Pozdravna reč Episkopa g.g. Fotija upućena Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom g.g.  PAVLU na doksologiji u manastiru Gomirije, 24. jula 2004. godine

Vaša Svetosti, vaša Visokopreosveštenstva, vaša Preosveštenstva, časni oci, draga braćo i sestre! Dozvolite da Vas sve, u ljubavi Gospodnjoj, pozdravim ovde u manastiru Gomiriju – svetinji i duhovnom centru Eparhije gornjokarlovačke. Ova svetinja i Eparhija gornjokarlovačka, ali ne samo one nego i sve naše Eparhije u Republici Hrvatskoj, Vašom visokom posetom, doživljavaju veliku radost i čast, a posebno Vašom Vaša Svetosti, jer nam Vi u svojoj svetoj ličnosti ikonizujete Onoga koji je Glava Crkve – Bogočoveka Isusa Hrista.
Danas je velika radost za sve nas, za naš narod iz ovih krajeva, zatim iz Dalmacije, osiječko-poljske Eparhije, Slavonije, Mitropolije zagrebačke, jer je ovaj narod u poslednje vreme poneo jedan te isti krst stradanja i progona, ali je, iako desetkovan, ostao veran svojoj Crkvi i svojoj svetoj veri. Posebnu radost i blagoslov evo doživljava raspeta Eparhija gornjokarlovačka, koja će od danas dobiti svoga Episkopa i pastira u licu dostoblaženog arhimandrita Gerasima (Popovića) – da je vodi i brine se o ovom čestitom narodu i Crkvi Božijoj na ovim prostorima.
Vama Vaša Svetosti posebno blagodarimo što ste došli danas u manastir Gomirije, da nas poučite, blagoslovite i date nam snage da istrajemo na putu svetosavskom, jer nas Vi iz trona svetoga Save blagosiljate. Radujemo se što će danas preko narečenja, a sutra kroz hirotoniju naša Crkva dobiti novog Episkopa gornjokarlovačkog, koji će nastaviti podvig svedočenja Pravoslavlja u ovoj Eparhiji – Eparhiji koja je kao biserima ukrašena bezbrojnim mnoštvom mučenika glinskih i jadovinskih, a na njihovom čelu stoji sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački.
Po rečima narodnog pesnika u ovoj Eparhiji je sve grob do groba – grobovi braće od braće postradalih. Mi, međutim, verujemo u Onoga koji je Vaskrsao iz mrtvih, pa tako verujemo da će i ovi grobovi jednom oživeti, i objaviti nam veliku tajnu svoga stradanja. Još jednom dobro došli Vaša Svetosti, braćo arhijereji i draga braćo i sestre. Neka bi Gospod Vašim svetim molitvama darovao mir i blagoslov narodu svome, a posebno novome vladici Gerasimu.
Ispolajeti Vaša Svetosti, na mnogaja ljeta!

Beseda Episkopa Gerasima

 Vaša Svetosti, Vaša Visokopreosveštenstva, Vaša Preosveštenstva u Hristu Gospodu Raspetom i Vaskrslom braćo i saslužitelji, časni oci, draga braćo i sestre, Slava Bogu Jednome u Trojici, Trojici u Jedinici, Bespočetnom i Bezuzročnom Ocu i Njegovom Jedinorodnom Sinu, kroz Koga je sve postalo, i Svetome Duhu, Životodavcu sve tvari, Trojici jedinosuštnoj i nerazdeljivoj, jer mene najmanjega među braćom uzdiže u naslednike apostola i svetih otaca, da budem saprestolnik svetome Savi srpskom, svetom Vasiliju Ostroškom i Saboru srpskih svetitelja, koji se mole pred prestolom Svevišnjega za rod svoj srpski, namučen i rastuženi.
Svestan sam svoje nedostojnosti i grešnosti pred svemilostivim Bogom, svestan sam svoje mladosti, ali tešim se rečima svetoga apostola Pavla upućenih Timoteju: »niko da te ne prezire u tvojoj mladosti, nego budi primer vernima u reči, u vladanju, u ljubavi, u veri i čistoti» (I Tim. 4, 12), ne prezrite ni vi mene zbog moje mladosti, pomognite me u svojim molitvama da bih mogao da steknem poverenje naroda Crkve Božije i da pravilno upravljam Rečju Istine, najpre preko moga ličnog primera u veri, ljubavi i čistoti života.
Verujem duboko u blagodat Duha Svetoga, «koja nemoćne leči i sirote bogati», da će meni malome i slabome pomoći izneti breme i krst arhijerejskog služenja na slavu Božiju i Crkve njegove, a na spasenje moje i poverenog mi stada Hristovog, koje je malo ali izabrano, «znajući, braćo ljubljena od Boga, da ste izabrani» (I Sol. 1,4) da nosimo krst Hrista raspetoga i vaskrsloga, jer krst nositi nama je suđeno.
Blagodarim Bogu, koji me privede iz nebića u biće i uvede me u život, da se svagda nadam u život večni i buduća dobra Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, koji je «Prvosveštenik budućih dobara» (Jev. 9,11), nadajući se da ću moći reći po rečima svetog apostola Pavla: «Dobar rat ratovah, trku završih, vjeru održah. Sad me čeka vijenac pravde, koji će mi u onaj Dan dati Gospod, ali ne samo meni, nego svima koji s ljubavlju očekuju Dolazak njegov» (II Tim. 4, 7-8).
Duh Sveti, koji ishodi od Oca i objavljuje se kroz Sina, izabra mene, nedostojnog i malog, na tron eparhije gornjokarlovačke, starog Karlovačkog vladičanstva, da pravilno upravljam, svagda sa ljubavlju i razumevanjem, slušajući božanstvenog apostola naroda koji kaže: «Pazite, dakle, na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope, da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom» (Dap. 20,28).
Služba episkopa Crkve Božije nije laka, pogotovo u ovim našim vremenima, gde smo kao i uvek pozvani da budemo «svetlost svetu», svedoci Živoga Boga, i da u molitvama prizivamo najveće Ime, Ime jedinoga «Pastira i Episkopa duša naših» Gospoda našega Isusa Hrista, «jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mogli spasti» (Dap. 4,11).
Svagda prizivati i «moliti se bez prestanka» (I Sol. 5, 17), okupljeni i sabrani «na jednom mjestu», a služeći svima jer Hristos «nije došao da mu služe nego da služi i dade život svoj u otkup za mnoge» (Mt. 20, 28). Služiti svima i sebe prinositi na žrtvu Bogu i bližnjem da bi smo mogli reći: «svima sam bio sve da bilo koga pridobijem za Jevanđelje» (I Kor. 9,22)
To okupljanje i jedinstvo Crkve oko Episkopa odražava jedinstvo Crkve oko Hrista i u Hristu. «Sjedinjeni tako kao Crkva sa Isusom Hristom i kao Isus Hristos sa Ocem – da sve bude saglasno u jedinstvu» po rečima svetog Ignjatija Bogonosaca.
Naše jedinstvo se projavljuje kroz Svetu Evharistiju, koja je suština same Crkve i našega spasenja, jer je ona punoća našeg sjedinjenja sa Bogom u Hristu. Jer Sveta Evharistija nije samo jedna obična sveta tajna, nego je tajna same Crkve, tajna spasenja, tajna večnoga života i besmrtnosti.
I zato onaj koji kroz Episkopa ne stupi u odnos sa Bogom «služi đavolu», otuda sveti Kiprijan kartaginski i tvrdi da Crkva počiva na Episkopu i da «gde je Episkop tamo je i Crkva».
Blagodarim i zahvaljujem, najpre Vama Vaša Svetosti i Svetom Arhijerejskom Saboru, što me izabraste na ovu visoku dužnost, za episkopa gornjokarlovačkog. Hvala Vama i svim Arhijerejima što ste danas došli ovde jer ovaj dolazak je podrška vjernom narodu gornjokarlovačke eparhije i  ovim ste pokazali da brinete za svaku dušu pravoslavnu.
Rođen sam u Liplju, pokraj istoimenog drevnog nemanjićkog manastira u kom sam i kršten gde su me odmalena moji pobožni roditelji, otac Momir i sada već upokojena majka Danica, vodili i veri učili.
Nakon završetka osnovne škole svoje školovanje sam nastavio u krčkoj bogosloviji, učeći se životu po Jevanđelju od mojih profesora, kojih se uvek u mojim molitvama sećam. Zamonašen sam i rukopoložen u čin đakona rukom tadašnjeg episkopa dalmatinskog, a sada mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja.
Zahvaljujem se i episkopu Longinu, sada episkopu za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke koji me je poslao na studije u bratsku i daleku Rusiju u Moskovsku Duhovnu Akademiju, gde sam primljen sa ljubavlju i od predavača i od studenata.  Zato se ovom prilikom zahvaljujem i Visokopreosvećenom arhiepiskopu Verejskom gospodinu Jevgeniju, rektoru Moskovskih Duhovnih škola što je uvek imao vremena i razumevanja za sve studente, a naročito za nas Srbe.
Po povratku iz Rusije blagoslovom vladike Longina vratio sam se u Dalmaciju, u manastir moga postriga, manastir Krku i rukopoložen sam u čin jeromonaha od strane mitropolita zagrebačko – ljubljanskog gospodina Jovana. Još kao učenik bogoslovije sećam se vernog naroda Dalmacije, koji je dolazio na poklonjenje u manastir Krku, za njih najveću svetinju, i uvek mi je njihova vera bila primer, te sam sa radošću primio dužnost starešine manastira. Kao starešina manastira imao sam bratstvo koje mi je uvek sa ljubavlju u svemu pomagalo da očuvamo bogato manastirsko predanje i svakog sa ljubavlju primimo. Sada im se zahvaljujem i molim ih da mi oproste ako sam se o nekoga po ljudskoj slabosti ogrešio.
Zahvaljujem se i mojim kolegama – profesorima bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki,  sa kojima sam zajedno proveo radeći na velikom delu vaspitavanja našeg svešteničkog podmladka. Neka im Gospod da snage da i dalje nastave ovo bogougodno delo. Posebno se zahvaljujem mom duhovnom ocu episkopu Fotiju dalmatinskom, koji mi je uvek svojim ličnim primerom, smirenjem i savetima vodio i u svemu mi pomagao i podržavao me. Hvala Vam dragi Vladiko na svemu i nadam se da ćemo uvek ostati jedno u Hristu i da će Vam Svemilostivi Bog dati snage da veliko delo koje ste dobro započeli u Pravoslavnoj Dalmaciji do kraja i dovedete.
U gornjokarlovačkoj eparhiji ste postavili dobre i zdrave temelje i time ste mi mnogo olakšali, da po uzoru na Vaše i moje prethodnike rukovodim poverenu mi pastvu ka pristaništu spasenja. Pomenuo bih ovde nekoliko mojih velikih prethodnika na tronu gornjokarlovačke eparhije: Vladiku Atanasija Ljubojevića, osnivača manastira Komogovine, zaslužnog Arhijereja, koji je podneo progone i prezire ali je sve izdržao; uglednog episkopa Danila Ljubotinu u čije vreme je sazidan novi gomirski hram; Pavla Nenadovića, potonjeg mitropolita karlovačkog; vladiku i pesnika Lukijana Mušickog, velikog radnika na crkvenoj prosveti u ovim krajevima; sveštenomučenika Savu Trlajića, koji je sa velikim brojem sveštenika i naroda stradao u II svetskom ratu; velikog besednika rodom bokelja Simeona Zlokovića i sadašnjeg episkopa banatskog Nikanora Bogunovića. Hvala im za njihov trud i rad i za sve što su učinili za život i rad ove mučeničke i ispovedničke eparhije.  
Da kažem i nekoliko reči o programu mog budućeg arhipastirskog rada, moj program je život po Jevanđelju, na koje nas Hristos prizva rečima: «idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju» (Mk. 16,15).
Ja ću se kao pravoslavni episkop ovoga trona truditi, koliko mi to Gospod da, da budem sličan Spasitelju našem koji je kao sluga došao u ovaj svet i svojim smirenjem, poniženjem i golgotskim stradanjem pokazao nam put krsta kao jedini put zadobijanja istinske slave, vaskrsenja i večnog života. Sva tajna ličnosti Bogočoveka Isusa Hrista je u krstu Njegovom, ali je i tajna Njegovog krsta u Vaskrsenju. To je ona najdublja novozavetna istina koju svet, koji u “zlu leži”, ne razume i ne prihvata. Kada sv. apostol Pavle kaže da je “raspeo sebe svetu i svet sebi”, on hoće da kaže da ne prihvata ni sebe ni svet izvan Hrista i izvan krsta Njegovog. Ja se molim Gospodu da zaista budem svedok te istine i da moje episkopstvo bude u tom krstolikom služenju Bogu i bližnjemu. Kao episkop ću raditi na obnovi verskog i liturgijskog života u poverenoj mi eparhiji, pogotovo na obnovi naših duhovnih bisera: manastira Gomirja i drevne Komogovine, svih ostalih srušenih hramova koji su oduvek bili izvori i središta duhovnog života naše eparhije. Posebno ću se truditi na obnovi  eparhijskog sedišta sa katedralnim hramom svetog oca Nikolaja u Karlovcu, odakle bi trebao da počne upravo iz ruševina dvora i saborne crkve novi život i obnova naše eparhije. Pored toga svesrdno ću se zalagati na polju crkvene prosvete i verskog obrazovanja naše omladine, jer predstavlja duhovne temelje i budućnost pravoslavlja u eparhiji gornjokarlovačkoj. Trudit ću se da kao pravoslavni episkop ove eparhije imam hrišćanski odnos prema svim ljudima, a naročito prema Rimokatoličkoj crkvi i vlastima R. Hrvatske i svakim svojim postupkom doprinositi uzajamnom poštavanju i suživotu na ovim prostorima. Još jednom se posebno zahvaljujem Vama Vaša Svetosti, na očinskoj brizi i ljubavi za Crkvu našu svetosavsku, svoj braći Arhijerejima, koji su danas došli da podelimo ovu duhovnu radost, pozdravljam predstavnike Rimokatoličke crkve, predstavnike države R. Hrvatske, prisutnu gospodu ambasadore i  svo prisutno sveštenstvo i monaštvo i vas blagoverni narode Božiji.
Želim svima da vam se zahvalim na ljubavi što ste došli i neka blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha bude sa svima nama. Amin.