             |
O BO�IĆU 2005. GODINE P A V L E PO MILOSTI BO�JOJ PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIMA ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, SVE�TENSTVU, MONA�TVU I SVIMA SINOVIMA I KĆERIMA NA�E SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NA�EG ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI BO�IĆNI POZDRAV: MIR BO�IJI - HRISTOS SE RODI!
Dana�nji sveti i veliki Praznik, Praznik Rođenja Gospoda na�ega Isusa Hrista, jeste, braćo i sestre, draga na�a deco duhovna, dan u koji sveta Crkva blagovesti radost veliku svemu narodu Bo�jem (Luk. 2, 10-11). Na dana�nji dan, pre vi�e od dvadeset vekova, u gradu Davidovu zvanom Vitlejem, zbio se čudesan Događaj, jedinstven u istoriji roda ljudskoga: rodio se Spasitelj sveta i čoveka, su�ti Mir Bo�ji među nama, Mir na� bogoposlani i bogodarovani (sr. Ef. 2, 14). Kao Bogomladenac � Dete, novorođenče, a ujedno, o čuda nad čudesima, predvečni Bog � On le�a�e u ubogoj pećini, u jaslama, a ne na udobnom le�aju neke palate ili dvorca. Vaistinu, nema većega smirenja i snishođenja od onoga �to pokaza Svesilni Gospod pri Hristovom Rođenju i, kasnije, pri Njegovom Raspeću! Su�tina bo�ićnjega slavlja sastoji se u blagovesti da se Bog iz ljubavi rodio kao Čovek u ličnosti Gospoda Isusa Hrista, da bi sve ljude i svu tvorevinu Svoju preporodio, blagodatno obo�io i ovekovečio u Crkvi Svojoj, koja nam već ovde i sada otkriva buduće Carstvo Bo�je kao večnu zajednicu ljubavi i ljubavlju ostvareno pro�imanje Boga i ljudi, kao i ljudi međusobno. Stvarnost na�ega ponovnog rođenja ili rođenja odozgo, rođenja Duhom Svetim, u Tajni svetoga kr�tenja i u ukupnom blagodatno-podvi�ničkom �ivotu u Crkvi, sa vrhuncem i punoćom u svetoj Liturgiji, ne bi nam bila darovana da se predvečni Sin i Logos Bo�ji, Jedan od Svete Trojice, nije, u okvirima istorijske realnosti, rodio od Duha Svetoga i Marije Djeve. Vremensko rađanje Večnoga i Nadvremenoga Gospoda omogućuje nama stvorenima, zemnorodnima, po biću prolaznima, da budemo uzdignuti u ravan večnosti, iznad vremena i prolaznosti. U ličnosti Gospoda Isusa Hrista Sin Bo�ji je na Bo�ić postao Sin Čovečji kako bismo mi, sinovi ljudski i kćeri ljudske, u Crkvi Njegovoj mogli postati deca Bo�ja, braća i sestre među sobom. Upravo u tome se i sastoji bo�ićni poziv Bo�ji nama ljudima. Na�im blagodarnim i sabornim odazivom na dar ljubavi Njegove, na dar �ivota i spasenja u Njemu, ostvaruje se i na�e prizvanje i naznačenje, na� novi, hri�ćanski način postojanja. U Njemu je od iskoni bio, jeste i biće istinski �ivot, jedini �ivot dostojan da se zove svetlost ljudima (sr. Jov. 1, 4). Hristos kao �ivot i jeste �Svetlost istinita koja obasjava svakoga čoveka� (Jov. 1, 9), Svetlost velika koja je Rođenjem Njegovim zasjala onima koji sede u oblasti i seni smrti (Mat. 4, 16), Svetlost spasenja koja prosvećuje neznabo�ce (Luk. 2, 30-32). Zapa�amo, dakle, da sveti jevanđelisti Događaj Rođenja Hristovog i Njegovog javljanja svetu po pravilu opisuju kao čudesni svetlosni fenomen. To uočavamo i u delima svetih Otaca i Učitelja Crkve, kao i u divnim bo�ićnim bogoslu�benim pesmama. Nave�ćemo samo dva�tri primera. U besedi na Bo�ić sveti Jovan Damaskin ka�e: �Danas se rađa Sin Bo�ji Jedinorodni, Sjaj slave Njegove.� U bo�ićnjem troparu Crkva kliče: �Ro�destvo Tvoje, Hriste Bo�e na�, zasja svetu svetlo�ću bogopoznanja...� Slično u jednoj stihiri crkveni pesnik peva: �Zasjao si iz Djeve, Hriste, duhovno Sunce pravde... �, a u drugoj jo� izrazitije: �Svetlost nas ozari, Hriste Bo�e, Dolaskom Tvojim. Kao Svetlost od Svetlosti, kao verni Odsjaj Očev, svu si tvar prosvetlio... Ti Koji si zablistao iz Djeve, Bo�e, pomiluj nas.� Ova bogonadahnuta poezija u znaku Svetlosti nije nimalo slučajna. Ona nam otkriva divnu tajnu Bo�ića: u Isusu Hristu Gospod nas spasava (ime Isus to i znači!), darujući nam, kao Istok s visine i Sunce pravde, svetlost bogopoznanja i večni bogočovečni �ivot. O tome nam On S�m govori: �Ovo je �ivot večni da poznaju tebe, jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista� (Jov. 17, 3). Jednom rečju, u bo�ićnjem Događaju otkriva se svetu ona večna slava koja inače pripada samo na visini Bogu i javlja se na zemlji mir, a među ljudima dobra volja, kako su i pevali anđeli Bo�ji u noći Hristovog Rođenja i kako i mi pojemo svake godine na Bo�ić. Novorođeni Hristos je bio Detence malo, a pritom i predvečni Bog, kazuje nam bo�ićna liturgijska pesma. Da nije Bogočovek, ne bi bio ni Spasitelj i Obnovitelj svih i svega. Ovo naročito nagla�avamo da bismo vam skrenuli pa�nju na sve nasrtljiviju delatnost starih i novih sekti, okultističkih grupa i parareligijskih pokreta, čiji samozvani propovednici i misionari, nekad otvoreno, a nekad uvijeno, poriču ovu osnovnu bo�ićnu blagovest Crkve. Kao pravoslavni hri�ćani, mi po�tujemo svačiju savest i slobodu, pokazujemo dobru volju i osećamo ljubav i prema onima koji osporavaju na�u svetu veru, jedamput predatu svetima (sr. Jud. 3), ali smo istovremeno duhovno budni i kao zenicu oka čuvamo svetinju i slavu Bo�ju, čuvamo spasonosnu punoću vere koju su propovedali apostoli, sveti Oci, mučenici, ispovednici, sabori Crkve, a kojom su vekovima �iveli � i za nju, kad ustreba, umirali � i na�i časni preci. Ali na�a vernost Jevanđelju Hristovom ne znači da mi zatvaramo oči pred svim onim �to je istinski ljudsko, autentično ili vrednosno i u onom delu čovečanstva koji se nalazi van kanonskih granica Crkve, pa i van doma�aja njene misionarske propovedi. Jer, ne postoji ni�ta sveto, dobro, lepo i istinito, � ma gde da ga susretnemo, makar i delimično, � a da ono u nekoj meri ne odra�ava bogočovečanski lik Jedinoga Svetoga, Dobrog i Čovekoljubivog, Divnog u svetima Svojim, Svedoka Vernog i Istinitog, Isusa Hrista, Gospoda na�ega. Ko god �ivi po savesti, čini dobro, svedoči istinu, brani pravdu i �iri ljubav, od Hrista je primio ove darove i Njemu ih vraća, uverava nas sveti Vladika Nikolaj. U svetlosti ovoga saznanja, sagledajmo i mi, draga na�a deco duhovna, izazove i isku�enja na�ega vremena i svih nas u njemu! Stojmo pritom u veri, di�imo plućima nade i nadahnjujmo se ljubavlju, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Boga Jedinoga! Ima li za nas većega izazova i te�ega ku�anja na�e vere i savesti od bolnog pitanja Kosova i Metohije? Zaista nema! Ali na� Sveti Arhijerejski Sabor glasno i časno je nedavno formulisao stav Crkve o njemu. Ovde ćemo samo podsetiti na to da niko nema pravo da dr�avno-pravni status na�e ju�ne pokrajine menja jednostrano, bez saglasnosti svih naroda koji u Srbiji �ive, pa, dakle, i srpskog naroda. �ta tek reći o mogućnosti nekakvog �pregovaračkog procesa� uz pretnju silom? �ivot, mir, sloboda, jednaki uslovi i ista prava svima, očuvanje srpskih pravoslavnih svetinja, nesmetan povratak prognanicima i izbeglicama, apsolutno po�tovanje evropskih vrednosti i međunarodnog poretka, a pre svega Povelje Ujedinjenih nacija (koju, koliko znamo, jo� niko nije proglasio neva�ećom)... � sve su to samo neki od elemenata i �standarda� na putu istinskog razre�enja, u kojem su svi na dobitku, a niko na gubitku. Jo� ne�to, va�no i bitno: konačni status ne postoji ovde na zemlji, ni za koga i ni za �ta, a nečije upoređivanje navodnog rađanja nove dr�avnosti na Kosovu i Metohiji sa Rođenjem Hristovim nije fraza u slu�bi albanskog nacionalnog feti�izma nego pravo pravcato bogohulstvo. Sve vas pozivamo, braćo i sestre, da svojom toplom molitvom Bogu i apelovanjem na savest članova organizacij� koje se bave ljudskim pravima doprinesete da �to pre bude oslobođen na pravdi Boga utamničeni Bla�enjej�i Arhiepiskop ohridski g. Jovan, da sve�tenstvo i verni narod Ohridske Arhiepiskopije, autonomne pomesne Crkve pod okriljem na�e Patrijar�ije, �to pre izvojuje slobodu vere i savesti, da prestane poslednji verski progon u Evropi sa epicentrom u Skoplju i da bo�ićna svetlost spasenja i poznanja istine prosvetli um i du�u nosiocima pagubnog crkvenog raskola u Republici Makedoniji, kako bi se jedinstvu pravoslavnih vernika radovali i nebo i zemlja. Srpski narod u Republici Srpskoj i čitavoj Bosni i Hercegovini, takođe izlo�en gorkim isku�enjima, pozivamo na istrajnost u veri i na putu dobra i čovečnosti, a sve tamo�nje narode i zajednice na pomirenje, uzajamno pra�tanje i zajedničke napore za budućnost. Dr�avne vlasti Hrvatske pozivamo da, u ime svoje evropske perspektive, obezbede povratak izgnanim i izbeglim Srbima, a povratnicima miran �ivot i bezbednost. Takođe ih pozivamo da pru�e zakonitu za�titu sve�tenstvu, vernicima i hramovima Srpske Pravoslavne Crkve, koji su ponovo izlo�eni pretnjama i napadima, naročito u Dalmaciji. Ponovićemo i na dana�nji Praznik poziv pravoslavnim hri�ćanima i svim ljudima dobre volje u Crnoj Gori na bratsku slogu i na zajedni�tvo kako među sobom tako i sa svima, uz ponovno podsećanje na to da se spasenje ne nalazi ni u nacionalnoj ili dr�avnoj posebnosti ni u partijskim ideologijama nego u duhu sabornog jedinstva i autentične globalne civilizacije ljubavi, čiji je izvor upravo Crkva Hristova. Poziv na slogu i jedinstvo odnosi se, naravno, i na sav na� verni narod, gde god da �ivi. Posebno se obraćamo na�oj duhovnoj deci koja �ive u raznim zemljama �irom sveta, sa molbom da čuvaju svoju veru i svoj identitet i da svugde i svagda budu od pomoći svojoj Crkvi i svome narodu, osobito u dana�njem te�kom vremenu. Jedno od počasnih imena Novorođenoga Gospoda Hrista bilo je i ime Emanuil. Ono znači s nama Bog (Mat. 1, 23). Vaistinu, braćo i sestre, na Bo�ić svim bićem znamo i osećamo da je s nama Bog! S nama je na Bo�ić, s nama je uvek i zauvek! Budimo i mi sa Njim, uvek i zauvek! Svima nam je potrebno iskreno pokajanje, oči�ćenje, obraćenje Bogu otaca, duhovna obnova, moralni preporod... Ako sve to izostane, nećemo, na�alost, imati budućnosti, ni u vremenima koja slede ni u večnosti Carstva Bo�jeg. Samo �ivot u Hristu i u blagodati Duha Svetoga predstavlja alternativu nemoralu, izopačenosti, drogi, korupciji, kriminalu, beloj kugi ili grehu čedomorstva, svemu �to je greh i �to donosi smrt, duhovnu i fizičku. No uprkos svemu �to na nas nailazi od ljudi, jo� če�će od nas samih, a zbog svega �to nam na Bo�ić dolazi od Boga, radujmo se i likujmo! Uz molitvenu �elju da nam Gospod svima podari novu godinu boljom i srećnijom no �to be�e protekla, prizivamo na sve vas blagoslov Njegov i ljubav Njegovu, čestitajući vam Praznik radosnim bo�ićnim pozdravom:
MIR BO�IJI - HRISTOS SE
RODI ! Dano u Patrijar�iji srpskoj u Beogradu, o Bo�iću 2005. godine. Va�i molitvenici pred Bogomladencem Hristom:
Arhiepiskop pećki,
Mitropolit
zagrebačko-ljubljanski JOVAN
Episkop
�abačko-valjevski LAVRENTIJE
PRAVOSLAVNA OHRIDSKA
ARHIEPISKOPIJA |
||||
|
[novosti]
[eparhija]
[sv.sava
gk]
[episkop]
[istorija]
[manastir]
Copyright � 2003-2006 Gornjokarlovačka
Eparhija. |