Patrijarh Porfirije svečano dočekan u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu

Patrijarh Porfirije: Za Hrista i Crkvu smo se neprestano rađali u Leliću i Ćelijama

Predvođeni svojim duhovnim ocem Preosvećenim Episkopom valjevskim G. Isihijem, sveštenstvo i verni narod Eparhije valjevske, u obilju molitvene radosti, dočekali su NJegovu Svetost Patrijarha srpskog G. Porfirija u sabornom valjevskom hramu na ušću Gradca u Kolubaru. U čast dolaska srpskog prvojerarha, služena je doksologija, kojom je načalstvovao starešina manastira Lelić iguman Georgije, uz sasluživanje više sveštenoslužitelja i pojanje horova „Emanuil“ i „Hadži Ruvim“ pod upravom Vanje Urošević i Milice Stepanović-Babamilkić. U pratnji Patrijarha Porfirija bilo je više arhijereja SPC, a među počastvovanima da ga dočekaju gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, predstavnici Vojske Srbije, javnih ustanova i preduzeća

Pre dva dana navršila se godina otkako je desnicom NJegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija u tron Eparhije valjevske uveden dugogodišnji mu sabrat iz koviljske obitelji Preosvećeni Episkop valjevski G. Isihije. Dan u kome srpski prvojerarh dolazi i donosi blagoslov u ove krajeve važan je i veliki jer su, naveo je u dobrodošlici Vladika Isihije, u ličnosti Patrijarha Porfirija sabrani darovi lučezarnih srpskih svetitelja: Svetog Save, Svetog kneza Lazara i Svetog Vladike Nikolaja, čijih smo jubileja udostojeni da proslavimo. Blagoslov i radost, ali dolazak Patrijarha Porfirija je i ispit i zadatak da ostanemo na putu služenja Bogu i bližnjem kao duhovni potomci ovih triju velikana.

Vaša Svetosti, Vi dolazite u grad Valjevo i u našu eparhiju, koja ima blagoslov da je Sveti Nikolaj njen sjajni izdanak. Iako ga je život i služba Bogu i rodu vodila daleko odavde, on je ostao duboko ukorenjen u rodnom i ljubljenom mu Leliću, u koji ga je božanska promisao konačno, ako i posmrtno , vratila, obdarivši nas netljenim njegovim svetim moštima. Sveti Nikolaj je zaista taj episkop koji, kako govori Sveti Vasilije Veliki, „sobom daje čast mestu, jer osobina velikoga je ne samo da se zadovoljava velikim, nego i da svojom moći male stvari čini velikim.“ Ovde sve odiše njegovim svetim imenom. Jevanđeljsko seme koje je obilno sejao dalo je roda i u selima i u varošima, u poljima i u gorama. NJegova čada žive svuda: u područjima Osečine i Uba, Mionice i Obrenovca, i ovde, u prestonom Valjevu. Svi sa strahopoštovanjem i ljubavlju nosimo njegovo ime u svome biću- naveo je Vladika Isihije u dobrodošlici Patrijarhu Porfiriju.

Nesumnjivo mnogi pamte lepe, ali istovremeno i obavezujuće reči Patrijarha Porfirija izgovorene prilikom ustoličenja Episkopa Isihija, a one glase:“Biti Valjevac je dato i zadato.“ U maniru dubokog poštovanja prema zavičajcima Vladike Nikolaja i Oca Justina, 46. naslednik svetosavskog trona govorio je i ovoga puta. Zablagodarivši na rečima dobrodošlice punim ljubavi nekadašnjem sabratu, a danas duhovnom staratelju ovog blagoslovenog kraja Vladiki Isihiju, Patrijarh Porfirije je kazao da kad god dolazi u ove krajeve ima utisak ne samo da dolazi među jednovernu braću, već da dolazi u svoj rodni kraj. To osećanje, uveren je, dele i brojna braća mu arhijereji. Rođenjem dobijamo telesno postojanje, ali u Svetoj tajni krštenja dobijamo pečat dara Duha Svetoga. To nam je zadato da neprestano aktualizujemo u životu- da se u Hristu i za večni život neprestano rađamo.

– Ako postoji mesto gde smo se neprestano rađali za Hrista, za Crkvu NJegovu, za našu pravoslavnu veru, to je Lelić, to su Ćelije. Kada se naša generacija probudila za Hrista i pravoslavnu veru, kada smo razumeli da ništa bez Hrista nema smisla, a mnogo toga što je istinski vredno u NJemu dobija svoj pečat i smisao, onda smo to produbljivali, obogaćivali, utvrđivali i postajali čitavim bićem toga svesni upravo u valjevskim svetinjama- manastirima Lelić i Ćelije. Blagodareći činjenici da iz ta dva mesta niče ne samo koren svetosavski, nego raste i stablo koje daje duhovne plodove istinskim nosiocima Duha Svetoga. U tim svetinjama rastu istinski ohristovljeni ljudi, hristoliki, hristonosni… To je Sveti Vladika Nikolaj, od čijeg rođenja slavimo 140 godina. Slavimo i njegovo rođenje u Hristu- 65 godina od prestavljenja i 30 godina od njegovog povratka iz dalekog sveta u rodno mesto – rekao je Patrijarh Porfirije.

Prisećajući se svojih studentskih dana provedenih u Leliću, on je istakao da je Lelić „mesto ovenčano molitvom“, po promislu dovršeno i zaokruženo Svetim Vladikom Nikolajem. S druge strane, manastir Ćelije je takođe je mesto sabiranja molitava, suza pokajanja i preobražavanja našeg vernog naroda. On je dobio svoj pečat u Duhu Svetome i zaokružio se Prepodobnim Avom Justinom. U njima dvojici je još jednom u punoći zasijao lik Svetog Save i ono za šta smo se mi kao narod Svetog Save opredelili. Takođe, pokazalo se istinsko bogoslovlje, koje nadilazi ono akademsko, a to je bogoslovlje ispunjeno verom i prožeto duhovnim iskustvom, kojeg nema bez podviga i truda da živimo jevanđeljem, istakao je Patrijarh Porfirije. U završnici izlaganja, on je zaključio da se zbog Vladike Nikolaja i Oca Justina kao Svetosavaca, i mi osećamo Svetosavcima i srođeni sa ovdašnjim baštinicima njihovog duhovnog blaga, te pozvao da uznosimo molitve jedni za druge.

U pratnji Patrijarha Porfirija bili su Preosvećena Gospoda Episkopi: vranjski Pahomije, šumadisjki Jovan, zvorničko- tuzlanski i administrator Šabačke eparhije Fotije, gornjokarlovački Gerasim, duhovno čedo valjevskog kraja australijsko- novozelandski Siluan, buenosajreski i južnoamerički Kirilo, vikarni toplički i izabrani Episkop šabački Jerotej, vikarni hvostanski i izabrani zapadnoevropski Justin, mohački Damaskin, vikarni moravički Sava i novoizabrani lipljanski arhimandrit Dositej.

Preuzeto sa: www.eparhijavaljevska.rs