Плашчанска парохија-древно седиште карловачких Епископ�

    Плашки некада седиште Епископ� горњокарловачких, данас само седиште парохије плашчанске. Из манастира Гомирја епархијско седиште је пренесено у Плашки у време владике Данила Љуботине, а ту и остаје до Другог светског рата. Године 1721. ондје владика Данило гради дрвени владичански двор и насељава се у њега. У време владике Петра Јовановића саграђен је нови зидани двор, који је у Другом светском рату оштећен, а 1971 године, безбожна комунистичка власт срушила  без надокнаде православној цркви. По причању старијих житеља Плашког, материјал од порушеног владичанског двора разносили су мештани за зидање стаја за стоку. Није народ могао ништа боље радити од оних који су требали да спрече такве ствари, а не да се народ на безакоње потиче. Зар смо после таквога поступања са црквеном имовином могли очекивати да прођемо некажњено? За жалити је само што су казну претрпели и  невини.

      Плашчански саборни храм Ваведења Пресвете Богородице
подигнут је 1763 године у време владике Данила Јакшића (рођеног моравчанина из Српских Моравица). Храм је задњи пут обнављан 1989 године и видљиво је да му данас итекако треба обнова. У непосредној близини храма налази се и парохијски дом, рушен и обнављан више пута. Задњи пут је спаљен у овом последњем рату. По прилично дуго се чекало на његову обнову зато што по државном закону о обнови може бити обновљено само 65 квадрата, као породичне куће. Што није достатно за свештеничку породицу и парохијско-канцеларијске обавезе а предратни парохијски дом је био величине 195 квадрата.

     Парохију плашчанску је некада опслуживало више свештеника, данас парохију плашчанску и личко-јeсеничку опслужује један свештеник. Плашчанска парохија има 1190 житеља православне вере, приближно толико има из Босне досељених људи, римо-католичке вере, док их је пре рата било свега пет породица. Но шта да радиш? Политика ради свој део посла. Кроз разговор са мештанима приметили смо да људи одлазе из Плашког, како Срби тако и Хрвати. Фабрика целулозе која је до 1988 године активно радила и сарађивала са другим фабрикама на простору бивше државе, више не ради. И нема изгледа да у будућности ту буду отворена нека нова радна места, што би свакако спречило одлив младих из живописног личког места као што је Плашки.

       Двадесетак километара од Плашког, према Плитвичким Језерима, наилазимо на место Личка Јeсеница са осамдесет житеља.  Некада самостојећа парохија данас у саставу плашчанске, храм у Личкој Јeсеници посвећен је Светом пророку Илији и саграђен је 1751 године ту се и данас на Илиндан 02. августа окупи мноштво људи да прославе храмовну славу Светог пророка Илију. При овом храму пред Други светски рат служио је свештеник Станислав Насадил, Чех пореклом. 1941 године од усташа мучен је и бачен у јаму Јадовно заједно са владиком горњокарловачким Савом Трлајићем и другим свештеницима плашчанским и Епархије горњокарловачке. Историчар др.Ђуро Затезало у својој књиги о Јадовну наводи податак да је у једној од јадовинских јама по имену Јазовка, завршили свој живот двојица Епископа: митрополит сарајевски Петар Зимонић и Епископ горњокарловачки Сава Трлајић са седамдесет и три свештеника 42 хиљаде људи од тога 40 хиљада православних Срба. Тако је Јадовно највећи Српски подземни град у Лици.


[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

   

Latinica

Copyright � 2003, 2004, 2005 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio