|
|
О
обнови литургијског живота, Завршени
мајски Свети Сабор Архијереја наше Цркве, као што је познато, донео
је о литургијском животу наше Цркве мудру одлуку, која гласи:
"Ставити у дужност Комисији за
проучавање литургијских питања да настави започети рад, и да
резултате до којих буде дошла достави САСабору на коначну одлуку, о
чему консултовати праксу и духовна искуства осталих Помесних
Православних Цркава, имајући у виду духовно стање нашег народа и
спремност свештенства да те промене проведе у живот. У међувремену,
док се не дође до прихватљивих резултата рада Комисије, у свим
епархијама СПЦркве у погледу служења Св. Литургије и других
богослужења држати се устаљеног вековног поректа наше Цркве.
Истовремено, умолити Преосв. Г. Епархијске Архијереје да ову одлуку
проведу у својим епархијама, претходно обзнанивши је свештенству и
верујућем народу. Ову одлуку објавити у Саопштењу за јавност о раду
мајског заседања САСабора". Одлука је
објављена у званичном Саопштењу
САСабора 25. маја 2007 (где су речи "резултате до којих буде дошла"
скраћене у "резултате рада", и изостављена је последња реченица). Из
одлуке Сабора је јасно да се Сабор завршен мирно, без неких,
претходно од неодговорних људи, најављиваних или очекиваних
"подела". Одлука Сабора не даје никаквог основа за билокакве
недобронамерне закључке: да је неко, или неки, на Сабору "победио",
а да је неко, или неки, "поражен". На овом Архијерејском Сабору, под
председништвом Свјатјејшег Патријарха Павла, нико није ни "победник"
ни "поражени", него је, ипак, и поред "распре
и не малог препирања", како је,
уосталом, бивало на Саборима Цркве (још од Апостолских времена -
ДАп.15,2), пројавио се и деловао дах и дух Духа Светога, "благи
лахор" Утешитеља Цркве. Иначе, у Цркви Христовој Православној, за
"победу" је потребан подвиг, не само чланова Комисије, него и све
остале браће Архијереја, свештеника и верника, подвиг
животно-делатног и молитвено-литургијског обновитељског осазнавања и
доживљавања свеукупне Тајне Христове, оживотворавање хришћанске и
особито литургијске свести и препорођајног самосазнања сваког члана
Цркве као Богочовечанског Тела Хритовог, самосазнање у непрекинутој
живој и пуној дијахроничној и дијапросторној Саборности. За
евентуални, пак, "пораз" некога у Цркви, увек постоји лек
спасоносног покајања, као духопокретаног преумљења и
благодатно-животног препорођења - ума, душе, срца, тела. Извор: Епархија захумско-херцеговачка
|
|||
[новости]
[епархија] [св.сава
гк] [епископ]
[историја] [манастир] |
||||
|
Copyright � 2003, 2004, 2005 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
