Pastirsko slovo o Božiću 2020. godine Gospodnje

PASTIRSKO SLOVO
O BOŽIĆU 2020. GODINE GOSPODNjE

„Sinu, pre vekova nepropadljivo rođenom od Oca,
i u poslednjim danima bezsemeno ovaploćenom od Djeve,
Hristu Bogu uskliknimo: Gospode, koji uznese snagu našu. Svet jesi.“

U večnosti rođen od Oca, danas se, u vremenu, rađa od majke. Bog postaje čovek i silazi na zemlju da bi nas učinio bogovima i uzneo na nebesa. Ovo je tajna rođenja Hristovog. Ova tajna nije prosto jedan od događaja koji se zbio pre nešto više od 2000 godina, već se upravo ove tajne sećamo na svakoj Liturgiji, a posebno u ovim danima kada je Crkva odredila da bude proslavljan praznik Božića.
A kada dođe punoća vremena, posla Bog Sina Svojega, Koji se rodi od žene (Gal 4,4). Sin Božiji stupa u naš prostor, a da pri tom ni ranije nije bio daleko. Jer, nijedan deo tvorevine nije bez Njega, nego On, postojeći uz Svoga Oca, sve Sobom ispunjava, i snishodeći zbog Svoga čovekoljublja, dolazi da nam se objavi, uzevši na Sebe telo kakvo imamo i svi mi.

U ono vreme, kada bi volja Božija, da se Sin ovaploti, svet je bio u strašnoj krizi. Svet onog doba hteo je da prepukne od bezmisla. I eto, upravo tada se u jednoj pećini rađa Hristos, koji opet ljudima daje smisao postojanja, život večni kroz jedinstvo sa Bogom. Danas, kao i onda, svet, i Crkva koja postoji u svetu, prolazi kroz jednu krizu, uzrokovanu što spoljašnjim, što unutrašnjim faktorima.

Kada govorimo o spoljašnjim faktorima, a to su razni napadi na Crkvu moćnika ovog sveta, moramo se setiti da za 2000 godina napadi na Crkvu nikada nisu ni prestajali. Tu neka nam uteha budu reči Hristove: „U svetu ćete imati mnogo đalosti, ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet“. (Jn 16,33) Crkva Hristova odoleva svim napadima već 2 milenijuma i neće pokleknuti ni pred trenutnim iskušenjima.

Unutrašnji faktori krize smo pak mi sami, naše ličnosti. Dve zapovesti Hristove na koje je On sveo sve zakonodavstvo Starog Zaveta jesu: Ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjima. Ove dve zapovesti su uzajamno povezane, a mi danas podjednako narušavamo i jednu i drugu, udaljujući se od Boga i bližnjih naših. Tako opet gubimo smisao postojanja i podnošenja svih nevolja. Zato se u ovim danima setimo i zapamtimo, Gospod je smisao naš. Ne Gospod „tamo negde“, već Gospod u ličnostima naših bližnjih, a to je SVAKI čovek, ikona Božija.
Kao i Vaskrs, evo i Božić dočekujemo u sličnim uslovima, čak i težim potreseni nedavnim zemljotresom. Epidemija ne jenjava, i kao da nam nije dovoljno stradanja, još Gospod dopušta i zemljotrese. No, ne zaboravimo, Gospod nas mnogo voli i tamo gde je mnogo stradanja mnogo je i blagodati. Možda ovo zvuči paradokslano, ali nije. Naime, želi Gospod da Ga u ovim danima kušanja zazovemo, da se Njemu okrenemo, da mu se vratimo.

U ovim danima, svi smo odgovorni i pozvani da brinemo, ne samo o sebi, već i jedni o drugima. S obzirom na mere i preporuke, mnogi će se s pravom zapitati: kako? Svakako, ko je u mogućnosti, i fizički, ali pre svega da se molimo jedni za druge i da tako duhovno povezani, iako fizički razdvojeni, činimo jedno Telo kome je glava Hristos. Da tako ispunimo Hristove zapovesti i opet povratimo smisao našim životima.
Pravoslavna Crkva je u ovim danima ostala bez mnogo važnih ličnosti. Naša pomesna Crkva je ostala bez svog predstojatelja, dva arhijereja i koliko još sveštenika i vernika. Setimo se svih njih i ne budimo kao oni koji nemaju nade i vere u život večni. Dobili smo molitvenike pred prestolom Božijim. Crkva je jedna nebo-zemna.

Oblast naše Eparhije gornjokarlovačke pogođena je jakim zemljotresom u kome je živote izgubilo i jedan broj ljudi. Mi kao hrišćani pozvani smo da opraštamo svima sve, a kada opraštamo tada i zaboravljamo. Ne dozvolimo da nas sećanje na prošlost smuti u sadašnjosti i samo nam pogorša budućnost. U ovim trenutcima, u stradanjima, svi smo jednaki i potrebujemo pomoć jedni od drugih. Kako smo napred rekli naš bližnji je svaki čovek, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, bez obzira na prošlost, jer smo svi grešni pred Gospodom koji zato i dolazi na svet, da nas oslobodi greha kroz zajednicu sa Njim.

Prigrlimo zato Silnog Boga u ličnosti nejakog detenceta i zavapimo Njemu da, ako mu je po volji, prekrati ova iskušenja, ali i da nam da snage da do kraja izdržimo. Mnogo opasnija od epidemije virusa jeste epidemija straha i panike, koja nam pomućuje razum. Ne smemo izgubiti razum, već budimo razumni kroz poslušanje crkvi i njenom sabornom umu.

Neka u ovim radosnim danima, jer i pored svih okolnosti imamo razloga za radost samo što smo se jutros probudili, rođenjem Hristovim zasija nama svetlost bogopoznanja, da se i mi poklonimo Hristu, Suncu Pravde, da poznamo Gospoda sa visine Istoka i uskliknemo: Gospode, slava Tebi.

Čestitajući svima Vama ovaj radosni praznik, pozdravljam vas radosnim božićnim pozdravom:

                                                                                                                       Mir Božji!
                                                                                             Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!

                                                                             Vaš dobroželatelj pred kolevkom Bogomladenca Hrista

                                                                                             EPISKOP GORNjOKARLOVAČKI

                                                                                                           G E R A S I M

Dano u Našoj Episkopskoj rezidenciji u Bogomčuvanom gradu Karlovcu,
o Božiću 2020. godine.