 |
|
POST
PITANjE:
�ta je post i za�ta je on potreban?
ODGOVOR: Post je uzdr�anje, dobrovoljno
samoograničavanje u hrani, razonodi, op�tenju sa svetom, post je izraz
zahvalnosti Bogu za veliku iskupiteljsku �rtvu na Krstu, koju je
prineo za nas sam Sin Bo�ji, Gospod na� Isus Hristos.
Prisetite se du�evnog stanja posle obilnog obroka, kad se po celom
telu razliva lenjost i raslabljenost, glava postaje te�ka, svest
otupljuje, a u du�i se začinju telesni �ivotinjski instinkti... Kako
tu mogu da nam padnu na pamet misli o Bogu, pokajanju ili o molitvi?
Prezasićeno telo postaje potpuni gospodar čoveka i otvara vrata
mnogobrojnim nečistim strastima.
Post je najmoćnije oru�je protiv robovanja telu, koje vojuje protiv
nas, to je Bogom darovana mogućnost oslobađanja duhovnog bića čoveka
kroz ograničavanje telesnog.
O postu kao o jednom od sredstava za spasenje du�e svedoči nam
Sveto Pismo. Kada je Gospod zbog greha građana Ninevije osudio taj
grad na uni�tenje, slično Sodomu i Gomoru i poslao im proroka Jonu da
ih obavesti o tome, car Ninevije "
...usta sa svojega prijestola i skide sa sebe svoje odijelo, i obuče
se u kostrijet, i sjede u pepeo, i proglasi se, i kaza se po Nineviji
po zapovijesti carevoj i knezova njegovijeh govoreći: ljudi i stoka,
...da ne okuse ni�ta ...niti da piju vode i da prizivaju Boga jako, i
da se vrati svaki sa svoga zloga puta... Ko zna, eda se povrati i
raskaje Bog i povrati se od ljutoga gnjeva svojega, te ne izginemo. I
Bog vidje djela njihova, gde se vrati�e sa zloga puta svojega, i
raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini"
(Knj. pr. Jone 4, 6-10).
Na
ovom primeru se vidi da post kao izraz pokajanja i �alosti zbog
učinjenih grehova, otklanja kod pokajnika gnev Bo�ji.
Međutim, post nije samo izraz pokajanja i iskupiteljska �rtva zbog
greha.
Evo, �ta o postu ka�e prepodobni Jovan Lestvičnik:
"Post
je prinuda koju vr�imo nad prirodom i li�avanje grla naslade na koju
je naviklo, ga�enje plamena telesne po�ude, oči�ćenje molitve,
svetilnik du�e, stra�ar uma, spas od ogrubelosti, olak�ica sna,
zdravlje tela, vinovnik bestra�ća, otpu�tenje grehova, vrata i
bla�enstvo Raja" (Lestvica, Pouka 14).
Uop�tavajući gore navedeno, mo�e se izvesti zaključak: post je jedno
od najva�nijih sredstava za spasenje du�e. Pri tome su�tina posta nije
u tome da ne jedemo određenu vrstu hrane. Ako ne jedete meso, a satima
sedite ispred televizora, to nije post. Ako vi za vreme posta idete u
pozori�te, na koncerte i druge ustanove za zabavu - to nije post. Ako
gubite vreme na posete i prijem gostiju, aktivno "op�tite" telefonom,
provodite vreme u čitanju svetskih knjiga - to isto nije post.
Ako vi sami, uzdr�avajući se od mrsne hrane (mesne i mlečne hrane) i
razonoda, ipak osuđujete druge za njihov "nemaran" �ivot - to tim pre
nije post.
Post je uzdr�anje od svega, �to mo�e da se ispreči između vas i Boga.
Za vreme posta Hri�ćani se uzdr�avaju od intimnog bračnog �ivota, post
je povlačenje u svoju unutra�njost i obitavanje tamo samo sa Gospodom,
to je vreme samoanalize, pa�ljive retrospektive svoga �ivota, period
najaktivnijeg duhovnog rada na ispravljanju svojih nedostataka,
iskorenjivanju strasti, oči�ćenju tela i duha.
Za
vreme posta Hri�ćanin treba vi�e pa�nje i vremena da posveti odla�enju
u crkvu, ličnoj molitvi, pomaganju bli�njima i činjenju dela milosrđa.
Neki Sveti Oci ka�u za post i molitve da su dva krila, koja uznose
hri�ćansku du�u na nebo.
Crkva
je ustanovila ceo sistem postova, čije dr�anje od strane Hri�ćanina
doprinosi njegovom uspe�nom savladavanju duhovnih podviga,
usavr�avanju du�e i zadobijanju bo�anske blagodati Svetoga Duha.
Postovi se dele na jednodnevne i vi�ednevne.
Jednodnevni postovi su sreda i petak u toku godine, sa izuzetkom
perioda od Bo�ića do Krstovdana, Svetle sedmice i "trapavih" sedmica.
Osim toga jednodnevni postovi su: Krstovdan, uoči Bogojavljenja,
Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja - 29. avgusta/11. septembra,
kao i Vozdvi�enje
Časnog Krsta - Krstovdan (14/27. septembra).
Vi�ednevni postovi su: Veliki post i Strasna sedmica o Vaskrsu,
Petrovski post, Velikogospojinski post i Bo�ićni post.
Postovi se razlikuju po stepenu strogosti: strogi post - dozvoljeno je
uzimanje samo biljne hrane (povrće i voće) na vodi; manje strog post -
dozvoljena je i upotreba ulja, a nedeljom i praznikom - riba.
Mnogi se pitaju:
Kako? Da ne jedemo meso? Pa kako ćemo imati snage da radimo ili bilo
�ta da preduzmemo?
Hteli bismo samo da napomenemo da su najjače �ivotinje na zemlji -
slon, bik i bivo - travojedi, i da meso uop�te ne jedu.
Isto tako i čovek, za vreme posta ne samo da ne gubi fizičku snagu i
radnu sposobnost, već zbog oči�ćenja orzanizma od otrova i vi�ka
belančevina oseća veću lakoću u celom telom, njegova fizička snaga i
umna aktivnost se znatno povećavaju.
Jo� ranije smo pisali o tome da Bog nije zapovedio čoveku da radi
ni�ta �to mu ne bi bilo od koristi. U dana�nje vreme mnogi lekari
nagla�avaju da post pozitivno deluje na ceo organizam, dok neki, čak,
priznaju i da je sistem pravoslavnih postova u stvari optimalni re�im
ishrane.
Za
trudnice, stare i bolesne tipik predviđa neke olak�ice u postu. Treba
znati da su tipikom oslobođeni ljudi koji su na putu i prinuđeni su da
se hrane hranom koju mogu da nabave na putu (to se odnosi i na ljude u
bolnicama, zatvorima i na one koji su prinuđeni da obrok uzimaju na
poslu, a nemaju mogućnosti da sa sobom ponesu posnu hranu).
Svi ostali du�ni su da se pridr�avaju propisanih pravila posta u
skladu sa tipikom i blagoslovom duhovnika.
(odlomak iz knjige "Crkveni �ivot za početnike",
protojerej Aleksandar Torik, Svetigora, 2000)
POST
JE DOBAR UČITELЈ
1.
Svakome ko posti, on omogućava da shvati da je svakom čoveku potrebno
vrlo malo hrane i pića, a da smo mi, uop�te uzev, pro�drljivi te da
jedemo i pijemo mnogo vi�e od neophodnog tj. od onog �to je na�oj
prirodi potrebno.
2.
Post lepo pokazuje ili očituje sve nemoći na�e du�e - sve njene
slabosti, nedostatke, grehove i strasti, kao �to mutna stajaća voda,
koju počinju da čiste, otkriva �gadiju �to u njoj �ivi ili nečist �to
se u njoj krije.
3.
Pokazuje nam i svekoliku neophodnost da svim srcem pribegnemo Bogu i
od Njega tra�imo milost, pomoć i spasenje.
4.
Razotkriva sva lukavstva i podmuklost i svu zlobu bestelesnih duhova,
kojima smo mi ranije i ne znajući to, slu�ili a čije nam se
podlosti jasno očitavaju sada, kad nas ozaruje svetlost blagodati
Bo�ije i oni počinju da nas zlobno saleću zbog toga �to smo puteve
njihove napustili.
Ko
odbacuje postove,
taj zaboravlja iz čega je proiza�ao grehopad prvih ljudi (iz
neuzdr�anja), kao i to na koje nas je oru�je protivu greha i ku�ača
uputio Spasitelj, kada je bio ku�an u pustinji (posteći 40 dana i
noći), ne zna ili ne �eli da zna da čovek otpada od Boga najče�će
preko neuzdr�anja, kao �to se dogodilo i sa �iteljima Sodome i
Gomore i sa savremenicima Nojevim - jer od neuzdr�anja dolazi svaki
greh u ljudima. Ko odbacuje postove, taj oduzima sebi i drugima oru�je
protiv mnogostrane telesnosti svoje i protiv đavola, koji svoju moć
nad nama uspostavljaju naročito preko na�eg neuzdr�anja. Takav
čovek i nije vojnik Hristov, jer baca oru�je i predaje se dobrovoljno
u ropstvo sladostrasnom i greholjubivom telu, on je slep i ne vidi
uzrok između uzroka i posledica stvari.
("(U)kazivanja posetiocima Crkve", man. Re�evići) |
|
|
