Мојсије Благородни от Миоковић
(1807-1823)
 

Рођен је у селу Јозефовац код Кикинде у Банату 23. августа 1770. Замонашен је у манастиру Раковцу 1. јула 1785. У епархију је дошао веома млад са епископом Генадијем Димовићем још године 1786. Владика Авакумовић рукоположио га је за јеромонаха и поставио за свог замијеника, када је одмах по устоличењу отпутовао у Беч. 1788. произведен је за архимандрита у манастиру Раковцу у Срему, али остаје замијеник епископа у Плашком. Умро је 14. децембра 1823. године и сахрањен у крипти катедрале у Плашком. Што као придводни монах, што као администратор, што као епархијски архијереј, Миоковић је провео у Епархији пуних 30 година.

Још прије избора за епископа Миоковић је упознао прилике у епархији. Као епископ прави план да се од прилога свештенства и народа као и његовом личном дотацијом отвори у Епархији неколико српских школа, �Илирическа школа� владике Видака била је затворена. Војне власти настојале су да што више одвоје свештенство од народа. Забрањивано им је да иду по славама, да крштавају по домовима, па и освећивање домова.

За вријеме владике Миоковића десили су се крупни политички догађаји. Миром у Шенбруну 1809. ови крајеви потпали су под Наполеонову власт. Исте године у новембру  Стратимировић се опрашта од ове Епархије посебном посланицом. У посланици митрополит моли Бога да владику и његову паству �одељену од нас�, сачува у православљу. Нова команда доставља владики Миоковићу упутство да и даље самостално управља епархијом по постојећим прописима. Године 1810. маршал Мармонт обилази све војне команде на подручју епархије.  У свом извјештају примјећује да на овом подручју нема школа  и да свештенство оскудно живи. Исте године владика Миоковић предлаже генералу да се реорганизују парохије. У исто вријеме моли да се у епархији отвори 10 �Илирических основних школа�, а да се  у Карловцу и у сједишту сваке илирсје провинције оснује по један �филозофско-богословскиб семинар�. Директоре семинара предлагао би епископ а потврђивала их је влада. Оваква настојања владике Миоковића дала су добре резултате. У јесен 1810. у Плашком је отворена богословска школа која је дала више добрих свештеника.

Француска управа остала је до године 1812. Нажалост није у цјелини сачувана владичина коресподенција са француским властима. У политичким промјенама владика Миоковић добро се сналазио и био од велике помоћи народу у несигурним временима и гладним годинама. Под старост је оболио, па се то одразило на прилике у Епархији. Повео је рачуна и о обдареном гомирском монаху Јосифу Рајачићу. Изгледа да га је спремао за свога насљедника, па га је још млада произвео у архимандрита.

Епископ Миоковић умро је 14. децембра 1823. и сахрањен у крипти катедрале у Плашком.


 


 

Атанасије Љубојевић
(1688-1712)

Данило Љуботина
(1713- 1739)
Павле Ненадовић
(1744-1749)
Данило Јакшић
(1751-1771)
Јосиф Стојановић
(1771-1774)
Петар Петровић
(1774-1784)
Јован Јовановић
(1783-1786)
Генадије Димовић
(1786-1796)
Стеван Благородни
от Авакумовић

(1798-1801)
Петар Јовановић  Благородни от Видак
(1801-1806)

Лукијан Мушицки
(1828-1837)
Евгеније Јовановић
(1839-1854)
Сергије Каћански
(1858-1859)
Петар Јовановић
(1859-1864)
Лукијан Николајевић
(1865-1872)
Теофан Живковић
(1874-1890)
Михаило Грујић
(1891-1914)
Иларион Зеремски
(1920-1931)
Максимилијан Хајдин
(1932-1936)
Сава Трлајић
(1938-1941)
Никанор Иличић
 (1947-1951)
Симеон Злоковић
(1951-1990)
Никанор Богуновић
(1991-1999)
Фотије Сладојевић

(2000-2004)

Герасим Поповић
(2004 - )

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

   
 

Latinica

Copyright � 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio