kasnije, 1893. godine pre�ao je na du�nost kapelana u Rijeci, a posle toga vr�io je du�nost paroha na parohiji u Močilama, a od 1900. godine u Srbskim Moravicama. Odlikovan je Ordenom Svetog Save XX stepena.

Na Pavelićev imendan - Sv. Antu (13. juna 1941. g.) - iz Ogulina je do�lo petnaestak usta�a pod vođstvom jednog usta�kog satnika. Tada su u Srbskim Moravicama pohap�eni svi ugledniji Srbi. Sa njima je uhap�en i prota Vladimir Dujić.

Istog dana, svi su odvedeni u ogulinski zatvor, gde su dr�ani dva dana, a zatim su upućeni u logor "Danica" kod Koprivnice.

Kada su stigli u logor, jedan usta�a je nekim predmetom udario protu po očima, razbio mu naočare koje su ga povredile i stra�no ga je zlostavljao. Protu je oblila krv, ali nije pustio glasa već se dr�ao "kao heroj čovjek, koji se nije bojao ni usta�a, ni smrti i koji je svojim dr�anjem u logoru svima imponovao i ulijevao hrabrost" - kako svedoči jedan očevidac.

Krajem juna je sa jo� 250 Srba upućen u Gospić, gde je u kaznenom zavodu isprebijan sa ostalim sve�tenicima, a potom su svi odvedeni na Velebit i pobijeni u Jadovnu.

15. protojerej Milan I. Dokmanović, paroh u Pla�kom

Rođen je 1. maja 1887. godine u Kru�evicama kod Trebinja. Gimnaziju i bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 27. septembra 1911. godine i postavljen je za protskog kapelana u Pla�kom, gde je ostao do 1932. godine, kada je preme�ten na du�nost parohijskog sve�tenika u Pla�kom.

Usta�e su mu 25. aprila 1941. godine odredili kućni pritvor sa Episkopom Savom Trlajićem i jo� nekim sve�tenicima. Uhap�en je 28. maja 1941. godine i odveden u ogulinski zatvor. Zatvoren je zajedno sa protom Isom Pejnovićem. Jednog dana, u njihovu ćeliju je upao jedan usta�a. Obojicu ih je izveo u dvori�te i tu ih je mučio i maltretirao. Nekoliko dana im nisu davali hranu. Oko 9. juna 1941. godine jedna grupa od 46 Srba otpremljena je u logor "Danica" kod Koprivnice. U tom transportu se nalazio i prota Dokmanović.

Pre nego �to su po�li, svi su izvedeni u dvori�te, prislonjeni uza zid i u njih su bile uperene pu�ke kao da će biti streljani. Cela grupa nije mnogo dr�ana u Koprivnici već su sa jo� 250 Srba u noći između 1. i 2. jula odvedeni u Gospić, gde su svi pretučeni, a potom odvedeni na Velebit i pobijeni u Jadovnu.

16. jerej Milojko E. Do�en, parohu Počitelju kod Gospića

Rođen je 10. aprila 1880. godine u Počitelju kod Gospića. Gimnaziju je zavr�io 1898. godine u Su�aku, a bogosloviju 1904. godine u Zadru. Rukopolo�en je 13. marta 1905. godine. Slu�bovao je na parohijama u �irokoj Kuli i Ostrovcu. U Prvom svetskom ratu bio je zatočen u manastiru Gomirju. Posle rata je postavljen za paroha u Počitelju. Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune D� stepena.

Uhap�en je u Počitelju 16. juna 1941. godine i odveden je u usta�ki logor u Gospiću. Krajem juna 1941. godine odveden je na Velebit, u Jadovno, gde je ubijen i bačen u jamu.

.

17. jerej Milan Đukić , sekretar Eparhijskog upravnog odbora u Pla�kom

Rođen je 1885. godine u selu Grmu�i kod Bihaća. Trgovačku �kolu je zavr�io u Bihaću, a Bogoslovsko-učiteljsku �kolu u Prizrenu. Rukopolo�en je 1908. godine i postavljen je za paroha u Velikom Radiću, gde je ostao sve do 1925. godine, kada je postavljen za sekretara EUO Eparhije bihaćke. Ne�to kasnije, pre�ao je na istu du�nost u Pla�kom.

Uhap�en je krajem maja 1941. godine i odveden je u ogulinski zatvor "Kula". Iz Ogulina je upućen u Koprivnicu. Zna se da je bio i u zagrebačkom zatvoru. Krajem juna 1941. godine otac Milan je sa jo� 250 Srba i desetinom sve�tenika sproveden u Gospić gde je između 1. i 2. jula pretučen, a potom je ubijen i bačen u jamu Jadovno na Velebitu.

18. protojerej Gligorije V. �ivković, paroh u Bočugi kod Gline

Rođen je 24. januara 1871. godine u sve�teničkoj porodici u Slabinji kod Kostajnice. Zavr�io je �est razreda gimnazije, učiteljsku �kolu i bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 2. februara 1895. godine i postavljen je za sve�tenika u Svinjici i Vlahoviću, a po očevoj smrti do�ao je za paroha u Bačugi.

Početkom juna 1941. godine usta�e su ga, zajedno sa većim brojem tamo�njih Srba, uzeli za taoca. Tom prilikom, svi su odvedeni u Petrinju, a zatim u Sisak. Iz Siska je 2. juna 1941. godine izveden iz zatvora zbog bolesti. Ubijen je sa većim brojem zatvorenika u �umi Brezovici iza Siska.

19. jerej Nikola M. Zagorac, paroh u Ličkom Petrovom Selu kod Korenice

Rođen je 9. septembra 1910. godine u Breziku kod Gospića. Bogosloviju je zavr�io 1932. godine na Cetinju. Za sve�tenike rukopolo�en 1933. godine i postavljen je za paroha u Udbini, odakle je, ne�to kasnije, pre�ao u Ličko Petrovo Selo.

Otac Nikola je uhap�en odmah po progla�enju NDH. Usta�e su ga, sa većom grupom njegovih parohijana, odveli u nepoznatom pravcu. Ima vi�e svedočanstava o stradanju oca Nikole, ali se ne poklapaju.

Prema jednom svedočanstvu, usta�e su ih odveli u crkvenu portu u Ličkom Petrovom Selu i tu su ubili 43 Srbina. Među njima je bio i otac Nikola.

Po drugom, usta�e su u blizini Plitvičkih jezera ubili jednog pravoslavnog sve�tenika. Njega su najpre popeli na zvonik, a zatim su ga bacili kroz otvor. Usta�e su, dok je sve�tenik padao, sa zvonik vikali "NESTA KRSTA OD TRI PRSTA". Zatim su pritrčali polumrtvom sve�teniku i probili ga bajonetom. To se desilo 13. avgusta 1941. godine.

Po trećem kazivanju, otac Nikola je ubijen na nekoj strugari blizu Bihaća sa jo� 700 Srba iz Ličkog Petrovog Sela.

Njegovu porodicu - suprugu i dvoje nejake dece - usta�e su oterali u Jasenovac u maju 1942. godine i tu im se izgubio svaki trag.

20. protojerej Geno Ilić, paroh u penziji iz Gospića

Rođen je 1863. godine u Smiljanu kod Gospića u sve�teničkoj porodici. Vi�u gimnaziju i bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 1886. godine. Slu�io je na parohijama u Zrmanji i Gospiću.

Rat ga je zatekao kao te�kog bolesnika vezanog za postelju. Usta�e mu ni bolesnom nisu dali mira pa su ga vi�e puta mučili i zlostavljali. Umro je u julu 1941. godine. Sahranjen je tajno na gospićkom groblju uz prisustvo grobara i njegove supruge.

21. protojerej Ilija V. Ilić, penzionisani član Crkvenog suda  

Rođen je 10. avgusta 1888. godine u Rujnici, srez Cazin. Posle �est razreda gimnazije upisao se u bogosloviju u Reljevu. Rukopolo�en je 5. novembra 1910. godine i postavljen je za paroha u Staband�i kod Bosanske Krupe. Odatle je pre�ao u marićku parohiju da bi, ne�to kasnije, do�ao u rodne Rujnice.

Uhvaćen je 1941. godine sa �estoricom crkvenih odbornika iz Rujnice i oteran je u Gospić, a odatle u Novomučeničko Jadovno. Posle hap�enja prote Ilije u Rujnici je spaljeno 60 srpskih kuća i crkva.

22. jerej Dimitrije D. Jerković, paroh u �irokoj Kuli kod Gospića

Rođen je 1909. godine u Divoselu. Bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima. Slu�io na parohijama u Smiljanu, Debelom Brdu i u �irokoj Kuli.

Otac Dimitrije je uhap�en 12. aprila 1941. godine. O njegovom hap�enju je dostavljen izve�taj Crkvenom sudu Eparhije gornjokarlovačke. Iz �iroke Kule je odveden u logor u Gospić. Pouzdano se zna da je u gospićkom logoru bio 26. juna 1941. godine, kada je bio mučen i vređan. Iz Gospića je vezan odveden na Velebit. Prema jednom svedočanstvu, glava mu je bila razbijena jo� u Gospiću. Sa njim je mučen i prota Matija Stijačić, paroh iz Smiljana.

Prilikom usta�kog pokolja u Divoselu ubijeno je i jedno dete oca Dimitrija Jerkovića.

23. jerej Radovan Kovačević, paroh u Primi�lju kod Slunja

Rođen je 23. marta 1908. godine u Latinu kod Pla�kog. Bogosloviju je zavr�io 1930 godine u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 2. avgusta 1931. godine i postavljen je za paroha u Radovici, odakle je kasnije pre�ao u Primi�lje.

Dana 29. jula 1941. godine u Primi�lje su do�li usta�e iz Ogulina. Predvodio ih je Josip Tomljenović, usta�ki logornik iz Pla�kog. U Primi�lje su stigli u toku noći. Na spavanju su pohvatali sve viđenije Srbe, a sa njima i oca Radovana.

Svi su odvedeni u Slunj, ali su Italijani pustili uhap�enog sve�tenika. Posle tri dana, otac Radovan je ponovo uhap�en i oteran je u logor u Ogulinu. Prema jednom svedočanstvu, vraćen je u slunjski zatvor. Tada je uhap�ena i njegova porodica, (supruga i dvoje dece). Jedno dete je streljano pred očima roditelja. Kada je majka potrčala da za�titi svoje dete probodena je no�em. Nakon toga, streljan je i otac Radovan sa drugim detetom.

24. jeromonah Sava (Kojić), paroh u Buvači kod Slunja

Rođen je 1906. godine u Miletićevu (Banat).

Rano u zoru 9. avgusta 1941. godine usta�e su do�li u Buvaču i pohapsili su mnoge Srbe, a sa njima i jeromonaha Savu. Sve su ih zatvorili u crkvu u Velikoj Kladu�i i tu su ih podvrgli strahovitom mučenju.

Drugog dana po hap�enju, cela grupa je odvedena na mesto zvano Mejino Stenje. Svi su pobijeni i bačeni u protivtenkovske rovove.

Sutradan su me�tani do�li na mesto zločina i tu videli stra�an prizor = nabacani i iskrvavljeni le�evi njihovih kom�ija i rođaka sa povezanim rukama. Sve je ostalo tako do posle podne kada su usta�e doveli dvadesetak Srba, koji su nagrnuli zemlju i tako ih sahranili.

Ne�to kasnije, usta�ki pir je nastavljen. Iz sela Radovice, Ru�evice, Seli�ta, Manjevca i Pa�ina Potoka pokupili su �ene i decu, izveli ih na Banića Glavicu i sve ih pobili.

25. iguman Teofan (Kosanović), stare�ina manastira Gomirja

Rođen je 1881. godine u Veri kod Pla�kog. Zamona�io se 1903. godine i kao jeromonah je opslu�ivao parohije u Marin Dolu, Ponikvama, Blinji i Gomirju. Za stare�inu manastira Gomirja postavljen je 1929. godine i na toj du�nosti je ostao do svoje mučeničke smrti.

Iguman Teofan je uhap�en od usta�a sredinom juna 1941. godine zajedno sa jeromonahom Nektarijem (Dazgićem). Oterani su u usta�ki logor "Kula" u Ogulinu. Posle osam dana mučenja, iguman je odveden u koprivnički logor "Danica". U Koprivnici je najvi�e mučen. Usta�e su mu nabili kamilavku na glavu, pa su ga onda tukli i mučili svakovrsnim mukama.

Iz Koprivnice je 30. juna 1941. godine U Gospiću je proveo neko vreme.

Iz Gospića je sa većom grupom Srba odveden na Velebit. Svi su mučeni, pobijeni i bačeni u jamu zvanu Jadovno.

26. jerej Spaso Lavrnja, paroh u Suvaji kod Donjeg Lapca

Rođen je 1912. godine u Pritoci kod Bihaća. Četiri razreda gimnazije je zavr�io u Bihaću, a �estorazrednu Bogosloviju 1935. godine na Cetinju. Rukopolo�en je 18. maja 1936. godine. Slu�io je na parohijama u Velikoj Kladu�i i Suvaji.

Početkom juna 1941. godine otac Spaso se autobusom vraćao iz Bihaća. Usta�e su ga zadr�ali u Donjem Lapcu. Tu je dr�an nekoliko dana. Terali su ga da čisti ulice, a u zatvoru su mu čupali bradu i stavljali so u rane.

Dana 19. juna 1941. godine odveden je sa jednom grupom sve�tenika u Gospić. Odatle su, ne�to kasnije, odvedeni na Velebit. Ubijen je na Velebitu i bačen u jamu Jadovno.

Usta�e su 1. jula 1941. godine, posle hap�enja oca Spase, do�li u Suvaju i odmah su počeli sa hap�enjem. U parohijskom domu su zatekli suprugu oca Spase - Ljubicu - koja je bila pred samim porođajem.

Ljubici su rasporili utrobu i izvadili nerođeno dete. Drugo dete, sinčića od četiri godine, ranili su iz pu�ke, a potom su ga zaklali.

Italijanski karabinjeri su ostavili pisano svedočanstvo o ovom usta�kom zločinu. Tu se ka�e:

"...Dana 18. juna usta�e su prisilili sve�tenika Spasu Lavrnju iz Suvaje da siđe iz po�tanskog automobila, a potom su ga oterali u �umu i ubili...

...Dana 1. jula usta�e su zapalili selo Suvaju i u tom po�aru je izgorelo 25 kuća. U selu su ubijali �ene, djecu i ljude u ukupnom broju od 300 lica od kojih je 170 zakopano u tri jame, a ostali su spaljeni.

Takođe, u Suvaji se desilo i ovo, �eni sve�tenika Spasa Lavrnje, koji je ranije bio ubijen, usta�e su rasporili trbuh, izvukav�i �ivo dete, koje su ubili."

27. protojerej Radovan Lapčević, paroh u Blatu�i kod Vrgin Mosta

Rođen je 1863. godine u sve�teničkoj porodici. Rukopolo�en je 1888. godine. Slu�io je u na parohiji u Blatu�i.

Uhap�en je početkom avgusta 1941. godine u svom stanu, gde je le�ao kao te�ak bolesnik. Po�to se sam nije mogao podići iz kreveta, usta�e su ga silom izvukli iz kuće. Gurali su ga i bacali niz stepenice tako da je ispred kuće već bio onesve�ćen.

Čim je do�ao svesti, počeo je da grdi usta�e zbog nečovečnog postupanja zbog čega su ga ovi jo� vi�e mučili i tukli. Poveli su ga prema Vrgin Mostu. Putem do Vrgin Mosta (negde oko 2 kilometra) i�ao je veoma te�ko jer je bio bolestan, star i iznemogao. Usta�e su ga ubli čim su stigli u Vrgin Most. Njegovo mrtvo telo bacili su u jednu jamu pored puta.

28. protojerej Petar Majstorović, paroh u Ličkim Doljanima kod Donjeg Lapca

Rođen je 1870. godine u Boričevcu. Vi�u gimnaziju i bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima 1894. godine. Rukopolo�en je 1895. godine u Pla�kom. Slu�io je na parohijama u Gračacu, Velikoj Popini, �tikadi, Mekinjaru, Ličkoj Jasenici, Osredcima i Doljanima.

Usta�e su 15. juna 1941. godine upali u selo i odmah su blokirali protinu kuću. Usta�e su upali u protinu kuću, izveli protu i njegovog bolesnog sina Milojka, studenta. Doveli su ih do kamiona i zajedno sa jednom većom grupom Srba odvezli u zator u Donjem Lapcu. Odatle su, u drugoj polovini juna 1941. godine, prebačeni za Gospić. U prvo vreme, prota i njegov sin bili su zajedno u ćeliji. Obojica su mučeni. Po pričanju pre�ivelih mučenika, njih dvojicu su jedva prepoznali prilikom prvog izlaska u zatvorsku �etnju. Jedan kom�ija je zapitao Milojka kako to izgleda, a Milojko mu je na to odgovorio:

"Ovo nije skoro ni�ta, da nam vidi� leđa. Gore je i od ovoga to �to moram gledati du�evne patnje tatine. Čini mi se da bi i njemu i meni bilo lak�e da smo razdvojeni i da ne gledamo muke jedan drugoga".

Noću 22. juna 1941. godine usta�e su pred protinom ćelijom mučili jednu �enu koja je u očaju vikala: "Ubijte me ja ne znam ni�ta. To zna kum proto".

Posle toga, usta�e su ubrzano do�li do protine ćelije. Između sebe su se dovikivali: "Proto se objesio, a sin mu presjekao �ile". Prota je nađen obe�en. Odelo mu je bilo pocepano i krvavo. Skinuli su ga, izneli u dvori�te i u njega ispalili jedan metak iz pi�tolja.

29. protojerej Du�an Malobabić, paroh u Kolariću kod Vojnića

Rođen je 31. oktobra 1866. godine u Pla�kom. Bogosloviju je zavr�io 1889. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 12. februara 1890. godine.

Prota Du�an je uhap�en sa sve�tenicima Ninkovićem, Peuračom, �u�njarom i Dokmanovićem, ali je kao star i iznemogao pu�ten. Nekoliko dana kasnije, ujutro oko pet sati, usta�e su upali u njegov stan, izveli ga i zaklali ga na nekih pedeset metara od njegove kuće.

Usta�e su, vrativ�i se u njegov stan, izveli njegovu popadiju Milevu i kućnu pomoćnicu i obe zaklali nedaleko od njega.

30. protojerej Milo� Mandić, arhijerejski namesnik iz Gračaca

Rođen je 1881. godine u Gračacu. Vi�u gimnaziju i bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 1908. godine. Slu�io je na parohijama u Pla�kom, Gornjim Dubravama i Gračacu.

Uhap�en je od usta�a drugi dan po Spasovdanu (29. maja 1941. godine) i zatvoren sa većom grupom Srba u Gračacu. U zatvoru je mnogo mučen. U noći između 30. i 31. maja je sa jo� 26 Srba ubačen u kamion i odveden u pravcu Metka.

Svi su pobijeni u jednoj �umi između Metka i Vrebca. Bačeni su u jame koje su ranije iskopane. Za njihovu pogibiju saznali su čobani, koji su posle nekoliko dana tuda nai�li i zatekli sve�e humke i krv oko njih. Odmah su vest preneli u Gračac, odakle su do�li Srbi, otkopali grobnicu i na�li gomilu unaka�enih le�eva, koje su jedva prepoznali. Telo prote Milo�a je najvi�e bilo unaka�eno.

31. protojerej Georgije Marjan, paroh iz Senja

Rođen je 21. marta 1894. godine u Podrumu, srez Otočac. Klasičnu gimnaziju i bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima (1907. godine). Rukopolo�en je 7. decembra 1908. godine. Slu�io je na parohijama u Vodoteču, Lučanima i Senju. Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune D� reda i Ordenom Svetoga Save XX stepena.

Prota Georgije je uhap�en od usta�a u selu Brinja, na putu između Podruma i Senja. Odveden je u Gospić odakle je, svezan za kola, odveden na jedno groblje gde je �iv spaljen u avgustu 1941. godine.

32. jerej Simeon Matić, paroh u Tr�iću kod Pla�kog

Rođen je 15. januara 1912. godine u Vučinić Selu (Srpske Moravice). Bogosloviju je zavr�io 1934. godine u Sremskim Karlovcima, a rukopolo�en je 20. januara 1936. godine. Slu�io je kao kapelan u Vojniću i paroh u Tr�iću

Uhvaćen je u vozu, na �elezničkoj stanici Vukova Gorica, i odveden je u zagrebački zatvor, odakle je posle dva dana odveden prema Tre�njevki.

Ubijen je 17. jula 1941. godine.

33. jerej Petar N. Ninković, paroh u Vojniću

Rođen je 1. avgusta 1909. godine u Pla�kom. Bogosloviju je zavr�io 1913. godine u Sremskim Karlovcima. Neko vreme je slu�io kao pisar Crkvenog suda u Pla�kom. Rukopolo�en je 30. juna 1935. godine i postavljen je za paroha u Vrgin Mostu i Vojniću.

Usta�e su 14. jula 1941. godine do�li i izvr�ili su masovno hap�enje Srba toga kraja. Tada su uhap�ena i tri pravoslavna sve�tenika, među kojima je i otac Petar Ninković. Posle dve nedelje, 29. jula, cela grupa je prebačena do mesta zvanog Banića Jaram, gde su svi, posle velikog mučenja, pobijeni.

34. jerej Vasilije Nakarada, paroh u Ma�vini kod Slunja

Rođen je 2. januara 1917. godine u Ličkom Petrovom Selu kod Korenice, gde je i zavr�io osnovnu �kolu. Ni�u gimnaziju je zavr�io u Bihaću, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 1939. godine i postavljen je za paroha u Ma�vini kod Slunja.

Uhap�en je drugog dana septembra 1941. godine i, posle velikog mučenja, odveden je u Bihać. Tamo je ubijen i zakopan u zajedničku grobnicu na Garavicama, u kojoj se nalazi dvanaest hiljada pobijenih Srba iz bosanskih i ličkih krajeva.

35. protojerej-stavrofor Manojlo A. Oklobd�ija, paroh u Vrelu kod Korenice

Rođen je 14. juna 1860. godine u Počitelju kod Gospića. Sedam razreda gimnazije i bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima 1886. godine. Rukopolo�en je 9. decembra 1886. godine i postavljen je za kapelana u Turjanskom, a potom je preme�ten na parohiju u Vrelo.

Za vreme Prvog svetskog rata je bio proganjan i hap�en. Dve godine je proveo u internaciji. U oslobođenoj Otad�bini odlikovan je Ordenom Svetoga Save XX stepena i Ordenom Jugoslovenske krune D� reda.

Uhap�en je odmah po progla�enju NDH, ali je zbog starosti bio pu�ten pod uslovom da ne mo�e činodejstvovati. Umesto njega, uhap�en je njegov sin, �kolski nadzornik u Korenici, koga su odveli u Gospić i na Jadovnu ubili.

Protu su mučili i proganjali. Umro je u Zagrebu 14. januara 1945. godine.

36. jerej Bogdan Opačić, paroh i arhijerejski namesnik u Glini

Rođen je u �karama 1905. godine. Gimnaziju je zavr�io u Otočcu, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1925. godine. Rukopolo�en je 1926. godine, a slu�io je na parohijama u �irokoj Kuli (Lika), �emernici, Bečugi i Petrinji. U Glinu je do�ao 1940. godine.

U Glini su u noći između 10. i 11. maja 1941. godine vr�ena velika hap�enja Srba. Među uhap�enima je bio i otac Bogdan. Svi su bili zatvoreni u glinsku Crkvu. Poubijani su sledeće noći posle strahovitog mučenja. Svi su pobijeni u crkvi, a potom su odvezeni do mesta zvanog Prekope, �est kilometara udaljenog od Gline, gde su bačeni u tri velike jame.

37. protojerej Pavle T. Obradović, paroh u Nebljusima kod Donjeg Lapca

Rođen je 17. juna 1871. godine u Bruvnu kod Gračaca. Gimnaziju je zavr�io u Sremskim Karlovcima. U Karlovcima je zavr�io i bogosloviju 1892. godine. Za sve�tenika je rukopolo�en 6. januara 1894. godine i postavljen je za paroha u Istoku, odakle je pre�ao u Nebljuse, gde ga je i rat zatekao.

Prota Pavle je u noći između 15. i 16. juna 1941. godine dobio poziv iz usta�kog stana u Donjem Lapcu da se odmah javi radi nekog saslu�anja.

Otac Pavle je zatvoren odmah po dolasku u Donji Lapac. Odatle je posle nekoliko dana otpremljen u gospićski logor. Ubijen je nad Jadovnom na Velebitu.

38. jerođakon Dositej (Obradović), Pla�ko

Do biografskih podataka jerođakona Dositeja (Obradovića) nismo uspeli da dođemo.

U spisku sve�tenika postradalih u NDH, koji je napravio istoričar Veljko Đurić, pod rednim brojem 122 (str. 113) navodi se njegovo ime i podatak da je ubijen od usta�a 1941. godine.

39. protojerej Rodoljub Pajić, paroh u penziji iz Petrinje

Rođen je 1861. godine u U�tici kod Jasenovca. Gimnaziju je započeo u Karlovcu, a zavr�io je u Sremskim Karlovcima, gde je 1888. godine zavr�io i bogosloviju. Rukopolo�en je iste godine, a slu�io je na parohijama u Drljačama kod Slunja i Petrinji, gde je ostao do penzije.

Uhap�en je pred Petrovdan 1941. godine zajedno sa svojom suprugom. Otpremljeni su u capar�ki logor, gde su sa ostalim sve�teničkim porodicama zlostavljani. Posle nekog vremena, prebačen je u Nedićevu Srbiju, gde je od posledica zlostavljanja i fizičke iznurenosti umro 31. decembra 1942. godine.

40. jerej Vujadin Panjković, paroh iz Debelog Brda kod Korenice

Rođen je 1. maja 1905. godine u Brlogu kod Otočca. Bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima 1927. godine, a rukopolo�en je 31. marta 1929. godine. Slu�io je u Dobroselu, a ne�to kasnije je pre�ao na parohiju u Debelom Brdu.

Otac Vujadin je uhap�en 28. maja 1941. godine. Usta�e su ga zatvorili u zatvor u Buniću, gde je stra�no batinan. Odatle je prebačen u kazneni zavod u Gospiću. Ubijen je nad jamom Jadovno u Jadovno na Velebitu.

41. jerej Ilija Pavlica, paroh u Munjavi kod Ogulina

Rođen je 25. jula 1905. godine u Podumu kod Pla�kog. Bogosloviju je zavr�io 1930. godine u Sremskim Karlovcima. Posle rukopolo�enja postavljen je za paroha u Javincu kod Dvora na Uni, odakle je preme�ten na parohiju u Munjavu kod Ogulina.

Uhap�en je od usta�a polovinom maja 1941. godine, ali je ubrzo pu�ten. Ponovo je uhap�en 12. juna 1941. godine i odveden u ogulinski logor "Kula", gde je stra�no mučen. Iz Ogulina je transportovan u koprivnički logor "Danica". Odatle je, posle izvesnog vremena, preme�ten u gospićski zatvor, gde je u noći između 1. i 2. jula prebijen. Posle toga, odveden je na Velebit, na mučeničko Jadovno, gde je ubijen i bačen u jamu.

42. jerej Mile C. Peurača, paroh u Gornjem Budačkom kod Vojnića

Rođen je 22. juna 1907. godine u Gornjem Budačkom. Bogosloviju je zavr�io 1931. godine u Sarajevu. Rukopolo�en je 14. avgusta 1932. godine i postavljen je za paroha u Skradu. Posle toga, slu�io je na parohijama u Perjasici i Gornjem Budačkom.

Uhap�en je 14. jula 1941. godine i sproveden je u Vojnić, gde je neko vreme dr�an u kućnom pritvoru kod svog tasta Đoke Bo�idara. U to vreme, po Vojniću su vr�ena masovna hap�enja Srba.

Otac Mile je 29. jula 1941. godine odveden u usta�ki zatvor. Tu su svi pohap�eni povezani �icom, potrpani u kamione i odvedeni u pravcu sela Krnjaka i streljani kod Bo�ića Jarka, u �umi pokraj puta, koji spaja Karlovac i Plitvička Jezera.

43. protojerej Nikola Radmanović, paroh i arhijerejski namesnik u Slu�nici kod Slunja

Rođen je u sve�teničkoj porodici 1869. godine u Sadilovcu, gde je zavr�io osnovnu �kolu. Gimnaziju i učiteljsku �kolu je zavr�io u Karlovcu, a bogosloviju 1895. godine u Zadru. Rukopolo�en je 1896. godine i postavljen je za pomoćnika paroha u Pla�kom. Godine 1900. preme�ten je na slu�ničku parohiju. Odlikovan je Ordenom Svetoga Save.

Prota Nikola je odmah po progla�enju NDH mogao otići u Srbiju, ali nije �eleo da napusti svoj narod i Bogom mu poverene parohijane.

U Slu�nicu su 2. avgusta 1941. godine do�li predstojnik i komandir stanice sa usta�ama iz Slunja. Odmah su zapečatili parohijski stan i crkvu, a protu su, sa njegovom suprugom Katarinom i ćerkom Ljubicom, odveli u Slunj i zatvorili u prostorije građanske �kole, gde se u to vreme nalazilo jo� oko 700 zatočenih Srba toga kraja.

Pobili su ih, posle velikog mučenja, noću 2. avgusta 1941. godine. Svi su zakopani u zajedničku grobnicu, koja se nalazi s desne strane Korane na mestu zvanom Rastoke.

Posle toga, opljačkali su crkvu i parohijski dom, a onda ih do temelja sru�ili.

44. jerej Uro� S. Rajčević, paroh u Mogoriću kod Gospića

Rođen je 6. marta 1913. godine u Malom Halanu kod Gračaca. Bogosloviju je zavr�io 1935. godine na Cetinju. Rukopolo�en je 31. januara 1937. godine u �ibeniku i postavljen je za paroha u Mogoriću, gde je ostao do svoje mučeničke smrti.

Uhap�en je od usta�a 16. juna 1941. godine u Mogoriću i sproveden je u kazneni zavod u Gospiću. Tamo je mnogo mučen. Iz Gospića je na Vidovdan 1941. godine odveden na Velebit. Ubijen je nad Jadovnom sa sve�tenikom Milanom Diklićem iz Kosinja.

45. protojerej Petar Ra�eta, paroh u Buniću kod Korenice

Rođen je 24. marta 1887. godine u Donjem Lapcu od oca Jovana, sve�tenika, i majke Sofije. Gimnaziju i bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima (1898-1902). Rukopolo�en je 1903. godine u Pla�kom i postavljen je za činovnika Crkvenog suda. Godine 1905. prelazi za paroha u Krbavici, a odatle, ne�to kasnije, prelazi u Bunić.

Uhap�en je 26. maja 1941. godine. Odmah je sproveden u Gospić, a odatle u Jadovno, gde je ubijen sa sve�tenikom Vujadinom Panjkovićem.

46. protojerej Milan Rajčević, crkveno-sudski tu�ilac iz Pla�kog

Rođen je 3. decembra 1886. godine u Divoselu (Lika). Gimnaziju i bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima (1910. godine). Slu�io je na parohijama u Osredcima, �irokoj Kuli, Zrmanji i Pla�kom.

Uhap�en je krajem maja 1941. godine u Pla�kom. Odatle je sproveden u ogulinski zatvor "Kula", gde je proveo neko vreme. Ne�to kasnije, prebačen je u logor "Danica" kod Koprivnice.

Iako je bio krupan i sna�an čovek, u zatvor je stigao kao senka. Bio je o�i�an, obrijan i telesno unaka�en. Jedva mu se mogao čuti glas. U logoru je stalno ponavljao: "Nas vi�e nema".

Otpremljen je za Gospić 30. juna 1941. godine i tamo se zadr�ao samo jednu noć. Otpremljen je na Velebit i ubijen nad jamom Jadovno.

Njegova ćerka Du�anka je po�la da ga tra�i, ali se ni ona nije �iva vratila.

47. jerej Vukolaj D. Skend�ić, paroh u Brinju kod Otočca

Rođen je 10. marta 1904. godine u Ponoru kod Otočca. Bogosloviju je zavr�io 1926. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 22. maja 1927. godine i postavljen je za paroha u Rujevcu kod Dvora na Uni. Ne�to kasnije, preme�ten je u Brinje, gde ga je i rat zatekao.

Uhap�en je 22. juna 1941. godine oko tri sata ujutru. Tada je pet naoru�anih usta�a upalo u njegov stan. Odveli su ga u brinjski zatvor, gde su ga dr�ali tri dana. Posle toga o njemu se ni�ta nije znalo.

Po zavr�etku rata, usta�ki zločinac Stipe Javor je na suđenju priznao da je 25. juna 1941. godine ubio sve�tenika Vukolaja Skend�ića u �umi zvanoj "�kamrica" nedaleko od Brinja i da ga je potom bacio u provaliju.

48. jerej Dmitar B. Skorupan, paroh iz Cvijanović Brda kod Slunja

Rođen je 28. jula 1911. godine u Laptu kod Pla�kog. Bogosloviju je zavr�io 1931. godine u Bitolju. Rukopolo�en je 24. jula 1932. godine i postavljen je za paroha u Cvijanović Brdu, gde ga je i rat zatekao.

Usta�e su noću, 6. maja 1941. godine, do�li u Veljun i Cvijanović Brdo (to je bila usta�ka grupa iz Slunja - nap. V. D�.) i, uz pomoć domaćih usta�a iz Hrvatskog Blepara, uhapsili su oca Dmitra i skoro sve pravoslavne Srbe toga kraja (koji se nisu sklonili).

Sutradan, 7. maja, otac Dmitar je sa protom Dobrosavljevićem i celom grupom Srba odveden u pravcu Hrvatskog Blagaja. Tamo su, u neposrednoj blizini �kole, svi pobijeni.

49. jerej Radivoj I. Stanisavljević, paroh iz Korenice

Rođen je 20. februara 1891. godine u Gračacu. Bogosloviju je zavr�io 1915. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 3. avgusta 1916. godine. Slu�io je na parohijama u Raduču, Krbavici, a potom u Korenici.

Usta�e su 1. jula 1941. godine pohapsili sve viđenije Srbe koreničkog kraja. Među njima je bio i otac Radivoj. Njega su najpre dr�ali u zatvoru usta�kog logora u Korenici, gde su ga mučili na sve moguće načine.

Prema nekim svedočanstvima, otac Radivoj je ubijen u Korenici ili u njenoj okolini, a prema drugim, odveden je u Bihać i ubijen je na Prijeboju, između Korenice i Ličkog Petovog Sela.

50. jerej Ja�a Stepanov, paroh u Pla�kom

Rođen je 1910. godine u Turiji (Bačka). Ni�u gimnaziju je zavr�io u Starom Bečeju, a bogosloviju 1934. godine u Sremskim Karlovcima. Rukopolo�en je 1935. godine i postavljen je za paroha treće pla�čanske parohije, gde ga je i rat zatekao.

Otac Ja�a Stepanov je, posle kraćeg vremena provedenog u kućnom pritvoru, uhap�en 10. juna 1941. godine. Usta�e su njega i protu Rajčevića otpremili u ogulinski zatvor "Kula". Odatle je, sa ostalim sve�tenicima, prebačen u zloglasni koprivnički logor "Danica". Iz koprivničke "Danice" je 30. juna 1941. godine prebačen u logor u Gospiću.

Ubijen je na Velebitu i bačen je u jamu Jadovno.

51. protojerej Matija Stijačić, paroh u Smiljanu kod Gospića

Rođen je 1883. godine u Klobucima kod Trebinja. Po zavr�enoj bogosloviji i rukopolo�enju, slu�io je na parohijama u Americi. U Americi je sastavio "Zbornik molitava i crkvenih pesama sa odgovoranjem na liturgiji".

U Otad�binu se vratio 1935. godine i postavljen je za paroha u Smiljanu (rodnom mestu na�eg naučnika Nikole Tesle), gde je slu�io do svoje mučeničke smrti.

Uhap�en je 12. aprila 1941. godine u Smiljanu i odveden je u gospićski zatvor. Usta�ke vlasti su zvanično obavestile Crkveni sud u Pla�kom da su prota Matija Stijačić i sve�tenik Dimitrije Jerković uhap�eni.

U Gospiću su zlostavljani tako da su viđeni da se jedva kreću od pretrpljenih batina. Prema nekim podacima, prota Matija je od batina umro u zatvoru, a prema drugim - otpremljen je na Velebit i tamo je ubijen.

52. jerej Đuro Stojanov, veroučitelj u Pla�kom

Rođen je 1919. godine u �karama kod Otočca. Ni�u gimnaziju je zavr�io u Otočcu, a bogosloviju 1939. godine na Cetinju. Posle rukopolo�enja postavljen je za veroučitelja u građanskoj �koli u Pla�kom.

Uhap�en je 17. jula 1941. godine zajedno sa episkopom Savom Trlajićem. Zatvoreni su u �talu usta�e Josipa Tomljenovića. Tu je strahovito mučen, a onda je prebačen u kazneni zavod u Gospiću.

Ubijen je krajem jula 1941. godine na Velebitu i bačen u jamu Jadovno.

53. iguman Metodije Subotin, paroh vrbovski i sabrat manastira Gomirja

Rođen je 21. marta 1879. godine u Bačkom Gradi�tu. Zamona�en je 28. septembra 1903. godine u manastiru Beočinu. Bio je iguman manastira Privina Glava (Srem), a ne�to kasnije je pre�ao u manastir Gomirje, gde je opslu�ivao vrbovsku parohiju.

Uhap�en je početkom juna 1941. godine (na drugi dan Duhova) i zatvoren je u ogulinski zatvor "Kula". Odatle je, 17. juna 1941. godine, upućen u Koprivnicu.

Po dolasku u Koprivnicu, usta�e su ceo vod zatvorenih Srba naterali da trči kroz grad. Iguman, kao star čovek, nije mogao da trči te ga je jedan usta�a udario kundakom po glavi tako da se onesvestio i pao.

Iz Koprivnice je 30. juna 1941. godine prebačen u Gospić, a odatle je otpremljen na Velebit. Ubijen je na Velebitu i bačen je u jamu Jadovno.

54. jerej Stevan Đ. Ćurčić, paroh ogulinski

Rođen je 1. decembra 1905. godine u Podrumu kod Otočca. Bogosloviju je zavr�io 1926. godine u Sarajevu. Rukopolo�en je 19. marta 1927. godine i postavljen je za paroha u Boviću kod Vrgin Mosta, odakle je 1938. godine preme�ten u Ogulin.

Uhap�en je odmah po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije i zatvoren je u ogulinsku "Kulu". Odatle je sproveden u Karlovac, pa u Vrgin Most, gde je stra�no mučen. Iz Vrgin Mosta je otpremljen u Glinu. I tamo je, takođe, mučen. Iz Gline je odveden u Zagreb, a iz Zagreba, 6. juna 1941. godine, u zloglasnu "Danicu" kod Koprivnice.

U "Danicu" je stigao sav izobličen i deformisan. Jedno oko mu je bilo u krvi, skoro izbijeno. Jedva se, po pričanju pre�ivelih, dr�ao na nogama. Po dolasku u logor usta�e su ga naizmenično tukli.

Iz Koprivnice je 30. juna otpremljen u Gospić, a odatle na Velebit, gde je ubijen i bačen u jamu Jadovno.

55. protojerej Stevan Ćirić, paroh iz Ogulina

Do biografskih podataka sve�tenika Stevana Ćirića nismo uspeli da dođemo.

U spisku srpskih sve�tenika, koji je u knjizi "Usta�e i pravoslavlje" objavio istoričar Veljko Đurić, pod rednim brojem 183 (str. 116) navodi se njegovo ime i podatak da je ubijen od usta�a 1941. godine.

56. protojerej Andrija Cvjetićanin, paroh u Tomin Gaju kod Gračaca

Rođen je 1863. godine u Visuću kod Udbine. Bogosloviju je zavr�io u Sremskim Karlovcima, a rukopolo�en je 1891. godine u Pla�kom. Slu�io je u Metku, Raduču, Doljanima, Osredcima i Tomin Gaju.

Prota Andrija se u prvim danima postojanja NDH sa narodom prebacio u Gubavčevo Polje. Iako star i bolestan, trpeo je sa svojim parohijanima nesreću, koja je pogodila njegov narod.

Prota Andrija Cvjetićanin je umro 1943. godine. Sahranjen je na seoskom groblju.

57. jerej Jovan J. Čak�ira�, paroh u Toboliću kod Slunja

Rođen je 24. marta 1909. godine u Crkvenom Boku kod Kostajnice. Bogosloviju je zavr�io 1934. godine u Prizrenu. Rukopolo�en je 3. jula 1938. godine i postavljen je za paroha u Toboliću.

Uhap�en je u aprilu 1941. godine sa svim sve�tenicima iz Slunja i okoline. U zatvoru je pretučen, pa pu�ten. Posle nekoliko dana, ponovo je uhap�en i dr�an je u zatvoru petnaest dana, pa je zbog bolesti i izmučenosti pu�ten.

Proteran je za Beograd, gde je umro 19. juna 1941. godine od posledica zlostavljanja i bolesti.

58. jerej Du�an �u�njar, paroh iz Dunjaka kod Vojnića

Rođen je 20. februara 1910. godine u Janja Gori kod Pla�kog. Bogosloviju je zavr�io 1931. godine u Bitolju. Posle rukopolo�enja postavljen je za paroha u Dunjaku.

Uhap�en je 14. jula 1941. godine i otpremljen je u Vojnić, gde je stavljen u kućni pritvor. Usta�e su ga 29. jula odveli u zatvor sa jo� 500 Srba toga kraja. Svi su vezani �icom, stavljeni u kamione i odvezeni prema Krnjaku. Pobijeni su i bačeni u jamu kod Bo�ića jarka.

59. protojerej Đuro Kosanović, paroh u Pla�kom

Do biografskih podataka protojereja Đura Kosanovića nismo uspeli da dođemo.

U "Spisku sve�tenika Eparhije gornjokarlovačke izginulih tečajem rata", koji je overio protojerej-stavrofor Isa J. Pejnović, a koji je objavljen u knjizi "Od Kosova do Jadovna" episkopa Dr Atanasija Jevtića, pod rednim brojem 35 stoji ime prote Đure Kosanovića i podatak da je ubijen u februaru 1942. godine u Pla�kom.

60. jerej Stanislav Nasadil, paroh u Ličkoj Jasenici

Rođen je 1904. godine u Čehoslovačkoj. Bogosloviju je zavr�io 1928. godine u Bitolju. Slu�io je kao ličko-jasenički paroh.

Uhap�en je 17. juna 1941. godine u Pla�kom. Usta�e su ga zatvorili u �talu usta�kog zlikovca Josipa Tomljenovića. Sa njim je bio i episkop Sava Trlajić. Odatle je 20. juna upućen u Gospić, gde je nekoliko dana kasnije ubijen.

61. jerej Neđeljko Radaković, paroh osrečki

Do biografskih podataka sve�tenika Neđeljka Radakovića nismo uspeli da dođemo.

U pomenutom spisku prote Ise J. Pejnovića po rednim brojem 53 navodi se njegovo ime i podatak da je ubijen od usta�a u februaru 1942. godine u Srednjoj Gori. Do detaljnijih podataka o njegovoj mučeničkoj smrti nismo uspeli da dođemo.

62. veroučitelj Rade Stanisavljević iz Karlovca

Do biografskih podataka veroučitelja Rada Stanisavljevića iz Karlovca nismo uspeli da dođemo.

U pomenutom spisku prote Ise J. Pejnovića pod rednim brojem 61 pominje se njegovo ime i podatak da je ubijen u leto 1941. godine u okolini Karlovca. Do detaljnijih podataka o njegovoj smrti nismo uspeli da dođemo.

63. protojerej Boris Muljev, paroh u Skradu

Rođen je 1876. godine u Rusiji. U Rusiji je zavr�io Duhovnu akademiju. U Kraljevinu Jugoslaviju je do�ao kao izbeglica posle krvave Oktobarske revolucije. Slu�io je na parohijama u Komogovini, Borojevićima, �tikadi i Skradu.

Ubijen je od usta�a u avgustu 1941. godine kod Slunja. Do detaljnijih podataka o njegovoj mučeničkoj smrti nismo uspeli da dođemo.

64. protojerej Mihailo S. Gutovski, paroh u Trebinji

Rođen je 8. novembra 1881. godine u Novom Aleksinku, Vojinska oblast, u Rusiji. Plevansku duhovnu �kolu je zavr�io 1897. godine, a 1903. godine diplomirao je na volinskoj Duhovnoj akademiji. U Kraljevinu Jugoslaviju do�ao je kao izbeglica posle krvave Oktobarske revolucije. Slu�io je na parohijama u Sjeničaku i Trebinji kod Vojnića.

Usta�e su ga uhapsili na Badnji dan 1942. godine u Trebinji. Zatvorili su ga u podrum jedne privatne kuće u blizini �elezničke stanice, gde je mnogo mučen. Ubijen je na Bo�ić 1942. godine. Njegovo mrtvo telo ostavljeno je u podrumu. Usta�e su, kada mu se telo gotovo raspalo, naredili me�tanima da ga iznesu i u dvori�tu zakopaju.

[novosti] [eparhija] [sv.sava gk] [episkop] [istorija] [manastir]
[publikacije] [adresar] [riznica] [apel] [linkovi]

Ћирилица

Copyright � 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio