             |
Vapaj Srba Kosova i Metohije
Ako te zaboravim, Kosovo � Jerusalime
moj, neka bude zaboravljena desnica moja. Neka se prilepi jezik moj
grkljanu mome, ako te ne uspamtim, Metohijo moja, ako te ne stavim
za početak pesme moje, psalmopoja moga Gospodu, Spasu mome. Oca Haritona Lukića oteli su naoru�ani pripadnici "OVK" (UCK) 15. juna 1999. na prizrenskoj ulici. Od tad se ni�ta ne zna o njemu. Oca Stefana Purića su kidnapovali pripadnici "OVK" (UCK) u julu 1999. u blizini manastira Budisavci, pored Kline. Prema nezvaničnim informacijama mučen je i ubijen zajedno sa grupom srpskih civila u Istoku. Pretpostavlja se da mu je telo bačeno u jednu jamu. - Vladika Atanasije Jevtić -
Vapaj Srba Kosova i Metohije Blagosloven si, Gospode, Bo�e Otaca na�ih, i pravedna su sva dela Tvoja, i istinit si u svemu �to čini�, i pravi su putevi Tvoji, i sudovi Tvoji istiniti i spasonosni. Sudbe istinske i pravedne, i karanje spasonosno, učinio si nad nama u svemu �to si nam učinio, i �to si naveo na nas, i na narod na� i zemlju na�u, zbog grehova na�ih. U istini i pravdi Tvojoj predao si nas u ruke neprijatelja bezakonih, mrskih odstupnika i bezbo�nika domaćih, i porobio nas tuđinskim gospodarima nepravednim, i tirjaninu svetskom zlobnijem od svih na zemlji. Ti se razgnjevi i mi sagre�ismo, rekao je neko od slugu Tvojih u starini. a nama je priličnije da ka�emo: Mi sagre�ismo, i Ti se zato razgnjevi. I zaista sagre�ismo, i bezakonovasmo, i odstupismo od Tebe i od zaveta Tvoga; pregre�ismo u svemu, zapovesti Tvoje spasonosne ne poslu�asmo, niti odr�asmo, niti satvorismo, kao �to si nam zapovedio, da nam dobro bude. I sada, Gospode, ne mo�emo otvoriti usta svoja; posramljenje i poruga postasmo svima ljudima, i svemu rodu ljudskom na zemlji. Jer, Vladiko Gospode, umanjismo se većma od svih naroda u svetu, i poni�eni smo po svoj zemlji na�oj, i posvuda od zapada do istoka, zbog zala i nevaljastava vođa na�ih, i tirjanstva oholih moćnika zemaljskih, zbog mnogih posrtanja i grehova na�ih. Kao Patrijarh otac na�, i mi danas po Kosovu i Metohiji govorimo: "Dan i noć be�eći sa svojim osirotelim narodom, od mesta do mesta, kao laća na pučini velikoga okeana brzamo, čekajući kada će sunce zaći i prekloniti se dan, i proći tamna noć, i ova zimska beda �to nas snađe. Jer nema onoga ko nas �titi, ni od tuge �to nas oslobađa. Muka na�a utrostruči se, i rekosmo sa suzama: Dokle će� nas, Gospode, zaboravljati do kraja, dokle će� se naoru�avati na nasleđe Tvoje? Ustani, Gospode, za�to spava�, za�to lice Tvoje, Bo�e na�, okreće� od nas? I opet: Ustani, Gospode, pomozi nam Imena Tvoga radi. Tako svagda ridanje ridanju pridodajemo, i niotkud pomoći ne mo�emo dobiti". Jer, Gospode Vi�nji i Svevideći, nema u vremenu ovom među nama kneza, ni vođe, nema čoveka Srbina nepatvorena; nema �rtve čiste i neuprljane, niti prinosa od srca prava i neokorela. Svi zađosmo sa puta Tvoga, zbog na�eg udaljenja od Tebe, zbog na�eg ostavljanja Tebe, Izvora �ivota, i obraćanja ka novoiskopanim bunarima, u kojima je voda zaku�ena pre no �to je i sasvim presahla, pa nas poje mutnim vodama i brlogom, truju nas otrovom svojih akrepa i svetskih zmija. Zato si pravedno dopustio na nas ovu bogoostavljenost, zaslu�eno a nebivalo otuđenje od Tebe i od Naroda Tvoga, i od sebe samih, u svojoj zemlji i svojoj ko�i. Hramovi Tvoji u zemlji na�oj oskrnavljeni su i spaljeni, svete obitelji mona�ke poprane su i razorene. Časni krstovi i ikone svetih Tvojih Ugodnika i Mučenika polupane su i poga�ene najpre nogama domaćih bezbo�nika, i zatim i stranih inovernika i inoplemenih okupatora. I danas, kao u tursko doba, u ovoj Svetoj Zemlji starodrevnih zadu�bina Otaca na�ih "Sam u crkvi Hristos ruke Svoje �iri, čekajući pastvu koje vi�e nema". A nema je, jer je stado Tvoje izdano i prodano, prepu�teno vukovima, predano u ruke neljudima, uljezima i osvajačima, rasprodato niza�to kao roblje sklavinsko, ostavljeno na milost i nemilost okorelih tuđinaca i zločinačkih arnautskih ugnjetača. Od Pećske crkve, Doma Spasova, koji opsedaju janičari da ga jo� jednom zapale i opljačkaju, i od čitave na obe strane Drima prostrte Metohije, sada sasvim prognane i popaljene, pa preko spaljenog i razorenog Nerodimlja do spaljenog Manastira Biniča u Pomoravlju, i do iz dana u dan sve vi�e napadanog drevnosrpskog Izmornika i Novog Brda; i opet od �ar planine i spaljenih Manastira Svete Trojice u Mu�uti�tu i Svetog Marka u Kori�i, do srpskih zgari�ta u Podkaljaji u Prizrenu, i dalje preko sravnjenog do temelja Manastira Zoči�ta kraj nemanjića Hoče i novog konclogora za Srbe u Orahovcu, pa do NATO-bombama razorenog Gole�a i ognjem i mačem raseljene Milutinove Pri�tine i Lazareve Samodre�e, i Polablja i Bajgore, pru�a se na�e novo Kosovsko Raspeće, kao �to pre �est vekova be�e rasprostrt veliki Krst nad istim Kosovskim Razboji�tem. No tada, Oci na�i, i u telesnom porazu duhovno nepora�eni, napisa�e na Krsnom stubu Kosovskom ove reči spomena �ive vere i čojstva i juna�tva: "Čoveče, ti koji Srpskim zemljama hodi�, ma ko da si, ma �ta da si, stranac ili ovda�nji, kad dođe� na polje ovo, koje se Kosovo zove, po njemu celom ugledaće� puno kostiju mrtvih, a među njima videće� tada kameno biće, mene Krstoznačnog i osvećenog kako nasred polja uspravno stojim�. Ovde je nekada bio veliki samodr�ac, čudo zemaljsko i vladar srpski, po imenu Lazar, veliki knez, pobo�nosti nepokolebljivi stub, beskraj bogopoznanja i mudrosti dubina, ognjeni um, za�titnik stranaca, sirotinji pomoć, gladnima hranitelj, tu�nima milost i ute�itelj, onaj koji sve voli �to Hristos hoće�" A evo, Gospode Samilosni, posle �est stoleća, zavlada ovde nad nama la�ni car i la�ni prorok sa Gazimestana, pre poturica negoli Srbin, koji nam govora�e da neće biti izdaje, nama koji znamo da je izdaja već bila, a sada se samo obelodanila. Sa takvim bezbo�nim vođom i nesrbinom, ostasmo sada "kod Zemlje bez zemlje, kod Kosova bez Kosova, kod Milo�a bez Milo�a, kod sebe bez sebe", kod obraza i po�tenja bez obraza i po�tenja, jer nam ga taj bezbo�ni komunista, nečovek i rasrbin, oduze i uprlja. Zato takav, po reči srpskog pesnika, nije ni mogao niti mo�e da brani i odbrani Kosovo, jer "Ne mo�e Agaren i odstupnik da brani tvoj rod, niti palikuća od po�ara da spasava, iz ropstva misirskog neće te izvesti ruka Faraona, la�ni izbavitelj prečicom vodi do novog ropstva i Vavilona". I ovaj palikuća svoje i tuđih kuća, varalica i izdajnik, prečicom nas je doveo do ovoga pakla i bezizlaza, u kojem su nevine �rtve nepokopane, deca poklana neoplakana, svetinje spaljene i oskrnavljene, ceo narod porugan, poga�en i poni�en. Njegovo desetogodi�nje bezumlje i nečove�tvo pripisano je narodu mome, koji narod jeste gre�an, ali je ipak Narod Bo�iji, jer je narod savesti i pokajanja. A slični ovome tirjaninu tuđinci tirjani i licemeri, nalickani a okoreli neljudi psevdohri�ćanskog Zapada, no od njega vispreniji u lukavstvu, prepredeniji u dvoličenju, ovoga otstupnika od Boga i naroda hoće takvim kakav je, da bi mogli i nama raditi ono �to njihovo nečove�tvo radi malim ljudima i narodima po vaseljeni. Oni po sebi o njemu misle, da je i na� narod takav isti, i sprdaju nam se i oni i njihove domaće ulizice, idolopoklonici Esperije, Nove Demonije, �to mi jo� verujemo da smo narod Bo�ji jer verujemo u Pravdu i Istinu Bo�iju, i �to se jo� uvek dr�imo Nebeskog zaveta Otaca na�ih, Kosovskog opredeljenja Mučenika i Novomučenika na�ih. Zaista je pravedno i istinito �to narod na� Kosovski danas zna i oseća da "Bog se dragi na Srbe razljuti, za njihova mnoga sagre�enja; na�i vođi zakon pogazi�e, za pravilo ludost izabra�e. Velika�i proklete im du�e, na komade razdrobi�e carstvo; velika�i grdne kukavice, postado�e roda izdajice". Pet vekova stradasmo od tuđinaca, nikad potpuno oslobođeni, ali i nikad do kraja porobljeni, niti otuđeni od Boga i sebe samih. Stradasmo od najezde svakoga zla sa Istoka i sa Zapada, ali najvi�e postradasmo za ove poslednje pedesetogodi�nje okupacije od otuđenih od Boga i naroda bezbo�nih i nečovečnih komunista i neokomunista, koji ovde i dođo�e i zavlada�e nama pomoću zapadnih bezbo�nika i antihrista, od kojih nam, i opet preko njih, dođe i ovo dana�nje najgore i potonje zlo. Od tih neljudi tmurno svetlećeg i ujedno mračećeg Zapada nikada nam i ne dođe sloboda i čovečnost, nego samo takozvani "novi svetski poretci", nova porobljenja koja smenjuju ona prethodna, poput ovog sada�njeg tirjanstva i bombardovanja, od Uskrsa do Uskrsa i od Velikog Petka do Velikog Petka. Poslednje njihovo tromesečno NATO-bombardovanje naroda nedu�nog i porobljenog, ovaj domaći tirjanin i oni tirjani velerečivo progla�uju, svaki za sebe, za svoju pobede, a ko je onda pora�en, Gospode, Sudijo Pravedni? - Pora�eni smo mi, narod nedu�ni, su�nji porobljeni, Gospode nad Vojskama Nebeskim i Sudijo nad tirjanima zemaljskim. Sedimo, Gospode, na rekama kosovskim i metohijskim, na Labu i Sitnici, Drimu i Bistrici, i plačemo kao nekada narod Tvoj Izrailj u Vavilonu. Ne daju nam ni vode čiste piti, ni �ito na�e zrelo po�njeti, ni ubijene na�e sahraniti, ni pesme kosovske zavetne pevati. Sa suzama hleb svoj suhi jedemo, a govore nam o izobilnoj humanitarnoj pomoći, koju nema ko od koga čista srca da primi, jer nam sa nuđenom pomoći dolaze razne ucene i prodaje vere za večeru; u mnogim mestima nema kome ni da se razda, osim poneki starac i starica, izbačeni iz svojih kuća i stanova, zlostavljani ranama i modricama po telu i du�i, ako su jo� uop�te i pre�iveli, kao �to je u Podujevu i Pri�tini, �timlju i Prizrenu. "Tri starice dr�e Krst na Kosovu, kod trista hiljada Srba �to be�e ovde , plač je jedne poluslepe starice, koju tenkovima čuva svetska NATO-sila! Dve trećine Srba iz "etnički oči�ćene" Metohije i iz većine gradova i naselja Kosova, "od Čečana, pobro, do Zvečana", izgnani su i proterani, desetkovani kao sirotinja raja u tursko i "vlasi" u usta�ko vreme, pa nas jo� vi�e brojem smanjuju i umanjuju, i sve pitaju humani posetioci sa Zapada i njihovi dvooki a slepi kod očiju diplomati: "Koliko vas je jo� ostalo?" Mučeni Vladika Kosovsko-Metohijski, sirak tu�ni bez igde ikoga, odgovara im gorko i sa suzama: "Malobrojni smo, ali smo neizbrojni". Do�la je na Kosovo velika i prebrojna svetska sila, ka�u: da zaustavi nasilje, da prestane prethodno progonjenje, a pod tom svetskom silom samo su uvi�estručena zverska zla i nasilja nad nama, ubistva i zatiranja kakva svet jo� video nije. Svojim bombama i raketama pre toga su zatrli na�e p�enice i vinograde, nema �ita ni za prosforu, nema vina ni za Leturđiju. Sva su polja Kosova i Metohije izrovana bombama, ba�te i vrtovi zatrovani, du�e na�e nečove�tvom zagorčane i poni�tene. I sada, pod novim "mirotvorcima", zlo i nasilje nad čitavim jednim narodom uvećano je do nepregleđa i nepredviđa, jer se kraj ovom stradaniju ne vidi, jer sila njihova neće da stane na kraj zločinstvu arnautskom. A i kako bi kada su im vođe tih zlodjeja saveznici i saradnici u njihovom novokolonijalizmu, u njihovoj vladavini svetom kroz drogu, oru�je i novac, i kroz ostala razbojni�tva, nazvana tamonjihovom "demo(no)kratijom". Gde god su dosad do�li ti neljudi sa Zapada, svugde su donosili samo rat i nesreću. Ka�u da dolaze da donesu mir i prava svima, a sobom donose veću nesreću i nepravdu, zla ne razre�avaju, nego jo� većma umno�avaju i produ�avaju. Nalaskani su a grubi, fini su a brutalni, kao oruđa i oru�ja njihova, nečovečni kao bezbo�tvo antihristijanstva njihova. Govore da su oni merilo sveta i svega na svetu, a meru Pravde i Istine niti imaju niti hoće da znaju. Velerečivi su na ustima o "novom poretku" stvari u svetu, a stari su i izanđali kao gresi i nečove�tva njihova. Ovet�a�e u srcima svojim, razjeda ih crv sumnje njihove da se ne bi kako pokazali neuspe�ni i time izgubili poverenje (oni ka�u "kredibilitet" NATO-a) da su vođi i usrećitelji svega čovečanstva. Njihov je "novi poredak" samo starmlado porobljenje prastarim strastima i pohlepama njihovih interesa, luciferskog im vlastoljublja, kojim smeraju da svet pokore sebi i po sebi ga prekroje. A ko to neće, njega progla�uju za najgoreg, za netrpeljivog, za "nekooperativnog" u samo njihovim planovima, i zato za takvoga nema prava ni da postoji ni da �ivi. Puna su im usta reči o slobodi, a sami su robovi najni�ih strasti i neskrivenog idolopoklonstva la�nim bogovima. Kud god dođu i prođu "tragovi im smrde nečovje�tvom". Stalno viču: Mir, mir! - a mira nemaju u srcima svojim i savestima svojim. Zato gde dođu donose nemir, sa jednim jedinim argumentom mira: bombama, tenkovima, okupacijom, NATO-paktom. U du�i im je rat, zato gde god se pojave seju ratove, ili bez objave rata vode "vazdu�nu kampanju", kako eufemično zovu zatiranje zemlje i naroda otrovnim bombama i paklenim raketama. I sve to zovu Evropom i Zapadnom civilizacijom, a mi to zovemo natoizacijom i poslednjih ostataka od Evrope; sumrakom jedne, nekad hri�ćanske civilizacije. Jer je poslednja reč te civilizacije - mamon, oru�je, batina samo s jednim krajem. Zaista su postali "malj Zemlje", kao �to je bio Egipat i Vavilon, Rim i Stambol, a u na�e vreme Berlin i Brisel, Njujork i Va�ington. Nema ni stvarne ljudske civilizacije ni ljudske kulture kod njih, nego je licemerna politura, crvotočina ispod glatke kore, gnoj ispod ulep�ane ko�e. Ka�u da oni neće komunizam, a vladanje im je kao i komunističko: tirjansko porobljenje ljudi i naroda, ga�enje po srcima i savestima Ljudi i naroda, velerečiva hipokrizija o "ljudskim pravima, slobodama i jednakostima" - liberte, fraternite. egalite, ou la mort -, a stvarnost im se svodi na jednačinu smrti, valjak poni�tenja svega �to nije kao oni, jer pretenduju da svi budu po njihovoj slici i prilici, po liku i podobiju Zveri apokaliptičke, ne Hrista nego Antihrista, ne Boga i Bogočoveka, nego čoveko-boga i psevdo-boga. Vekovima nam ne daju da se oslobodimo, niti svoju kuću da uredimo; stalno nam nameću svoje diktate i unapred oktroisana re�enja, koja ne mogu ni da se ostvare, a kamoli da se odr�e, jer su proizvod nasilja i nepravde, delo ne ljudske vrline nego đavolje ve�tine, plod podmuklosti bezbo�tva i nečove�tva. No oni i dalje to čine uporno i nasilno, da bi opet mogli da se me�aju u na�u kuću, da manipuli�u tuđom mukom i patnjom. A nama će večito govoriti, bez trunke ljudskog stida i kajanja: da smo nesposobni da svoju kuću uredimo, red u svojoj avliji zavedemo. Kao da smo zaboravili �ta su nam sve radili u ratovima i okupacijama koje su nad nama sprovodili, i kako su nas "oslobađali" da bi nas činili robovima dvaput gorima no �to smo bili. Tako da ne budemo ono �to smo bili, i �to mo�emo biti. nego ono kako nas oni hoće, po liku i podobiju svoga samoidolopoklonstva, kako odavno reko�e Proroci Gospodnji. Ustani, Gospode Bo�e moj, sudi ljudima i narodima po večnoj Pravdi i Istini Tvojoj. Neka se uzdigne ruka Tvoja, ne zaboravi uboge Tvoje do konca. Postavi, Gospode, zakonodavca nad njima i nama, neka poznaju svi ljudi i narodi da su samo ljudi. Jer oni koji nas napado�e sada nas opkoli�e i pokori�e, oči svoje ustremi�e da nas istrebe, u zemlju da nas satru i tragove na�e zatru, Svetinje Tvoje da uni�te jer im smetaju �to nisu kao njihove. Kivni su na nas �to znamo i pamtimo da "mučenoj zemlji, Mučenika treba". Bo�e Spasitelju na�, Nado svih krajeva zemaljskih i onih najmanjih i najudaljenijih, znamo iz gorkog iskustva �ivljenja na�eg, iz istorijskog puta i ustrajavanja Otaca na�ih, da: �to je dublja propast, to je i nada spasenja veća. Jer to je tajna Krsta Hrista Tvoga, i tajna raspeća na�ih na putu kroz ovu Dolinu plača �to se Zemlja zove. Zato, Gospode, Milostivi Čovekoljupče i Du�espasče, telom satrvenim i du�om sakru�enom, duhom smirenim i jezikom mucavim, molimo Te i preklinjemo: da primljeni opet budemo. Neka �rtva poni�tenja na�eg bude blagoprijatna pred Tobom, i neka se i danas vr�i nad nama sveta Volja Tvoja. Jer nema postiđenja onima koji se uzdaju u Tebe. I sada, sledujemo Ti svim srcem, i bojimo Te se, i tra�imo Lice Tvoje; nemoj nas postideti u ovaj stra�ni dan i čas isku�enja na�eg. Ne predaj nas do kraja, Imena Tvoga radi; ne raskini zaveta Tvoga, i ne udalji sasvim milosti Tvoje od nas, radi Otaca na�ih Tebi ugodiv�ih, radi Save Svetitelja i Lazara Mučenika, radi dečice nevino progonjene i siročadi ucveljene. Uzbuni se du�a na�a u nama, i smuti se srce na�e u utrobi na�oj, kosti se na�e potr�e u nama, od mno�tva sagre�enja na�ih, i od pravednog gnjeva Tvoga. Umesto Nemanjića i Lazarevića, postasmo brankovići i nemilo�evići, od Orlovića vrapčevići, od Tankosića tankodu�ići. Izdiru nam temelje hramova Tvojih, i korene bića i bitovanja na�eg. Hoće da nam sru�e Visoke Dečane i prelepu Gračanicu, da nam raskrste Patrijar�iju i pomunare Ljevi�ku. "Očni �ivac su nam rasturili, sada bi da nam i beli �tap iz ruku otmu. Zemlju koju smo od Neba dobili, neko im je obećao, i prodao, i izdao". Ali nas Ti, Gospode Jedini, nemoj izdati. Ti nas, Bo�e Jedini, neća� ostaviti do kraja ljutim neprijateljima i krvnicima na�im, nego će� nas prizvati i opet o�iveti. Ako se i ko�a moja raspadne, i kosti moje satrunu, opet ću ustati i stati preda Te, i slaviti Te, i ispovedati se Imenu Tvome Svetome. Jer smo bili Narod stada Tvoga, a oni nas učini�e ovcama za klanje, lov zverovima i hranu crvima. Gospode Blagi i Svemoćni, pogledaj na ubo�jake Tvoje, vekovima tlačene i ga�ene od svakoga ko je ovuda nailazio. Opomeni se da smo prah zemaljski, sa du�om u nosu i utrobom u rukama na�im. Pa ipak, Ti si i nad prahom u početku stao, i iz nebića u biće nas prizvao, i iz smrti u �ivot nas preveo i vaskrsao. Jer si Ti Vaskrsenje i �ivot, i milosti su Tvoje bezdna mnoga, pred kojima su svi gresi moji kao prah i pepeo, koji lahor Duha Tvoga razveje i Krst Sina Tvoga očisti i opere, te opet postajemo belji od snega i svetliji od sunca. U svemu ovome, Gospode, mi Tebe ne zaboravismo, zato i Ti neće� zaboraviti zga�eno lozje Vinograda Tvoga. Ako li zaboravismo Ime Boga na�eg, ako li pru�ismo ruke bogu tuđemu i la�nomu, povrati nas i obrati nas; obasjaj nas svetlo�ću Lica Tvoga; očisti nas od javnih i tajnih grehova i pregre�enja na�ih, vaskrsni nas iz svih grobova na�ih. Jer Ti si Bog Koji je si�ao u ad, i raskinuo okove su�anja, i rod Adamov vaskrsao, i Carstvo nam Nebesko zave�tao. Preuzeto sa www.eparhija-dalmatinska.hr
|
|||
|
[novosti]
[eparhija]
[sv.sava
gk]
[episkop]
[istorija]
[manastir]
Copyright � 2003, 2004, 2005 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
