Sveštena episkopija Gornjokarlovačka Srpska pravoslavna crkva
Zatrubite, kaže se, u novomesečje trubom, u blagoznameniti dan praznika
vašeg (Ps.80,4). Eto proročke zapovesti. Međutim, glasnije od svake trube i
razgovetnije od svake muzičke sprave, nama na dolazeći dan praznika ukazuje ono
što čitamo. Naime, za blagodat postova mi smo doznali od Isaije, koji je odbacio
judejski način posta i pokazao nam istinski post: Ne postite u suđenjima i
svađi… nego razrešite sve okove nepravde (up.Is.58,4; 6). I Gospod kaže: (A kad
postite) ne budite sumorni…Nego namaži glavu svoju i lice svoje umij
(Mt.6,1617). Vladajmo se, dakle, kao što smo naučeni. Nemojmo se pokazivati
sumorni udane [Velikog posta] koji dolaze. Naprotiv, susretnimo ih svetlog lica,
kako i dolikuje svetima. Niko malodušan nije zadobio vence i niko nije pobedio
jadikujući. Nemoj biti sumoran kad te isceljuju. Neumesno je ne radovati se
duševnom zdravlju ili tugovati zbog promene ishrane, pokazujući da smo
naklonjeniji naslađivanju stomaka, negoli brizi o duši. Prejedanjem se jedino
stomak naslađuje, dok post koristi duši. Raduj se što ti je Iscelitelj podario
lek koji uništava greh. Crvi koji se začinju u dečijoj utrobi nestaju primenom
oštrih lekova. Isto tako i post, koji je uistinu dostojan da se nazove [lekom],
stupivši u dušu, umrtvljuje greh koji se pritajio u njenoj dubini.
Namaži glavu svoju i lice svoje umij (Mt.6,17). Navedena izreka te poziva
tajinstvima. Onaj ko se maže, u stvari se miropomazuje, a ko se umiva – upražnjava
očišćenje. Primeni isti zakon i na unutrašnje udove i operi dušu od greha.
Pomaži glavu svetim pomazanjem kako bi postao pričesnik Hristov. Na taj način
pristupi postu. Nemoj pomračivati lice svoje kao licemer. Lice se pomračuje
kada se unutrašnje raspoloženje zasenjuje pritvornom spoljašnjom maskom,
prikrivajući se lažima kao zavesom. Licemer [tj. glumac] je onaj ko u pozorištu
pokazuje tuđe lice: budući sluga, on mnogo puta pokazuje lice gospodara i budući
običan građanin – često se predstavlja kao car. Slično je i u ovom životu: mnogi
na sceni sopstvenog života glume kao u pozorištu, jedno noseći u srcu, a drugo
javno pokazujući ljudima. Dakle, nemoj praviti tužan izraz lica. Pokazuj se
onakvim kakav si. Nemoj se pretvarati da tuguješ, loveći sebi slavu, tj.
pokazujući se uzdržljivim. Nema nikakve koristi od dobročinstva koje se
oglašuje trubom. Nema koristi ni od posta koji je javan. Ono što se pokazuje ne
donosi plodove koji će se očuvati do budućeg veka, već propada usled ljudske
pohvale. Dakle, radosno pritekni daru posta. Post je drevni dar. On ne stari i ne
zastareva, nego se uvek obnavlja i biva u punom procvatu.
Misliš li da ja smatram da njegova drevnost potiče iz vremena pojave Zakona? Post je stariji čak i od Zakona. Ako malo sačekaš, uverićeš se u istinitost
rečenoga. Nemoj misliti da dan očišćenja, propisan Izrailju u deseti dan
sedmoga meseca (up. Lev.16,29), označava početak posta. Udubi se u istoriju i
tragaj za drevnošću njegovog porekla. Post nije novotarija, već dragocenost otaca.
Sve što je drevno dostojno je poštovanja. Uvažavaj starinu posta, s obzirom da je
star koliko i čovečanstvo. Post je ozakonjen u raju. On predstavlja prvu zapovest
koju je dobio Adam: S drveta poznanja dobra i zla nemojte jesti (Post.2,17).
Nemojte jesti predstavlja ozakonjenje posta i uzdržanja. Daje Eva postila od
ploda pomenutog drveta, mi danas ne bismo imali potrebu za [nastupajućim
Velikim] postom, budući da nuždu za lekarom nemaju zdravi, nego bolesni (up.
Mt.9,12). Mi stradamo zbog greha. Iscelimo se pokajanjem. Međutim, pokajanje bez
posta nije delatno. Neka je prokleta zemlja… Trnje i čičak će ti rasti(Post.3,17-
18). Zapoveđeno ti je da podnosiš stradanja, a ne da živiš u naslađivanju. Postom
se opravdaj pred Bogom. I sam način života u raju imađaše obraz posta, ne samo
stoga što je čovek bio satrapeznik anđelski, upodobljavajući im se u
umerenosti, nego i stoga što oni koji su hranjeni u raju uopšte nisu razmišljali
o onome što je kasnije izumeo ljudski razum: niti o pijenju vina, niti o
žrtvovanju [tj. klanju] životinja, niti o svemu onome što zamagljuje ljudski um.
Mi smo izbačeni iz raja stoga što nismo postili. Postimo, dakle, da bismo se ponovo vratili u njega. Zar ne vidiš da je Lazar pomoću posta ušao u raj (Lk.16,20-
31)? Nemoj podražavati Evinu neposlušnost, nemoj opet za savetnika prihvatati
zmiju koja ti predlaže da jedeš, brinući se o telu. Nemoj se izgovarati bolešću i
slabošću tela, budući da opravdanja ne izgovaraš meni, nego Sveznajućem. Kaži
mi da li možda nisi u stanju da postiš. Međutim, ti možeš čitavog života da se
prejedaš i da bremenom onoga što si pojeo uništavaš telo. Vrlo dobro znam da
lekari bolesnicima ne nalažu raznoliku hranu, nego izbegavanje jela i gladovanje.
Ako možeš jedno, kako se izgovaraš da ne možeš drugo? Šta je lakše za utrobu:
da provede noć posle umerenog jela ili da leži obremenjena obiljem hrane (bolje
rečeno, ne da leži, nego da se prevrće, s obzirom da je preopterećena i
uznemirena)? Zar ćeš reći da je kormilarima lakše da spasu lađu kada je
natovarena tovarom, negoli kada je dobro opremljena i lagana? Lađu koja je
preopterećena preplaviće i mali talasi. Međutim, ukoliko je na njoj odgovarajuća
težina tovara, ona se lako kreće po talasima i ništa je ne sprečava da se održi
visoko iznad vode. I ljudska tela, obremenjena neprestanim prejedanjem, lako
bivaju savladana bolestima. Međutim, ako se koristi jednostavna i laka hrana, zlo
koje se očekuje od bolesti izbegava se kao podizanje nepogode, dok se već prisutne
tegobe odbijaju kao nalet bure. Tvrdeći da bolesnicima više priliči
naslađivanje, negoli umerena hrana, ti se držiš mišljenja da je mirovanje teže od
bežanja i da je spokojstvo teže od borbe. Sila koja ustrojava život lako prerađuje
ono što je umereno i skromno, čineći da ga usvaja onaj ko se hrani. Međutim, ne
budući u stanju do kraja svari skupocena i raznolika jela, ona ih pretvara u
raznolike bolesti.
Neka naša beseda zakorači kroz istoriju i neka razmotri drevnost posta, neka pokaže da su ga svi sveti čuvali kao neku vrstu otačkog nasleđa, koje se od oca
prenosi na sina i zadobija prejemstvom. Na taj način je imetak putem nasleđivanja
došao i do nas. U raju nije postojalo niti vino, niti klanje životinja, niti
jedenje mesa. Vino se pojavilo tek nakon potopa. Jer, posle potopa je rečeno:
Jedite sve… kao bilje travno (Post.9, 3). Naslađivanje je dopušteno tek kad je
bila izgubljena svaka nada u savršenstvo. Kao dokaz da je vino bilo nepoznato
služi Noje, koji nije znao za njegovu upotrebu. Ono tada još ne beše stupilo u
ljudski život, niti je ljudima bilo poznato njegovo korišćenje. Ne videvši kako
dejstvuje na druge i ne ispitavši ga ni na sebi, Noje se neoprezno opio vinom.
Noje posadi vinograd i ispi od njegovog ploda, i napi se (Post.9,20-21) ne stoga
što je bio pijanac, nego što nije znao u kojoj meri da ga pije. Tako je otkriće
pijenja vina daleko mlađe od raja. Naprotiv, dostojanstvo posta je drevno. Takođe
znamo da se i Mojsije uz post popeo na goru. Da se nije naoružao oružjem posta, ne
bi smeo da se približi vrhu koji se dimio, niti bi se odvažio da stupi u
primrak. Nakon posta primio je zapovest koja je prstom Božijim urezana na
kamene tablice. Na vrhu planine post je bio uzročnik zakonodavstva, dok je u
njenom podnožju stomakougađanje pomahnitalo u idolopoklonstvu. Jer, ljudi
jedoše i piše, i potom ustaše da igraju (Izl.32,6). Jedno opijanje učinilo je
beskorisnim četrdesetodnevnu usrdnost sluge Božijeg u molitvi i postu.
Tablice, ispisane prstom Božijim, zadobio je post, a razbilo ih je pijanstvo:
prema prorokovom rasuđivanju, pijani narod nije bio dostojan Božijeg
zakonodavstva. Narod, koji je najvećim čudima bio naučen bogopoznanju, u jednom
trenutku stomakougađanjem beše vraćen u bezumlje egipatskog idolopoklonstva.
Uporedi jedno sa drugim: kao što post privodi Bogu, tako naslađivanje izneverava
spasenje. Spusti se putem koji vodi ka dole izloženom.
Šta je oskrnavilo Isava i učinilo ga slugom njegovog brata? Zar on nije samo zbog hrane prepustio pravo svog prvenaštva? Zar Samuila majci nije darovala
molitva sjedinjena s postom? Šta je velikog borca Sampsona učinilo
nepobedivim? Zar ne post, nakon koga je začet u majčinoj utrobi? Post ga je rodio,
post ga je dojio, post ga je učinio junakom, naime post koji je anđeo odredio
njegovoj majci: Neka ne jede ništa što potiče od vinove loze. Vino i opojno piće
neka ne pije (Sud. 13,14). Post rađa proroke, krepi snažne i umudruje zakonodavce.
Post je čuvar duše, pouzdan sažitelj telu, oružje odvažnih, vežbalište boraca.
On odbija iskušenja i pomazuje za pobožnost. On je sažitelj trezvoumlja i tvorac
celomudrenosti. I bitkama on izvršava hrabra dela i u vreme mira uči
bezmolviju. Post osvećuje nazoreja, a jereja čini savršenim, s obzirom da se bez
posta niko ne može odvažiti na sveštenodejstvovanje, ne samo u sadašnjem
tajinstvenom i istinskom služenju, nego ni u obraznom, koje je bilo pod Zakonom.
Post je učinio Iliju sagledateljem velikog viđenja. Očistivši dušu
četrdesetodnevnim postom, on se u Horivskoj pećini udostojio da po meri čoveka
ugleda Gospoda. Posteći, Ilija je udovici vratio sina, s obzirom da se kroz post
pokazao jačim od smrti. Iz usta isposnika izašao je glas koji je bezakonom narodu
zatvorio nebo na tri godine i šest meseci. Da bi omekšao nepokorno srce
jogunastih, Ilija je odlučio da i sebe, zajedno s njima, osudi na zlopaćenje. Zbog
toga je i rekao: Tako da je živ Gospod… ovih godina neće biti rose ni kiše dok ja
ne kažem (1.Car.17,1). Kad je nastala glad, on je pozvao čitav narod da posti da bi
se popravio od zla koje je proisteklo iz naslađivanja i razuzdanog života. Kakav
je, pak, Jelisejev život? Kako je prorok uživao gostoprimstvo Sunamićanke i kako
je sam primao proroke? Zar nije ukazao gostoprimstvo pomoću divljeg zelja i
nešto malo brašna? Budući da su sa zeljem bile pomešane i divlje bobice,
pretila je opasnost da se oni koji ga okuse otruju, da molitva posnika nije
uništila otrov (4.Car.4,39-41). Jednom rečju, otkrićeš da je post sve svete
rukovodio u životu po Bogu. Postoji jedno veštastvo koje nazivaju amijant i koje
vatra ne može da uništi. Kad se stavi u plamen ono kao da se ugljeniše. Međutim,
kada se izvadi iz vatre, ono postaje još čistije i izgleda kao da je oprano u vodi.
Slična su bila tela trojice mladića u peći vavilonskoj, koja su postom zadobila
[svojstva] amijanta. U velikom plamenu peći pokazalo se da su oni silniji od
ognja: on nije mogao da im naškodi budući da im je priroda bila kao kod zlata. U
stvari, pokazalo se da su silniji i od zlata. Ništa se tada nije moglo održati
pred plamenom raspaljenim naftom, smolom i suvarcima: on se razlivao na
četrdeset devet lakata, proždirući sve unaokolo i pogubivši mnoge Haldejce
(Dan.3,4649). Pa ipak, mladići su ga pogazili, budući da su u njega stupili nakon
posta. U silovitom plamenu, oni su udisali svež i orošen vazduh. Plamen nije
smeo da im se dotakne ni kose, s obzirom da je izrasla u postu.
Željeni muž, Danilo tri sedmice ne jeđaše hleb i ne pijaše vodu (Dan.10,23). Stoga je, sišavši u jamu, i lavove naučio da poste. Lavovi nisu mogli da zariju zube u njega, budući da beše kao od kamena, bakra ili nekog drugog čvrstog
veštastva. Kaljenje krepi gvožđe. I post je ukrepio njegovo telo, učinivši ga
neranjivim pred lavovima, koji nisu otvarali čeljust na svetitelja. Post je ugasio
silu ognjenu i zatvorio usta lavovima [up. Jev.11,33-34]. Post uzdiže molitvu na
nebo: on za nju postaje neka vrsta krila dok se kreće gore. Post je procvat domova,
majka zdravlja, vaspitač mladosti, ukras staraca, dobri saputnik putnicima,
pouzdani sažitelj supružnicima. Muž ne sumnja u bračnu izdaju kada vidi da se
žena saživela s postom. Ženu ne muči ljubomora kada vidi da je muž prihvatio
post. Ko je oštetio dom svoj postom? Izračunaj šta je u njemu sada i izračunaj i
nakon posta. Zbog posta neće propasti ništa od onoga što je u kući. Nijedna
životinja ne ispušta krik smrti, nigde nema krvi, nigde neumoljiva utroba ne
izriče presudu životinjama. Mesarski nož miruje i trpeza se zadovoljava onim
čemu nije neophodno pripremanje. Jevrejima je bila data subota da bi se odmorio i
magarac [njihov] i sluga [njihov] (Pon.5,14). Neka slugama koje te služe tokom
čitave godine [Veliki] post bude počinak od neprestanog truda. Neka se odmori
tvoj kuvar i neka predahne trapeznik. Zaustavi ruku peharnika i neka se jednom
odmori i onaj ko priprema raznolike poslastice. Neka i kuća otpočine od hiljada
pometnji, od dima i mirisa paljevine, od onih koji trče gore-dole služeći utrobi
kao nemilosrdnoj gospodarici. U svakom slučaju, i poreznici ponekad dopuštaju
malo slobode onima koji su u njihovim rukama. Neka ta utroba (koja stalno zahteva
i nikad se ne zaustavlja, koja danas dobija a sutra zaboravlja) da predah ustima i
neka s njima zaključi petodnevno primirje. Kada je napunjena, ona mudruje o
uzdržanju, a čim se isprazni – zaboravlja [sva] pravila.
Post ne zna za pozajmljivanje. Trpeza onog ko posti ne odiše dugovima.
Siromaštvo isposnikovog sina ne guše očevi dugovi, koji inače obavijaju kao
zmije. S druge strane, post služi i kao povod za radost. Žeđ daje sladost piću i
prethodno gladovanje trpezu čini ukusnom. I post naslađivanje jelom čini
ugodnim. Kada se post nađe između dve naslade i preseče njihovu neprekidnost,
uzimanje hrane (koje ti se čini dalekim) ponovo će ti izgledati poželjno. Prema
tome, ako želiš da trpezu učiniš poželjnom, prihvati da bude zamenjena postom.
Budući isuviše okružen nasladama, ti neprimetno postaješ pomračen,
slastoljubljem uništavajući sladost. I najželjeniju [stvar] neprekidnost
naslađivanja čini dostojnom prezira. Ukoliko je stvar ređa, utoliko snažnije
želiš da se njome naslađuješ. Rečeno je uredio naš Tvorac kako bi zbog
raznolikosti u životu u nama prebivao blagodatni dar koji nam je dao. Zar ne
primećuješ da je sunce blistavije nakon noći, da je bdenje ugodnije posle sna i da
nam je zdravlje dragocenije nakon što iskusimo suprotno? Stoga je i hrana
ugodnija nakon posta, kako bogatima čija je trpeza obilna, tako i siromasima čija
je hrana na brzinu pripremljena.
Neka te uplaši bogatašev primer. Njega je život u naslađivanju predao
[večnom] ognju. On se mučio u ognjenoj peći iako nije bio optužen zbog
nepravednosgi, nego zbog života u naslađivanju. Prema tome, da bismo pogasili
navedeni oganj neophodna je voda. Post nije koristan samo zbog budućeg [života]:
on i telu koristi. I najkrepkije zdravlje je podložno promenama i prevratima
ukoliko priroda malaksava i ne može da podnese breme gojaznosti. Ukoliko
osećaš odvratnost prema vodi, postaraj seda kasnije ne preklinješ za jednu njenu
kap, kao što se desilo bogatašu [up. Lk. 16,24]. Vodom se niko nije opio. Nikoga,
naime,nije bolela glava stoga što se opteretio vodom. Niko od onih koji su se
navikli da piju vodu nije imao neophodnost za tuđim nogama. Nikome od onih koji
su se napili vode se nisu oduzele noge, niti klonule ruke. Poremećaj u varenju
hrane, koji neminovno prati slastoljupce, izaziva strašne bolesti u telu. Onom
ko posti je i boja lica dostojna poštovanja: ono je ukrašeno celomudrenim
bledilom i neće se besramno zarumeneti. Njegov pogled je krotak, korak
dostojanstven, a lice zamišljeno, [budući da izbegava] unakaženost od neumerenog
smeha. Njegove reči su odmerene, a srce čisto. Seti se svetih svih vekova, kojih
svet ne beše dostojan: oni se potucaše u kožusima i kozjim kožama, u oskudici,
u nevoljama, u patnjama (Jev.11,3738). Podražavaj njihov način života, ukoliko
uistinu tražiš njihov udeo. Šta je Lazara upokojilo u naručju Avraamovom? Zar
nije post? Jovanov život beše dugotrajni post. On nije imao ni postelju, ni sto,
ni obradivu zemlju, ni vola za obrađivanje, ni hleb, ni pekara, niti bilo šta što
prati život. Zbog toga se među rođenima od žena nije pojavio veći od Jovana
Krstitelja (Mt.11,11). Pavla je na treće nebo, između ostalog, uzneo i post, kojim
se on hvali pominjući svoja stradanja. Međutim, od svega rečenog važnija je
[činjenica] da je i Gospod naš, postom ukrepivši telo koje je radi nas uzeo (up.
Mt.4,2), postom na sebe primao i napade đavolske kako da bi nas naučio da se
postom pripremimo za podvige u iskušenjima. Isto tako, On je [samo]lišavanjem
omogućio protivniku da mu pristupi. Naime, On bi po uzvišenosti svog
Božanstva bio nepristupačan za protivnika, ali se [samo] osiromašenjem spustio
do ljudskog. Uznoseći se na nebesa, On je okusio hranu (Lk.24,43) kako bi potvrdio
prirodu vaskrslog tela. Ti, međutim, ne prestaješ da se gojiš i da se oblažeš
telom, nimalo se ne brinući što iscrpljuješ svoj um, budući da ga ne hraniš
spasonosnim i životvornim učenjima. Zar ti nije poznato da u boju pomoć jednom
dovodi do poražavanja drugoga? I onaj ko pređe na stranu tela, nadvladava duh,
dok onaj ko prelazi na stranu duha pobeđuje telo. Jer, oni se protive jedno drugome
(Gal.5,17). Prema tome, ukoliko hoćeš da ukrepiš um, telo obuzdaj postom. I
apostol govori da se naš spoljašnji čovek raspada ukoliko se unutrašnji
obnavlja (2.Kor.4,16). On još [govori]: Kada sam slab, onda sam silan
(2.Kor.12,10). Zar nećeš prezreti propadljiva jela? Zar nećeš poželeti trpezu u
Carstvu koju će, nesumnjivo, prigotoviti ovdašnji post? Ili ne znaš da
neumerenošću u jelu pripremaš sebi ugojenog mučitelja – crva? Ko je ikada uz
obilje hrane i uz neprestano naslađivanje zadobio bilo kakvo učestvovanje u
duhovnim darovima? Da bi primio drugo zakonodavstvo, Mojsiju je bilo
neophodno da i po drugi put posti. Ninevljani ne bi izbegli preteću propast da
sa njima nisu postile i beslovesne životinje. Čije kosti ostadoše u pustinji
(Jev.3,17)? Onih koji su želeli da jedu meso [up. Br.11,33]? Dok su se zadovoljavali
manom i vodom iz kamena, oni su pobeđivali Egipćane, koračali po moru i ne beše
u plemenima njihovim bolnik (Ps.104,37). A kada su se setili lonaca s mesom i kad
su se sa svojim željama vratili u Egipat, oni više nisu ugledali obećanu zemlju
(up. Izl.16,3). Zar te ne plaši navedeni primer? Zar se ne bojiš da prejedanje i
tebe ne odvoji od dobara kojima se nadaš? Ni mudri Danilo ne bi imao viđenja da
svoju dušu nije prosvetio postom. Iz masne hrane, kao iz nekog gustog oblaka,
izlaze dimna isparenja i pregrađuju put ozarenjima Svetog Duha, koja inače
obasjavaju um. Ukoliko anđeli imaju neku hranu, svakako će se raditi o hlebu, kao
što kaže prorok: Hleb anđelski jede čovek (Ps.15,25), a ne o mesu, vinu ili onome
što vole robovi utrobe. Post je oružje kojim se naoružavamo protiv demona. Jer,
taj se rod ne izgoni osim molitvom i postom (Mt. 17,21). Koliko samo dobara
proishode iz posta! Zasićenje je početak velike štete. Uz naslađivanje, pijanstvo
i lakomost svake vrste istovremeno se pojavljuju i svi vidovi životinjskog
neuzdržanja. Čim se žalac naslađivanja nađe u duši, ljudi postaju kao tovni konji
(Jer.5,8). Kod pijanaca se čak i priroda razvraćuje, usled čega u čoveku traže
ženu, a u ženi čoveka. Post, međutim, ukazuje na meru i u supružničkim stvarima,
kažnjavajući za neumerenost čak i u onome što je zakonom dopušteno. On
[supružnike uči] da se po dogovoru odvajaju privremeno da bi se predali…
molitvi (1.Kor.7,5).
Uostalom, dobrotu posta nemoj ograničavati samo na uzdržavanje od jela. Jer,
istinski post jeste udaljavanje od zla. Razdreši svaku svezu nepravde (Is.58,6).
Oprosti bližnjem uvredu i oprosti mu njegove dugove. Nemojte postiti u
suđenjima i svađama (Is.58,4). Ti ne jedeš meso, ali izjedaš brata. Ti se
uzdržavaš od vina, ali se ne uzdržavaš od vređanja. Ti dočekuješ veče da bi
okusio hranu, ali gubiš dan u sudnicama. Teško pijanima i bez vina (up. Is.28,1).
Razdražljivost je pijanstvo duše, koje je izbezumljuje kao i vino. I tugovanje je
pijanstvo, s obzirom da potapa razum. I strah je pijanstvo, ukoliko se pojavi gde
ne bi trebalo, s obzirom da je rečeno: Od straha neprijatelja izbavi dušu moju
(Ps.63,2). I uopšte, pijanstvom se s pravom može nazvati svaka strast od koje
razum biva van sebe. Zamisli razjarenog čoveka koji je opijen strašću. On nije
svoj gospodar, ne zna za sebe, ne zna za prisutne: on kao u noćnoj bici svakoga
dotiče i svakoga napada, ne znajući šta govori. On je neobuzdan, ruga se, bije,
preti, proklinje, viče, kida se. Beži od tog pijanstva, ali se nemoj privezivati ni
za opijanje vinom. Nemoj da pijenje vina preduhitruje pijenje vode. Nemoj da te
pijanstvo privede postu. U post se ne može ući putem pijanstva, kao što se ni
putem lakomosti ne stupa u pravednost, niti neuzdržanjem u celomudrenost.
Kratko rečeno, kroz porok se ne [stupa] u vrlinu. U post se ulazi kroz druga vrata.
Pijanstvo uvodi u neuzdržanje, a uzdržanje u post. Borilac se najpre zagreva, a
onaj ko posti se najpre preduzdržava. Nemoj se svetiti tim danima i nemoj
obmanjivati Zakonodavca: nemoj se prepuštati razuzdanosti pijanstva pred
nastupanjem pet dana. Inače ćeš se uzaludno truditi: iscrpljivaćeš telo, a
nećeš biti utešen zbog lišavanja. [Utroba] je nepouzdana ostava: vino, naime,
nalivaš u probušeno bure. Vino će isteći i brzo otići svojim putem, a greh će
ostati. Sluga beži od gospodara koji ga bije, dok ti ne napuštaš vino koje te
svakodnevno udara u glavu. Najbolja mera za korišćenje vina jeste telesna potreba
(up. 1.Tim.5,23). Ukoliko pređeš granice, sutradan će ti glava biti teška:
patićeš od zevanja i vrtoglavice i širićeš zadah vina. Činiće ti se da sve
kruži i da se potresa. Pijanstvo izaziva san koji je brat smrti, kao i buđenje koje
liči na snoviđenje.
Znaš li ko je Onaj koga očekuješ da primiš? Onaj ko je obećao: Ja i Otac njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn. 14,23). Zbog čega najpre pribegavaš
pijanstvu i zatvaraš ulaz Vladici? Zbog čega unapred dopuštaš neprijatelju da
zauzme tvoju tvrđavu? Pijanstvo ne dočekuje Gospoda. Pijanstvo udaljuje Duha
Svetoga. Dim rasteruje pčele, a neumereno pijenje vina duhovne darove. Post je
priličnost gradova, dobro ustrojstvo tržnica, mir domova, spasavanje imovine.
Hoćeš li da vidiš njegovo dostojanstvo? Uporedi današnje veče sa sutrašnjim.
Videćeš grad koji je iz buke i pometnje prešao u duboku tišinu. Želeo bih da i
ovo veče svojom čestitošću bude slično sutrašnjem i da sutrašnje po svome sjaju
nimalo ne zaostane za današnjim. Gospod nas je uveo u ovaj vremenski period kao
svoje borce, koji u prethodnim podvizima [treba da] pokažu čvrstinu i silu
trpljenja. Neka nam On pomogne da dostignemo i najznačajniji dan dobijanja
venaca. Sada je dan za podsećanje na spasonosno stradanje, a u budućem veku je dan
nagrade za ono što smo izvršili pred Pravednim sudom samoga Hrista. Njemu neka je slava u sve vekove vekova Amin.
NAPOMENE:
1. Veliki post započinje Čistom sedmicom. Ona podrazumeva da se prvih pet
dapa jede na vodi, da bi se tek u subotu spremalo jelo sa uljem. Na Svetoj
Gori je običaj da se prva tri dana ne jede ništa, sve do prve Pređeosvećene
Liturgije, tj. do srede popodne. Krepkiji telom ne jedu sve do subote, Prim.
prev.
Izvor: Sveti Vasilije Veliki, Besede, Sveta Gora Aton, Sveta Carska Lavra Hilandar, 2002.
