Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио Епархију горњокарловачку и град Ријеку.

Првог дана посете, 18. децембра 2024. године, у згради Црквене oпштине у Ријеци, одржане су седнице Светог Архијерејског Синода и Патријаршијског управног одбора, под председништвом Светејшег Патријарха г. Порфирија и учешће чланова ових црквено-управних тела, високопреосвећене господе архијереја: браничевског  Игнатија, зворничко-тузланског Фотија, рашко-призренског Теодосија и горњокарловачког Герасима. У раду седница учешће су узели и вископреподобни архимандрити Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, и Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије.

Поводом овог историјског догађаја за православну заједницу у Ријеци, испред цркве Светог Николаја Мирликијског постављена је спомен плоча са подацима који сведоче о посети Његове Светости г. Порфирија и чланова Светог Архијерејског Синода.

Свечани чин доксологије поводом посете Светејшег Патријарха српског г. Порфирија служен је, 18. децембра 2024. године, у цркви Светог Николе у Ријеци, чија је градња отпочела дозволом цара Јосифа II давне 1785. године.

Предање говори да се изградњи храма противила локална власт и да је ријечки гувернер, стојећи испред Градског торња, на поновљене молбе Срба за доделу места за цркву, љутито бацио камен у море и рекао: Ту градите цркву! Упорни Срби засули су море и на насипу изградили храм по пројекту архитекте Игнација Хенкеа. Храм у стилу касног барока је завршен 1790. године. Остало је забележено да су ктитори велелепног храма, грађеног од камена и опеке, а покривеног бакром, са звоником чија висина са крстом премашује 36 метара, христољубиви светосавци: први тутор Атанасије Михајловић, Лазар Јовановић, кмет из Трста Јован Поповић, Сава Вуковић из Новог Сада, Теодор Вуковић, Алекса Вуковић, Тодор Рајевић, Алексије Атељевић, Петар Остојић, Лазар Симић, Арсеније Шакабента, Марија Прикупа, Јован Куртовић и Јосиф Рајевић. У новије време велики добротвори ријечког храма су били: Владислав Симеуновић, Всеволид и Јелена Сендуљски, Валентина Дежељин и Слободан и Вера Крнић. Храм, који је обнављан од 1988. до 1991, године, као и 2006. и 2015. године, краси иконостас са иконама које се датирају од 15. до 19. века, а потичу из Србије, Грчке и Русије.

После свечаног чина доксологије, поздравно слово у част предстојатеља Српске Православне Цркве изговорио је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, који је изразио радост поводом доласка Његове Светости Патријарха у богоспасавану Епархију горњокарловачку, на просторе где су крст Христов носили, трудољубивошћу и бесконачном љубављу према својој Светој Цркви и свом народу, многи архијереји и свештенослужитељи. Владика Герасим је упутио речи благодарности и браћи архијерејима, члановима Светог Архијерејског Синода, који су данас стигли у Ријеку: високопреосвећеној господи митрополитима браничевском Игнатију, зворничко-тузланском Фотију и рашко-призренском Теодосију.

Обраћајући са благочестивом народу Ријеке и свих крајева Епархије горњокарловачке, Светејши Патријарх г. Порфирије је поручио: – Радујем заједно са браћом архијерејима што смо данас овде са вама у току Божићног поста, пред велики и дивни празник Рођења Христовог, када се поред осталог управо открива та истина и та чињеница да смо створени да будемо једно са Богом и да смо, будући једно са Богом, позвани и створени да се радујемо заједници, јединству међу собом и јединству са читавом творевином. Открива се на дан Божића да је Бог љубав и да управо долази у овај свет да би успоставио јединство са нама. Постаје један од нас, постаје једно са нама, да бисмо ми могли бити једно са Њим и да бисмо на тај начин могли учествовати у свему ономе што јесте Његова лепота, Његова радост и пуноћа.

– Када смо са Господом у Цркви Његовој знамо да не постоји ништа што нас може учинити да смо усамљени, да смо одвојени од Бога, самим тим одвојени једни од других, а то није ништа друго до пакао. Пакао је бити сам и бити појединачан, а рај је бити са другима. Ево, дао нам је Бог да се овде у храму Светог Николоја сабира православни верни народ још од 18. века, али, хвала Богу, овде долазе многи други људи, људи који су жедни и гладни заједнице, заједнице са Богом, а чим постоји та глад и та жеђ у исто време се потврђује да су гладни и жедни заједнице са ближњим својим, а то значи са сваким човеком. Радујемо се сви овде сабрани, јер ћемо служити свету Литургију и славити Светог Николаја, светитеља Божјег у којем ћемо и са којим ћемо славити веру у Христа, веру у Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа – нагласио је патријарх Порфирије.

Беседу Светејшег Патријарха г. Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.

Другог дана посете богоспасаваној Епархији горњокарловачкој, на Никољдан, 19. децембра 2024. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио свету Литургију у храму Светог Николаја Мирликијског у Ријеци.

Светејшем Патријарху на торжественој светој Литургији су саслуживали: високопреосвећена господа архијереји браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, рашко-призренски Теодосије и горњокарловачки Герасим; високопреподобни архимандрити Нектарије, Данило, Наум и протопрезвитер – ставрофор Мићо Костић, уз молитвено учешће многобројног верног народа.

– Управо због тога што је вера печат који нас чини да јесмо живи људи, од начина на који верујемо зависи и наш живот или, боље рећи, од Онога у кога верујемо зависи наш живот. Просто речено, каква нам је вера такав нам је и живот. Ми, православни хришћани, не верујемо у неког безличног бога, у неку силу која је створила свет и управља светом. Ми верујемо у Свету Тројицу, у Оца и Сина и Светог Духа. Верујемо у Jединородног, у Oваплоћеног Сина Божјег, у Исуса Христа, који је постао један од нас да бисмо ми могли бити оно што је и Он. Дакле, верујемо у личног Бога који нас је створио по својој слици и прилици. Створио нас је, дакле, да не будемо сами. Створио нас је не да бисмо дошли у овај свет, прошли и претворили се у небиће, него нас је створио као свој инструмент за вечни живот, с обзиром на то да верујемо у Исуса Христа, у Његово Јеванђеље, у Његове речи. Наш живот показује, пројављује и потврђује ту и такву нашу веру. Другим речима, вера наша је уобличила оно што ми као православни Срби и хришћани јесмо од Светог Саве па до наших дана, а даће Бог да тако буде до краја света и века – беседио је Светејши Патријарх г. Порфирије у ријечком Николајевском храму изграђеном пре скоро два и по века.

– Ако ми хоћемо да будемо истинска деца Божја у загрљају Божјем, у Његовом наручју, у Његовој радости, лепоти, доброти и истини, позвани смо да да живимо на начин на који нас Он позива, а то, наравно, није нимало лако. То је крст, браћо и сестре! Није једноставно ако те неко попреко гледа или ако ти упути неку ружну реч да му се ти осмехујеш и да га помилујеш. Није једноставно, али једини пут да ми будемо радосни, да будемо испуњени лепотом, да будемо истинити јесте да га загрлимо. О томе на много места говори Свети апостол Павле. О томе много говоре и речи које смо чули данас у Јеванђељу, а које се називају Блаженства. Када вас гоне, када вас презиру, када сте милостиви, када се жртвујете и када сте распети, онда сте благословени, онда сте блажени. Међутим, не увек и не у сваком случају, него само ако је то у име Христово, тј. ако је утемељено у вери у Христа и ако је наш крст део крста Христовог, јер у крсту Христовом јесте сила победе и сила Васкрсења. У Њему, у Христу, јесте победа, лепота и истина – нагласио је Патријарх српски г. Порфирије, који је том приликом честитао славу владици Герасиму и сабраним православним Ријечанима и речима братске љубави и поштовања поздравио надбискупа г. Мата Узинића који је својим прусуством увеличао прославу славе храма Светог Николаја у Ријеци.

Патријархову беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.

Његова Свест Патријарх српски г. Порфирије, у пратњи Преосвећеног Епископа горњокарловачког г. Герасима, посетио је 19. децембра 2024. године градилиште Српског културног центра у Ријеци.

Са током радова и планираним активностима Светејшег Патријарха је упознао г. Милорад Пуповац, председник Српског националног већа. Српски културни центар ће бити место афирмације националних, културних и друштвених потреба српске заједнице уз отвореност према целокупној заједници града Ријеке и околине.

Извор: СПЦ

Scroll To Top
Descargar musica