О БОЖИЋУ 2005. ГОДИНЕ П А В Л Е ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ: МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Данашњи свети и велики Празник, Празник Рођења Господа нашега Исуса Христа, јесте, браћо и сестре, драга наша децо духовна, дан у који света Црква благовести радост велику свему народу Божјем (Лук. 2, 10-11). На данашњи дан, пре више од двадесет векова, у граду Давидову званом Витлејем, збио се чудесан Догађај, јединствен у историји рода људскога: родио се Спаситељ света и човека, сушти Мир Божји међу нама, Мир наш богопослани и богодаровани (ср. Еф. 2, 14). Као Богомладенац � Дете, новорођенче, а уједно, о чуда над чудесима, предвечни Бог � Он лежаше у убогој пећини, у јаслама, а не на удобном лежају неке палате или дворца. Ваистину, нема већега смирења и снисхођења од онога што показа Свесилни Господ при Христовом Рођењу и, касније, при Његовом Распећу! Суштина божићњега славља састоји се у благовести да се Бог из љубави родио као Човек у личности Господа Исуса Христа, да би све људе и сву творевину Своју препородио, благодатно обожио и овековечио у Цркви Својој, која нам већ овде и сада открива будуће Царство Божје као вечну заједницу љубави и љубављу остварено прожимање Бога и људи, као и људи међусобно. Стварност нашега поновног рођења или рођења одозго, рођења Духом Светим, у Тајни светога крштења и у укупном благодатно-подвижничком животу у Цркви, са врхунцем и пуноћом у светој Литургији, не би нам била дарована да се предвечни Син и Логос Божји, Један од Свете Тројице, није, у оквирима историјске реалности, родио од Духа Светога и Марије Дјеве. Временско рађање Вечнога и Надвременога Господа омогућује нама створенима, земнороднима, по бићу пролазнима, да будемо уздигнути у раван вечности, изнад времена и пролазности. У личности Господа Исуса Христа Син Божји је на Божић постао Син Човечји како бисмо ми, синови људски и кћери људске, у Цркви Његовој могли постати деца Божја, браћа и сестре међу собом. Управо у томе се и састоји божићни позив Божји нама људима. Нашим благодарним и саборним одазивом на дар љубави Његове, на дар живота и спасења у Њему, остварује се и наше призвање и назначење, наш нови, хришћански начин постојања. У Њему је од искони био, јесте и биће истински живот, једини живот достојан да се зове светлост људима (ср. Јов. 1, 4). Христос као Живот и јесте �Светлост истинита која обасјава свакога човека� (Јов. 1, 9), Светлост велика која је Рођењем Његовим засјала онима који седе у области и сени смрти (Мат. 4, 16), Светлост спасења која просвећује незнабошце (Лук. 2, 30-32). Запажамо, дакле, да свети јеванђелисти Догађај Рођења Христовог и Његовог јављања свету по правилу описују као чудесни светлосни феномен. То уочавамо и у делима светих Отаца и Учитеља Цркве, као и у дивним божићним богослужбеним песмама. Навешћемо само два�три примера. У беседи на Божић свети Јован Дамаскин каже: �Данас се рађа Син Божји Јединородни, Сјај славе Његове.� У божићњем тропару Црква кличе: �Рождество Твоје, Христе Боже наш, засја свету светлошћу богопознања...� Слично у једној стихири црквени песник пева: �Засјао си из Дјеве, Христе, духовно Сунце правде... �, а у другој још изразитије: �Светлост нас озари, Христе Боже, Доласком Твојим. Као Светлост од Светлости, као верни Одсјај Очев, сву си твар просветлио... Ти Који си заблистао из Дјеве, Боже, помилуј нас.� Ова богонадахнута поезија у знаку Светлости није нимало случајна. Она нам открива дивну тајну Божића: у Исусу Христу Господ нас спасава (име Исус то и значи!), дарујући нам, као Исток с висине и Сунце правде, светлост богопознања и вечни богочовечни живот. О томе нам Он С�м говори: �Ово је живот вечни да познају тебе, јединога истинитога Бога, и кога си послао Исуса Христа� (Јов. 17, 3). Једном речју, у божићњем Догађају открива се свету она вечна слава која иначе припада само на висини Богу и јавља се на земљи мир, а међу људима добра воља, како су и певали анђели Божји у ноћи Христовог Рођења и како и ми појемо сваке године на Божић. Новорођени Христос је био Детенце мало, а притом и предвечни Бог, казује нам божићна литургијска песма. Да није Богочовек, не би био ни Спаситељ и Обновитељ свих и свега. Ово нарочито наглашавамо да бисмо вам скренули пажњу на све насртљивију делатност старих и нових секти, окултистичких група и парарелигијских покрета, чији самозвани проповедници и мисионари, некад отворено, а некад увијено, поричу ову основну божићну благовест Цркве. Као православни хришћани, ми поштујемо свачију савест и слободу, показујемо добру вољу и осећамо љубав и према онима који оспоравају нашу свету веру, једампут предату светима (ср. Јуд. 3), али смо истовремено духовно будни и као зеницу ока чувамо светињу и славу Божју, чувамо спасоносну пуноћу вере коју су проповедали апостоли, свети Оци, мученици, исповедници, сабори Цркве, а којом су вековима живели � и за њу, кад устреба, умирали � и наши часни преци. Али наша верност Јеванђељу Христовом не значи да ми затварамо очи пред свим оним што је истински људско, аутентично или вредносно и у оном делу човечанства који се налази ван канонских граница Цркве, па и ван домашаја њене мисионарске проповеди. Јер, не постоји ништа свето, добро, лепо и истинито, � ма где да га сусретнемо, макар и делимично, � а да оно у некој мери не одражава богочовечански лик Јединога Светога, Доброг и Човекољубивог, Дивног у светима Својим, Сведока Верног и Истинитог, Исуса Христа, Господа нашега. Ко год живи по савести, чини добро, сведочи истину, брани правду и шири љубав, од Христа је примио ове дарове и Њему их враћа, уверава нас свети Владика Николај. У светлости овога сазнања, сагледајмо и ми, драга наша децо духовна, изазове и искушења нашега времена и свих нас у њему! Стојмо притом у вери, дишимо плућима наде и надахњујмо се љубављу, у име Оца и Сина и Светога Духа, Бога Јединога! Има ли за нас већега изазова и тежега кушања наше вере и савести од болног питања Косова и Метохије? Заиста нема! Али наш Свети Архијерејски Сабор гласно и часно је недавно формулисао став Цркве о њему. Овде ћемо само подсетити на то да нико нема право да државно-правни статус наше јужне покрајине мења једнострано, без сагласности свих народа који у Србији живе, па, дакле, и српског народа. Шта тек рећи о могућности некаквог �преговарачког процеса� уз претњу силом? Живот, мир, слобода, једнаки услови и иста права свима, очување српских православних светиња, несметан повратак прогнаницима и избеглицама, апсолутно поштовање европских вредности и међународног поретка, а пре свега Повеље Уједињених нација (коју, колико знамо, још нико није прогласио неважећом)... � све су то само неки од елемената и �стандарда� на путу истинског разрешења, у којем су сви на добитку, а нико на губитку. Још нешто, важно и битно: коначни статус не постоји овде на земљи, ни за кога и ни за шта, а нечије упоређивање наводног рађања нове државности на Косову и Метохији са Рођењем Христовим није фраза у служби албанског националног фетишизма него право правцато богохулство. Све вас позивамо, браћо и сестре, да својом топлом молитвом Богу и апеловањем на савест чланова организациј� које се баве људским правима допринесете да што пре буде ослобођен на правди Бога утамничени Блажењејши Архиепископ охридски г. Јован, да свештенство и верни народ Охридске Архиепископије, аутономне помесне Цркве под окриљем наше Патријаршије, што пре извојује слободу вере и савести, да престане последњи верски прогон у Европи са епицентром у Скопљу и да божићна светлост спасења и познања истине просветли ум и душу носиоцима пагубног црквеног раскола у Републици Македонији, како би се јединству православних верника радовали и небо и земља. Српски народ у Републици Српској и читавој Босни и Херцеговини, такође изложен горким искушењима, позивамо на истрајност у вери и на путу добра и човечности, а све тамошње народе и заједнице на помирење, узајамно праштање и заједничке напоре за будућност. Државне власти Хрватске позивамо да, у име своје европске перспективе, обезбеде повратак изгнаним и избеглим Србима, а повратницима миран живот и безбедност. Такође их позивамо да пруже закониту заштиту свештенству, верницима и храмовима Српске Православне Цркве, који су поново изложени претњама и нападима, нарочито у Далмацији. Поновићемо и на данашњи Празник позив православним хришћанима и свим људима добре воље у Црној Гори на братску слогу и на заједништво како међу собом тако и са свима, уз поновно подсећање на то да се спасење не налази ни у националној или државној посебности ни у партијским идеологијама него у духу саборног јединства и аутентичне глобалне цивилизације љубави, чији је извор управо Црква Христова. Позив на слогу и јединство односи се, наравно, и на сав наш верни народ, где год да живи. Посебно се обраћамо нашој духовној деци која живе у разним земљама широм света, са молбом да чувају своју веру и свој идентитет и да свугде и свагда буду од помоћи својој Цркви и своме народу, особито у данашњем тешком времену. Једно од почасних имена Новорођенога Господа Христа било је и име Емануил. Оно значи с нама Бог (Мат. 1, 23). Ваистину, браћо и сестре, на Божић свим бићем знамо и осећамо да је с нама Бог! С нама је на Божић, с нама је увек и заувек! Будимо и ми са Њим, увек и заувек! Свима нам је потребно искрено покајање, очишћење, обраћење Богу отаца, духовна обнова, морални препород... Ако све то изостане, нећемо, нажалост, имати будућности, ни у временима која следе ни у вечности Царства Божјег. Само живот у Христу и у благодати Духа Светога представља алтернативу неморалу, изопачености, дроги, корупцији, криминалу, белој куги или греху чедоморства, свему што је грех и што доноси смрт, духовну и физичку. Но упркос свему што на нас наилази од људи, још чешће од нас самих, а због свега што нам на Божић долази од Бога, радујмо се и ликујмо! Уз молитвену жељу да нам Господ свима подари нову годину бољом и срећнијом но што беше протекла, призивамо на све вас благослов Његов и љубав Његову, честитајући вам Празник радосним божићним поздравом:
МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС
СЕ РОДИ ! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2005. године. Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки,
Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Епископ шабачко-ваљевски ЛАВРЕНТИЈЕ
ПРАВОСЛАВНА ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА |
|||||
[новости]
[епархија] [св.сава
гк] [епископ]
[историја] [манастир] |
|||||
Copyright � 2003-2006 Gornjokarlovačka
Eparhija. |