Парохија коларићко-војнићка 

      Храм Вазнесења Господњег подигнут 1804. године, запаљен је заједно са 90 православних душа из околине Коларића и Војнића током Другог свијетског рата.

     У близини старог порушеног храма 1969. године подигнут нови храм посвећен Вазнесењу Господњем. Након  рата храм је проваљен и девастиран а у мјесецу марту 1997. год. у храм је убачена експлозивна направа, од које су попуцала сва стакла, оштећене иконе на иконостасу и по зиду.

     Доласком на парохију свештеника Мирослава Бабића почетком 2000. године, покреће се и иницијатива за обновом храма, бар у мјери да се доведе у богослужбено стање. Уз помоћ парохијана храм је обновљен и након неколико година у храму се поново почело богослужити. У парохију коларићко-војнићку, која још обухвата и мјеста: Војнићки Грабовац, Жариште, Радуловић Пољана, Михајловић Пољана,Купљенско, вратиоло се доста становништа у своје домове. До доласка свештеника Мирослава Бабића, парохију је опслуживао протосинђел Михаило из манастира Гомирија. Захваљујући његовом труду и труду свештеника Драгана Антонића ,пароха плашчанског, духовни живот у овој парохији имао је свој духовни континуитет.

    У мјесној основној школи у Војнићу, часове вјеронауке тренутно вјеронауке похађа 50 ђака а до сада је обављено преко 60 крштења, што бар донекле даје наду побољшања демографске слике ове парохије. Један од основних проблема функционисања Црквене општине и цивилизацијског живота надлежног свештеника јесте проблем стамбеног простора. Током рата 1995. год. парохијски је дом потпуно уништен. До сада се ништа није подузимало од стране надлежних власти на обнови ове куће.

   У задњих неколико година свештеник се неколико пута пресељавао из стана у стан, тако да ни основни услови за нормалан рад нису испуњени. Хвала  Богу ових дана је потписан уговор са Државним уредом за обнову парохијског дома у Коларићу, тако да се за извјесно вријеме очекује и почетак радова на обови парохијског дома.

Поред парохије коларићко-војнићке, свештеник Мирослав опслужује и парохију вељунску,  парохију радовичку као и парохију требињско-утињску.

   Ове године уређена је капела Преображења Господњег у Вељуну, тако да је на празник Светог великомученика Георгија служена Св. Литургија а након Литургије парастос пострадалим жртвама рата.

   Храм Успења Пресвете Богородице у Утињи  обновљен је средствима Владе Р Хрватске, одобреним за обнову храмова Епархије горњокарловачке.

Радује нас што је и храм Рођења Пресвете Богородице у Требињи, уврштен међу споменике културе РХрватске, тако да очекујемо и подршку Конзерваторског одјела у Карловцу на помоћи при обнови овога храма.

У временима када је почетак обнове духовног живота ових парохија било најтеже, највећу помоћ пружила је наша највећа светиња манастир Острог као и храм Симеона Мироточивог у Ветернику. Посебну  помоћ пружили су и Срби из Канаде, поријеклом из ових крајева.

   Молимо се Господу, и уздајмо се у Његову помоћ у овим тешким временима која су задесила нашу парохију, као и цијелу Епархију горњокарловачку. 

Stari hram

Novi hram

Parohijski dom

 

 
   

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

Latinica

Copyright 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio