INFORMATIVNA SLUŽBA SPC
g. Dragan Čurović

 Intervju Episkopa dalmatinskog i administratora gornjokarlovačkog  g.g.  F o t i j a  za Pravoslavlje

1. Ovaj intervju, ako dozvolite, počećemo Vašim viđenjem završenih izbora u Republici Hrvatskoj. Srbima van Hrvatske bilo je omogućeno glasanje i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji i u Crnoj Gori. Pružila im se prilika da daju glas onima koji bi ih zastupali u Hrvatskom saboru. Mada se više ne postavlja pitanje da li su državljani Hrvatske ili ne, ipak nisu u očekivanom broju izašli na birališta. Šta je uticalo na takav njihov odziv? 

- Da, upravo su završeni parlamentarni izbori u Republici Hrvatskoj i u toku je konstituisanje nove Vlade. Mi, pravoslavni Srbi ćemo sada, Bogu hvala, imati tri predstavnika u Parlamentu Republike Hrvatske. Ono što mene posebno raduje je činjenica, da su ti naši narodni predstavnici u Parlamentu iskreni pravoslavni hrišćani, koji će kao takvi, verujem, na potpuno adekvatan i autentičan način predstavljati pravoslavne Srbe u Republici Hrvatskoj. Teško je odgovoriti zašto su naši ljudi – trenutno izbegli sa teritorije Republike Hrvatske, a koji su imali pravo da glasaju – u malom broju izašli na birališta u Srbiji i Crnoj Gori. Sigurno je mnogima bilo teško da dođu do samih birališta, a mnogi su, na žalost, potpuno neinformisani – što uostalom i nije samo njihova krivica. Pojedini su iz raznih razloga bili nezainteresovani. Bilo kako bilo, u tom pogledu bi trebalo nešto korenito da se menja, kako bi se izbegli pravoslavni Srbi sa teritorije Republike Hrvatske ponovo zainteresovali za svoju istoriju i svoju sudbinu na ovim prostorima. Bilo bi tragično da tako ne bude. 

2. Hoće li ova dešavanja uticati na povratak izbeglih i prognanih na svoja ognjišta? 

- Pa to zavisi od mnogih faktora, ali u svako slučaju postoji jedan pozitivan trend u tom smislu. On je prvenstveno povezan sa euro-atlanskim integracijama, ka kojima ide Republika Hrvatska, a koje sa sobom donose i neminovnu demokratizaciju društva. Možemo reći da europeizacija ovih prostora otvara ponovnu mogućnost da se pravoslavni Srbi vrate na mesta odakle su proterani. Da li će tako i biti zavisi prvenstveno od Međunarodne zajednice, zatim, države Republike Hrvatske i naših novih predstavnika u njenom Parlamentu; svakako, naše matične države Srbije i tek na kraju od prognanih i unesrećenih ljudi, koji su kao i uvek, najčešće, žrtve tragičnih projekata drugih. 

3. Znamo da su se u Hrvatsku, naročito u Eparhije dalmatinsku i gornjokarlovačku, posle Oluje prvi vratili sveštenici SPC-e. Da li naša Crkva može adekvatnije da pomogne tom povratku?

- Kada sam u oktobru 1999. godine ustoličen kao Episkop dalmatinski, u dalmatinskoj Eparhiji zatekao sam pet sveštenika, od pedeset koliko ih je bilo pre Oluje u Dalmaciji. Slično je bilo i u gornjokarlovačkoj Eparhiji gde sam zateko šest sveštenika. Pošto su izbegli sveštenici iz ovih Eparhija dobili parohije u drugim Eparhijama, najviše na teritoriji Srbije i Crne Gore, ja sam na njihova mesta postavljao, gde je to bilo moguće, nove, mlade sveštenike. Tako sada u Dalmaciji imamo petnaest sveštenika i četiri sveštenomonaha, a u gornjokarlovačkoj Eparhiji imamo dvanaest sveštenika i jednog sveštenomonaha. Crkva kao i uvek živi sa svojim narodom, oseća njegove muke, raspeća i stradanja. Mislim da kao Crkva najveći doprinos povratku našeg naroda dajemo time što ovde živimo, a istovremeno se i molimo Bogu da se i svi drugi vrate.

4. Kako se odvija realizacija Sporazuma o pravnom položaju Srpske Pravoslavne Crkve, odnosno njenog organskog dela u Republici Hrvatskoj, koju čine Eparhije zagrebačko-ljubljanska, gornjokarlovačka, dalmatinska, slavonska, osječko-poljska i baranjska?

- Potpisivanjem Sporazuma o zajedničkom interesu sa Republikom Hrvatskom, Srpska Pravoslavna Crkva je dobila definisan pravni status. To je veoma značajna stvar, jer je shodno tom potpisanom Ugovru zagarantovano slobodno delovanje i misija Srpske Pravoslavne Crkve u Republici Hrvatskoj; povratak naše crkvene imovine; pravoslavna veronauka za našu decu u školama; posete vernicima u bolnicama, zatvorima, kasarnama itd. Takođe je počeo i projekat pomoći u obnovi naših oštećenih crkava i manastira, koji su istovremeno veoma značajni kulturni spomenici R. Hrvatske. 

5. Hrvatska Vlada je usvojila Zakon o pravnom položaju verskih zajednica i Zakon o povratku imovine. Gde su tu Srbi? 

- Povratak imovine je već krenuo. On nije potpuno istog intenziteta u svim Eparhijama SPC u R. Hrvatskoj, ali je ipak evidentan pozitivan pomak. Mi u Dalmaciji očekujemo, uskoro, povratak naše crkvene imovine u Šibeniku, Zadru, Kninu, a i našim manastirima Krki, Krupi i Dragoviću. U gornjokarlovačkoj Eparhiji vraćena je skoro sva crkevena imovina u Rijeci, a očekujemo značajan povratak u Karlovcu i za manastir Gomirje. Što se tiče povratka imovine pravoslavnih Srba tu stanje nije potpuno zadovoljavajuće, ali su ljudi iz nove Vlade, koja se sada formira, obećali da će i taj problem biti rešavan u skladu sa pozitivnim evropskim zakonima.

6. Živimo u trenutku globalnog ujedinjenja sveta. Kako Pravoslavna Crkva može da odgovori tom izazovu? 

- Tačno, svi osećamo da se svet na jednom globalnom nivou ujedinjuje. To je istovremeno i iskušenje i šansa. Iskušenje, ako tom fenomenu pristupamo idolopoklonički, a šansa što je danas mnogo lakše i jednostavnije prezentovati svoje stanovište i svoje vrednosti. Šansa i mogućnost nas pravoslavnih, a verujem i misija je, da tom današnjem globalnom svetu posvedočimo živi i autentični lik Hristov, i živu, autentičnu, izvornu tradiciju naše Crkve, pa ko ima oči da vidi neka i vidi i ko ima uši da čuje neka čuje

7. Član ste komisije za dijalog SPC i Biskupske konferencije Hrvatske. Koliko ekumenski dijalog pomaže u rešavanju svih problema vezanih za život klira naše Crkve i naroda na tom delu Balkana? 

- Ekumenski dijalog ima svoj značaj u širokom krugu svedočenja Pravoslavlja i u tom smislu je zaista potreban i neophodan. On je prostor u kome mi možemo hrišćanima drugih tradicija da posvedočimo svoje pravoslavno iskustvo, a ono je od iskoni bilo krsto–vaskrsno. To znači, da bez obzira na sva stradanja i raspeća kroz koja prolazimo, mi kao pravoslavni moramo ostati verni duhu jevanđelske istine i ljubavi. Takav naš stav stvara i otvara prostor za život naše Crkve i našeg naroda na ovom prostoru. Svakako da i ekumenski dijalog može u tom smislu dati svoj pozitivan doprinos, jer je i on plod ikonomije i ljubavi prema bližnjem. 

8. Zatražili ste od hrvatskih vlasti da se SPC pomogne kako bi se porušene i oskrnavljene svetinje obnovile. Vlada je na pojedine zahteve pozitivno odgovorila, uplaćena su znatna finansijska sredstva. Da li Vam se čini da u Hrvatskoj na neki drugi način gledaju na Srpsku Pravoslavnu Crkvu u poslednje vreme. Kao da su u Banskim dvorima shvatili da je i to deo od velikog značaja za kulturnu baštinu Hrvatske.  

- Da, zaista se oseća pozitivan pomak što se posebno vidi u obnovi naših crkava. Mi trnutno u Dalmaciji najvećim delom od pomoći države R. Hrvatske obnavljamo episkopski dvor u Šibeniku, crkve u Zadru, Benkovcu, manastir Krupu, manastir Dragović, crkve u Imotskom, Crnogorcima, Biteliću, Sinju, Kistanju, manastir Krku. U gornjokarlovačkoj Eparhiji obnavlja se manastir Gomirje i crkve u Puli i Plaškom. Najveći radovi svakako predstoje u Karlovcu. Tu pripremamo planove  i projekte za novo podizanje episkopskog dvora i crkve svetog Nikole, koji su minirani 1991. godine.

9. Sudbinu srpskog naroda u Hrvatskoj doživela je i kulturna baština. Dokle se stiglo u pokušajima povratka riznice bratstva manastira Krka? 

- Povratak kulturne baštine i njen adekvatan smeštaj je svakako veoma značajno pitanje. Mi smo sa svoje strane spremni da ono kulturno blago, koje je ispred ratnog vihora iznešeno i spašeno u Beogradu, vratimo tamo gde ono pripada  kada se za to steknu potpuno adekvatni uslovi. U tom smislu očekujemo i pomoć od Ministarstva kulture R. Hrvtske, da nam finansijski pomogne u obnovi naših devastiranih muzeja i manastirskih riznica. Sredstvima Ministarstva kulture R. Hrvatske do sada je obnovljen muzej u Zadru i riznica u manastiru Krupi, a očekujemo obnovu eparhijskog muzeja u Šibeniku i riznice u manastiru Krki, koja je jedna od najbogatijih u SPC. U gornjokarlovačkoj Eparhiji postoji projekat za obnovu riznice manastira Gomirja, a i eparhijskog muzeja, koji će, ako Bog da, biti smešten u novoj zgradi episkopije u Karlovcu.

10.  Bogoslovija Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki svake godine ima sve više učenika. Da li je teško organizovati nastavu kada znamo u kakvoj su situaciji Srbi u tom kraju? 

- Bogoslovija Sveta tri Jerarha u manastiru Krki radi već tri godine i imamo tri upisana razreda. Uspeli smo da obnovimo zgradu bogoslovije, trpezariju, uvedemo grejanje kako bi naši učenici imali adekvatne uslove za život i rad u školi. Bogolsovija u manastiru Krki je pravi biser u svakom pogledu. Ona je trenutno jedina pravoslavna duhovna škola na  teritoriji R. Hrvatske. U njoj se sada školuju mladići koji će sutra, ako Bog da, biti sveštenici većinom u našim Eparhijama na teritoriji R. Hrvatske, što u svakom slučaju garanantuje budućnost naše Crkve na tim prostorima. Dovoljno je samo to pomenuti. 

11. U kojoj meri srpska deca pohađaju nastavu veronauke? Pored svih problema uspevate da se bavite i izdavačkom delatnošću; nedavno ste pokrenuli i novi časopis Krka? 

- U gornjokarlovačkoj Eparhiji se već nekoliko godina drži veronauka za pravoslavnu decu u Gomirju, Moravicama, Drežnici i Rijeci. Od nedavno je počela  veronauka u Vojniću, a očekujemo početak nastave u Plaškom. Mnogo teža sitiacija u tom smislu je bila u Dalmaciji, gde je i pored pozitivnog važećeg zakona R. Hrvatske postojao veliki otpor pravoslavnoj veronauci u školama. Međutim, Bogu hvala, od ove godine je ipak počela veronauka u Kninu, Kistanju, Skradinu i Imotskom, očekujemo takođe da počne u Šibeniku i u Benkovcu. Da, bavimo se istovremeno i izdavačkom delatnošću. Izdajemo bogoslovski časopis Istinu, a pokrenuli smo i novi eprahijski časopis Krka, koji štampamo ovde u Solinu. Ono što smatramo trenutno najznačajnijim je svakako priprema ponovnog štampanja izabranih dela Episkopa dalmatinskog Nikodima Milaša. 

12. Da li Vam nedostaje sveštenstva? 

- Sada trenutno u obe Eparhije imamao dovoljan broj sveštenika, naravno adekvatno broju našeg naroda koji se vratio i živi trenutno na teritorijama Eparhija dalmatinske i gornjokarlovačke. Ako se veći broj našeg naroda vrati, za šta se mi molimo Bogu i apelujemo kao Crkva, da se narod vrati na zemlju koju mu je Bog dao. U tom slučaju ćemo svakako postviti još novih sveštenika.  

13. Za kraj, kako vidite Srbe kad je u pitanju vera i njihov odnos prema istoj, bez obzira gde žive, od Aljaske do Novog Zelanda? 

- Pa već smo pomenuli globalizaciju. Globalni svet je jedna ogromna mašina koja može sve da proguta, pa je u tom i takvom svetu potrebno upravo biti što autentičniji i izvorniji, naravno u pozitivnom smislu. Mi pravoslavni Srbi pred tim novim svetom koji nastaje, treba da posvedočimo vernost svojoj tradiciji Pravoslavlja, koja u sebi nosi blagi lik Hristov. U tom liku je uteha ovom svetu, a i jedina nada na spasenje. Ako dakle i današnji pravoslavni Srbi, bez obzira na kom kontinentu i gde živeli, budu i ostanu verni svedoci te istine, onda im globalni svet neće ništa nauditi nego bi šta više mogli i trebali doprineti preporodu modernoga sveta - na šta nas naša vera u osnovi i poziva. 

Šibenik, 15. decembar 2003. g


 
   

[novosti] [eparhija] [sv.sava gk] [episkop] [istorija] [manastir]
[
publikacije] [adresar] [riznica] [apel] [linkovi]

Ћирилица

Copyright © 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio