|
|
Јован Јовановић Рођен је у Сремским Карловцима. Школовао се као питомац епископа темишварског, каснијег митрополита Вићентија Јовановића-Видака. Убрзо постаје старјешина манастира Хопова. Године 1783. изабран је за епископа горњокарловачког. У девцембру 1783. долази у Костајницу гдје је провео божићне празнике. У јануару одлази у Плашки и прима епархију од владике Петра. Свечано је устоличен у Плашком 14. марта 1784. Није се сродио с новом средином, па је у Плашком остао само три године. Премјештен је Нови Сад, а пошто је бачки владика Јосиф Јовановић-Шакабента премјештен у Вршац. Вршачка епархија је упражњена смрћу епископа Вићентија Поповића, поријеклом Бугарина. По доласку у епархију епископ Јован упутио је народу и свештенству три посланице. У једној је говорио о дужностима, у другој о послу а у трећој о манама свештенства. У овој посланици било је ријечи о мантијама, чизмама, марамицама, бијелим рукавицама и о ношењу штапа. У посланици је напао све �што је досад било трпљено�. Није волио ни народну ношњу. Карактеристично је да је за упражњен у парохију у Кирину избор новог проте предлагао надлежном генералу! Сазидао је нови епископски двор у Плашком. Градњу двора покренуо је његов претходник епископ Петар Поповић. Године 1786. премјештен је у Нови Сад. Карађорђев устанак у Србији помогао је са два топа. Устанак је помогао и новцем, дајући 12.000 форинти годишње. Откупљивао је робље од Турака и лично посјећивао погранична мјеста. Умро је у Сомбору 1805.
|
Атанасије Љубојевић |
|
|
[новости]
[епархија] [св.сава
гк] [епископ]
[историја] [манастир] |
|||
|
Copyright � 2003 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
