Интервју Епископа горњокарловачког  г.г.  Герасима за Новости седам дана

..::..

ИНТЕРВЈУ
Владика Герасим: Није на цркви да води политику

Прошло је девет мјесеци откако је у манастиру Гомирје хиротонисан и устоличен владика горњокарловачки Герасим. Предстојеће славље Ускрса и оно шта је протеклих мјесеци владика успио направити били су итекако добар повод за разговор. Било је ријечи и о обнови црквених објеката, а наш суговорник је закључио: Када овдје гдје сам ја присутан, дакле у Карловцу, иде тешко шта ће тек бити са другим мјестима као што су Госпић и Петриња. У Госпићу је на мјесту цркве паркинг за аутомобиле, а у Петрињи гомила бетона у средишту града.

Какво стање сте затекли по свом устоличењу и јесте ли у протеклом периоду успјели остварити нешто од планова везаних за побољшање положаја Цркве на овим подручјима?
- Девет мјесеци је кратко вријеме да се нешто направи, али сам обиласком парохија успео да снимим стање у циљу прављења стратегија што да се уради. Стање је катастрофално јер су многи храмови порушени или доста оштећени, што од рата, што због старости и неодржавања. За њихову обнову требаће доста напора, средстава и времена. Оно што је охрабрујуће јест да је број верника све већи. Многи се враћају из избјеглиштва, а многи који су до сада живели на подручју епархије показују све већи интерес за веру у Бога. Процјењујем да је у епархији око 70 хиљада верника, али с обзиром на терен на коме се ти верници налазе, то је ипак мало. Осим тога, у Горском котару, Истри и Приморју, прије свега у Ријеци, ради се и живи нормално, а људи су запослени. То није случај у Лици, на Кордуну или на Банији гдје се навелико осјећају посљедице рата, а људи не могу да се запосле. Дуго година ова епархија није имала епископа. Као администратор Епископ далматински г. Фотије водио је рачуна и о овој епархији, иако је имао много посла и у својој епархији. Овдје је направио колико је стигао, поставио је добре темеље. Сада је на мени да надограђујем да бих постигао што боље стање.

Колики је напредак постигнут по питању повратка имовине, али и обнове појединих црквених објеката у епархији?
- Што се тиче повратка имовине то се све одвија јако споро. У Ријеци је враћен један дио имовине, а сада се боримо за враћање и преосталог дијела. Још увијек нам нису враћене многе зграде и шуме. У Карловцу нам је враћен један објект у којем су биле и остале државне институције, плаћа нам се најам и из тих средстава се омогућава уздржавање свештеника који је, као и ја, подстанар. Ипак у Карловцу је још добро ако се стање упореди с другим мјестима у епархији или у Далмацији гдје ништа није враћено и гдје није направљен никакав помак. Не знам разлог зашто се отеже с враћањем. Они који одлучују о томе знају да све шта се врати остаје овдје у Хрватској и да нико то неће однијети са собом. Тражимо да нам се власништво цркве врати или адекватном замјеном надокнади. Јер би на тај начин осигурали себи опстанак на овим теренима. Не можемо очекивати да нас наши вјерници уздржавају када и њима треба помоћи.

Карловац је сједиште епархије
Кад сте устоличавани, многи су очекивали да ће Гомирје бити ваше сједиште дуже времена, па су остали изненађени вашим пресељењем у Карловац?

- Карловац је сједиште Епархије Горњокарловачке и ми смо по канонима Православне цркве и по Уставу СПЦ обавезни да будемо у епархијском сједишту и без одлуке Сабора СПЦ не можемо мијењати мјесто сједишта. Донешена је одлука да Карловац буде епархијско сједиште и ја морам бити у Карловцу, макар сваке године морао мијењати нови стан и селити се у другу зграду.

Колико Ваше присуство може убрзати обнову или боље речено градњу Саборне цркве Св. Николе и владичанских двора?
- Када би ствар гледали на такав начин, моје присуство требало би да убрза радове на обнови порушених објеката, јер сам ја епископ без храма и без смјештаја. Реалност је сасвим друга. Очекујемо да ће надлежне институције остати доследни свом обећању и почети што пре са обновом јер је и Хрватској, а и граду Карловцу у интересу да се обнови порушено и тиме улепша средиште града. Када овдје гдје сам ја присутан иде тешко шта ће тек бити са другим мјестима као што су Госпић и Петриња. У Госпићу је на мјесту цркве паркинг за аутомобиле, а у Петрињи гомила бетона у средишту града. Иако је финанцирање радова договорено с надлежним министарствима, сви су изгледи да се ове године одустало од обнове владичанских двора. За обнову двора ове године нисмо добили никаква средства иако смо осим за ову, то тражили и за прошлу годину.

Радимо музеј у Гомирју
Како иде с обновом осталих објеката СПЦ у епархији?

- Код обнове осталих вјерских објеката, ради се о мањим захватима - поправке фасаде или дијела крова. Да се нешто ради од темеља до крова, тога нема. Министарство обнове и развитка обнавља парохијске домове који су спаљени и уништени по закону који их третира као обитељске куће и не могу имати већу квадратуру од 65 квадратних метара. Тек као споменици културе могу бити обновљени у постојећим габаритима. Ни по том питању не можемо ништа да урадимо јер смо немоћни да било шта мијењамо. У Војнићу је обновљен парохијски дом, а обнављаће се и у Плашком. Министарство културе издваја новац, по сто хиљада куна за Гомирје, Огулин или Двор на Уни, али то је довољно тек за неке мање интервенције. Црква у Плашком је у лошем стању и захтијева велика средства за обнову, нисам упознат о евентуалном овогодишњем  издвајању средстава за њену заштиту. Црква је огромна и сами не можемо да се упустимо у радове на њој.

Какво мјесто у епархији има манастир Гомирје и наставак његове обнове и даљњег напредовања с обзиром да је то и духовно сједиште епархије?
- Фасада манастирског храма је споља сређена, ове године су за манастир издвојена новчана средства па морамо да одлучимо шта нам је прече да обнављамо. Да ли ићи на унутрашњу санацију храма или ићи на уређење манастирских конака или пак крова који штити зграду од даљњег пропадања, то ћемо видјети. У манастиру су сада четири монахиње које су старије и болесне, па радимо на томе да доведемо младе монахиње и искушенице. Манастир би требао бити центар за Горски котар и у њему би смјестили музеј с  вриједним иконама из цркава Горског котара. Музеј би направили како би га посјећивали туристи и ту су нам потребна новчана средства. У Гомирју је враћен само мањи, заправо симболички дио шуме, тек 12,5 од 500 хектара. Тражили смо да нам се највећи дио шуме врати, а мањи дио да нам исплате, али све то још увијек стоји.

Тешкоће с вјеронауком
Што се може учинити око повећања броја свештеника, наравно уз услов да се ријеши њихова егзистенција у парохијама?

- Све упражњене парохије морам попунити и поставити свештенике да би могли квалитетно радити, не само да обављају своје парохијске дужности - венчања, крштења и сахране, него да уђу у сваку кућу, да разговарају с људима, да буду упознати с њиховим мукама и проблемима, да им помажу да их реше, да их просвећују и да их приближавају Богу и цркви. Великог трага је оставио комунизам на овим теренима, људи су се удаљили од Бога, напустили своје храмове, заборавили своју традицију и хришћанске вриједности. Сада морамо да их освјестимо и вратимо на прави пут којим су ходили и њихови прадједови. Морам да кажем да има и успјеха али и неуспјеха и незаинтересованости код људи. У младима је будућност наше цркве, епархије и, свакако, српског народа.

Како оцјењујете помаке у полажењу вјеронауке у школама, али и додатне наставе српског језика и културе?
- Вјеронаука у школама један је од начина како младе приближити Богу. Нажалост, доста тешкоћа постављају управници школа који се стављају изнад закона. Као минимум за вјеронаучну групу прописано је седам ученика, али тамо где их нема ми формирамо одјељења од ученика 1. до 4. и од 5. до 8. разреда. Тражили смо од министра просвјете да интервенише у Кореници јер је тамо директор оспоравао наставу, па ћемо видјети што ће бити. У Доњем Лапцу има 90 одсто наше дјеце, а директор се не слаже да православни свештеник уђе у школу, док то за католичког није проблем и за ту децу се вјеронаука одржава. То је горе чак и од времена комуниста, јер они свештеницима генерално нису допуштали улаз у школе, док је овдје реч о селекцији. Зато се српска дјеца осјећају инфериорнима према оној која могу да уче своју вјеронауку. У Плашком је, зато што је закон на нашој страни, прича око вјеронауке завршена позитивно иако је било доста беспотребне преписке. Вјерујем да ће тако бити и с Лапцем и другим срединама. И у Книну је било слично. И тамо се директори као локални каубоји стављају изнад закона и узимају судбину дјеце у своје руке. Ми дјецу обучавамо вјери, а тиме их обучавамо и односу према људима, дакле, не само односу људи према Богу, већ и према свом ближњем кога треба да поштују. Како поштивати Бога кога не видимо, ако нећемо поштивати свог ближњег?

Не дијелимо људе по политичким партијама
Један мањи дио епархије, село Мариндол и околни засеоци, налази се у Словенији. Како оцјењујете положај тамошњих вјерника?

- Још нисам био у посјети Мариндолу, прије свега због путних исправа, али је то сада сређено па очекујем да ће парох моравички Јеленко Стојановић који покрива и ту парохију са 40 домова да организује посјету. Ако ја нисам био код њих, они су били овдје код мене, па смо разговарали о њиховом положају. Вјерујем да на нижем, општинском нивоу имају подршку власти, али не знам колико на државном нивоу имају прописе о помоћи црквама.

За половину маја расписани су локални избори: може ли се очекивати позив с Ваше стране, али и стране свештеника да се у што већем броју изиђе на изборе?
- То би увелико личило на политичку ангажираност. Позвати људе на изборе није проблем, а шта добијају тиме осим што испуњавају своју грађанску дужност. На овим просторима избори су чести, људи су разочарани јер сматрају да су промјене мале и споре и да се недовољно ради,а новац се троши само на изборе, па се и питају зашто излазити на изборе. Дужност је политичара да позивају људе на изборе и оно што обећају да испуњавају. Наша мисија није политика нити можемо да дијелимо људе по странкама. Сваки човек је створен по лику и обличју Божијем и као такав представља икону Христову. Разликовати људе по политичким партијама, по боји коже, дијелити их на богате и сиромашне или их дијелити по националности, у теологији Православне цркве сматра се иконом пакла.

Позивамо људе да не продају имовину у бесцјење
Колико Ви и остали архијереји можете утицати на процес повратка избјеглица, остварења грађанских права, али и генералног побољшања положаја српске заједнице у Хрватској?

- Свједок сам када је владика Фотије позивао да се људи врате на своја огњишта, то сам чинио и ја и други епископи. Али ми никог не можемо да натјерамо да се врати. Људи гледају како да опстану кад се врате и од чега да живе. Црква је у сличном положају и мало може да учини да се повратници помогну. Људи не могу доћи на ледину без крова над главом, па за повратак и поред све жеље, неки услови морају бити обезбјеђени. Из свог искуства знам да је манастир Крка неке људе збринуо који раде при манастиру и богословији. Плаћа им се за њихов рад и тако им се помаже. Позивамо људе да се врате, а нарочито им се скреће пажња да не продају имовину, поготово не у бесцјење, јер за продају увијек има времена. Вјерујем да у борби за наш опстанак и бољитак наших људи доста тога раде и наши политички представници у Сабору.

Неке улице у Плашком добиле су нова имена, између осталог и по Светом Сави или владици Данилу Јакшићу, након чега се дигла велика галама. Како Ви оцјењујете тамошњи догађај?
- Мислим да је цијели случај исполитизован. С једне стране, не смијемо превише журити с промјенама и давањем имена улица и других назива по српским великанима, али с друге стране не смије да се ствара проблем што су ти људи истакнути у српском народу. Ни владика Данило Јакшић ни Свети Сава никог нису позивали да мрзи неког другог ко је друге вјере а још мање да узима туђе животе. До промјена треба доћи лагано, али прије свега треба обезбједити људима да раде, да стварају и да живе живот достојан човјека. Онда ће и промјене имена улица проћи без страсти и напетости.

Литургија под кишобраном
Можда једно помало лично питање - какви су Ваши осјећаји кад служите литургију у капелици у рушевинама епархијског двора знајући да сте након низа година први архијереј који то чини?

- Какав може да буде осјећај кад се литургија служи под кишобраном? У фебруару мјесецу код мене у гостима је боравио митрополит Јован из Македоније, пошли смо на литургију у нашу капелицу. Претходну ноћ и то јутро падала је киша и када смо дошли у капелу, мјесто предвиђено за олтара било је под водом тако да смо морали износити престол на средину храма и ту богослужити. Богу се можемо молити на сваком мјесту и у храму и под дрветом. До Бога молитва свакако допире. Ми смо храм имали и верујем да ћемо га опет имати, зато и овим путем позивамо све оне који су преузели на себе да обнове храм да приступе реализацији обећанога.

С обзиром на највећи хришћански празник Ускрс, каква би била Ваша порука?
- Свима желим сретне и Богом благословене празнике Васкрсења Христовог. Нека овај празник Васкрсења Христовог уведе мир  у срца свих људи и да једни другима пружимо руку братства, саживота и разумијевања.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ � ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ненад Јовановић (Новости седам дана)


[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

   

Latinica

Copyright � 2003, 2004, 2005 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio