   |
Iz sadr�aja : Sv. Sava Gornjokarlovački br.14
PEROJ
SRPSKO SELO U ISTRI
Ove godine na dan Svetog velikomučenika Prokopija
21. jula,
pravoslavni Crnogorci obilje�avaju jubilarnu
350 godi�njicu, od doseljenja na prostor Istre i Peroja. Dan
obilje�avanja proslave, počet će sa Svetom Liturgijom u crkvi Svetog
Spiridona u Peroju, te u nastavku dana obilje�iti bogatim kulturno
umjetničkim programom, u kojem će uče�ća uzeti kako crkveni
velikodostojnici Srpske Pravoslavne Crkve, tako i gospoda iz vlasti
Republike Hrvatske i Crne Gore. Na sjećanje na dan kada su se doselili u
Peroj, uredili smo jedan mali tekst kojim bi poku�ali iznijeti kratku
istoriju Peroja.
PEROJ
DANAS
U dana�nje vrijeme Peroj, sve većim razvojem
turizma,
sve se vi�e naseljava novim stanovnicima, pa
je sve te�e očuvati vjeru i tradiciju koja se vijekovima na ovim
prostorima čuvala. Trebalo bi istaći na ovome mjestu da zahvaljujući
Gospodu, duhovni �ivot nije zaboravljen. U crkvi Svetog Spiridona se
redovno odvijaju bogoslu�enja. Bo�ijom voljom, pomoći vjernog naroda, te
strpljenjem, i hram se obnavlja. Pro�le godine je obnovljena kompletna
unutra�njost hrama, a ove godine ako Bog da trebali bi se zavr�iti i
radovi na promjeni krova Crkve koji je u većini potpuno dotrajao. Tako
da posjećujući Istru, svakako ne treba zaobići na�e Svetinje, crkvu
Svetog Nikole u Puli te crkvu Svetog Spiridona u Peroju, budući svedoci
samog Bo�ijeg prisustva na ovim prostorima, te svedoci istorije koja
nije dala da se zaborave na�e Svetinje u kojima se godinama prinosila i
prinosi slu�ba Bogu Svevi�njemu.
Jerej
Goran Petković
g.
Nikola �koko
PEROJ
Peroj
je malo selo u Istri sa oko
tristotinjak kuća, udaljeno od Pule desetak
kilometara. Smjestilo se oko 800 m od mora
sa predivnim pogledom na Brionski arhipelag. O
Peroju su pisane mnoge studije, ali nikada
perom autohtonog Perojca. Svakom proučavatelju
perojske povijesti i običaja se potkrade
pokoja
gre�ka, koja "bode u oči" pravog Perojca i
koja je vrlo bitna.
Skoro
je nemoguće pisati o Peroju, a ne
poznavati su�tinu običaja njegovih stanovnika, a
najva�nije ne poznavati njihov jezik. U
tom segmentu se de�avaju najče�će gre�ke. Danas
postoje znanstvenici, akademici i drugi, koji dolaze
proučavati Peroj i umjesto da slu�aju
stanovnike Peroja i njihove priče, kako bi
saznali ne�to o Peroju, oni bi htjeli
autohtonim Perojcima reći tko su i
�to su. To je, morate priznati, pogre�an pristup
i mislim, da se takve stvari vi�e
neće ponavljati, jer ovih 350 godina
�ivota u Istri, Perojci su zadr�ali svoju
pravoslavnu vjeru. Liturgija se odr�ava u
Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Spiridona. Zadr�ali
su svoj govor, koji se nakon toliko godina
provedenih daleko od Crne Gore, jo� uvijek mo�e
uspoređivati sa govorom Njego�a i Marka
Miljanova. Zadr�ano je ćirilićno pismo, koje se
upotrebljava na nadgrobnim spomenicima i u
crkvenim knjigama. Sačuvana je i većina običaja
kao krsne slave, bele poklade ili ma�kare
itd.
Zbog
odr�avanja svega toga, Perojci i danas
znaju �to su i odakle su potekli,
jer rekao je Vuk Karad�ić: "Kod svakog
naroda najsvetije su ove tri stvari -
vjera, jezik i običaji; tim se narodi
jedan sa drugim rođakaju i jedan od
drugih razlikuju. Kako narod izgubi te tri
svetinje, on izgubi i svoje ime"...
Fran
Barbalić
PEROJ-SRPSKO SELO U ISTRI
Bilje�ke i uspomene
Peroj
je danas jedino pravoslavno selo u Istri. Nalazi se u srezu puljskom,
mjesna općina Pula, a inače je samo selo ujedno i katastralna ili
porezna općina. Le�i k sjeveru od gradića Fa�ane, udaljeno je od mora
pol morske milje. Peroj je već sam po sebi vrlo simpatičan. Divan mu je
pogled na Jadransko more i na poznate Brionske otoke, koji stoje pred
lukom Pule i Fa�ane. Stanovnici su potomci doseljenih Crnogoraca. Jaki
su to ljudi, čisti i radini. Bave se poljodjelstvom. Imadu pravoslavnu
parohijalnu crkvu i svoga paroha, a imali su i pomoćnu �kolu, u kojoj je
bio kao učitelj sam mjesni paroh.
NE�TO
O PRO�LOSTI PEROJA
Najprije da ne�to rečem o pro�losti zemlje Istre kao cjeline. O
prehistorijskom �iteljstvu Istre, malo nam je �to poznato. Nema sumnje,
da je to prehistorijsko �iteljstvo postojalo, ali se u rimsko doba
romanizovalo. Rimljani osvoji�e Istru, podjarmi�e narode, koji su tu
�ivjeli, a po svojim kolonijama, odnarodi�e te narode. Ponavlja se stara
pripovijest. Kao �to su u svoje vrijeme Rimljani romanizirali tuđe
narode, tako su kasnije Mleci, kao i dana�nja Italija, potalijančivali
tuđe narode, a pogotovo Hrvate i Slovence, koji su �ivjeli unutar
granica njihovih dr�ava. Vidimo i dana�nju Italiju, �to sve čini, da
odnarođuje 650.000 Hrvata i Slovenaca.
Oduzela im je �kole, potalijančila njihova starinska prezimena, brani im
njihov materinski jezik na svakom koraku, čak i u samoj crkvi brani im
njihov jezik, ne smiju ni Boga slaviti, ni moliti ga u svojem hrvatskom
i slovenskom jeziku...
Snaga
molitve - Krstić na grudima
Iz pouka
starca shiigumana Save Pskovo-pečerskog
Molitva je � hrana za du�u. Kao �to su telu potrebni san i hrana radi
ukrepljenja na�ih telesnih slabosti, tako isto je i du�i potrebna hrana
� a to je molitva.
Mi smo dali zavet Bogu da ćemo se moliti. Dan ni u kom slučaju ne treba
počinjati bez molitve, niti treba ići na spavanje bez molitve. A neki
ljudi će ujutru ustati, samo se umiti i brzo otići na posao, �ureći se
kao da je po�ar! I pokazuje se da ceo njihov dan prolazi u sujeti i da
rade sve naopako. Oprosti Gospode! Potom dolaze umorni sa posla,
rastrojeni, smućeni, i opet � pravo u krevet i opet le�u bez molitve.
Ne daj Bo�e da tako radimo! Treba se pomoliti pa makar i na kratko. Ako
si se uspavao, onda treba da pročita� molitve u hodu, na putu ka poslu.
Neprijatelj be�i kada čitamo ''Vjeruju'', a Anđeo-čuvar nam se
pribli�ava, poma�e nam i dan nam prolazi uspe�no i dobro. To ne znači da
mi ne treba da čitamo Psaltir, Jevanđelje, sve jutarnje i večernje
molitve.
Kratko pravilo Serafima Sarovskog se čita samo u slučajevima kada nemamo
vremena zbog posla, zbog bolesti, porodične situacije, ukoliko nemamo
mogućnosti da se pomolimo.
Kada sam bio u Trojice-Sergejevoj Lavri i nosio poslu�anje ekonoma, bilo
mi je te�ko da ispunjavam pravilo: nije bilo vremena za molitvu zbog
izgradnje, i drugih raznih briga. Noćima nisam spavao: le�e� ujutru u 3,
a treba da ustane� u 5. Pitao sam duhovnog oca:
- �ta da radim?
A on � arhimadrit Venijamin, nadzornik Duhovne Akademije je bio mudar i
rekao mi:
- Tvoje pravilo je: ''Gospodi
pomiluj!'' na udah i izdah. ''Gospode!'' � na udah i tada u mislima
napravi vertikalnu liniju Krsta, ''pomiluj!''
na
izdah i opet u mislima napravi horizontalnu liniju Krsta. Na taj način
će� udisati svetlost i ljubav, a izdisati nečistotu iz srca.
I drugi tako rade. Znači povezujemo molitvu sa disanjem i istovremeno se
osenjujemo Krstom u mislima.
Episkop Teofan je video sledeći slučaj kada je bio u Samordinskom
manastiru: jedna monahinja pročita jedan psalm, i okrene brojanicu, a
druga ju je izdala. A Vladika je rekao:
- Ona se kajala i Gospod joj je otkrio taj psalm, i ona tako zadobija
blagodat.
Ne treba se moliti rasejano, jer takva molitva gnevi Gospoda. Rasejana
molitva i dreme� u Crkvi se javljaju zbog maloverja i slabe ljubavi
prema Bogu. Na molitvi treba zaboraviti sve probleme: �ivotne, lične,
poslovne, pa čak i nevolje i bolesti � treba samo zahvaljivati Bogu,
kajati se i moliti. U Crkvi treba stajati sa strahom Bo�ijim i
smirenjem, jer Crkva nije �eleznička stanica, niti neki običan dru�tveni
dom, već dom molitve. Treba osetiti tu blagodatnu silu koja je prisutna
u Crkvi. Gde god da se nalazite: u kući, na putu, na poslu; �ta god
radili: čistili, �ili, spremali ručak, ili i�li na sastanak � neprekidno
razmi�ljajte o Gospodu, i izgovarajte Isusovu molitvu. I gde kod da
dospete niko vam ni�ta neće moći: ni vračari, ni magovi � niko ni�ta ne
mo�e da vam uradi. U Svetom Pismu se ka�e: ''Sićiću i u ad ako si Ti
Gospode sa mnom � neće se ubojati srce moje''! Znači gde god da smo,
niko nam ne mo�e ni�ta ukoliko smo sa Gospodom i ako nismo prekinuli
molitvu. Razumete? A mi se ponekad bojimo! A za�to se bojimo? Zato �to
smo zaboravili da dr�imo molitvu na ustima i u umu: Isusovu, ili
Bogorodičinu, ili neku drugu, ili prosto da razmi�ljamo o Bogu.
Naprimer: ''Evo Gospod je ovde � Stojim pored ma�ine, radim, a pored
mene je Gospod! On je uvek prisutan �
Jer
nam je Gospod bli�e od ko�ulje''!
I slično.
Trudite se ljubljeni da prinuđujete sebe na
neprestanu molitvu! Trudite se da ispunjavate osnovno pravilo: nikoga ne
osuđujte, počinjite dan sa molitvom, kako bi ceo dan bio molitven; s
molitvom le�ite na spavanje. Tada nećeti biti posednuti i nećete imati
hulne i bludne pomisli. Jedan svetitelj je izgovarao sledeću molitvu dok
je celivao svoj krstić: ''Proli Gospode kap Svete Tvoje Krvi u moje
srce, isu�eno od strasti i grehova, i nečistota du�evnih i telesnih''.
A vi ne znate tu molitvu, pa izgovarajte Isusovu ili: ''Krstom Tvojim
Gospode, očisti me''!. To je ono minimalno �to hri�ćanin treba da uradi
i za to nas Gospod neće li�iti Carstva Nebeskog.
Krst nije samo znak hri�ćanina, već je to oru�je, koje odbija svaku zlu
silu. Evo danas prilazi Krstu posednuta zena i ne mo�e da ga celiva, ne
mo�e da priđe mo�tima, jer je u njenom karakteru, savesti i srcu
neprijateljska sila, koja čoveku ne dozvoljava da priđe ka svetinji. A
mi takođe bivamo posednuti, kada se gnevimo, razdra�ujemo, osuđujemo �
sve je to posednutost...
KRATKI
PODSETNIK ZA ISPOVED
Ispovedam
se preko duhovnog oca Tebi, Gospodu Bogu i Tvorcu mome, u Svetoj Trojici
slavljenom i po�tovanom
Ocu, Sinu i Duhu Svetom, za sve moje grehe koje učinih u sve dane �ivota
moga, u sada�nje vreme i u pro�losti, delima, rečima i mislima.
Kajem se
�to sam govorio prazne, besmislene, ru�ne i nepromi�ljene reči, �ale i
dosetke; �to sam pevao bezobrazne pesme; �to sam se ludo smejao, kikotao
i vikao.
Kajem se
�to sam se gnevio i ljutio na bli�nje, sto sam se svađao i prepirao i
nisam nikoga slu�ao, �to sam grdio ukućane, ismevao ljude i nadevao im
ru�na imena.
Kajem se
�to sam lagao, krivo se kleo, psovao Boga, Bogorodicu, Svetitelje,
Crkvu, Slavu, oca, majku, dete, hleb, sunce.
Kajem se
�to sam skrivao grehe na ranijim ispovestima.
Kajem se
�to sam mnogo�ta obećavao Bogu i ljudima, a nisam ni�ta ispunjavao.
Kajem se
�to sam osuđivao i klevetao, sramotio i ismevao druge, �to sam ogovarao
i slu�ao kako drugi ogovaraju ljude i ropću na Boga, iznoseći samo tuđe
grehe a svoje skrivajući.
Kajem se
�to sam zavideo drugima u njihovim materijalnim i duhovnim uspesima, �to
sam se radovao ljudskoj nevolji i nisam pomogao gde sam mogao, �to nisam
govorio sa susedima, roditeljima i drugim ljudima.
Kajem se
�to sam bio nepravedan, �to sam osuđivao i rasuđivao u svoju korist
ugnjetajući siroma�ne.
Kajem se
�to sam zlopamtilo i planirajući osvetu vraćao zlo za zlo, pakost za
zlobu.
Kajem se
�to sam se gordio i uznosio nad roditeljima, �to ih nisam slu�ao i
po�tovao i poslu�io u starosti.
Kajem se
zbog lenčarenja du�evnog i telesnog, lenjosti za molitvu i nedolazak u
crkvu na slu�bu, �to sam dolazio u crkvu nepristojno odeven; zbog
čitanja nekorisnih knjiga, horoskopa, ro�denika, zbog nečitanja Svetog
Pisma i duhovnih pouka; zbog neslavljenja ili nemarnog slavljenja Krsne
slave.
Kajem se
�to sa varao, krao, utajivao tuđe stvari, �to sam grabio za sebe, �to
sam izdavao stvari iz kuće da me moji ne vide.
Kajem se
�to sam kockao i igrao razne hazardne igre.
Kajem se
�to sam srebroljubiv i tvrdica; �to sam sebičan i samo�iv i �to,
ugađajući sebi, za druge ne marim.
Kajem se
�to sam kamatario i skupo naplaćivao svoje usluge, �to sam krv prodavao
i pomoć bednima naplaćivao; �to sam tra�io duboko po�tovanje od ljudi za
takva učinjena dela.
Kajem se
�to sam bio nemilosrdan i tvrdog srca, �to sam očajavao i razmi�ljao da
se ubijem; �to sam uvek sebe opravdavao, a druge okrivljavao.
Kajem se
�to sam �iveo bludno i raspusno, �to sam vr�io preljubu; za bludne
misli, reči i dela, za bludna slu�anja, od čega du�a mnogo strada.
Kajem se
�to sam �enu terao da pobaci, tj. da ubije decu, �to sam tukao �enu,
roditelje, babu i dedu, sto sam decu mučio svojim pona�anjem i načinom
vaspitanja.
Kajem se
�to nisam imao vremena za decu, nego sam njihovu ljubav novcem kupovao.
Kajem se
�to sam mrsio sredom i petkom, za vreme sva četiri velika posta i druge
dane koji su od Crkve propisani, �to sam se prejedao i opijao uzimajući
hranu u nevreme, �to tada nisam smanjio pu�enje - porok cigarete.
Kajem se
�to sam jedno vreme pao u neverovanje u Boga, �to sam bio sekta�, �to
sam pripadao bezbo�nom dru�tvu.
Kajem se
�to sam osuđivao sve�tenike, monahe, bogomoljce i pričesćivao se bez
ispovesti.
Kajem se
�to sam tra�io pomoć od vračara, gatara, bioenergičara i nadrilekara za
sebe, ali i za decu, �to sam trazio od vračara da susedima i drugim
ljudima nanesu �tetu, bolest, neslogu i slično.
Opra�tam
svima koji su me uvredili ili neko zlo učinili i molim Boga da mi
oprosti.
Trudiću se
da sve zlo koje sam do sada činio vi�e ne ponavljam.
REČ
PASTIRA
Mi smo
du�ni da čujemo, vidimo i razumemo ljubav Bo�iju prema nama i da nismo
malodu�ni; i sveto da imamo na umu da je verujućem čoveku sve moguće.
Postoji �iva vera, postoji �iva veza s Bogom.
O BO�IJIM
ČUDIMA
Velika
Bo�ija čuda prate čoveka sve od rođenja do smrti, i mo�e se reći, da
čovek �ivi unutar čuda Bo�ijeg, kojem je ime � stvoreni svet. Vidljivi
svet koji okru�ava čoveka je prekrasan, harmoničan, i u njemu se nalazi
sve �to je čoveku potrebno za �ivot. Gospod nije samo stvorio
materijalni svet, nego je u njegovu osnovu polo�io i zakone koji
upravljaju njim, koje čovek mo�e spoznati, ali ih ne mo�e menjati ili
stvarati nove. Jo� lep�i je nevidljivi svet � svet duhovni, anđelski. I
prvi ljudi su se naslađivali u njemu i imali neizmernu, sladosnu
mogućnost da op�te sa Samim Tvorcem. Pad u greh je sakrio ovaj vi�i svet
od čovekovog pogleda, a sada samo po Bo�anstvenom otkrovenju duhonosnih
ljudi, čovek mo�e razmi�ljati o neiskazanoj lepoti toga sveta, za kojeg
je napisano: ''�to oko nije videlo i uho nije čulo, i nije do�lo na srce
čovekovo, ono je pripremio Gospod onima koji Ga ljube'' (1 Kor. 2, 9).
Ali Bog nije ostavio čoveka i vidljivi svet, i Njegova Ljubav prema
palome čoveku je jedno veličanstveno čudo. A iz toga čuda je proiza�lo i
na�e Spasenje � Ovaploćenje Hrista Spasitelja, Stra�na Golgotska �rtva,
Vaskrsenje na�ega Isusa Hrista, Njegovo slavno Vaznesenje. Krvlju svojom
je Gospod osnovao i utvrdio Crkvu i ustanovio Tajnu Evharistije. I već
dve hiljade godina svaki dan se odvija za nas, gre�ne, ovo Čudo nad
čudima � u vidu hleba i vina, verni se priče�ćuju Telom i Krvlju
Hristovom, pribli�uju se, ovde na zemlji, večnom Carstvu Bo�ijem. To je
čudo za sve i za svakoga na zemlji, samo veruj i s pokajanjem se obrati
ka Darodavcu večnih blaga. U ovaj bla�eni i svetli čas sjedinjuju se u
čoveku Vi�i svet � duhovni � i svet materijalni, i Duh Sveti
oduhotvorava, prosvetljava tvrdu materiju. To i jeste realni sadr�aj
svakoga čuda � uzajamna povezanost nevidljivog Duha i vidljive materije.
Veliko čudo
Evharistije odvija se skriveno, nedostupno za na�e organe čula, ali
svako ko se priče�ćuje Hristovima Tajnama, oseća u du�i strujanje
blagodati Bo�ije, koja svedoči o čudu. I ova tajna najvi�eg čuda Bo�ijeg
nije slučajna: Gospod čuva na�u slobodu, da mi ne bi kao robovi, po
prisili i�li za Njim � nego dobre volje i sa sinovskom ljubavlju. U
vreme isku�enja đavola u pustinji, na� Gospod je odbio čudo, jer se
de�avalo radi porobljavanja čovekovog duha, i ponovio je zapovest, danu
pri Starom Zavetu: Ne isku�avaj Gospoda Boga tvojego. Iako je Gospod za
vreme svoga zemaljskog �ivota učinio mnoga čuda, On po neizrečenoj
Svojoj milosti ide da poma�e bolesnim, stradalnim, obuzetim zlim dusima.
Samo jedan deo toga je opisan u Jevanđelju, svedočanstva o drugima nisu
stigla do nas, jer, kako pi�e Jevanđelist Jovan: Mnogo i drugo �to učini
Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami svet ne bi stale napisane
knjige (Jov. 21, 25).
Pred
Bo�anstvenom ljubavlju prema stradajućem čoveku uzmicali su zakoni
materijalnog sveta: mrtvi su vaskrsavali, neizlečive bolesti su
ostavljale čoveka, sleporođeni su progledavali, od rođenja nemi i gluvi
su govorili i čuli, zli duhovi su sa krikom be�ali od onih ljudi koje su
godinama mučili, čudesno su se umno�avali hlebovi i krotile stra�ne
bure. Ali to, �to za nas izgleda kao kr�enje zakona materijalnog sveta,
u stvarnosti duhovnog sveta, onima koji �ive Bo�anstvenim �ivotom, sve
je prirodno, harmonično, kao ''običan'' tok događaja. Stoga je svako
čudo Bo�ije � i otkrovenje o dolazećem Carstvu Bo�ijem. To, �to je za
nas, pa čak i za same Anđele, kako se često peva u crkvenim napevima, -
divno čudo, za Gospoda su sve to � jednostavna, ''obična'' dela:
...Dela, koja mi dade Otac da ih svr�im, ova dela koja Ja činim, svedoče
za Mene da Me je Otac poslao. (Jov. 5, 36).
I posle
Vaskrsenja svoga Gospod nije prestao sve do danas da tvori čuda � o tome
je sačuvano hiljade i hiljade svedočenja u sabornom sećanju Crkve. Osim
toga, On je darovao i čudotvornu silu Svojim učenicima... Ko veruje u
Mene, dela, koja Ja tvorim, i on će tvoriti, i veća od ovih će
tvoriti... (Jov. 14, 12). U veličanstvenom saboru na�ih svetih
zastupnika prva je Prečista Vladičica na�a Presveta Bogorodica, koja je
svojim mnogostradalnim �ivotom bila pripremljena, da bi znala sve na�e
nemoći i �alosti, i Njoj je dana posebna blagodat zastupni�tva za rod
ljudski. Blagodatna pomoć na�e Zastupnice i svetaca Bo�ijih u na�oj
Crkvi javljala se i javlja se tako izobilno, da se mo�e reći da je to
postalo uobičajeno, svakodnevno. Ali u �ivotu čoveka, koji prvi put
realno do�ivi čudo Bo�ije pomoći, to je veliki događaj. To utvrđuje
veru, okreće ga pokajanju, ispunjava ga rado�ću i sinovskom
blagodarnosću ka Ocu Nebeskome, koji nas ne ostavlja u na�em zemaljskom
�ivotu. I svaka vest o blagodatnom čudu, koja se dotakla čovekovog srca,
koje nije otvrdlo od bogoborstva i neverja, pobuđuje u njemu divljenje
sa strahopo�tovanjem i rado�ću po Bogu, ukazuje mu na Put, i Istinu i
�ivot (Jov. 14, 6).
PRAVOSLAVLjE U RIJECI
3.Patent
o toleranciji i dozvola za izgradnju
pravoslavne crkve
Marija Terezija umrla je 1780. godine,kao mudra vladarica koja je
nastojala da brojnim narodima u svom carstvu vlada nenasilno putem
pravnih propisa, koja je nastojala da izgradi Habsbur�ku monarhiju kao
pravnu dr�avu. Zadnjih deset godina njen suvladar je bio njen sin Josif
(Josip), koji je i formalnim dolaskom na presto, nakon njezine smrti,
dobio ime Josif II (1780-1790).
Njegovu desetogodi�nju vladavinu
je karakterizirala
prosvetiteljska politika - vladavina razuma
i tolerancije.
Josif
II je uveo čitav niz reformi, kako bi nadoknadio zaostajanje Austrije u
odnosu na druge zemlje zapadne Evrope.
Na polju vere isticao se reformama koje su
garantovale versku jednakost svih religija.Doneo je
Patent (ili edikt) o toleranciji 1781.
godine kao
skup načela koje vladar postavlja kao osnov
za jednakopravnost svih religija u Habsbur�kom carstvu. Na temelju ovog
dokumenta bili su u pravima na veroispovest izjednačeni sa katolicima,
pravoslavni i protestanti, a kasnije su nadopunama obuhvaćeni i Jevreji.
Videli smo da je raznim mahinacijama riječki
Kaptol, u sprezi s lokalnom administracijom, uspevao da otkloni početak
izgradnje pravoslavne crkve, tako da, kada je Josif II započeo
samostalnu vladavinu
izgradnja pravoslavne crkve
jo� nije ni bila započeta, iako su svi
uslovi za to već bili zadovoljeni.
Naime, 1775. godine
iz Bosne je do�la grupa od dvanaest
trgovaca, spremna da se u grad trajno naseli zajedno s porodicama,
kapitalom, pod uslovom da im se garantira da će dobiti status građanina,
te ako im se dozvoli slobodno ispovedanje vere. To je istovremeno
značilo da im se
izda dozvola da izgrade crkvu o svom tro�ku.
|
|
||
|
|
||||
|
[novosti]
[eparhija]
[sv.sava
gk]
[episkop]
[istorija]
[manastir]
Copyright � 2003, 2004,
2005 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
||||
