             |
Парохија Kостајничка У Костајници је постојала једна од најстаријих монументалних цркава горњокарловачког владичанства, посвећена Св. Архангелима Михаилу и Гаврилу. Старија је била од плашчанске катедрале Данила Јакшића као и од цркава у Карловцу и Ријеци. Већих спољних димензија, а изнутра једна од најуређенијих, још увијек је остала у живом сјећању многих савременика и житеља Костајнице. На једном камену западног зида била је урезана 1733. година, што се углавном сматра датумом кад је саграђена. Међутим, Љуба Стојановић у петој књизи Старих српских записа, наводи да је 1703. године у Костајници већ постојала црква Св. Архангела Михаила и Гаврила, али тада мања, можда дрвена. Градњу ове првобитно мање оправдано је повезати са личношћу и радом миторполита Атанасија Љубојевића ( 1688-17129, црква из 1703. године. Стара црква Св. Архангела грађена је у барокном стилу. Била је импозантних димензија. Звоник, који је на одређеној висини прешао у октогонални облик и завршава се са оригиналном куполом, наводи посматрача на помисао да је архитекта ову грађевину пројектовао под утицајем исламске архитектуре. Тај чудни звоник по изгледу имао је нешто налик на архитектуру минарета. Кад је ради градње нове цркве 1970. године, требало очистити темеље и остатке старих зидова, сјеверну страну у висини од 3 метра радници су тешком муком рушили читавих недељу дана. Ваља напоменути и то да су темељи са дренажним каналима потпуно цијели, а успомене ради остављен је западни зид у висини 5 метара, као основа тог чувеног звоника. По сличностима са неким иконама на иконостасу цркве св. Петра и Павла на костајничком гробљу, која је такође 1941. године до темеља порушена, изгледа да је и иконе старе цркве живописао јерођакон Аврам, јер на икони распећа христовог у гробљанској цркви било је записано: � Исписасја мноју грјешним Аврамом јерођаконом в љето 1755 ноембра 10 �. Професор Иван Бах мишљења је, међутим да је иконостас у цркви Св. Архангела углавном дјело сликара Василија Романовича, који је био родом из Украјине, а сликарство учио у Кивопечерској лаври. Године 1941. је потпуно уништен. Иконостас је раскомадан, а саме иконе пренесене су биле у један магазин у горњем граду Костајнице, заједно са многим предметима из цркве. Све ово као и �седамдесет комада икона на дрвету различите величине, већим дијелом с иконостаса у порушеној православној цркви у Костајници, 1942. године професор Владимир Ткалчић је пренио у Хрватски државни музеј у Загребу. По повратку из избјеглиштва 1945. године поч. Протојереј Јован Рајачић је из поменутог музеја пренио сачуваних 9 икона. ::..::
::..::
|
|
||
|
[новости]
[епархија] [св.сава
гк] [епископ]
[историја] [манастир]
Copyright � 2003, 2004 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
