Sveštena episkopija Gornjokarlovačka Srpska pravoslavna crkva
Povodom aktuelne teme širenja epidemije , kao i nekih neopravdanih sumnji pojedinaca o tome zašto se svi vernici pričešćuju iz iste kašičice i putira, navodimo tekst Nјegove Svetosti blaženopočivšeg Patrijarha srpskog Pavla, koji se bavi upravo ovom temom. Sumnje koje su izražene na pomenutu temu dolaze od neupućenih i neobaveštenih pojedinaca, a tekst NJegove Svetosti je adekvatan odgovor koji takve iskaze opovrgava, dajući podrobna objašnjenja i putokaze.
/…/ Po Jovanu Ž. Buti Ni higijenski ni estetski razlog ne može da me uveri o potrebi promene u načinu pričešćivanja. … Ako je učenje naše Crkve istinito… onda je Sveto Pričešće oganj koji sažiže koji sažiže svaku nečistoću ne samo duše, nego i tela. Blagodat Božija koliko utiče na dušu toliko i na telo; sveštenik se moli da Pričešće Sveto bude vo iscjeljenije duši i tjela. A telo boluje ne samo od pohoti ploti – nego i od raznih bolesti. … Ja se ne bojim infekcije o Pričešću, a nisam još čuo da je i jadan sveštenik bio zaražen tim putem”. /…/Prema reči Gospodnjoj, u Crkvi se kroz vekove verovalo da je Sveto Pričešće “hleb koji je sišao s neba, a ne kao što su oci jeli i pomrli. Ko jede ovaj hleb živeće večno” (Jn. 6, 58). Pričešćujući se, mi postajemo jedno telo s Hristom Životodavcem. Vrlo lepo objašnjenje kako to biva daje nam Sveti Grigorije Niski: “malo kvasca sve testo prema sebi upodobi. Tako obesmrćeno Bogom telo Gospodnje, budući u nama, sve pretvara i menja prema sebi”. Još detaljnije izlaže o tome Nikola Kavasila videći da je Sveto pričešće prava hrana za Crkvu NJegovu. I (Crkva) pričešćujući se njima, ne pretvara njih u ljudsko telo, kao što biva sa kojom bilo drugom hranom, nego se ona (Crkva) pretvara u njih, pošto jače nadvlađuje. Kao što gvožđe stavljeno u oganj samo postaje oganj, ne pretvara oganj u gvožđe. I kao što usijano gvožđe ne vidimo kao gvožđe, nego prosto kao oganj, pošto se osobine gvožđa potpuno gube zbog ognja, tako i Hristova Crkva, kad bi je ko mogao videti onda kad se sjedini s NJim i pričesti se NJegovim telom, ne bi video ništa drugo nego samo Gospodnje telo. Stoga Crkva veruje da verni postavši Pričešćem jedno telo sa Hristom, i došavši tako u dodir sa NJegovim božanskim energijama ne samo da ne mogu da se zaraze preko Svetog Pričešća nego da je ono izvor života i zdravlja. Sveti Jovan Kronštatski pominje više slučajeva isceljenja od raznih bolesti posle Svetog Pričešća: “Koliko sam puta – veli on – imao prilike da vidim bolesnike istopljene kao vosak od bolesti, potpuno malaksale, umiruće, a koji su posle Pričešća božanskim tajnama, po svojoj srdačnoj želji, ili po mojoj preporuci, na čudesan način brzo se oporavljali”, pa iznosi slučaj jednog starca, jednog učenika niže gimnazije, sinčića trgovca, starice, jedne devojčice, odraslog čoveka itd.
Kad bi se preko Pričešća širila zaraza, to bi većina sveštenika, osobito fizički slabijih, bolovala od najrazličnijih zaraznih bolesti i mnogi od njih već davno pomrli. Međutim, stvarnost pokazuje sasvim drugo. Veliki broj njih doživljava duboku starost i umire od bolesti koje nisu zarazne. U proseku sveštenici su dugovečni ljudi. A tako je bilo i u starije doba kad su, pre uvođenja kašičice, svi verni pričešćujući se, pili iz istog putira. /…/
Može zvučati paradoksalno ako sada, posle svega onoga što smo izneli, kažemo da se u Crkvi svagda znalo da Sveto pričešće zaista može biti uzrok slabosti i bolesti, pa čak i smrti. Govoreći o pristupanju telu i krvi Hristovoj, Sveti apostol Pavle veli: “Zato su među vama mnogi bolesni i dosta ih je umrlo…” (1 Kor. 11, 30). No tu on ne govori o zarazi od bacila, bakterija i virusa, dobijenih preko pričešća, nego o opasnosti za onoga koji “nedostojno jede hleb i pije čašu Gospodnju”. Ova misao nalazi se i u molitvi Liturgije Svetog Vasilija Veliko: “Bože naš, Bože spasati… niže nemoščna dušeju i tjelom ot ježe nedostojnje sih pričaščatisja”. Tumačeći ovo mesto 1 Korinćanima, Sveti Jovan Zlatoust veli: “Mnogi u nedoumici pitaju jedan drugog: Otkud nastaju prevremeni smrtni slučajevi, otkud dugotrajne bolesti? Uzrok mnogih, govori on (Pavle), od ovih iznenadnih nevolja nalazi se u gresima”. Zato sve svoje staranje hrišćanin i danas treba da uputi u pravcu izbegavanja greha. Zdravlje duše dejstvovaće onda na zdravlje tela.
Preuzeto iz knjige Nј.Sv. Patrijarha Pavla,
„Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“
