|
 |
|
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ЉУБАВИ ЗА
БЛИЖЊЕГ
У
мају мјесецу навршит ће се 50 година од оснивања Удружења слијепих
Госпић које је на почетку дјеловало на простору опћина Госпић, Оточац,
Грачац, Доњи Лапац и Кореница. Удружење је основано под називом Савез
слијепих Хрватске Главни одбор Госпић. Након оснивања, изабране људе
да воде Удружење чекао је велики посао. Било је потребно пронаћи
немали број слијепих људи који су живјели по селима и који нису знали
своја права ни могућности. Људи попут Рудолфа Илић који је био први
предсједник, пјешачили су по Личким селима да би открили слијепог
човијека. Након што су их пронашли упућивали су их на рехабилитацију и
школовање.По селима је било много слијепих људи који су ослијепјели од
послиједице експлозија бомби КОЈИХ ЈЕ НА ПРОСТОРУ Лике било јако
много.
Тако су из села упућени на рехабилитацију и школовање између осталих:
Милутин Шакић, Петар Стоисављевић, Миле Стоисављевић, Љубо Драгишић,
Марко Глушица, Стево Грбић, Сока Жакула, и многи други. 1962 године
направљена је у Госпићу пословно стамбена зграда у коју су смјештени
слијепи људи који су завршили школовање и рехабилитацију, гдје су
чекали на запослење. Сви су у то вријеме били запослени на кућним
телефонским централама и то у МОЛ - Лички Осик, Опћина Госпић, Шумско
господарство Госпић, Завод за здраствено и мировински осигурање, ГП
�Лика� Госпић, творница батерија �Никола Тесла� Госпић.
Многи су отишли из Лике јер није било могућно пронаћи посла. Удружење
је како видимо у то вријеме начинило много за добробит слијепих људи у
Лици. Захваљујући Удружењу многи су ријешили своје стамбено питање,
остварили су права која су им проистицала из Законских ријешења.
Остварили су многобројна права која су си сами исходили, јер да није
било самоорганизирања никад слијепи не би досегли такав ниво заштите.
Данас када ће мо прославити 50 годишњицу од оснутка, можемо рећи
слободно да ниво заштите слијепих људи на простору Хрватске па тако и
Лике није задовољавајући. Држава није ријешила нека наша статусна
питања а животни стандард је јако опао. Данас је слијепом човијеку
тешко наћи посла. Због развоја телекомуникацијске опреме укидају се
кућне телефонске централе гдје су слијепи највише радили. Но развој
технологије донио је и многа побољшања. Тако данас слијепи могу се
користити с рачуналом и путем њега доступна му је комуникација с
цијелим свјетом у врло кратком времену. Уједно рачунало даје нове
могућности слијепом човијеку да се запосли али само ако је врло
образован и добро се служи рачуналом. Дакле и код слијепих људи данас
је дошло до нових трендова јер без образовања неће се више моћи
запошљавати.
Иза нас је прошли рат иза којег су остале послиједице и за слијепе
људе. На простор Лике вратили су се скоро сви до пријератни становници
Лике. Они нису имали већих проблема око повратка и смјештаја. Многи су
се вратили у своје куће које су им обновљене а они који су имали
станарско право добивају друге станове и тако се стамбено збрињавају.
Ту нема већих проблема јер за слијепе људе постоји добро разумијевање.
Сви остварују своја примања која су имали до прије рата.
Дана 12. маја ове године обиљежит ћемо свечаном сједницом Скупштине
Друштва слијепих и слабовидних Личко � Сењске Жупаније 50 година
мукотрпног рада на добробит слијепих људи и то слијепи за слијепе.
Огромни су то резултати постигнути у различитим временима и с
различитим средствима. Ако мало погледам ове проблеме с теолошког
стајалишта тада могу рећи да су слијепи Лике кроз ових 50 година
самоорганизирања пролазили велике муке и тегобе као што их је Господ
Исус Христос пролазио на свом овоземаљском путу. Сјетимо се Његове
љубави коју је показивао за слијепе људе и закључимо да би више у
нашим срцима, поготово оних који су у могућности, требало бити
Христове љубави, и рјешити нагомилане проблеме слијепих људи.
Бранко
Ћуић
|
|
|
