   |
Iz sadr�aja : Sv. Sava Gornjokarlovački br. 1 SU�TINA HRI�ĆANSTVA Postoje mnoga različita mi�ljenja o su�tini hri�ćanstva, ali niko nikada nije bio u mogućnosti da je defini�e na način kako je to učinila Pravoslavna Crkva. Pre svega, treba naglasiti potpunu nemogućnost da se ovo pitanje re�i samo racionalističkim putem. Za racionaliste, hri�ćanstvo će zauvek ostati nere�iva zagonetka, �to je sasvim prirodno, s obzirom na eksplicitan pristup ovom najvećem svetskom fenomenu . Među takvim poku�ajima da se objasni su�tina hri�ćanstva, izdvojićemo dve osnovne tendencije: 1) svođenje su�tine hri�ćanstva na njene moralne principe i 2) predstavljanje hri�ćanstva u obliku sistema apstraktnih ideja. Najverodostojniji primer prvog slučaja jeste mi�ljenje koje o hri�ćanstvu ima poznati nemački filosof Imanuel Kant. Prema Kantu, hri�ćanstvo se razlikuje od svih ostalih religija samo po svojoj moralnoj superiornosti. Shodno tome, Sam Hristos je idealni primer moralnog savr�enstva, Njegove zapovesti su celovit i savr�eni izraz moralnih zahteva ljudske prirode, Njegova Crkva jeste dru�tvo gde se posti�e etičko dobro, a su�tina prirode hri�ćana je u njihovom idealnom etičkom sistemu. Prema tome, hri�ćanske dogme nemaju nikakvo posebno značenje. U celosti posmatrano, Kantov sistem poriče objektivno značenje hri�ćanstva - iskupljenja roda ljudskog radi njegovog spasenja i zadobijanja večnog bla�enstva - kao transcedentno i ne-su�tinsko za čovekov �ivot na zemlji. Takvo shvatanje je u osnovi pogre�no. Ako pa�ljivije proučimo hri�ćanstvo, videćemo da je nemoguće da se ono posmatra kao moral bez dogme (kao budizam), jer Hristova etika nije samo u formalnoj vezi sa religijom. Hri�ćanstvo nije, poput nekih etičkih sistema, ograničeno samo na opravdavanje moralnih zahteva i zasnivanje čovekove moralne obaveze na volji vi�eg Bića. Hri�ćanski moral zasnovan je na dogmatici, i bez nje gubi svoj puni smisao. U hri�ćanstvu dogme o Presvetoj i Nerazdeljivoj Trojici, ovaploćenju Sina Bo�ijeg, iskupljenja ljudskog roda i njegovg spasenja nisu od sekundarnog, već su�tinskog značaja. Dogma se u hri�ćanstvu ne spominje samo da bi se naglasio autoritet nekog učenja o moralu, već je, suprotno tome, ona centar vascele vere hri�ćanske i morala koji iz nje ishodi. Hri�ćanski moral, čak i ako je li�en svoga dogmatskog korena, nesumnjivo predstavlja isti zadivljujući, privlačan i fascinantan fenomen, neuporediv ni sa jednim drugim etičkim sistemom, budući da ga prevazilazi svojom punotom, jednostavno�ću i ubedljivo�ću. Upravo nas to upućuje na bo�ansko poreklo ove etike. Ukoliko, pak, prodremo u sam koren ovog etičkog sistema, tj. u njegovo dogmatsko značenje, koje poput sunca osvetljava sav sklad celine i beskrajnu raznolikost delova, videćemo da hri�ćanska etika u potpunosti preobra�ava čovekovu du�u i otkriva joj mogućnost da već na zemlji predokusi bla�enstvo, koje je Bog pripremio za čoveka u večnosti. Jedino se na ovaj način mo�e objasniti nepresu�ni izvor hri�ćanske etike, koja svakom svojom pobedom ulep�ava i sna�i čovekov duh, i blagougodno deluje na čitav njegov �ivot. Jedino hri�ćanstvo mo�e da razgori ljubav prema Istini, radi same Istine, bez koje nikakav stvarni čovekov duhovni napredak nije moguć. Nesumnjivo blagotvoran uticaj hri�ćanske etike na celi rod ljudski jeste jedan od najubedljivijih dokaza njenog bo�anskog porekla. Počev�i od gnostika iz prvih vekova hri�ćanstva, pa do savremenih oblika hegelijanizma, su�tina hri�ćanstva je posmatrana kao apstraktni sistem vi�eg znanja, kao apstraktna filosofija, koja teorijski re�ava probleme kosmogonije i teogonije. Međutim, drevni i savremeni racionalisti su samu su�tinu hri�ćanstva - ovaploćenje Sina Bo�ijeg i iskupljenje gre�nog ljudskog roda, ta nesvakida�nja istorijska pojava koja večno ishodi iz niza običih istorijskih pojava - sveli na nivo mita. Do ovog zaključka dolazi pastor i profesor, Artur Dreivs, u svojoj knjizi Mit o Hristu. Levičarski hegelijanac, Fojerbah, napisao je du�u studiju O materiji hri�ćanstva. Upoređujući su�tinu hri�ćanstva sa su�tinom paganizma, on zaključuje da u hri�ćanstvu subjektivnost preovladava nad objektivno�ću; srce i ma�ta nad razumom. Za Fojerbaha, hri�ćanstvo je sistem ili pogled na svet za koji spolja�nji svet sa svim svojim zakonima prirode nema nikakvo značenje. Sledstveno tome, za njega je hri�ćanstvo neprijateljski nastrojeno prema razumu, znanju, nauci, dru�tvenom �ivotu i svakoj vrsti napretka: dru�tvenom, naučnom, političkom, ekonomskom, itd. Fojerbahovo učenje prodire u marksizam i, kroz njega, u bolj�evički komunizam, na taj način postav�i dr�avna ne-religija Sovjetske Rusije. Istinska kritička misao u potpunosti razume ove velike Fojerbahove gre�ke. Pre svega, hri�ćanstvo se, kako je već rečeno, nikada nije suprotstavljalo istinskom razumu, nauci i znanju. Istovremeno, ono nikada nije ni precenjivalo ljudski razum u odnosu na duhovni razvoj, već ga je samo usklađivalo sa ostalim sposobnostima ljudskog duha. Hri�ćanstvo ne pravi od ljudskog uma boga, već ga posmatra kao dar Bo�iji, koji u �ivotu treba primeniti. Takođe, njime treba pokrenuti znanje, koje je osnovno oru�je u borbi i potrazi za Istinom, pravotom i krasotom. Hri�ćanstvo ni u kom slučaju ne raskida čovekove veze sa svetom, niti se suprotstavlja razvoju istinske nauke. Ono jednostavno ističe večnu superiornost Tvorca nad svetom koji je stvorio, besmrtnost čovekove du�e i ograničeno značenje materijalnog sveta; ono ovaj privremeni �ivot posmatra kao pripremu za večnost. Shodno tome, hri�ćanstvo jednostavno potpoma�e čovekov duhovni razvoj i njegovo moralno uzrastanje u sada�njem, privremenom �ivotu. Sama istorija svedoči o tome koliko je hri�ćanstvo potpomoglo razvoj prirodnih nauka, a naročito onih koje se bave proučavanjem prirode. Hri�ćanstvo je jedina religija koja u svojim osnovnim istinama ne sadr�i ni�ta neprijateljsko prema istinskom napretku. Ono blagonaklono gleda na prirodu, kao Bo�iju tvorevinu. Za razliku od paganske kulure, koja prkosi suncu, mesecu i zvezdama, hri�ćanstvo ih stavlja pred Tvorca. U stvari, ono je i oslobodilo ljudski rod od degradirajućeg robovanja prirodnim pojavama i, u poređenju sa racionalističkim naukama, u većoj meri je naučilo čoveka da ovlada prirodom (hodanje po vodi i vaskrsavanje mrtvih). Ideja o slozi i jednodu�ju naroda je čisto hri�ćanska ideja. Na njoj se zasniva i veliki broj međunarodnih zakona. Takođe, blagotvoran uticaj hri�ćanstva je nezaobilazan i u pogledu dru�tvenih odnosa. Ono je stvorilo hri�ćanski brak i hri�ćansku porodicu; izdiglo je moralno dostojanstvo �ene kao devojke, majke i �ene; nasuprot paganskoj zloupotrebi dece, hri�ćanstvo vaspostavlja Hristove zapovesti, kojima svakog isku�ivača i kvaritelja dečije nevinosti osuđuje na stra�nu sudbinu stavljanja vodeničnog kamena oko vrata. Paganstvo, čak i u svojim najboljim predstavnicima, opravdava i podstiče ropstvo, koje je hri�ćanstvo konačno razru�ilo sistematskim uni�tavanjem njegovih temelja. Hri�ćanstvo je ubla�ilo okrutnost čak i prema razbojnicima. Pored toga, Sam Gospod je, boraveći na zemlji, odabrao potcenjene radnike i time uklonio omalova�avanje sa svih. Raditi i moliti se postao je moto hri�ćanskog �ivota. Pored toga, i mona�tvo se zasnivalo na celodnevnom radu i molitvi. Da bi smo ispravno shvatili i odredili su�tinu hri�ćanstva, pred sobom moramo imati Ličnost Gospoda na�eg Isusa Hrista, naspram Koje se sve ostalo određuje. Pre svega, hri�ćanstvo je, poput njegovog Osnivača, celovito, skladno i sveobuhvatno. Budući da u njemu nema nikakvih nedostataka, ono nije ni podlo�no pobolj�anju. Ono je savr�eno. Samo su hri�ćani podlo�nni bezgraničnom usavr�avanju. Budite vi, dakle, savr�eni, kao �to je savr�en Otac va� nebeski. �Mt.5,48Ć. Jedino hri�ćanstvo ima puno pravo da se nazove religijom i to u pravom smislu te reči (zajednicom sa Bogom). Hri�ćanstvo obuhvata na�e celokupno postojanje, kako duhovno, tako i telesno. Ono prosvetljuje na�u porodicu, dru�tvene i političke odnose; zadovoljava sve potrebe duhovnog, umnog i telesnog �ivota čoveka. Da bi se u potpunosti shvatila su�tina hri�ćanstva, treba proučiti osnovne hri�ćanske istine. Pre svega, hri�ćanstvo nije u tolikoj meri neki novi sistem verskog i etičkog učenja, koliko je ono novi princip �ivota i ljudskog delanja. Iako u Novom Zavetu i hri�ćanstvu nije sve novo u poređenju sa starozavetnom religijom, čak i ono �to je hri�ćanstvo uzelo od religije Izrailja, sija u novom svetlu dubljeg i savr�enijeg značenja. Iako i u Starom i u Novom Zavetu postoje op�te dogmatske istine (o jedinstvu bo�anskog Bića, bo�anskim vrlinama, poreklu čoveka, njegovom prvobitnom stanju, njegovom padu, i dr.), ipak, one su u Novom Zavetu predstavljene jasnije, dublje, duhovnije i oslobođene su od elemenata antropomorfizma, koji u Starom Zavetu, prikrivaju ideju duhovne prirode bo�anskog Bića. Na primer, u Starom Zavetu bi bilo nemoguće pronaći Hristove reči da je Bog duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju �Jn.4,24Ć. Neke istine u Starom Zavetu su toliko skriveno izra�ene, da su čak i neki duhovniji novozavetni ljudi bili primorani da razmi�ljaju o tajni Svete Trojice, Reči i Duha Bo�ijega, i dr. Ove tajne, skrivene od starozavetnih proroka nije otkrio samo Sam Spasitelj. Dana�nji jevrejski naučnici neopravdano tvrde da u celom Starom Zavetu ne postoje tumači tajne Svete Trojice. Međutim, nemoguće je ne zapaziti u Starom Zavetu neotkriveno razumevanje posebnih sila Bo�ijih: Boga Reči i Duha Bo�ijeg. Pojava Trojičnog Boga Avramu u obliku tri anđela takođe ostaje neotkrivena u Starom Zavetu. Samo se u Novom Zavetu konačno otkriva tajna Presvete Trojice u svoj svojoj punoti, čime je ona učinjena dostupnom čovekovom shavtanju. Dogma o Svetoj Trojici predstavlja samo srce hri�ćanstva! Ona nosi sveobuhvatno i neiscrpno značenje, kako čisto teorijsko, tako i etičko. Teorijsko značenje hri�ćanskog učenja o Svetoj Trojici sastoji se, pre svega, u oči�ćenju, uzdizanju i obja�njavanju ideje monoteizma. Hri�ćansko učenje o Svetoj Trojici nije tro-bo�nost ili tri-teizam koje hri�ćanska crkva neposredno i odlučno zabranjuje, već ono predstavlja poseban aspekt monoteizma, veoma dubok, uzvi�en i čist, kakav ne susrećemo ni u jednom drugom monoteističkom sistemu. Sama su�tina hri�ćanskog učenja o Bogu jeste da, otkrivajući dogmu o Svetoj Trojici, ona čuva nepovredivost starozavetnog učenja o Bo�anskoj jedinosu�tnosti, dajući joj poseban, novi, izuzetno značajan, visoko etički karakter, koji nije mogao biti prisutan ni u jednom drugom sistemu monoteizma. Nisu bez razloga Origen, bla�eni Avgustin i sveti Grigorije Niski, analizirajući dogmu o Svetoj Trojici, ukazali na Istinu i Bo�ansko poreklo hri�ćanstva. Strogi monoteizam malo toga govori o čistoti, uzvi�enosti i moralnoj vrednosti religije koju propoveda. Pojedini mislioci pre-hri�ćanskog doba spoznali su jednosu�tnost najvi�eg Bića, ali je pojam prirode takvoga Bića van Njegove veze sa svetom, tj. �ivot Boga u Njemu Samome, ostao nerazumljiv. Kao rezultat toga, monoteizam se pretvorio bilo u panteizam, prihvatajući večno otkrivanje bo�anskog �ivota i tvari, ili neplodni deizam. Jedino hri�ćanstvo, kroz otkrivanje dogme o Svetoj Trojici, dalo je odgovor na pitanje o prirodi Samoga Boga. Jedino hri�ćanstvo otkriva istinu da Sam Bog ima određene stvarnosti postojanja. Ne obja�njavajući samu su�tinu Svete Trojice, ova dogma razja�njava ne�to �to se tiče bo�anskog Bića: naime, da u Njemu postoji aktivnost nezavisna od sveta, te da postoje uslovi za njegovo projavljivanje. Iako je poznanje Trojičnog Boga izuzetno te�ko, ipak je shvatanje Njegove su�tine jo� te�e. Hri�ćanski Bog je jedan, ali ne jedini (sveti Petar Hrisolog, �ezdeseta beseda). Međutim, pored teorijskog značenja, dogma o Svetoj Trojici takođe ima i etičko značenje (Etička ideja crkvene dogme, Antonije Hrapovicki). Kroz tajnu Svete Trojice, hri�ćanstvo je poučilo ljudski rod ne samo da ponizno po�tuje Boga, već da Ga i voli; kroz nju se otkriva jedna nova ideja: da je Bog ljubav - najuzvi�enija, savr�ena ljubav i nepresu�ni izvor ljubavi. Bla�eni Avgustin je podrobnim razmatranjem potvrdio da je tajna hri�ćanske Trojice, tajna bo�anske Ljubavi. Ako spoznate ljubav, spoznaćete i Svetu Trojicu. Dogma o Svetoj Trojici nas poučava da se bo�anska Ljubav projavljuje ne samo kroz stvaranje sveta, već se u svoj svojoj savr�enoj, beskrajnoj punoti projavljuje u samom krilu Bo�anstva večne ljubavi: večnoj zajednici svete ljubavi Oca i Sina i Svetoga Duha. Tako, mo�emo tvrditi da jalovi monoteizam drevnih religija, neispunjen otkrivenom istinom o Svetoj Trojici, nije mogao da dovede do istinske spoznaje bo�anske Ljubavi. Osnovna razlika između strogog monoteizma savremenog judaizma i hri�ćanske vere sastoji se u razumevanju Bo�anske su�tine. Jedino hri�ćanstvo, kroz otkrovenje Samoga Gospoda na�ega Isusa Hrista, zna i spoznaje istinu da je Bog Ljubav i �ta je ljubav! Prema rečima jednog hri�ćanskog pesnika A. Tolstoja, Hristos je vasceli Mojsijev zakon podredio zakonu ljubavi. Stoga je u neplodnom monoteizmu i nemoguće shvatiti ovu ideju Boga Ljubavi, jer koga bi onda Bog voleo osim Samoga Sebe? Samo dogma o Svetoj Trojici, iako nas ne upućuje u potpunu dubinu Bo�anske su�tine (jer čovekov um ne mo�e u celosti da je pojmi), omogućava nam da shvatimo da bo�anska Ljubav nikada ne ostaje neprojavljena, da nikada nije ne-delatna i da je daleko od samo-ljublja. Nasuprot tome, ona je neprestano usmerena ka večnoj zajednici Ličnosti Svete Trojice. Dubina ljubavi Bo�ije prema ljudskom rodu, konačno nam je razja�njena u tajni Svete Trojice, �to je osnova celog hri�ćanskog učenja o iskupljenju. Uzvi�eni primeri �rtvene ljubavi - blagovoljenje Boga Oca da �rtvuje Jedinorodnog Sina Svog za spaselje roda ljudskog, dobrovoljno stradanje Sina Bo�ijeg radi na�eg iskupljenja i silazak Duha Svetoga radi na�eg osvećenja - zadivljuju čovekovu du�u, rađajući blagodarnu, krstonosnu ljubav prema Bogu, Koga hri�ćani počinju da spoznaju kao voljenog Oca celog roda ljudskog. Ukoliko o hri�ćanskom učenju ovaploćenja Druge Ličnosti Svete Trojice budemo tako duboko razmi�ljali, videćemo da ono nema samo duboko teorijsko, već i univerzalno etičko značenje. Ono je uzdiglo čovekovu moralnu svest do visina, koje je nemoguće dostići bez Bo�ije pomoći. Ovu istinu su formulisali neki od drevnih učitelja Crkve na sledeći način: U tajni ovaploćenja, Bog je postao čovek, kako bi ga učinio Bogom. Hristovo vaskrsenje je kruna svih čuda. Ono, prema rečima profesora N. P. Ro�destvenskog, predstavlja kamen temeljac hri�ćanske apologetike. Dokaz Hristovog vaskrsenja je savr�eno jasan i ubedljiv - bez vaskrsenja, sledeći događaji bi bili potpuno neobja�njivi: početak prorpovedi svetih Apostola, pojava istorijskog hri�ćanstva i njenih mučenika u svetu, apologeta, učitelja Crkve i svetih pobornika, i, konačno, pojava miliona vernih, spremnih da se �rtvuju za Hrista. ZAKLjUČAK Ovaploćenjem Hristovim i �irenjem istorijskog hri�ćanstva pokrenute su sve adske sile. Hri�ćanstvo je na to odgovorilo svojom samoodbranom: na progone - ispovedanjem vere i mučeni�tvom; na jeresi, �izme i pogre�na učenja - Vaseljenskim Saborima, učenjima i dogmama Svetih Otaca; na neprekidne napade sitničarske kritike - nepristrasnom apologetikom; na klevete - sveto�ću, a na napade adskih sila - Svetom Crkvom
Iz
knjige: |
|
||
|
|
||||
|
[novosti]
[eparhija]
[sv.sava
gk]
[episkop]
[istorija]
[manastir]
Copyright � 2003, 2004 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
||||