Мојсије Благородни от Миоковић Рођен је у селу Јозефовац код Кикинде у Банату 23. августа 1770. Замонашен је у манастиру Раковцу 1. јула 1785. У епархију је дошао веома млад са епископом Генадијем Димовићем још године 1786. Владика Авакумовић рукоположио га је за јеромонаха и поставио за свог замијеника, када је одмах по устоличењу отпутовао у Беч. 1788. произведен је за архимандрита у манастиру Раковцу у Срему, али остаје замијеник епископа у Плашком. Умро је 14. децембра 1823. године и сахрањен у крипти катедрале у Плашком. Што као придводни монах, што као администратор, што као епархијски архијереј, Миоковић је провео у Епархији пуних 30 година. Још прије избора за епископа Миоковић је упознао прилике у епархији. Као епископ прави план да се од прилога свештенства и народа као и његовом личном дотацијом отвори у Епархији неколико српских школа, �Илирическа школа� владике Видака била је затворена. Војне власти настојале су да што више одвоје свештенство од народа. Забрањивано им је да иду по славама, да крштавају по домовима, па и освећивање домова. За вријеме владике Миоковића десили су се крупни политички догађаји. Миром у Шенбруну 1809. ови крајеви потпали су под Наполеонову власт. Исте године у новембру Стратимировић се опрашта од ове Епархије посебном посланицом. У посланици митрополит моли Бога да владику и његову паству �одељену од нас�, сачува у православљу. Нова команда доставља владики Миоковићу упутство да и даље самостално управља епархијом по постојећим прописима. Године 1810. маршал Мармонт обилази све војне команде на подручју епархије. У свом извјештају примјећује да на овом подручју нема школа и да свештенство оскудно живи. Исте године владика Миоковић предлаже генералу да се реорганизују парохије. У исто вријеме моли да се у епархији отвори 10 �Илирических основних школа�, а да се у Карловцу и у сједишту сваке илирсје провинције оснује по један �филозофско-богословскиб семинар�. Директоре семинара предлагао би епископ а потврђивала их је влада. Оваква настојања владике Миоковића дала су добре резултате. У јесен 1810. у Плашком је отворена богословска школа која је дала више добрих свештеника. Француска управа остала је до године 1812. Нажалост није у цјелини сачувана владичина коресподенција са француским властима. У политичким промјенама владика Миоковић добро се сналазио и био од велике помоћи народу у несигурним временима и гладним годинама. Под старост је оболио, па се то одразило на прилике у Епархији. Повео је рачуна и о обдареном гомирском монаху Јосифу Рајачићу. Изгледа да га је спремао за свога насљедника, па га је још млада произвео у архимандрита. Епископ Миоковић умро је 14. децембра 1823. и сахрањен у крипти катедрале у Плашком.
|
Атанасије Љубојевић |
||
[новости]
[епархија] [св.сава
гк] [епископ]
[историја] [манастир] |
|||
Copyright � 2003 Gornjokarlovačka
Eparhija. |