 |
|
Plaščanska parohija-drevno
sedište karlovačkih Episkopâ
Plaški nekada sedište Episkopâ gornjokarlovačkih, danas samo sedište
parohije plaščanske. Iz manastira Gomirja eparhijsko sedište je
preneseno u Plaški u vreme vladike Danila Ljubotine, a tu i ostaje do
Drugog svetskog rata. Godine 1721. ondje vladika Danilo gradi drveni
vladičanski dvor i naseljava se u njega. U vreme vladike Petra
Jovanovića sagrađen je novi zidani dvor, koji je u Drugom svetskom
ratu oštećen, a 1971 godine, bezbožna komunistička vlast srušila bez
nadoknade pravoslavnoj crkvi. Po pričanju starijih žitelja Plaškog,
materijal od porušenog vladičanskog dvora raznosili su meštani za
zidanje staja za stoku. Nije narod mogao ništa bolje raditi od onih
koji su trebali da spreče takve stvari, a ne da se narod na bezakonje
potiče. Zar smo posle takvoga postupanja sa crkvenom imovinom mogli
očekivati da prođemo nekažnjeno? Za žaliti je samo što su kaznu
pretrpeli i nevini.
Plaščanski saborni hram Vavedenja Presvete Bogorodice
podignut
je 1763 godine u
vreme vladike Danila Jakšića (rođenog moravčanina iz Srpskih
Moravica). Hram je zadnji put obnavljan 1989 godine i vidljivo je da
mu danas itekako treba obnova. U neposrednoj blizini hrama nalazi se
i parohijski dom, rušen i obnavljan više puta. Zadnji put je
 spaljen
u ovom poslednjem ratu. Po prilično dugo se čekalo na njegovu obnovu
zato što po državnom zakonu o obnovi može biti
obnovljeno samo 65 kvadrata, kao porodične kuće. Što nije dostatno za
svešteničku porodicu i parohijsko-kancelarijske obaveze a predratni
parohijski dom je bio
veličine 195 kvadrata.
Parohiju
plaščansku je nekada opsluživalo više sveštenika, danas parohiju
plaščansku i ličko-jeseničku opslužuje jedan sveštenik. Plaščanska
parohija ima 1190 žitelja pravoslavne vere, približno toliko ima iz
Bosne doseljenih ljudi, rimo-katoličke vere, dok ih je pre rata bilo
svega pet porodica. No šta da radiš? Politika radi svoj deo posla.
Kroz razgovor sa meštanima primetili smo da ljudi odlaze iz Plaškog,
kako Srbi tako i Hrvati. Fabrika celuloze koja je do 1988 godine
aktivno radila i sarađivala sa drugim fabrikama na prostoru bivše
države, više ne radi. I nema izgleda da u budućnosti tu budu otvorena
neka nova radna mesta, što bi svakako sprečilo odliv mladih iz
živopisnog ličkog mesta kao što je Plaški.
Dvadesetak kilometara od Plaškog, prema Plitvičkim Jezerima, nailazimo
na mesto Lička Jesenica sa osamdeset žitelja. Nekada samostojeća
parohija danas u sastavu plaščanske, hram u Ličkoj Jesenici posvećen
je Svetom proroku Iliji i sagrađen je 1751 godine tu se i danas na
Ilindan 02. avgusta okupi mnoštvo ljudi da proslave hramovnu slavu
Svetog proroka Iliju. Pri ovom hramu pred Drugi svetski rat služio je
sveštenik Stanislav Nasadil, Čeh poreklom. 1941 godine od ustaša mučen
je i bačen u jamu Jadovno zajedno
sa vladikom gornjokarlovačkim Savom Trlajićem i drugim sveštenicima
plaščanskim i Eparhije gornjokarlovačke. Istoričar dr.Đuro Zatezalo u
svojoj knjigi o Jadovnu navodi podatak da je u jednoj od jadovinskih
jama po imenu Jazovka, završili svoj život dvojica Episkopa:
mitropolit sarajevski Petar Zimonić i Episkop gornjokarlovački Sava
Trlajić sa sedamdeset i tri sveštenika 42 hiljade ljudi od toga 40
hiljada pravoslavnih Srba. Tako je Jadovno najveći Srpski podzemni
grad u Lici.
|
|
|
