   |
Iz sadr�aja : Sv. Sava Gornjokarlovački br.15
O CILjU HRI�ĆANSKOG �IVOTA (odlomak iz knige �SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM�) od N. Levitskog
U razgovoru o cilju hri�ćanskog �ivota sa simbirskim spahijom i porotnim sudijom Nikolajem Aleksandrovičem Motovilovim na ocu Serafimu je vidno počinuo Duh Bo�iji. Bilo je to u četvrtak. Dan je bio tmuran. Na zemlji je le�ao sneg od četvrt ar�ina, a odozgo su pra�ile guste sne�ne pahuljice. Otac Serafim je otpočeo svoj razgovor sa mnom na onom svom proplanku blizu pustinjice prema rečici Sarovki, na strmeni blizu rečne obale. Mene je bio postavio na panj od drveta koje tek be�e posekao, a sam je čučnuo prema meni. - Gospod mi je otkrio, - reče veliki starac, - da ste vi u svom detinjstvu usrdno �eleli saznati u čemu se sastoji cilj na�eg hri�ćanskog �ivota. Vi ste se o tome često raspitivali kod mnogih velikih duhovnih osoba.... Ja moram ovde reći da me je jo� od moje dvanaeste godine �ivota ta misao neodostupno uznemiravala, i da sam se sa tim pitanjem obraćao mnogim duhovnim licima. Međutim, njihovi odgovori nisu me zadovoljavali. Starcu ovo nije moglo biti poznato. - Ali, niko vam, - produ�io je otac Serafim, - nije o tome rekao ni�ta određeno. Govorili su vam: idi i crkvu, moli se Bogu, vr�i zapovesti Bo�ije, čini dobra dela � to i jeste cilj hri�ćanskog �ivota. A neki su čak i negodovali na vas, �to se zanimate nebogougodnom ljubopitljivo�ću, govoreći vam: " Ne ispituj ono �to je vi�e od tebe. " No, nije trebalo tako govoriti. I evo ja, ubogi Serafim, rastumačiću vam sad, u čemu se uistinu sastoji taj cilj.
KR�TENjE I VASPITANjE
Sv. Tajna Kr�tenja jeste prva sveta tajna u Crkvi. Ustanovio ju je sam Gospod Isus Hristos, svojim kr�tenjem pred svoju veliku bo�ansku propovijed, a poslije vaskrsenja naredio je i svojim učenicima i rekao: �Idite i naučite sve narode krsteći ih u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da dr�e sve �to Sam vam zapovijedio. I evo Ja sam sa vama u sve dane do svr�etka vijeka. Amin� (Mt. 28, 19-20). Sveta Tajna kr�tenja je ulazak u Crkvu kao Carstvo Bo�ije - njome počinje hri�ćanski �ivot njome počinje hri�ćansko vaspitanje. Kr�tenje je granica koja razdvaja članove Tijela Hristovog od ostalih ljudi, koji se nalaze van tog Tijela, ono je duhovno rađanje, i to ne u tjelesnom, već u duhovnom smislu. Sam Gospod o kr�tenju ka�e: �Ako se ko ne rodi vodom i duhom, ne mo�e ući u Carstvo Bo�ije� (Jn. 3, 5). Kr�tenjem se čovjek oblači u Hrista, po riječima apostola Pavla koje se poju dok kr�tavani obilazi oko krstionice: �Vi koji se u Hrista krstiste u Hrista obukoste se� (Gal. 3, 27). Upravo ovo predstavlja sapogrebenje i savaskrsenje Hristu, �to nam govori odjeljak apostola koji se čita na samoj Svetoj Tajni. Dakle uče�će novokr�tenoga u smrti i vaskrsenju Hristovom, umiranje grijehu da bi se uni�tilo tijelo grjehovno, a vaskrsenje jeste ulazak u novi �ivot, �kao �to Isus ustade iz mrtvih slavom Očevom, da bismo i mi tako hodili u novom �ivotu� (Rim. 6, 4), zato se ulazak novokr�tenoga u Crkvu povezuje sa malim vhodom u Evharistiji. Ovim se kr�tenju daje pravi smisao, jer krstiti se upravo znači steći pravo uče�ća na evharistijskom sabranju. Jeromonah Naum (Milković)
ZNAČAJ SVETE TAJNE
POKAJANjA Obraćanje ili povraćanje Bogu kroz tajnu pokajanja i ispovesti, jedini je put za sve one koji su se kroz greh udaljili od Boga. Jer greh, svaki greh, ima tu silu i moć da nas odvoji od Boga, od neba od večnog �ivota, i da nas rine u pakao, u večnu smrt. "Plata za greh je smrt" (Rim 6,23) opominje sv. apostol Pavle. Time se greh pokazuje kao najvi�i, čak jedini protivnik i neprijatelj na�eg spasenja. Nas niko i ni�ta ne mo�e odvojiti od Boga i li�iti nas spasenja sem greha. "Ko će nas rastaviti od ljubavi Bo�ije? Nevolja li ili tuga? ili gonjenje? ili glad? ili golotinja? ili strah? ili mač?" pita sv. Pavle, pa dodaje: "Jer znam jamačno, da ni smrt, ni �ivot, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sada�nje, ni buduće. Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar mo�e nas razdvojiti od ljubavi Bo�ije, koja je u Hristu Isusu Gospodu na�em" (Rim 8,35.38-39).
PRAVOSLAVLjE U RIJECI (NASTAVAK IV)*
5. Promene koje je unelo francusko carstvo i njihove posledice
Jula 1789. godine započela je Francuska revolucija, događaj koji će nepovratno promeniti Evropu u svakom pogledu. Sledeće godine u februaru 1790. umire Josif II, stariji brat francuske kraljice Antoanete (koja će biti s mu�em i decom giljotinirana 21. januara 1793), a na mesto Josipa II dolazi car Leopold. No, i on vlada samo do marta 1792. godine, kada ga, nakon iznenadne smrti, nasleđuje sin Franjo II (od 1806. nosi titulu Franjo I), koji će vladati sve do 1835. godine.Svi su ovi događaji imali veliki značaj za evropske narode, uključujući tu i narode Habsbur�ke monarhije, te i za Srbe koji su �iveli kako u toj zemlji, tako i za Srbe u samoj Rijeci.Franjo II nije samo naslijedio od oca presto, već i rat koji je započeo sa revolucionarnom Francuskom. Naime 20. aprila 1792. godine počinje rat Prve koalicije, kada Francuska objavljuje rat Austriji i Pruskoj, a februara naredne godine Francuska objavljuje rat Britaniji i Holandiji, a 7. marta i �paniji. U Francuskoj se donose zakoni, čije se va�enje prote�e i na zemlje koje Francuska osvaja. Najdalekose�niji među njima su zakon o odvajanju crkve od dr�ave, donesen 18. septembra 1794., kojim dr�ava prestaje da finansira crkvu, te zatim, zakon o uvođenju u cirkulaciju papirnatog novca.Ti su zakoni počeli delovati na severnom Jadranu i u Rijeci 1797. godine, nakon pada Venecije, ali su se efekti osetili tek 1805. godine, kada je nakon Mira u Bratislavi, Austrija morala da preda Francuskoj Veneciju, Dalmaciju i Istru, koje su tada pripojene Italijanskoj kraljevini.
Ljubinka To�eva Karpowicz
Hodoča�će Svetom Savi
Kako đavo obmanjuje čoveka (Iz knjige starca Kleope, Put Neba - str.145-153.)
Veliki pustinjak iz okoline Aleksandrije ava Ilarion, molio se Bogu nekoliko godina da mu otkrije lukavstvo đavola, kako to oni uspevaju da odvedu ljude od dobrog puta, te ih čine robovima greha, i odvode ih u pakao. I jedne noći, pozove ga Anđeo da izađe na obli�nji proplanak, da uzme sa sobom krst, i da se ničega ne boji. Ugledao je kako se nasred proplanka pojavljuje presto, i kako dolazi satana i seda na njega� Pljesnuo je dlanom od dlan, i vazduh i sva okolina se ispunila đavolima. Tada im reče: Sakupio sam vas ovde da mi ka�ete najbolju majstoriju, kojom obmanjujete ljude i zaglupljujete ih, i dovodite u moje carstvo, u večnu muku. Ko bude najbolji, daću mu da tri minuta upravlja paklom, i postaviću ga generalom nad ostalima.
�ITIJE SVETOG MUČENIKA UARA
Sveti mučenik Uar (+307) �iveo je u Aleksandriji, glavnom gradu Egipta, sluzeći kao vojni stare�ina. Verovao je u istinitoga Boga, ali je, pla�eći se bezakonih idolopoklonika, svoju veru skrivao. Kada je otpočeo progon hri�ćana, sveti Uar noću je obilazio tamnice i pomagao zatočenima zbog vere Hristove. Jedne noći sveti Uar dođe u tamnicu u kojoj be�e zatvoreno sedam učitelja hri�ćanskih. Sveti Uar zamoli ih da se pomole za njega, kako bi se izbavio od straha pred mučenjima �to ih valja za veru pretrpeti. �Pla�i� li se muka prolaznih, neće� izbeći ni one koje ostaju zanavek! Ako te je strah da Hrista ispovedi� na zemlji, neće� ugledati Lice Njegovo na nebesima!� � poruči�e mu duhonosni učitelji. Čuv�i te reči, Uar sveti oseti u sebi toliku ljubav prema Bogu, da odluči da pretrpi sva stradanja radi Imena Njegovog, te ostade u tamnici. Sa ruskog prevela: Dr Ksenija Končarević
Beseda na Sv. Nikolu Karlovac, Pula, Peroj 1978.
Draga braćo i sestre, Ima u Jevanđelju jedna zapovest Hrista Spasitelja koja se odnosi na sve hri�ćane, sve�tenike i obične vernike, a koja glasi: "Tako da zasvetli svetlost va�a pred ljudima, da svi vide va�a dobra dela i proslavljaju Oca va�eg koji je na nebesima" (sravni Mat. 5. 16). Ova zapovest Spasiteljeva, izgovorena u Njegovoj čuvenoj Besedi na gori, ukazuje na sr� Njegove nauke. Uzalud nastojimo da Boga dokazujemo, ako Ga ličnim �ivotom ne zasvedočavamo. Hri�ćanin mora da svetli, verom, ljubavlju, �ivotom, pona�anjem u svakoj prilici i časnim dr�anjem u svim prilikama. U vreme nastanka Crkve Hristove, Crkva je bila krajnje siroma�na, gonjena, ni od koga za�tićena na svetu. Biti Hri�ćanin značilo je biti osuđen na patnje, na maltretiranje, na poni�avanja pa i na mučeničku smrt. Pa ipak u tim te�kim vremenima, ljudi su prilazili Hristovoj nauci, javno svedočili svoju veru, primali patnje i krst koji im je nosilo ime Hri�ćanin.
|
|
||
|
|
||||
|
[novosti]
[eparhija]
[sv.sava
gk]
[episkop]
[istorija]
[manastir]
Copyright � 2003, 2004,
2005 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
||||
