HIROTONISAN  EPISKOP  GORNJOKARLOVAČKI 
G. GERASIM ( POPOVIĆ)

U nedelju 25 jula, u manastiru Gomirje, hirotonisan je novoizabrani Episkop gornjokarlovački G. Gerasim (Popović), doskorašnji iguman manastira Krke . U toku Svete Arhijerejske Liturgije, Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle izvršio je rukopoloženje Episkopa Gerasima. uz sasluzenje velikog broja Arhijereja, jeromonaha i sveštenika.
Čin narečenja koji je predhodio hirotoniji, izvršen je u subotu 24. jula u 18,00 časova. Nakon dolaska Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla u 17,00 časova služena je doksologija, a zatim je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Fotije, u svojstvu domaćina besedom pozdravio Patrijarha , sve prisutne Arhijereje i ostale goste.
 

Pozdravna reč Episkopa g.g. Fotija upućena Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom g.g.  PAVLU na doksologiji u manastiru Gomirije, 24. jula 2004. godine

Vaša Svetosti, vaša Visokopreosveštenstva, vaša Preosveštenstva, časni oci, draga braćo i sestre! Dozvolite da Vas sve, u ljubavi Gospodnjoj, pozdravim ovde u manastiru Gomiriju – svetinji i duhovnom centru Eparhije gornjokarlovačke. Ova svetinja i Eparhija gornjokarlovačka, ali ne samo one nego i sve naše Eparhije u Republici Hrvatskoj, Vašom visokom posetom, doživljavaju veliku radost i čast, a posebno Vašom Vaša Svetosti, jer nam Vi u svojoj svetoj ličnosti ikonizujete Onoga koji je Glava Crkve – Bogočoveka Isusa Hrista.
Danas je velika radost za sve nas, za naš narod iz ovih krajeva, zatim iz Dalmacije, osiječko-poljske Eparhije, Slavonije, Mitropolije zagrebačke, jer je ovaj narod u poslednje vreme poneo jedan te isti krst stradanja i progona, ali je, iako desetkovan, ostao veran svojoj Crkvi i svojoj svetoj veri. Posebnu radost i blagoslov evo doživljava raspeta Eparhija gornjokarlovačka, koja će od danas dobiti svoga Episkopa i pastira u licu dostoblaženog arhimandrita Gerasima (Popovića) – da je vodi i brine se o ovom čestitom narodu i Crkvi Božijoj na ovim prostorima.
Vama Vaša Svetosti posebno blagodarimo što ste došli danas u manastir Gomirije, da nas poučite, blagoslovite i date nam snage da istrajemo na putu svetosavskom, jer nas Vi iz trona svetoga Save blagosiljate. Radujemo se što će danas preko narečenja, a sutra kroz hirotoniju naša Crkva dobiti novog Episkopa gornjokarlovačkog, koji će nastaviti podvig svedočenja Pravoslavlja u ovoj Eparhiji – Eparhiji koja je kao biserima ukrašena bezbrojnim mnoštvom mučenika glinskih i jadovinskih, a na njihovom čelu stoji sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački.
Po rečima narodnog pesnika u ovoj Eparhiji je sve grob do groba – grobovi braće od braće postradalih. Mi, međutim, verujemo u Onoga koji je Vaskrsao iz mrtvih, pa tako verujemo da će i ovi grobovi jednom oživeti, i objaviti nam veliku tajnu svoga stradanja. Još jednom dobro došli Vaša Svetosti, braćo arhijereji i draga braćo i sestre. Neka bi Gospod Vašim svetim molitvama darovao mir i blagoslov narodu svome, a posebno novome vladici Gerasimu.
Ispolajeti Vaša Svetosti, na mnogaja ljeta!

Pored Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla i Episkopa dalmatinskog G. Fotija, u činu narečenja i  bogosluženju učestvovali su brojni Arhijereji, jeromonasi i sveštenstvo.
U nedelju 25. jula prvo je služeno jutarnje bogosluženje, kojim je načalstvovao iguman  krčki German, sa đakonom iz carske lavre manastira Studenice. U 9,00 časova počela je Sveta Arhijerejska Liturgija, kojom je načalstvovao Njegova Svetost Patrijarh  srpski G. Pavle, uz sasluženje 
Mitropolita zagrebačkog - ljubljanskog G. Jovana, Mitropolita crnogorsko - primorskog G. Amfilohija, Mitropolita dabrobosanskog G. Nikolaja, Mitropolita ohridskog G. Jovana, Episkopa sremskog G. Vasilija, Episkopa bačkog G. Irineja, Episkopa bihaćko - petrovačkog G. Hrizostoma, Episkopa osječko - poljskog G. Lukijana, Episkopa srednjoevropskog G. Konstantina, Episkopa zapadnoevropskog G. Luke, Episkop vranjskog G. Pahomijea, Episkopa Šumadijskog G. Jovana, Episkopa slavonskog G. Save, Episkopa dalmatinskog G. Fotija, Episkop budimljanskog G. Joanikija, Vikarnog episkopa jegarskog G. Porfirija,  Episkopa znepoljskog G. Nikolaja, vikara bugarskog patrijarha Maksima, Vikarnog episkopa humskog G. Maksima i umirovljenog Episkopa zahumsko-hercegovačkog G. Atanasija, uz sasluženje velikog broja jeromonaha, sveštenika i đakona.
Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji prisustvovalo je veliki broj  vjernika iz cijele Hrvatske i Bosne i Hercegovine kao i mnoge zvanice, predstavnici rimokatoličke i baptističke crkve, predstavnici Vlade R. Hrvatske i Vlade R. Srbije. 

Beseda Episkopa Gerasima

 Vaša Svetosti, Vaša Visokopreosveštenstva, Vaša Preosveštenstva u Hristu Gospodu Raspetom i Vaskrslom braćo i saslužitelji, časni oci, draga braćo i sestre, Slava Bogu Jednome u Trojici, Trojici u Jedinici, Bespočetnom i Bezuzročnom Ocu i Njegovom Jedinorodnom Sinu, kroz Koga je sve postalo, i Svetome Duhu, Životodavcu sve tvari, Trojici jedinosuštnoj i nerazdeljivoj, jer mene najmanjega među braćom uzdiže u naslednike apostola i svetih otaca, da budem saprestolnik svetome Savi srpskom, svetom Vasiliju Ostroškom i Saboru srpskih svetitelja, koji se mole pred prestolom Svevišnjega za rod svoj srpski, namučen i rastuženi.
Svestan sam svoje nedostojnosti i grešnosti pred svemilostivim Bogom, svestan sam svoje mladosti, ali tešim se rečima svetoga apostola Pavla upućenih Timoteju: »niko da te ne prezire u tvojoj mladosti, nego budi primer vernima u reči, u vladanju, u ljubavi, u veri i čistoti» (I Tim. 4, 12), ne prezrite ni vi mene zbog moje mladosti, pomognite me u svojim molitvama da bih mogao da steknem poverenje naroda Crkve Božije i da pravilno upravljam Rečju Istine, najpre preko moga ličnog primera u veri, ljubavi i čistoti života.
Verujem duboko u blagodat Duha Svetoga, «koja nemoćne leči i sirote bogati», da će meni malome i slabome pomoći izneti breme i krst arhijerejskog služenja na slavu Božiju i Crkve njegove, a na spasenje moje i poverenog mi stada Hristovog, koje je malo ali izabrano, «znajući, braćo ljubljena od Boga, da ste izabrani» (I Sol. 1,4)
da nosimo krst Hrista raspetoga i vaskrsloga, jer krst nositi nama je suđeno.
Blagodarim Bogu, koji me privede iz nebića u biće i uvede me u život, da se svagda nadam u život večni i buduća dobra Gospoda
Boga i Spasa našega Isusa Hrista, koji je «Prvosveštenik budućih dobara» (Jev. 9,11), nadajući se da ću moći reći po rečima svetog apostola Pavla: «Dobar rat ratovah, trku završih, vjeru održah. Sad me čeka vijenac pravde, koji će mi u onaj Dan dati Gospod, ali ne samo meni, nego svima koji s ljubavlju očekuju Dolazak njegov» (II Tim. 4, 7-8).
Duh Sveti, koji ishodi od Oca i objavljuje se kroz Sina, izabra mene, nedostojnog i malog, na tron eparhije gornjokarlovačke, starog Karlovačkog vladičanstva, da pravilno upravljam, svagda sa ljubavlju i razumevanjem,
slušajući božanstvenog apostola naroda koji kaže: «Pazite, dakle, na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope, da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom» (Dap. 20,28).
Služba episkopa Crkve Božije nije laka, pogotovo u ovim našim vremenima, gde smo kao i uvek pozvani da budemo «svetlost svetu», svedoci Živoga Boga, i da u molitvama prizivamo najveće Ime, Ime jedinoga «Pastira i Episkopa duša naših» Gospoda našega Isusa Hrista, «jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mogli spasti» (Dap. 4,11).
Svagda prizivati i «moliti se bez prestanka» (I Sol. 5, 17), okupljeni i sabrani «na jednom mjestu», a služeći svima jer Hristos «nije došao da mu služe nego da služi i dade život svoj u otkup za mnoge» (Mt. 20, 28). Služiti svima i sebe prinositi na žrtvu Bogu i bližnjem da bi smo mogli reći: «svima sam bio sve da bilo koga pridobijem za Jevanđelje» (I Kor. 9,22)
To okupljanje i jedinstvo Crkve oko Episkopa odr
ažava jedinstvo Crkve oko Hrista i u Hristu. «Sjedinjeni tako kao Crkva sa Isusom Hristom i kao Isus Hristos sa Ocem – da sve bude saglasno u jedinstvu» po rečima svetog Ignjatija Bogonosaca.
Naše jedinstvo se projavljuje kroz Svetu Evharistiju, koja je suština same Crkve i našega spasenja, jer je ona punoća našeg sjedinjenja sa Bogom u Hristu. Jer Sveta Evharistija nije samo jedna obična sveta tajna, nego je tajna same Crkve, tajna spasenja, tajna večnoga života i besmrtnosti.
I zato onaj koji kroz Episkopa ne stupi u odnos sa Bogom «služi đavolu», otuda sveti Kiprijan kartaginski i tvrdi da Crkva počiva na Episkopu i da «gde je Episkop tamo je i Crkva».
Blagodarim i zahvaljujem, najpre Vama Vaša Svetosti i Svetom Arhijerejskom Saboru, što me izabraste na ovu visoku dužnost, za episkopa gornjokarlovačkog. Hvala Vama i svim Arhijerejima što ste danas došli ovde jer ovaj dolazak je podrška vjernom narodu gornjokarlovačke eparhije i  ovim ste pokazali da brinete za svaku dušu pravoslavnu.
Rođen sam u Liplju, pokraj istoimenog drevnog nemanjićkog manastira u kom sam i kršten gde su me odmalena moji pobožni roditelji, otac Momir i sada već upokojena majka Danica, vodili i veri učili.
Nakon završetka osnovne škole svoje školovanje sam nastavio u krčkoj bogosloviji, učeći se životu po Jevanđelju od mojih profesora, kojih se uvek u mojim molitvama sećam. Zamonašen sam i rukopoložen u čin đakona rukom tadašnjeg episkopa dalmatinskog, a sada mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja.
Zahvaljujem se i episkopu Longinu, sada episkopu za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke koji me je poslao na studije u bratsku i daleku Rusiju u Moskovsku Duhovnu Akademiju, gde sam primljen sa ljubavlju i od predavača i od studenata.  Zato se ovom prilikom zahvaljujem i Visokopreosvećenom arhiepiskopu Verejskom gospodinu Jevgeniju, rektoru Moskovskih Duhovnih škola što je uvek imao vremena i razumevanja za sve studente, a naročito za nas Srbe.
Po povratku iz Rusije blagoslovom vladike Longina vratio sam se u Dalmaciju, u manastir moga postriga, manastir Krku i rukopoložen sam u čin jeromonaha od strane mitropolita zagrebačko – ljubljanskog gospodina Jovana. Još kao učenik bogoslovije sećam se vernog naroda Dalmacije, koji je dolazio na poklonjenje u manastir Krku
, za njih najveću svetinju, i uvek mi je njihova vera bila primer, te sam sa radošću primio dužnost starešine manastira. Kao starešina manastira imao sam bratstvo koje mi je uvek sa ljubavlju u svemu pomagalo da očuvamo bogato manastirsko predanje i svakog sa ljubavlju primimo. Sada im se zahvaljujem i molim ih da mi oproste ako sam se o nekoga po ljudskoj slabosti ogrešio.
Zahvaljujem se i mojim kolegama – profesorima bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki,  sa kojima sam zajedno proveo radeći na velikom delu vaspitavanja našeg svešteničkog podmladka. Neka im Gospod da snage da i dalje nastave ovo bogougodno delo. Posebno se zahvaljujem mom duhovnom ocu episkopu Fotiju dalmatinskom, koji mi je uvek svojim ličnim primerom, smirenjem i savetima vodio i u svemu mi pomagao i podržavao me. Hvala Vam dragi Vladiko na svemu i nadam se da ćemo uvek ostati jedno u Hristu i da će Vam Svemilostivi Bog dati snage da veliko delo koje ste dobro započeli u Pravoslavnoj Dalmaciji do kraja i dovedete.
U gornjokarlovačkoj eparhiji ste postavili dobre i zdrave temelje i time ste mi mnogo olakšali, da po uzoru na Vaše i moje prethodnike rukovodim poverenu mi pastvu ka pristaništu spasenja. Pomenuo bih ovde nekoliko mojih velikih prethodnika na tronu gornjokarlovačke eparhije: Vladiku Atanasija Ljubojevića, osnivača manastira Komogovine, zaslužnog Arhijereja, koji je podneo progone i prezire ali je sve izdržao; uglednog episkopa Danila Ljubotinu u čije vreme je sazidan novi gomirski hram; Pavla Nenadovića, potonjeg mitropolita karlovačkog; vladiku i pesnika Lukijana Mušickog, velikog radnika na crkvenoj prosveti u ovim krajevima; sveštenomučenika Savu Trlajića, koji je sa velikim brojem sveštenika i naroda stradao u II svetskom ratu; velikog besednika rodom bokelja Simeona Zlokovića i sadašnjeg episkopa banatskog Nikanora Bogunovića. Hvala im za njihov trud i rad i za sve što su učinili za život i rad ove mučeničke i ispovedničke eparhije.  
Da kažem i nekoliko reči o programu mog budućeg arhipastirskog rada, moj program je život po Jevanđelju, na koje nas Hristos prizva rečima: «idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju» (Mk. 16,15).
Ja ću se kao pravoslavni episkop ovoga trona truditi, koliko mi to Gospod da, da budem sličan Spasitelju našem koji je kao sluga došao u ovaj svet i svojim smirenjem, poniženjem i golgotskim stradanjem pokazao nam put krsta kao jedini put zadobijanja istinske slave, vaskrsenja i večnog života. Sva tajna ličnosti Bogočoveka Isusa Hrista je u krstu Njegovom, ali je i tajna Njegovog krsta u Vaskrsenju. To je ona najdublja novozavetna istina koju svet, koji u “zlu leži”, ne razume i ne prihvata. Kada sv. apostol Pavle kaže da je “raspeo sebe svetu i svet sebi”, on hoće da kaže da ne prihvata ni sebe ni svet izvan Hrista i izvan krsta Njegovog. Ja se molim Gospodu da zaista budem svedok te istine i da moje episkopstvo bude u tom krstolikom služenju Bogu i bližnjemu. Kao episkop ću raditi na obnovi verskog i liturgijskog života u poverenoj mi eparhiji, pogotovo na obnovi naših duhovnih bisera: manastira Gomirja i drevne Komogovine, svih ostalih srušenih hramova koji su oduvek bili izvori i središta duhovnog života naše eparhije. Posebno ću se truditi na obnovi  eparhijskog sedišta sa katedralnim hramom svetog oca Nikolaja u Karlovcu, odakle bi trebao da počne upravo iz ruševina dvora i saborne crkve novi život i obnova naše eparhije. Pored toga svesrdno ću se zalagati na polju crkvene prosvete i verskog obrazovanja naše omladine, jer predstavlja duhovne temelje i budućnost pravoslavlja u eparhiji gornjokarlovačkoj. Trudit ću se da kao pravoslavni episkop ove eparhije imam hrišćanski odnos prema svim ljudima, a naročito prema Rimokatoličkoj crkvi i vlastima R. Hrvatske i svakim svojim postupkom doprinositi uzajamnom poštavanju i suživotu na ovim prostorima. Još jednom se posebno zahvaljujem Vama Vaša Svetosti, na očinskoj brizi i ljubavi za Crkvu našu svetosavsku, svoj braći Arhijerejima, koji su danas došli da podelimo ovu duhovnu radost, pozdravljam predstavnike Rimokatoličke crkve, predstavnike države R. Hrvatske, prisutnu gospodu ambasadore i  svo prisutno sveštenstvo i monaštvo i vas blagoverni narode Božiji.
Želim svima da vam se zahvalim na ljubavi što ste došli i
neka blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha bude sa svima nama. Amin.

 

 
   

[novosti] [eparhija] [sv.sava gk] [episkop] [istorija] [manastir]
[
publikacije] [adresar] [riznica] [apel] [linkovi]

Ћирилица

Copyright © 2003, 2004 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio