Дан сећања на страдале и прогнане Србе

Поводом сећања на прогон и страдање српског народа са подручија Крајине, Баније, Лике, Кордуна, 04. Августа 2021. године, широм Епархије горњокарловачке служени су парастоси за све невино пострадале жртве. Српски народ је те 1995. Године морао да напусти своја вековна огњишта, али данас, кроз света богослужења помињући имена пострадалих, молимо се да Господ сачува мир и љубав који су једина вредност живота.

14. изјава сјећања Српског народног вијећа

Прије 26 година започела је војно-редарствена акција „Олуја“, која је након, обимом мање, али по посљедицама једнаке акције „Бљесак“, узроковала хисторијски егзодус Срба с подручја западне Славоније, Баније, Кордуна, Лике и сјеверне Далмације. Нјих преко 300 000 морало је напустити своје домове. Највиши представници државе у својим су изјавама због тога изражавали нескривено задовољство и ликовање. Срби који су остали убијани су и премлаћивани како за вријеме „Олује“ тако и данима, мјесецима и годинама након ње. Њихова је имовина пљачкана и уништавана; куће уништаване или пак приватним одлукама или одлукама саме државе узурпиране, творнице и пољопривредне задруге такођер пљачкане и уништаване. Социјална и комунална инфраструктура, попут друштвених домова, школа, локалних амбуланти, локалних водовода и електромрежа, такођер је дуготрајно уништавана и трајно уништена. Земљишта и шуме у власништву избјеглих такођер су узурпирани, многе цркве оскрнављене и опљачкане.                                                                                                             

Прије 30 година започели су ратни распад заједничке југославенске државе и рат у Хрватској. Тим поводом треба рећи да су Хрвати који су живјели на подручјима Хрватске са српском већином, након успостављања Републике Српске Крајине, убијани, премлаћивани, злостављани, протуправно затварани, застрашивани и протјеривани, а њихове куће или узурпиране или уништаване, а цркве скрнављене, пљачкане и рушене. Тим поводом такођер треба рећи да су сличну судбину имали Срби који су живјели у хрватским градовима или опћенито на подручјима под контролом Владе Републике Хрватске. Неки су убијени, неки протуправно затварани, већина застрашивана, протјеривана и дискриминирана, некима су куће миниране, неки избацивани из станова, неки отпуштани с посла или им је ускраћено држављанство.                                                                                                                                                           

На простору бивше Југославије, 30 година од почетка рата и 26 година од његова завршетка у Хрватској, ратује се комеморативним политикама сјећања. Сватко има своје сјећање, своје комеморације и своју политичку употребу ратних страхота и ратних страдања. Ријетко се сјећамо страхота које су прошли други и страдања која су се догодила другима. У наше народно име или од нашег народног имена. Једнако ријетко нам допире до свијести до које смо мјере пијетет властита страдања преворили у политичковјерско подгријавање мржње и непријатељства. Слично оном подгријавању жртава Другога свјетског рата које нас је припремало за почетак рата прије 30 година. Запањујућа је, а неријетко и застрашујућа устрајност којом величамо своје, а обезличујемо туђе страдање, којом одбијамо признавати туђе, а очекујемо признавање својег страдања. Та устрајност нас спречава да урадимо оно што сва цивилизирана друштва, народи и државе раде. Сами једни према другима и према себи. Без извањских закона, већ на основи унутарњег закона. Оног моралног ми на простору Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије у првом реду. Не знамо како ће други, али ми из Српског народног вијећа и у име српског народа у Хрватској онако ћемо како смо и досад: сјећат ћемо се својег, а нећемо заборављати страдање другог. Признават ћемо страдање другог као што очекујемо да наше буде признато.

Српско народно вијеће

У Загребу, 3. аугуста 2021.

Текст преузет са: https://snv.hr/

Scroll To Top
Descargar musica