КРСНА СЛАВА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА – Часне вериге св. ап. Петра

Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије прославио је данас своје крсно име, Светог апостола Петра и спомен на његово чудесно ослобађање из верига.

Након Свете архијерејске литургије коју је служио са епископима горњокарловачким Герасимом, осечкопољским Херувимом, ваљевским Исихијем и шабачким Јеротејем, митрополит Фотије је заједно са вјерницима освештао славске дарове.

Поред епископâ у светом сабрању су учествовали и архимандрит Данило (Гаврановић), директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереј-ставрофор Драган Пејчић, старјешина Саборног храма у Бијељини; протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намјесник бијељински и протојереј-ставрофор Милош Зекановић архијерејски намјесник зворнички.

Крсној слави митрополита Фотија молитвено су присуствовали и епископи крушевачки Давид, као и умировљени епископи Василије и Константин.

Епископ Герасим честитао је митрополиту Фотију крсну славу и пожелио да га Господ молитвама Светог апостола Петра оснажи и укријепи у његовој служби онако како доликује архијереју Божијем који води народ.

Митрополит Фотије се обратио присутнима беседом у којој је између осталог заблагодарио свима који су дошли:

Ваша Преосвештенства, часни оци, уважена господо градоначелници и начелници, драга браћо и сестре, заиста се радујем великом духовном радошћу на овај дан када празнујемо празник који је у вези са Светим апостолом Петром, тачније његовим избављењем из јерусалимске тамнице. 

Тај догађај показао је да ће Црква Христова доживети страдање у свету, да ће бити распињана, окивана, прогоњена, али и да се њена мисија у историји не може зауставити. Господ је послао свог анђела да ослободи апостола Петра како би он наставио своју мисију и дело које му је Бог припремио у историји. Овај празник је, дакле, празник Крста и страдања. То се видело недуго након његовог ослобођења, када су хришћани те вериге, којима је апостол био окован, стављали на своје болесне, и они су оздрављали. Толику је благодат имао Свети апостол Петар. 

Благодарим нашој братији што су данас дошли и на тај начин увеличали прославу нашег крсног имена. На првом месту, архиепископу Герасиму горњокарловачком, који се тамо, као лав, бори на месту на које га је Црква поставила. Већ двадесет година није ни за јоту попустио. Гради, зида, обнавља наше светиње, а то знају људи из тог краја. После Другог светског рата тамо је остала пустош, а ни рат ’90-их година није поштедео те крајеве. Сећам се да је од Саборне цркве у Карловцу након минирања остало само камење на гомили. Сада је тај храм у потпуности обновљен, осликан, а око њега су сазидане помоћне зграде за црквену општину. То је само један детаљ, а могли бисмо говорити и о манастиру Будачком и многим другим подвизима. Надамо се да ће му Бог дати снаге да то бреме изнесе до краја. 

Благодарим и владици осечкопољском и барањском Херувиму што је дошао. Он се бори заједно са мало већом српском заједницом која живи на простору Вуковара и околине. Радујем се што су недавно успели да врате један део земље која је била одузета епархији. Недавно је освећен и обновљени храм Светог Димитрија у Даљу. Осећа се напредак, јер постоји доста деце која похађају православну веронауку, али се, истовремено, осећа и свакодневни притисак на Србе. Ипак, Црква живи, и ми се молимо Богу и за оне који нас прогоне. Владика је млад и бори се. 

Захваљујем се нашем брату у Христу, владици Исихију ваљевском, што је, поред свих обавеза, нашао времена да дође. Ваљевска епархија је у срцу Србије, јер има две наше највеће светиње – манастире Ћелије и Лелић, где се налазе свете мошти аве Јустина и владике Николаја. Кад бисмо ми Срби разумели колико су то велике светиње, тамо би свакога дана биле реке људи на поклоњењу, тражећи благослов од тих великих и дивних светитеља. 

Желим да заблагодарим и нашем суседном епископу, владици Јеротеју, који је у Шапцу. Тамо је дошао у тешком времену, пошто је његов претходник, блаженопочивши владика Лаврентије, дуже време био болестан и није могао у потпуности да контролише ситуацију. Тако се владика Јеротеј ухватио у коштац са проблемима који се тичу црквеног поретка. 

Такође, велика искушења доноси покушај да се рудним ископавањима угрозе наша најчистија еколошка подручја. Надамо се да ће власт чути глас свога народа који каже: „Ми хоћемо да живимо на својој земљи, немојте је подкопавати под нама.“ 

Захваљујем и свима осталима који су дошли на ову славу, на овај празник. Ми смо позвали све градоначелник и начелнике са простора наше епархије, надамо се да ћемо разговарати о свему што је важно. Али, највећи проблем Срба јесте неслога, партијска подељеност која нас разједињује. 

На крају, чули сте речи из данашњег Светог Јеванђеља када Господ пита апостоле: „Шта народ говори ко сам ја?“ Једни су мислили да је Илија, други да је Јеремија или неки од пророка. Али, када је Господ упитао ученике шта они верују, апостол Петар је, просветљен Духом Светим, одговорио: „Ти си Христос, Син Бога Живога.“ 

Најбитније питање у животу сваког човека и народа јесте да открије ко је Исус Христос. Ко то зна и прихвати, следи Његов пут, живи по Његовом Јеванђељу и тежи спасењу. Они који то не учине, остају у систему паганских вредности, лажних богова и идолопоклонства. 

Хвала свима који сте дошли. Благодарим Богу што смо се сабрали и молим се Светом апостолу Петру да нас штити у овим временима великих искушења. 

Нека сте Богом благословени. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао.

Scroll To Top
Descargar musica