Поздравна реч Епископа г.г. Фотија упућена Његовој Светости Патријарху српском г.г.  ПАВЛУ на доксологији у манастиру Гомирије, 24. јула 2004. године

Ваша Светости, ваша Високопреосвештенства, ваша Преосвештенства, часни оци, драга браћо и сестре! Дозволите да Вас све, у љубави Господњој, поздравим овде у манастиру Гомирију � светињи и духовном центру Епархије горњокарловачке. Ова светиња и Епархија горњокарловачка, али не само оне него и све наше Епархије у Републици Хрватској, Вашом високом посетом, доживљавају велику радост и част, а посебно Вашом Ваша Светости, јер нам Ви у својој светој личности иконизујете Онога који је Глава Цркве � Богочовека Исуса Христа.
Данас је велика радост за све нас, за наш народ из ових крајева, затим из Далмације, осијечко-пољске Епархије, Славоније, Митрополије загребачке, јер је овај народ у последње време понео један те исти крст страдања и прогона, али је, иако десеткован, остао веран својој Цркви и својој светој вери. Посебну радост и благослов ево доживљава распета Епархија горњокарловачка, која ће од данас добити свога Епископа и пастира у лицу достоблаженог архимандрита Герасима (Поповића) � да је води и брине се о овом честитом народу и Цркви Божијој на овим просторима.
Вама Ваша Светости посебно благодаримо што сте дошли данас у манастир Гомирије, да нас поучите, благословите и дате нам снаге да истрајемо на путу светосавском, јер нас Ви из трона светога Саве благосиљате. Радујемо се што ће данас преко наречења, а сутра кроз хиротонију наша Црква добити новог Епископа горњокарловачког, који ће наставити подвиг сведочења Православља у овој Епархији � Епархији која је као бисерима украшена безбројним мноштвом мученика глинских и јадовинских, а на њиховом челу стоји свештеномученик Сава Горњокарловачки.
По речима народног песника у овој Епархији је све гроб до гроба � гробови браће од браће пострадалих. Ми, међутим, верујемо у Онога који је Васкрсао из мртвих, па тако верујемо да ће и ови гробови једном оживети, и објавити нам велику тајну свога страдања. Још једном добро дошли Ваша Светости, браћо архијереји и драга браћо и сестре. Нека би Господ Вашим светим молитвама даровао мир и благослов народу своме, а посебно новоме владици Герасиму.
Исполајети Ваша Светости, на многаја љета!

Беседа Епископа Герасима

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства у Христу Господу Распетом и Васкрслом браћо и саслужитељи, часни оци, драга браћо и сестре, Слава Богу Једноме у Тројици, Тројици у Јединици, Беспочетном и Безузрочном Оцу и Његовом Јединородном Сину, кроз Кога је све постало, и Светоме Духу, Животодавцу све твари, Тројици јединосуштној и нераздељивој, јер мене најмањега међу браћом уздиже у наследнике апостола и светих отаца, да будем сапрестолник светоме Сави српском, светом Василију Острошком и Сабору српских светитеља, који се моле пред престолом Свевишњега за род свој српски, намучен и растужени.
Свестан сам своје недостојности и грешности пред свемилостивим Богом, свестан сам своје младости, али тешим се речима светога апостола Павла упућених Тимотеју: �нико да те не презире у твојој младости, него буди пример вернима у речи, у владању, у љубави, у вери и чистоти� (И Тим. 4, 12), не презрите ни ви мене због моје младости, помогните ме у својим молитвама да бих могао да стекнем поверење народа Цркве Божије и да правилно управљам Речју Истине, најпре преко мога личног примера у вери, љубави и чистоти живота.
Верујем дубоко у благодат Духа Светога, �која немоћне лечи и сироте богати�, да ће мени маломе и слабоме помоћи изнети бреме и крст архијерејског служења на славу Божију и Цркве његове, а на спасење моје и повереног ми стада Христовог, које је мало али изабрано, �знајући, браћо љубљена од Бога, да сте изабрани� (И Сол. 1,4) да носимо крст Христа распетога и васкрслога, јер крст носити нама је суђено.
Благодарим Богу, који ме приведе из небића у биће и уведе ме у живот, да се свагда надам у живот вечни и будућа добра Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, који је �Првосвештеник будућих добара� (Јев. 9,11), надајући се да ћу моћи рећи по речима светог апостола Павла: �Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах. Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, али не само мени, него свима који с љубављу очекују Долазак његов� (ИИ Тим. 4, 7-8).
Дух Свети, који исходи од Оца и објављује се кроз Сина, изабра мене, недостојног и малог, на трон епархије горњокарловачке, старог Карловачког владичанства, да правилно управљам, свагда са љубављу и разумевањем, слушајући божанственог апостола народа који каже: �Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе, да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом� (Дап. 20,28).
Служба епископа Цркве Божије није лака, поготово у овим нашим временима, где смо као и увек позвани да будемо �светлост свету�, сведоци Живога Бога, и да у молитвама призивамо највеће Име, Име јединога �Пастира и Епископа душа наших� Господа нашега Исуса Христа, �јер нема другога Имена под небом данога људима којим би се могли спасти� (Дап. 4,11).
Свагда призивати и �молити се без престанка� (И Сол. 5, 17), окупљени и сабрани �на једном мјесту�, а служећи свима јер Христос �није дошао да му служе него да служи и даде живот свој у откуп за многе� (Мт. 20, 28). Служити свима и себе приносити на жртву Богу и ближњем да би смо могли рећи: �свима сам био све да било кога придобијем за Јеванђеље� (И Кор. 9,22)
То окупљање и јединство Цркве око Епископа одражава јединство Цркве око Христа и у Христу. �Сједињени тако као Црква са Исусом Христом и као Исус Христос са Оцем � да све буде сагласно у јединству� по речима светог Игњатија Богоносаца.
Наше јединство се пројављује кроз Свету Евхаристију, која је суштина саме Цркве и нашега спасења, јер је она пуноћа нашег сједињења са Богом у Христу. Јер Света Евхаристија није само једна обична света тајна, него је тајна саме Цркве, тајна спасења, тајна вечнога живота и бесмртности.
И зато онај који кроз Епископа не ступи у однос са Богом �служи ђаволу�, отуда свети Кипријан картагински и тврди да Црква почива на Епископу и да �где је Епископ тамо је и Црква�.
Благодарим и захваљујем, најпре Вама Ваша Светости и Светом Архијерејском Сабору, што ме изабрасте на ову високу дужност, за епископа горњокарловачког. Хвала Вама и свим Архијерејима што сте данас дошли овде јер овај долазак је подршка вјерном народу горњокарловачке епархије и  овим сте показали да бринете за сваку душу православну.
Рођен сам у Липљу, покрај истоименог древног немањићког манастира у ком сам и крштен где су ме одмалена моји побожни родитељи, отац Момир и сада већ упокојена мајка Даница, водили и вери учили.
Након завршетка основне школе своје школовање сам наставио у крчкој богословији, учећи се животу по Јеванђељу од мојих професора, којих се увек у мојим молитвама сећам. Замонашен сам и рукоположен у чин ђакона руком тадашњег епископа далматинског, а сада митрополита дабробосанског господина Николаја.
Захваљујем се и епископу Лонгину, сада епископу за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке који ме је послао на студије у братску и далеку Русију у Московску Духовну Академију, где сам примљен са љубављу и од предавача и од студената.  Зато се овом приликом захваљујем и Високопреосвећеном архиепископу Верејском господину Јевгенију, ректору Московских Духовних школа што је увек имао времена и разумевања за све студенте, а нарочито за нас Србе.
По повратку из Русије благословом владике Лонгина вратио сам се у Далмацију, у манастир мога пострига, манастир Крку и рукоположен сам у чин јеромонаха од стране митрополита загребачко � љубљанског господина Јована. Још као ученик богословије сећам се верног народа Далмације, који је долазио на поклоњење у манастир Крку, за њих највећу светињу, и увек ми је њихова вера била пример, те сам са радошћу примио дужност старешине манастира. Као старешина манастира имао сам братство које ми је увек са љубављу у свему помагало да очувамо богато манастирско предање и сваког са љубављу примимо. Сада им се захваљујем и молим их да ми опросте ако сам се о некога по људској слабости огрешио.
Захваљујем се и мојим колегама � професорима богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки,  са којима сам заједно провео радећи на великом делу васпитавања нашег свештеничког подмладка. Нека им Господ да снаге да и даље наставе ово богоугодно дело. Посебно се захваљујем мом духовном оцу епископу Фотију далматинском, који ми је увек својим личним примером, смирењем и саветима водио и у свему ми помагао и подржавао ме. Хвала Вам драги Владико на свему и надам се да ћемо увек остати једно у Христу и да ће Вам Свемилостиви Бог дати снаге да велико дело које сте добро започели у Православној Далмацији до краја и доведете.
У горњокарловачкој епархији сте поставили добре и здраве темеље и тиме сте ми много олакшали, да по узору на Ваше и моје претходнике руководим поверену ми паству ка пристаништу спасења. Поменуо бих овде неколико мојих великих претходника на трону горњокарловачке епархије: Владику Атанасија Љубојевића, оснивача манастира Комоговине, заслужног Архијереја, који је поднео прогоне и презире али је све издржао; угледног епископа Данила Љуботину у чије време је сазидан нови гомирски храм; Павла Ненадовића, потоњег митрополита карловачког; владику и песника Лукијана Мушицког, великог радника на црквеној просвети у овим крајевима; свештеномученика Саву Трлајића, који је са великим бројем свештеника и народа страдао у ИИ светском рату; великог беседника родом бокеља Симеона Злоковића и садашњег епископа банатског Никанора Богуновића. Хвала им за њихов труд и рад и за све што су учинили за живот и рад ове мученичке и исповедничке епархије.  
Да кажем и неколико речи о програму мог будућег архипастирског рада, мој програм је живот по Јеванђељу, на које нас Христос призва речима: �идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу� (Мк. 16,15).
Ја ћу се као православни епископ овога трона трудити, колико ми то Господ да, да будем сличан Спаситељу нашем који је као слуга дошао у овај свет и својим смирењем, понижењем и голготским страдањем показао нам пут крста као једини пут задобијања истинске славе, васкрсења и вечног живота. Сва тајна личности Богочовека Исуса Христа је у крсту Његовом, али је и тајна Његовог крста у Васкрсењу. То је она најдубља новозаветна истина коју свет, који у �злу лежи�, не разуме и не прихвата. Када св. апостол Павле каже да је �распео себе свету и свет себи�, он хоће да каже да не прихвата ни себе ни свет изван Христа и изван крста Његовог. Ја се молим Господу да заиста будем сведок те истине и да моје епископство буде у том крстоликом служењу Богу и ближњему. Као епископ ћу радити на обнови верског и литургијског живота у повереној ми епархији, поготово на обнови наших духовних бисера: манастира Гомирја и древне Комоговине, свих осталих срушених храмова који су одувек били извори и средишта духовног живота наше епархије. Посебно ћу се трудити на обнови  епархијског седишта са катедралним храмом светог оца Николаја у Карловцу, одакле би требао да почне управо из рушевина двора и саборне цркве нови живот и обнова наше епархије. Поред тога свесрдно ћу се залагати на пољу црквене просвете и верског образовања наше омладине, јер представља духовне темеље и будућност православља у епархији горњокарловачкој. Трудит ћу се да као православни епископ ове епархије имам хришћански однос према свим људима, а нарочито према Римокатоличкој цркви и властима Р. Хрватске и сваким својим поступком доприносити узајамном поштавању и суживоту на овим просторима. Још једном се посебно захваљујем Вама Ваша Светости, на очинској бризи и љубави за Цркву нашу светосавску, свој браћи Архијерејима, који су данас дошли да поделимо ову духовну радост, поздрављам представнике Римокатоличке цркве, представнике државе Р. Хрватске, присутну господу амбасадоре и  сво присутно свештенство и монаштво и вас благоверни народе Божији.
Желим свима да вам се захвалим на љубави што сте дошли и нека благодат Господа нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа буде са свима нама. Амин.