Страдање српског православног свештенства горњокарловачке епархије за вријеме НДХ

1. јереј Илија Ђ. Ајдуковић, парох из Средње Горе

Рођен је у Плочи 31. јула 1905. године. Основну школу је завршио у месту рођења, четири разреда гимназије у Загребу, а богословију у Сремским Карловцима. За свештеника је рукоположен 8. марта 1930. године и постављен је за капелана у Метку, одакле је октобра исте године прешао на парохију у Средњој Гори. Одликован је Орденом Св. Саве X степена.

Дана 19. априла 1941. године отац Илија је са уредном усташком пропусницом кренуо у Београд. Усташе су га, при самом уласку у воз на железничкој станици у Ловинцу, ухватили и одвезли у затвор. После дводневног мучења у затвору изведен је два километра изван Ловинца према Вагану и ту је убијен 21. 4. 1941. године.

2. протојереј Ђуро Алагић, парох из Горњих Дубрава код Огулина

Рођен је 6. августа 1882. године у Мазину, срез Грачац. Гимназију је завршио у Сушаку, а богословију 1907. године у Рељеву. За свештеника је рукоположен 18. новембра 1907. године, а службовао је као капелан у Плашком и као парох у Сврачковом селу, Висућу и Горњим Дубравама. Као резервни војни свештеник провео је у рату три године, а 1939. године је одликован чином протојереја.

Половином јуна 1941. године, прота Ђуро је био ухапшен у изведен на стрељање, али том приликом није стрељан. Према прикупљеним подацима прота Ђуро је 22. јуна 1941. године, доведен у огулински затвор звани "Кула". Дана 29. јуна 1941. године, око поноћи, прота је са још једанаест Срба изведен из ћелије бр. 4 и под јаком стражом отпремљен према Бисиљеву. Прота Алагић је са тих једанаест Срба убијен исте ноћи на обали реке Добре близу Тош-Марије.

3. јереј Дане Бабић, парох у Свињици

Рођен је 10. новембра 1884. године у Петрињи. Реалну гимназију са испитом зрелости завршио је у Загребу, а богословију у Сремским Карловцима. За свештеника је рукоположен 27. јануара 1912. године и постављен је за пароха у Свињици, где је служио Богу и своме роду све до своје мученичке смрти.

У ноћи између 14. и 15. јуна 1941. године, усташе су са два аутомобила дошли из Слуња у Свињицу. Стали су испред парохијског стана и насилно провалили у дом оца Данета, ухватили га и повели са собом. Нису му дозволили ни да се потпуно обуче. Православни Срби из Свињице, сведоци мучења овог српског свештеника, причали су да се кроз село чуло његово страховито јаукање.

Истог дана поподне по Костајници, која је од Свињице удаљена свега тринаест километара, прочуло се да је мртво тело оца Данета нађено у селу Грабоштанима, општина Мајур, у јарку крај пута покривено земљом.

Леш оца Данета пронашла је једна девојчица. Чувајући стадо у Августинчићевој бари приметила је у трави неке ципеле. Када је хтела да их узме, видела је да оне стоје на ногама човека, који је био затрпан травом и бусењем. Девојчица је одмах обавестила своје укућане, па су људи раскопали земљу, извукли леш и препознали свештеника Данета Бабића. Непосредно после тога, на лице места је изашла усташка "комисија", која је прогласила да су свештеника убили непознати људи. Усташка "комисија" је наредила да се тело оца Данета сахрани на свињичком гробљу, али нису дозволили да мртво тело свештено-мученика Данета Бабића последњи пут види његова породица. Око гробља су поставили стражу да га не би неко извадио јер је тело било унакажено.

4. јереј Никола Ј. Богуновић, парох у Доњем Лапцу

Рођен је 3. јануара 1908. године у Зрмањи код Грачаца. Богословију је завршио 1929. године у Сремским Карловцима, а за свештеника је рукоположен 22. фебруара 1932. године у Небљусима, а 1935. године је дошао за пароха доњо-лапачког.

Отац Никола је међу првима ухапшен од усташа почетком маја 1941. године у Доњем Лапцу и одведен је у логор Госпић, где је тешко мучен: тучен по табанима, боден усијаним иглама по бради, носу и читавом телу, чупани му нокти и длаке из браде и бркова. Мајка га је посетила у госпићком затвору и једва га познала на основу гласа. Преживели очевици сведоче да му је нос био сав изобличен и натечен од удараца те да се једва мицао од убоја.

Отац Никола је у јуну 1941. године са једном групом Срба - мученика везан жицом и одведен на Велебит. Тамо је бачен у провалију заједно са многим православним Србима - његовим парохијанима - који су прошли госпићски логор.

После његове мученичке смрти, усташе су дошли у његову кућу и потпуно је опљачкали, а његову супругу Дару пронашли су у Боричевцу са два синчића - Пајом и Ђокицом. Усмртили су их тако што су живе бацили у једну јаму крај Боричевца.

5. јереј Данило Бракус, парох у Бјелопољу код Коренице

Рођен је 25. маја 1911. године у Залужници код Оточца. Шест разреда гимназије је завршио у Госпићу, а богословију 1936. године у Сарајеву. За свештеника је рукоположен 30. марта 1938. године.

Ухапшен је неколико дана после проглашења НДХ. Пре него што су га одвели у Госпић, усташе су га држали у кореничком затвору. У Кореници је много мучен. Преживели кажу да му је брада била посута бензином и запаљена. Убијен је половином 1941. године у Госпићу.

6. јереј Милош Вујић, парох у Радовици код Слуња

Рођен је 6. априла 1917. године у Војишници код Војнића. По свршетку шесторазредне богословије на Цетињу. Рукоположен је за свештеника 23. априла 1939. године и постављен за пароха у Стипању, где је остао до 30. септембра 1940. године, када је прешао на парохију у Радовици.

Усташе из Слуња су на Видовдан 1941. године обилазили српске куће, хапсили мушкарце и одводили их у Цетинград, где су их затварали у жандармеријску станицу. Те ноћи је ухапшен и отац Милош.

У цетинградском затвору су их држали до пет сати поподне следећег дана, а онда су их потрпали у камионе, одвели их према Великој Кладуши и све их побили на месту званом Мејино Стење. Њихови лешеви покопани су у противтенковским рововима, који су остали од бивше југо-словенске војске.

После покоља мушкараца прешло се на покољ жена. Њих су похватали 5. августа 1941. године и све их побили на брегу Банића Главица, близу шуме Лепршњак, два километра од Цетинграда према Крстињи. Ту је убијена и попадија оца Милоша, Љубица, коју су живу распорили и извадили јој дете из утробе, а друго дете, од две године, су такође зверски убили.

7. јереј Никола Г. Вучковић, парох у Дрљача-ма код Петриње

Рођен је 20. фебруара 1908. године у Србским Моравицама код Огулина. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а за свештеника је рукоположен 1932. године и постављен је на парохију у Дрљачама.

После два хапшења и пуштања на слободу, ухапшен је трећи пут 23. маја 1941. године. Усташе су га одвеле у петрињски затвор. Одатле је, после страховитог мучења, одведен у шуму Брезовица крај Сиска и убијен.

Отац Никола је јавно иступао против покрштавања Срба. То је главни разлог због чега је ухапшен. Виктор Новак у књизи "Магнум цримен" пише:

"У Петрињу је дошао Јосип Орлић, суњски жупник и по његовом наређењу сазвани су сви Срби у тамошњу школу. Орлић је одржао говор у коме је споменуо да је римокатолицизам најстарија вјера на свијету и да је само та вјера права. Срби су прије били Хрвати и припадали су римокатолицизму, па су касније отпали од те вјере. Пошто у НДХ не смије бити никакве друге вјере осим католичке, то се и Срби имају да врате у римокатоличку вјеру, па ће услед тога постати равноправни са осталим Хрватима. Срби су шутке примили Орлићева пропагандна излагања. Када је Орлић дошао други пут у Петрињу, праћен је великим бројем наоружаних усташа, извео је церемонију прекрштавања заједно са жупником из Кратечког. Извршио је и полагање заклетве и дата је писмена изјава, како то они чине својевољно, о чему дакако није могло да буде ријечи. Прије тога су усташе у истом мјесту порушили православну цркву, а свештеника Николу Вучковића одвели и убили у Брезовици крај Сиска" (стр. 762).

8. јереј Петар Вучинић, члан Црквеног суда у Плашком

Рођен је 12. јула 1904. године у Србским Моравицама. Богословију је завршио 1925. године у Сремским Карловцима. За свештеника је рукоположен 17. јануара 1927. године и постављен је за пароха у Мајским Пољанама, а затим у Јасеновцу.

Отац Петар је ухапшен у Плашком крајем маја 1941. године и спроведен је у Загреб. Из Загреба је отеран у логор "Даница" код Копривнице. Из тог логора је 30. јуна 1941. године у осам сати увече са већом групом Срба под јаком стражом отеран у логор у Госпићу. У Госпићу је између 1. и 2. јула са још неколико православних српских свештеника страховито мучен, а потом су сви одведени и убијени у Јадовну на Велебиту.

9. јереј Богољуб Гаковић, секретар Црквеног суда у Плашком

Рођен је 1900. године, у Босанској Крупи. Основну школу је завршио у свом родном месту, а гимназију и богословију у Сарајеву. Рукоположен је 1924. године. Службовао је на парохији у Босанској Суваји до 1928. године када одлази у Америку за пароха тамошњим Србима. Из Америке се вратио 1933. године и поново је дошао на парохију у Суваји. Пред сам рат постао је секретар Црквеног суда у Плашком.

Ухапшен је заједно са свештеномучеником Савом Трлајићем, епископом горњокарловачким, 17. јуна 1941. године у Плашком. Затворени су у штали Јосипа Томљеновића, познатог усташког зликовца, где су били много мучени. Неколико дана касније (20. маја) са још два свештеника и већом групом Срба отпремљен је за Госпић. Нешто касније, усташе су их одвели на Велебит и у Јадовну их све побили.

10. јереј Јован С. Гвозденовић, парох у Радучу код Госпића

Рођен је 2. марта 1914. године у Понорима код Оточца. Богословију је завршио 1938. године у Сарајеву, а за свештеника је рукоположен 20. априла 1939. године и постављен је за пароха у Студенцима, одакле је касније прешао у Радуч.

На Ђурђевдан 1941. године усташе су упали у стан оца Јована. Ухапсили су га после страховитог кундачења. Заједно са њим ухапшен је и његов рођени брат Никола, марински официр, који се као рањеник склонио код њега.

Обојица су убијени на путу према железничкој станици, а њихова измрцварена тела су остављена на путу.

11. протојереј Бранко Б. Добросављевић, парох у Вељуну

Рођен је 4. јануара 1886. године у Скраду код Војнића. Завршио је осам разреда гимназије и богословију у Сремским Карловцима 1908. године, а рукоположен је 22. марта 1909. године и постављен је за пароха у Бувачи, Радовици и Вељуну. Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом Југословенске круне X реда.

На дан његове Крсне Славе - Св. Великомученика Георгија 1941. године прота Бранко је ухапшен од усташа. Тога дана је усташа Иван Шајфор, учитељ из Вељуна, са својим истомишљеницима почео хапсити Србе у Вељуну, Цвијановић Брду и Полоју. Тада је ухапшено око пет стотина Срба међу којима су били отац Бранко, његов син Никола, студент медицине, и отац Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда.

Сви су били затворени у жандармеријској станици у Вељуну, где су сви били мучени. Нарочито је био мучен протин син Никола. Сутрадан, усташе су натерали проту да свом живом сину чита опело. Сви су побијени 7. маја 1941. године код Хрватског Благаја у шуми званој "Кестеновац".

12. јереј Милан Р. Диклић, парох у Косињу

Рођен је 1. новембра 1907. године у Старом Селу код Оточца. Богословију је завршио 1928. године у Сарајеву, а за свештеника је рукоположен 29. новембра 1930. године и постављен је за пароха у Студенцима, одакле је касније прешао на парохију у Косињ.

Отац Милан је ухапшен у свом стану у Доњем Косињу 18. јуна 1941. године и одведен у логор у Госпић. У логору је виђен у другој половини јуна 1941. године и зна се да је одведен на Велебит, у Јадовно, где је убијен. Са њим је у логору био и отац Урош Рајчевић. И он је поделио исту судбину.

13. јереј Миле Д. Докмановић, парох у Перјасици код Војнића

Рођен је 6. јула 1909. године у Лапоту код Огулина. Богословију је завршио 1932. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 19. марта 1933. године и постављен је за пароха у Личким Осредцима, а потом у Полоју и Перјасици.

Дана 14. јула 1941. године у Војнић је стигла једна група усташа из Вргин Моста. Одмах су почели са хапшењем. Са већом групом Срба ухапшен је и отац Миле Докмановић. Цела група је потерана у камион и 29. јула је одведена у правцу села Крњака. Сви су побијени маљевима и чекићима на месту званом Божића Јарак, које се налази у шуми поред Крњака на путу Карловац - Плитвичка језера.

14. протојереј Владимир П. Дујић, парох и архијерејски намесник у Србским Моравицама

Рођен је 23. септембра 1868. године у Модрушу код Бугојна. Нижу реалку је завршио у Загребу, учитељску школу у Карловцу, а богословију 1890. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1890. године у Пакрацу и постављен је за пароха у Сењу. Три године касније, 1893. године прешао је на дужност капелана у Ријеци, а после тога вршио је дужност пароха на парохији у Мочилама, а од 1900. године у Србским Моравицама. Одликован је Орденом Светог Саве XX степена.

На Павелићев имендан - Св. Анту (13. јуна 1941. г.) - из Огулина је дошло петнаестак усташа под вођством једног усташког сатника. Тада су у Србским Моравицама похапшени сви угледнији Срби. Са њима је ухапшен и прота Владимир Дујић.

Истог дана, сви су одведени у огулински затвор, где су држани два дана, а затим су упућени у логор "Даница" код Копривнице.

Када су стигли у логор, један усташа је неким предметом ударио проту по очима, разбио му наочаре које су га повредиле и страшно га је злостављао. Проту је облила крв, али није пустио гласа већ се држао "као херој човјек, који се није бојао ни усташа, ни смрти и који је својим држањем у логору свима импоновао и улијевао храброст" - како сведочи један очевидац.

Крајем јуна је са још 250 Срба упућен у Госпић, где је у казненом заводу испребијан са осталим свештеницима, а потом су сви одведени на Велебит и побијени у Јадовну.

15. протојереј Милан И. Докмановић, парох у Плашком

Рођен је 1. маја 1887. године у Крушевицама код Требиња. Гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима. Рукоположен је 27. септембра 1911. године и постављен је за протског капелана у Плашком, где је остао до 1932. године, када је премештен на дужност парохијског свештеника у Плашком.

Усташе су му 25. априла 1941. године одредили кућни притвор са Епископом Савом Трлајићем и још неким свештеницима. Ухапшен је 28. маја 1941. године и одведен у огулински затвор. Затворен је заједно са протом Исом Пејновићем. Једног дана, у њихову ћелију је упао један усташа. Обојицу их је извео у двориште и ту их је мучио и малтретирао. Неколико дана им нису давали храну. Око 9. јуна 1941. године једна група од 46 Срба отпремљена је у логор "Даница" код Копривнице. У том транспорту се налазио и прота Докмановић.

Пре него што су пошли, сви су изведени у двориште, прислоњени уза зид и у њих су биле уперене пушке као да ће бити стрељани. Цела група није много држана у Копривници већ су са још 250 Срба у ноћи између 1. и 2. јула одведени у Госпић, где су сви претучени, а потом одведени на Велебит и побијени у Јадовну.

16. јереј Милојко Е. Дошен, пароху Почитељу код Госпића

Рођен је 10. априла 1880. године у Почитељу код Госпића. Гимназију је завршио 1898. године у Сушаку, а богословију 1904. године у Задру. Рукоположен је 13. марта 1905. године. Службовао је на парохијама у Широкој Кули и Островцу. У Првом светском рату био је заточен у манастиру Гомирју. После рата је постављен за пароха у Почитељу. Одликован је Орденом Југословенске круне X степена.

Ухапшен је у Почитељу 16. јуна 1941. године и одведен је у усташки логор у Госпићу. Крајем јуна 1941. године одведен је на Велебит, у Јадовно, где је убијен и бачен у јаму.

.

17. јереј Милан Ђукић , секретар Епархијског управног одбора у Плашком

Рођен је 1885. године у селу Грмуши код Бихаћа. Трговачку школу је завршио у Бихаћу, а Богословско-учитељску школу у Призрену. Рукоположен је 1908. године и постављен је за пароха у Великом Радићу, где је остао све до 1925. године, када је постављен за секретара ЕУО Епархије бихаћке. Нешто касније, прешао је на исту дужност у Плашком.

Ухапшен је крајем маја 1941. године и одведен је у огулински затвор "Кула". Из Огулина је упућен у Копривницу. Зна се да је био и у загребачком затвору. Крајем јуна 1941. године отац Милан је са још 250 Срба и десетином свештеника спроведен у Госпић где је између 1. и 2. јула претучен, а потом је убијен и бачен у јаму Јадовно на Велебиту.

18. протојереј Глигорије В. Живковић, парох у Бочуги код Глине

Рођен је 24. јануара 1871. године у свештеничкој породици у Слабињи код Костајнице. Завршио је шест разреда гимназије, учитељску школу и богословију у Сремским Карловцима. Рукоположен је 2. фебруара 1895. године и постављен је за свештеника у Свињици и Влаховићу, а по очевој смрти дошао је за пароха у Бачуги.

Почетком јуна 1941. године усташе су га, заједно са већим бројем тамошњих Срба, узели за таоца. Том приликом, сви су одведени у Петрињу, а затим у Сисак. Из Сиска је 2. јуна 1941. године изведен из затвора због болести. Убијен је са већим бројем затвореника у шуми Брезовици иза Сиска.

19. јереј Никола М. Загорац, парох у Личком Петровом Селу код Коренице

Рођен је 9. септембра 1910. године у Брезику код Госпића. Богословију је завршио 1932. године на Цетињу. За свештенике рукоположен 1933. године и постављен је за пароха у Удбини, одакле је, нешто касније, прешао у Личко Петрово Село.

Отац Никола је ухапшен одмах по проглашењу НДХ. Усташе су га, са већом групом његових парохијана, одвели у непознатом правцу. Има више сведочанстава о страдању оца Николе, али се не поклапају.

Према једном сведочанству, усташе су их одвели у црквену порту у Личком Петровом Селу и ту су убили 43 Србина. Међу њима је био и отац Никола.

По другом, усташе су у близини Плитвичких језера убили једног православног свештеника. Њега су најпре попели на звоник, а затим су га бацили кроз отвор. Усташе су, док је свештеник падао, са звоник викали "НЕСТА КРСТА ОД ТРИ ПРСТА". Затим су притрчали полумртвом свештенику и пробили га бајонетом. То се десило 13. августа 1941. године.

По трећем казивању, отац Никола је убијен на некој стругари близу Бихаћа са још 700 Срба из Личког Петровог Села.

Његову породицу - супругу и двоје нејаке деце - усташе су отерали у Јасеновац у мају 1942. године и ту им се изгубио сваки траг.

20. протојереј Гено Илић, парох у пензији из Госпића

Рођен је 1863. године у Смиљану код Госпића у свештеничкој породици. Вишу гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1886. године. Служио је на парохијама у Зрмањи и Госпићу.

Рат га је затекао као тешког болесника везаног за постељу. Усташе му ни болесном нису дали мира па су га више пута мучили и злостављали. Умро је у јулу 1941. године. Сахрањен је тајно на госпићком гробљу уз присуство гробара и његове супруге.

21. протојереј Илија В. Илић, пензионисани члан Црквеног суда  

Рођен је 10. августа 1888. године у Рујници, срез Цазин. После шест разреда гимназије уписао се у богословију у Рељеву. Рукоположен је 5. новембра 1910. године и постављен је за пароха у Стабанџи код Босанске Крупе. Одатле је прешао у марићку парохију да би, нешто касније, дошао у родне Рујнице.

Ухваћен је 1941. године са шесторицом црквених одборника из Рујнице и отеран је у Госпић, а одатле у Новомученичко Јадовно. После хапшења проте Илије у Рујници је спаљено 60 српских кућа и црква.

22. јереј Димитрије Д. Јерковић, парох у Широкој Кули код Госпића

Рођен је 1909. године у Дивоселу. Богословију је завршио у Сремским Карловцима. Служио на парохијама у Смиљану, Дебелом Брду и у Широкој Кули.

Отац Димитрије је ухапшен 12. априла 1941. године. О његовом хапшењу је достављен извештај Црквеном суду Епархије горњокарловачке. Из Широке Куле је одведен у логор у Госпић. Поуздано се зна да је у госпићком логору био 26. јуна 1941. године, када је био мучен и вређан. Из Госпића је везан одведен на Велебит. Према једном сведочанству, глава му је била разбијена још у Госпићу. Са њим је мучен и прота Матија Стијачић, парох из Смиљана.

Приликом усташког покоља у Дивоселу убијено је и једно дете оца Димитрија Јерковића.

23. јереј Радован Ковачевић, парох у Примишљу код Слуња

Рођен је 23. марта 1908. године у Латину код Плашког. Богословију је завршио 1930 године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 2. августа 1931. године и постављен је за пароха у Радовици, одакле је касније прешао у Примишље.

Дана 29. јула 1941. године у Примишље су дошли усташе из Огулина. Предводио их је Јосип Томљеновић, усташки логорник из Плашког. У Примишље су стигли у току ноћи. На спавању су похватали све виђеније Србе, а са њима и оца Радована.

Сви су одведени у Слуњ, али су Италијани пустили ухапшеног свештеника. После три дана, отац Радован је поново ухапшен и отеран је у логор у Огулину. Према једном сведочанству, враћен је у слуњски затвор. Тада је ухапшена и његова породица, (супруга и двоје деце). Једно дете је стрељано пред очима родитеља. Када је мајка потрчала да заштити своје дете прободена је ножем. Након тога, стрељан је и отац Радован са другим дететом.

24. јеромонах Сава (Којић), парох у Бувачи код Слуња

Рођен је 1906. године у Милетићеву (Банат).

Рано у зору 9. августа 1941. године усташе су дошли у Бувачу и похапсили су многе Србе, а са њима и јеромонаха Саву. Све су их затворили у цркву у Великој Кладуши и ту су их подвргли страховитом мучењу.

Другог дана по хапшењу, цела група је одведена на место звано Мејино Стење. Сви су побијени и бачени у противтенковске ровове.

Сутрадан су мештани дошли на место злочина и ту видели страшан призор = набацани и искрвављени лешеви њихових комшија и рођака са повезаним рукама. Све је остало тако до после подне када су усташе довели двадесетак Срба, који су нагрнули земљу и тако их сахранили.

Нешто касније, усташки пир је настављен. Из села Радовице, Рушевице, Селишта, Мањевца и Пашина Потока покупили су жене и децу, извели их на Банића Главицу и све их побили.

25. игуман Теофан (Косановић), старешина манастира Гомирја

Рођен је 1881. године у Вери код Плашког. Замонашио се 1903. године и као јеромонах је опслуживао парохије у Марин Долу, Пониквама, Блињи и Гомирју. За старешину манастира Гомирја постављен је 1929. године и на тој дужности је остао до своје мученичке смрти.

Игуман Теофан је ухапшен од усташа средином јуна 1941. године заједно са јеромонахом Нектаријем (Дазгићем). Отерани су у усташки логор "Кула" у Огулину. После осам дана мучења, игуман је одведен у копривнички логор "Даница". У Копривници је највише мучен. Усташе су му набили камилавку на главу, па су га онда тукли и мучили сваковрсним мукама.

Из Копривнице је 30. јуна 1941. године У Госпићу је провео неко време.

Из Госпића је са већом групом Срба одведен на Велебит. Сви су мучени, побијени и бачени у јаму звану Јадовно.

26. јереј Спасо Лаврња, парох у Суваји код Доњег Лапца

Рођен је 1912. године у Притоци код Бихаћа. Четири разреда гимназије је завршио у Бихаћу, а шесторазредну Богословију 1935. године на Цетињу. Рукоположен је 18. маја 1936. године. Служио је на парохијама у Великој Кладуши и Суваји.

Почетком јуна 1941. године отац Спасо се аутобусом враћао из Бихаћа. Усташе су га задржали у Доњем Лапцу. Ту је држан неколико дана. Терали су га да чисти улице, а у затвору су му чупали браду и стављали со у ране.

Дана 19. јуна 1941. године одведен је са једном групом свештеника у Госпић. Одатле су, нешто касније, одведени на Велебит. Убијен је на Велебиту и бачен у јаму Јадовно.

Усташе су 1. јула 1941. године, после хапшења оца Спасе, дошли у Сувају и одмах су почели са хапшењем. У парохијском дому су затекли супругу оца Спасе - Љубицу - која је била пред самим порођајем.

Љубици су распорили утробу и извадили нерођено дете. Друго дете, синчића од четири године, ранили су из пушке, а потом су га заклали.

Италијански карабињери су оставили писано сведочанство о овом усташком злочину. Ту се каже:

"...Дана 18. јуна усташе су присилили свештеника Спасу Лаврњу из Суваје да сиђе из поштанског аутомобила, а потом су га отерали у шуму и убили...

...Дана 1. јула усташе су запалили село Сувају и у том пожару је изгорело 25 кућа. У селу су убијали жене, дјецу и људе у укупном броју од 300 лица од којих је 170 закопано у три јаме, а остали су спаљени.

Такође, у Суваји се десило и ово, жени свештеника Спаса Лаврње, који је раније био убијен, усташе су распорили трбух, извукавши живо дете, које су убили."

27. протојереј Радован Лапчевић, парох у Блатуши код Вргин Моста

Рођен је 1863. године у свештеничкој породици. Рукоположен је 1888. године. Служио је у на парохији у Блатуши.

Ухапшен је почетком августа 1941. године у свом стану, где је лежао као тежак болесник. Пошто се сам није могао подићи из кревета, усташе су га силом извукли из куће. Гурали су га и бацали низ степенице тако да је испред куће већ био онесвешћен.

Чим је дошао свести, почео је да грди усташе због нечовечног поступања због чега су га ови још више мучили и тукли. Повели су га према Вргин Мосту. Путем до Вргин Моста (негде око 2 километра) ишао је веома тешко јер је био болестан, стар и изнемогао. Усташе су га убли чим су стигли у Вргин Мост. Његово мртво тело бацили су у једну јаму поред пута.

28. протојереј Петар Мајсторовић, парох у Личким Дољанима код Доњег Лапца

Рођен је 1870. године у Боричевцу. Вишу гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима 1894. године. Рукоположен је 1895. године у Плашком. Служио је на парохијама у Грачацу, Великој Попини, Штикади, Мекињару, Личкој Јасеници, Осредцима и Дољанима.

Усташе су 15. јуна 1941. године упали у село и одмах су блокирали протину кућу. Усташе су упали у протину кућу, извели проту и његовог болесног сина Милојка, студента. Довели су их до камиона и заједно са једном већом групом Срба одвезли у затор у Доњем Лапцу. Одатле су, у другој половини јуна 1941. године, пребачени за Госпић. У прво време, прота и његов син били су заједно у ћелији. Обојица су мучени. По причању преживелих мученика, њих двојицу су једва препознали приликом првог изласка у затворску шетњу. Један комшија је запитао Милојка како то изгледа, а Милојко му је на то одговорио:

"Ово није скоро ништа, да нам видиш леђа. Горе је и од овога то што морам гледати душевне патње татине. Чини ми се да би и њему и мени било лакше да смо раздвојени и да не гледамо муке један другога".

Ноћу 22. јуна 1941. године усташе су пред протином ћелијом мучили једну жену која је у очају викала: "Убијте ме ја не знам ништа. То зна кум прото".

После тога, усташе су убрзано дошли до протине ћелије. Између себе су се довикивали: "Прото се објесио, а син му пресјекао жиле". Прота је нађен обешен. Одело му је било поцепано и крваво. Скинули су га, изнели у двориште и у њега испалили један метак из пиштоља.

29. протојереј Душан Малобабић, парох у Коларићу код Војнића

Рођен је 31. октобра 1866. године у Плашком. Богословију је завршио 1889. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 12. фебруара 1890. године.

Прота Душан је ухапшен са свештеницима Нинковићем, Пеурачом, Шушњаром и Докмановићем, али је као стар и изнемогао пуштен. Неколико дана касније, ујутро око пет сати, усташе су упали у његов стан, извели га и заклали га на неких педесет метара од његове куће.

Усташе су, вративши се у његов стан, извели његову попадију Милеву и кућну помоћницу и обе заклали недалеко од њега.

30. протојереј Милош Мандић, архијерејски намесник из Грачаца

Рођен је 1881. године у Грачацу. Вишу гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1908. године. Служио је на парохијама у Плашком, Горњим Дубравама и Грачацу.

Ухапшен је од усташа други дан по Спасовдану (29. маја 1941. године) и затворен са већом групом Срба у Грачацу. У затвору је много мучен. У ноћи између 30. и 31. маја је са још 26 Срба убачен у камион и одведен у правцу Метка.

Сви су побијени у једној шуми између Метка и Вребца. Бачени су у јаме које су раније ископане. За њихову погибију сазнали су чобани, који су после неколико дана туда наишли и затекли свеже хумке и крв око њих. Одмах су вест пренели у Грачац, одакле су дошли Срби, откопали гробницу и нашли гомилу унакажених лешева, које су једва препознали. Тело проте Милоша је највише било унакажено.

31. протојереј Георгије Марјан, парох из Сења

Рођен је 21. марта 1894. године у Подруму, срез Оточац. Класичну гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима (1907. године). Рукоположен је 7. децембра 1908. године. Служио је на парохијама у Водотечу, Лучанима и Сењу. Одликован је Орденом Југословенске круне X реда и Орденом Светога Саве XX степена.

Прота Георгије је ухапшен од усташа у селу Бриња, на путу између Подрума и Сења. Одведен је у Госпић одакле је, свезан за кола, одведен на једно гробље где је жив спаљен у августу 1941. године.

32. јереј Симеон Матић, парох у Тржићу код Плашког

Рођен је 15. јануара 1912. године у Вучинић Селу (Српске Моравице). Богословију је завршио 1934. године у Сремским Карловцима, а рукоположен је 20. јануара 1936. године. Служио је као капелан у Војнићу и парох у Тржићу

Ухваћен је у возу, на железничкој станици Вукова Горица, и одведен је у загребачки затвор, одакле је после два дана одведен према Трешњевки.

Убијен је 17. јула 1941. године.

33. јереј Петар Н. Нинковић, парох у Војнићу

Рођен је 1. августа 1909. године у Плашком. Богословију је завршио 1913. године у Сремским Карловцима. Неко време је служио као писар Црквеног суда у Плашком. Рукоположен је 30. јуна 1935. године и постављен је за пароха у Вргин Мосту и Војнићу.

Усташе су 14. јула 1941. године дошли и извршили су масовно хапшење Срба тога краја. Тада су ухапшена и три православна свештеника, међу којима је и отац Петар Нинковић. После две недеље, 29. јула, цела група је пребачена до места званог Банића Јарам, где су сви, после великог мучења, побијени.

34. јереј Василије Накарада, парох у Машвини код Слуња

Рођен је 2. јануара 1917. године у Личком Петровом Селу код Коренице, где је и завршио основну школу. Нижу гимназију је завршио у Бихаћу, а богословију у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1939. године и постављен је за пароха у Машвини код Слуња.

Ухапшен је другог дана септембра 1941. године и, после великог мучења, одведен је у Бихаћ. Тамо је убијен и закопан у заједничку гробницу на Гаравицама, у којој се налази дванаест хиљада побијених Срба из босанских и личких крајева.

35. протојереј-ставрофор Манојло А. Оклобџија, парох у Врелу код Коренице

Рођен је 14. јуна 1860. године у Почитељу код Госпића. Седам разреда гимназије и богословију је завршио у Сремским Карловцима 1886. године. Рукоположен је 9. децембра 1886. године и постављен је за капелана у Турјанском, а потом је премештен на парохију у Врело.

За време Првог светског рата је био прогањан и хапшен. Две године је провео у интернацији. У ослобођеној Отаџбини одликован је Орденом Светога Саве XX степена и Орденом Југословенске круне X реда.

Ухапшен је одмах по проглашењу НДХ, али је због старости био пуштен под условом да не може чинодејствовати. Уместо њега, ухапшен је његов син, школски надзорник у Кореници, кога су одвели у Госпић и на Јадовну убили.

Проту су мучили и прогањали. Умро је у Загребу 14. јануара 1945. године.

36. јереј Богдан Опачић, парох и архијерејски намесник у Глини

Рођен је у Шкарама 1905. године. Гимназију је завршио у Оточцу, а богословију у Сремским Карловцима 1925. године. Рукоположен је 1926. године, а служио је на парохијама у Широкој Кули (Лика), Шемерници, Бечуги и Петрињи. У Глину је дошао 1940. године.

У Глини су у ноћи између 10. и 11. маја 1941. године вршена велика хапшења Срба. Међу ухапшенима је био и отац Богдан. Сви су били затворени у глинску Цркву. Поубијани су следеће ноћи после страховитог мучења. Сви су побијени у цркви, а потом су одвезени до места званог Прекопе, шест километара удаљеног од Глине, где су бачени у три велике јаме.

37. протојереј Павле Т. Обрадовић, парох у Небљусима код Доњег Лапца

Рођен је 17. јуна 1871. године у Брувну код Грачаца. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима. У Карловцима је завршио и богословију 1892. године. За свештеника је рукоположен 6. јануара 1894. године и постављен је за пароха у Истоку, одакле је прешао у Небљусе, где га је и рат затекао.

Прота Павле је у ноћи између 15. и 16. јуна 1941. године добио позив из усташког стана у Доњем Лапцу да се одмах јави ради неког саслушања.

Отац Павле је затворен одмах по доласку у Доњи Лапац. Одатле је после неколико дана отпремљен у госпићски логор. Убијен је над Јадовном на Велебиту.

38. јерођакон Доситеј (Обрадовић), Плашко

До биографских података јерођакона Доситеја (Обрадовића) нисмо успели да дођемо.

У списку свештеника пострадалих у НДХ, који је направио историчар Вељко Ђурић, под редним бројем 122 (стр. 113) наводи се његово име и податак да је убијен од усташа 1941. године.

39. протојереј Родољуб Пајић, парох у пензији из Петриње

Рођен је 1861. године у Уштици код Јасеновца. Гимназију је започео у Карловцу, а завршио је у Сремским Карловцима, где је 1888. године завршио и богословију. Рукоположен је исте године, а служио је на парохијама у Дрљачама код Слуња и Петрињи, где је остао до пензије.

Ухапшен је пред Петровдан 1941. године заједно са својом супругом. Отпремљени су у цапаршки логор, где су са осталим свештеничким породицама злостављани. После неког времена, пребачен је у Недићеву Србију, где је од последица злостављања и физичке изнурености умро 31. децембра 1942. године.

40. јереј Вујадин Пањковић, парох из Дебелог Брда код Коренице

Рођен је 1. маја 1905. године у Брлогу код Оточца. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1927. године, а рукоположен је 31. марта 1929. године. Служио је у Доброселу, а нешто касније је прешао на парохију у Дебелом Брду.

Отац Вујадин је ухапшен 28. маја 1941. године. Усташе су га затворили у затвор у Бунићу, где је страшно батинан. Одатле је пребачен у казнени завод у Госпићу. Убијен је над јамом Јадовно у Јадовно на Велебиту.

41. јереј Илија Павлица, парох у Муњави код Огулина

Рођен је 25. јула 1905. године у Подуму код Плашког. Богословију је завршио 1930. године у Сремским Карловцима. После рукоположења постављен је за пароха у Јавинцу код Двора на Уни, одакле је премештен на парохију у Муњаву код Огулина.

Ухапшен је од усташа половином маја 1941. године, али је убрзо пуштен. Поново је ухапшен 12. јуна 1941. године и одведен у огулински логор "Кула", где је страшно мучен. Из Огулина је транспортован у копривнички логор "Даница". Одатле је, после извесног времена, премештен у госпићски затвор, где је у ноћи између 1. и 2. јула пребијен. После тога, одведен је на Велебит, на мученичко Јадовно, где је убијен и бачен у јаму.

42. јереј Миле Ц. Пеурача, парох у Горњем Будачком код Војнића

Рођен је 22. јуна 1907. године у Горњем Будачком. Богословију је завршио 1931. године у Сарајеву. Рукоположен је 14. августа 1932. године и постављен је за пароха у Скраду. После тога, служио је на парохијама у Перјасици и Горњем Будачком.

Ухапшен је 14. јула 1941. године и спроведен је у Војнић, где је неко време држан у кућном притвору код свог таста Ђоке Божидара. У то време, по Војнићу су вршена масовна хапшења Срба.

Отац Миле је 29. јула 1941. године одведен у усташки затвор. Ту су сви похапшени повезани жицом, потрпани у камионе и одведени у правцу села Крњака и стрељани код Божића Јарка, у шуми покрај пута, који спаја Карловац и Плитвичка Језера.

43. протојереј Никола Радмановић, парох и архијерејски намесник у Слушници код Слуња

Рођен је у свештеничкој породици 1869. године у Садиловцу, где је завршио основну школу. Гимназију и учитељску школу је завршио у Карловцу, а богословију 1895. године у Задру. Рукоположен је 1896. године и постављен је за помоћника пароха у Плашком. Године 1900. премештен је на слушничку парохију. Одликован је Орденом Светога Саве.

Прота Никола је одмах по проглашењу НДХ могао отићи у Србију, али није желео да напусти свој народ и Богом му поверене парохијане.

У Слушницу су 2. августа 1941. године дошли предстојник и командир станице са усташама из Слуња. Одмах су запечатили парохијски стан и цркву, а проту су, са његовом супругом Катарином и ћерком Љубицом, одвели у Слуњ и затворили у просторије грађанске школе, где се у то време налазило још око 700 заточених Срба тога краја.

Побили су их, после великог мучења, ноћу 2. августа 1941. године. Сви су закопани у заједничку гробницу, која се налази с десне стране Коране на месту званом Растоке.

После тога, опљачкали су цркву и парохијски дом, а онда их до темеља срушили.

44. јереј Урош С. Рајчевић, парох у Могорићу код Госпића

Рођен је 6. марта 1913. године у Малом Халану код Грачаца. Богословију је завршио 1935. године на Цетињу. Рукоположен је 31. јануара 1937. године у Шибенику и постављен је за пароха у Могорићу, где је остао до своје мученичке смрти.

Ухапшен је од усташа 16. јуна 1941. године у Могорићу и спроведен је у казнени завод у Госпићу. Тамо је много мучен. Из Госпића је на Видовдан 1941. године одведен на Велебит. Убијен је над Јадовном са свештеником Миланом Диклићем из Косиња.

45. протојереј Петар Рашета, парох у Бунићу код Коренице

Рођен је 24. марта 1887. године у Доњем Лапцу од оца Јована, свештеника, и мајке Софије. Гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима (1898-1902). Рукоположен је 1903. године у Плашком и постављен је за чиновника Црквеног суда. Године 1905. прелази за пароха у Крбавици, а одатле, нешто касније, прелази у Бунић.

Ухапшен је 26. маја 1941. године. Одмах је спроведен у Госпић, а одатле у Јадовно, где је убијен са свештеником Вујадином Пањковићем.

46. протојереј Милан Рајчевић, црквено-судски тужилац из Плашког

Рођен је 3. децембра 1886. године у Дивоселу (Лика). Гимназију и богословију је завршио у Сремским Карловцима (1910. године). Служио је на парохијама у Осредцима, Широкој Кули, Зрмањи и Плашком.

Ухапшен је крајем маја 1941. године у Плашком. Одатле је спроведен у огулински затвор "Кула", где је провео неко време. Нешто касније, пребачен је у логор "Даница" код Копривнице.

Иако је био крупан и снажан човек, у затвор је стигао као сенка. Био је ошишан, обријан и телесно унакажен. Једва му се могао чути глас. У логору је стално понављао: "Нас више нема".

Отпремљен је за Госпић 30. јуна 1941. године и тамо се задржао само једну ноћ. Отпремљен је на Велебит и убијен над јамом Јадовно.

Његова ћерка Душанка је пошла да га тражи, али се ни она није жива вратила.

47. јереј Вуколај Д. Скенџић, парох у Брињу код Оточца

Рођен је 10. марта 1904. године у Понору код Оточца. Богословију је завршио 1926. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 22. маја 1927. године и постављен је за пароха у Рујевцу код Двора на Уни. Нешто касније, премештен је у Бриње, где га је и рат затекао.

Ухапшен је 22. јуна 1941. године око три сата ујутру. Тада је пет наоружаних усташа упало у његов стан. Одвели су га у брињски затвор, где су га држали три дана. После тога о њему се ништа није знало.

По завршетку рата, усташки злочинац Стипе Јавор је на суђењу признао да је 25. јуна 1941. године убио свештеника Вуколаја Скенџића у шуми званој "Шкамрица" недалеко од Бриња и да га је потом бацио у провалију.

48. јереј Дмитар Б. Скорупан, парох из Цвијановић Брда код Слуња

Рођен је 28. јула 1911. године у Лапту код Плашког. Богословију је завршио 1931. године у Битољу. Рукоположен је 24. јула 1932. године и постављен је за пароха у Цвијановић Брду, где га је и рат затекао.

Усташе су ноћу, 6. маја 1941. године, дошли у Вељун и Цвијановић Брдо (то је била усташка група из Слуња - нап. В. Џ.) и, уз помоћ домаћих усташа из Хрватског Блепара, ухапсили су оца Дмитра и скоро све православне Србе тога краја (који се нису склонили).

Сутрадан, 7. маја, отац Дмитар је са протом Добросављевићем и целом групом Срба одведен у правцу Хрватског Благаја. Тамо су, у непосредној близини школе, сви побијени.

49. јереј Радивој И. Станисављевић, парох из Коренице

Рођен је 20. фебруара 1891. године у Грачацу. Богословију је завршио 1915. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 3. августа 1916. године. Служио је на парохијама у Радучу, Крбавици, а потом у Кореници.

Усташе су 1. јула 1941. године похапсили све виђеније Србе кореничког краја. Међу њима је био и отац Радивој. Њега су најпре држали у затвору усташког логора у Кореници, где су га мучили на све могуће начине.

Према неким сведочанствима, отац Радивој је убијен у Кореници или у њеној околини, а према другим, одведен је у Бихаћ и убијен је на Пријебоју, између Коренице и Личког Петовог Села.

50. јереј Јаша Степанов, парох у Плашком

Рођен је 1910. године у Турији (Бачка). Нижу гимназију је завршио у Старом Бечеју, а богословију 1934. године у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1935. године и постављен је за пароха треће плашчанске парохије, где га је и рат затекао.

Отац Јаша Степанов је, после краћег времена проведеног у кућном притвору, ухапшен 10. јуна 1941. године. Усташе су њега и проту Рајчевића отпремили у огулински затвор "Кула". Одатле је, са осталим свештеницима, пребачен у злогласни копривнички логор "Даница". Из копривничке "Данице" је 30. јуна 1941. године пребачен у логор у Госпићу.

Убијен је на Велебиту и бачен је у јаму Јадовно.

51. протојереј Матија Стијачић, парох у Смиљану код Госпића

Рођен је 1883. године у Клобуцима код Требиња. По завршеној богословији и рукоположењу, служио је на парохијама у Америци. У Америци је саставио "Зборник молитава и црквених песама са одговорањем на литургији".

У Отаџбину се вратио 1935. године и постављен је за пароха у Смиљану (родном месту нашег научника Николе Тесле), где је служио до своје мученичке смрти.

Ухапшен је 12. априла 1941. године у Смиљану и одведен је у госпићски затвор. Усташке власти су званично обавестиле Црквени суд у Плашком да су прота Матија Стијачић и свештеник Димитрије Јерковић ухапшени.

У Госпићу су злостављани тако да су виђени да се једва крећу од претрпљених батина. Према неким подацима, прота Матија је од батина умро у затвору, а према другим - отпремљен је на Велебит и тамо је убијен.

52. јереј Ђуро Стојанов, вероучитељ у Плашком

Рођен је 1919. године у Шкарама код Оточца. Нижу гимназију је завршио у Оточцу, а богословију 1939. године на Цетињу. После рукоположења постављен је за вероучитеља у грађанској школи у Плашком.

Ухапшен је 17. јула 1941. године заједно са епископом Савом Трлајићем. Затворени су у шталу усташе Јосипа Томљеновића. Ту је страховито мучен, а онда је пребачен у казнени завод у Госпићу.

Убијен је крајем јула 1941. године на Велебиту и бачен у јаму Јадовно.

53. игуман Методије Суботин, парох врбовски и сабрат манастира Гомирја

Рођен је 21. марта 1879. године у Бачком Градишту. Замонашен је 28. септембра 1903. године у манастиру Беочину. Био је игуман манастира Привина Глава (Срем), а нешто касније је прешао у манастир Гомирје, где је опслуживао врбовску парохију.

Ухапшен је почетком јуна 1941. године (на други дан Духова) и затворен је у огулински затвор "Кула". Одатле је, 17. јуна 1941. године, упућен у Копривницу.

По доласку у Копривницу, усташе су цео вод затворених Срба натерали да трчи кроз град. Игуман, као стар човек, није могао да трчи те га је један усташа ударио кундаком по глави тако да се онесвестио и пао.

Из Копривнице је 30. јуна 1941. године пребачен у Госпић, а одатле је отпремљен на Велебит. Убијен је на Велебиту и бачен је у јаму Јадовно.

54. јереј Стеван Ђ. Ћурчић, парох огулински

Рођен је 1. децембра 1905. године у Подруму код Оточца. Богословију је завршио 1926. године у Сарајеву. Рукоположен је 19. марта 1927. године и постављен је за пароха у Бовићу код Вргин Моста, одакле је 1938. године премештен у Огулин.

Ухапшен је одмах по капитулацији Краљевине Југославије и затворен је у огулинску "Кулу". Одатле је спроведен у Карловац, па у Вргин Мост, где је страшно мучен. Из Вргин Моста је отпремљен у Глину. И тамо је, такође, мучен. Из Глине је одведен у Загреб, а из Загреба, 6. јуна 1941. године, у злогласну "Даницу" код Копривнице.

У "Даницу" је стигао сав изобличен и деформисан. Једно око му је било у крви, скоро избијено. Једва се, по причању преживелих, држао на ногама. По доласку у логор усташе су га наизменично тукли.

Из Копривнице је 30. јуна отпремљен у Госпић, а одатле на Велебит, где је убијен и бачен у јаму Јадовно.

55. протојереј Стеван Ћирић, парох из Огулина

До биографских података свештеника Стевана Ћирића нисмо успели да дођемо.

У списку српских свештеника, који је у књизи "Усташе и православље" објавио историчар Вељко Ђурић, под редним бројем 183 (стр. 116) наводи се његово име и податак да је убијен од усташа 1941. године.

56. протојереј Андрија Цвјетићанин, парох у Томин Гају код Грачаца

Рођен је 1863. године у Висућу код Удбине. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а рукоположен је 1891. године у Плашком. Служио је у Метку, Радучу, Дољанима, Осредцима и Томин Гају.

Прота Андрија се у првим данима постојања НДХ са народом пребацио у Губавчево Поље. Иако стар и болестан, трпео је са својим парохијанима несрећу, која је погодила његов народ.

Прота Андрија Цвјетићанин је умро 1943. године. Сахрањен је на сеоском гробљу.

57. јереј Јован Ј. Чакшираш, парох у Тоболићу код Слуња

Рођен је 24. марта 1909. године у Црквеном Боку код Костајнице. Богословију је завршио 1934. године у Призрену. Рукоположен је 3. јула 1938. године и постављен је за пароха у Тоболићу.

Ухапшен је у априлу 1941. године са свим свештеницима из Слуња и околине. У затвору је претучен, па пуштен. После неколико дана, поново је ухапшен и држан је у затвору петнаест дана, па је због болести и измучености пуштен.

Протеран је за Београд, где је умро 19. јуна 1941. године од последица злостављања и болести.

58. јереј Душан Шушњар, парох из Дуњака код Војнића

Рођен је 20. фебруара 1910. године у Јања Гори код Плашког. Богословију је завршио 1931. године у Битољу. После рукоположења постављен је за пароха у Дуњаку.

Ухапшен је 14. јула 1941. године и отпремљен је у Војнић, где је стављен у кућни притвор. Усташе су га 29. јула одвели у затвор са још 500 Срба тога краја. Сви су везани жицом, стављени у камионе и одвезени према Крњаку. Побијени су и бачени у јаму код Божића јарка.

59. протојереј Ђуро Косановић, парох у Плашком

До биографских података протојереја Ђура Косановића нисмо успели да дођемо.

У "Списку свештеника Епархије горњокарловачке изгинулих течајем рата", који је оверио протојереј-ставрофор Иса Ј. Пејновић, а који је објављен у књизи "Од Косова до Јадовна" епископа Др Атанасија Јевтића, под редним бројем 35 стоји име проте Ђуре Косановића и податак да је убијен у фебруару 1942. године у Плашком.

60. јереј Станислав Насадил, парох у Личкој Јасеници

Рођен је 1904. године у Чехословачкој. Богословију је завршио 1928. године у Битољу. Служио је као личко-јасенички парох.

Ухапшен је 17. јуна 1941. године у Плашком. Усташе су га затворили у шталу усташког зликовца Јосипа Томљеновића. Са њим је био и епископ Сава Трлајић. Одатле је 20. јуна упућен у Госпић, где је неколико дана касније убијен.

61. јереј Неђељко Радаковић, парох осречки

До биографских података свештеника Неђељка Радаковића нисмо успели да дођемо.

У поменутом списку проте Исе Ј. Пејновића по редним бројем 53 наводи се његово име и податак да је убијен од усташа у фебруару 1942. године у Средњој Гори. До детаљнијих података о његовој мученичкој смрти нисмо успели да дођемо.

62. вероучитељ Раде Станисављевић из Карловца

До биографских података вероучитеља Рада Станисављевића из Карловца нисмо успели да дођемо.

У поменутом списку проте Исе Ј. Пејновића под редним бројем 61 помиње се његово име и податак да је убијен у лето 1941. године у околини Карловца. До детаљнијих података о његовој смрти нисмо успели да дођемо.

63. протојереј Борис Муљев, парох у Скраду

Рођен је 1876. године у Русији. У Русији је завршио Духовну академију. У Краљевину Југославију је дошао као избеглица после крваве Октобарске револуције. Служио је на парохијама у Комоговини, Боројевићима, Штикади и Скраду.

Убијен је од усташа у августу 1941. године код Слуња. До детаљнијих података о његовој мученичкој смрти нисмо успели да дођемо.

64. протојереј Михаило С. Гутовски, парох у Требињи

Рођен је 8. новембра 1881. године у Новом Алексинку, Војинска област, у Русији. Плеванску духовну школу је завршио 1897. године, а 1903. године дипломирао је на волинској Духовној академији. У Краљевину Југославију дошао је као избеглица после крваве Октобарске револуције. Служио је на парохијама у Сјеничаку и Требињи код Војнића.

Усташе су га ухапсили на Бадњи дан 1942. године у Требињи. Затворили су га у подрум једне приватне куће у близини железничке станице, где је много мучен. Убијен је на Божић 1942. године. Његово мртво тело остављено је у подруму. Усташе су, када му се тело готово распало, наредили мештанима да га изнесу и у дворишту закопају.

 
   

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

Latinica

Copyright � 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio