Ми преостали потомци покоља…
Изданци из јама…
Расути, раздвојени,
располућени, растргнути…
Вечно разапети
између неба и земље.
Жељни додира и лика својих предака.
Ми без гробова, без сахрана…
Ми од прогнаних, покланих,
поубијаних,побацаних.
Ми без дедовине и
девојачке шкриње…
Захвални Богу што нисмо
од кољача и убица,
па се уместо њих стидимо:
што смо спознали (не)људе горе од звери
и оне друге што желе да све заборавимо.
Мојој баки Смиљани (што ми је сузом пренела Јадовно)
Душану Басташићу (вечна захвалност што нас је сабрао, па у Јадовну имамо огњиште)
Оливера Шекуларац