Лукијан Мушицки
(1828-1837)

О Лукијану Мушицком доста је писано. Зато ћемо се задржати на кратким биографским подацима и даћемо кратак осврт на његов рад у Епархији.

Мушицки се родио 27. јануара 1777. у Темерину. Свршио је српску и њемачку основну школу. Четири разреда гимназије завршио је у новосадској српској гимназији, затим прелази у Сегедин. У Пешти студира филозофију. Митрополит Стратимировић упућује га да заврши и карловачку богословију. 1802. године замонашио се у манастиру Гргетегу. Годину дана касније постаје придворни ђакон  и професор гимназије. У исто вријеме врши дужност конзисторијалног биљежника и књижара митрополитскњ библоиотеке. 1809. произведен је за протосинђела. 1812. одбија мјесто професора на учитељској школи у Сентандреји. Митрополит Стратимировић производи га за архимандрита и даје му управу манастира Шишатовца. У Шишатовцу одржава везе са најистакнутијим личностима словенских књижевности: Копитарем, Шафариком, Вуком и другим. Написао је више књига пијесама и био је слављен у своје вријеме.

Године 1824. постаје администратор Епархије горњокарловачке, а тек године1828. изабран је за епископа ове епархије. Као епископ ради на црквеној просвјети. 1826. отвара у Плашком припремни течај, а затим кларикалну школу за свештенике. У то вријеме на подручју епарије постоје њемачке школе. 1832. број ових школа попео се на 38. У Српским мјестима било их је највише трћина. Улаже напоре за оснивање српских школа. Ове школе се отварају у Зрмањи, Мутилићу, Шкарама и Плашком. Обраћа се пастви и посланицима. У посланицама говори против претрпаних гозби, о крађама, против пијанства итд. Са Стратимировићем није живио, јер владика Мушицки као литерат и пијесник више је обраћао пажњу на културне проблеме, неголи на организациона питања.

 Умро је у Карловцу 15. марта 1837.
 

 


 

Атанасије Љубојевић
(1688-1712)

Данило Љуботина
(1713- 1739)
Павле Ненадовић
(1744-1749)
Данило Јакшић
(1751-1771)
Јосиф Стојановић
(1771-1774)
Петар Петровић
(1774-1784)
Јован Јовановић
(1783-1786)
Генадије Димовић
(1786-1796)
Стеван Благородни
от Авакумовић

(1798-1801)
Петар Јовановић  Благородни от Видак
(1801-1806)

Мојсије Благородни
от Миоковић

(1807-1823)
Евгеније Јовановић
(1839-1854)
Сергије Каћански
(1858-1859)
Петар Јовановић
(1859-1864)
Лукијан Николајевић
(1865-1872)
Теофан Живковић
(1874-1890)
Михаило Грујић
(1891-1914)
Иларион Зеремски
(1920-1931)
Максимилијан Хајдин
(1932-1936)
Сава Трлајић
(1938-1941)
Никанор Иличић
 (1947-1951)
Симеон Злоковић
(1951-1990)
Никанор Богуновић
(1991-1999)
Фотије Сладојевић

(2000-2004)

Герасим Поповић
(2004 - )

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

   
 

Latinica

Copyright � 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio