Окупио Господ Србе око себе

Окупио Господ Србе око себе,
а они Га нешто замишљено гледе,
гледају га и диве се сјају,
од тог сјаја лица им блистају.
 
Од тог сјаја и сунце се стиди,
како не би, самог Творца види.
А Господ се тад са трона диже,
и позива себи Србе ближе.
 
Драги Срби, како ми је мило,
Свети вас је Сава окупио,
царство моје ко цвеће мирише,
нек’ је Срба у њему све више.
 
Добро дош’о, Владимир Јоване,
добро дош’о, Светитељу Саво, 
добро дошла, Небеска Србијо, 
само… Ко је оно дете мало?
 
О Господе, од скоро сам овде,
сад се играм с анђелима Твојим,
и више се, милостиви Спасе, 
НАТО бомби ни мало не бојим.
 
А ја само три године имам,
ником ништа урадила нисам,
али мене убили су, Боже,
они што се никога не боје.
 
Господ слуша дивно дете мало,
поглед му је на њој остао,
па из ока сам Бог сузу пусти,
сузу пусти, ништа не изусти.
 
Плаче Господ, плаче Свети Сава,
а Милица опет проговара, 
проговара Богу брише сузе,
шта ми може ко ми тело узе.
 
Мило име Милице светице,
деца сте Небеске Србије,
а нек’ знаде онај што вас уби
за пакао сам себи пресуди.
 
 
Написао: Миладин Попадић вјероучитељ у Лешку, епархија рашко – призренска
Scroll To Top
Descargar musica