POST

   PITANjE: Šta je post i zašta je on potreban?
 
  ODGOVOR: Post je uzdržanje, dobrovoljno samoograničavanje u hrani, razonodi, opštenju sa svetom, post je izraz zahvalnosti Bogu za veliku iskupiteljsku žrtvu na Krstu, koju je prineo za nas sam Sin Božji, Gospod naš Isus Hristos.
   Prisetite se duševnog stanja posle obilnog obroka, kad se po celom telu razliva lenjost i raslabljenost, glava postaje teška, svest otupljuje, a u duši se začinju telesni životinjski instinkti... Kako tu mogu da nam padnu na pamet misli o Bogu, pokajanju ili o molitvi? Prezasićeno telo postaje potpuni gospodar čoveka i otvara vrata mnogobrojnim nečistim strastima.
   Post je najmoćnije oružje protiv robovanja telu, koje vojuje protiv nas, to je Bogom darovana mogućnost oslobađanja duhovnog bića čoveka kroz ograničavanje telesnog.
   O postu kao o jednom od sredstava za spasenje duše svedoči nam Sveto Pismo. Kada je Gospod zbog greha građana Ninevije osudio taj grad na uništenje, slično Sodomu i Gomoru i poslao im proroka Jonu da ih obavesti o tome, car Ninevije "
...usta sa svojega prijestola i skide sa sebe svoje odijelo, i obuče se u kostrijet, i sjede u pepeo, i proglasi se, i kaza se po Nineviji po zapovijesti carevoj i knezova njegovijeh govoreći: ljudi i stoka, ...da ne okuse ništa ...niti da piju vode i da prizivaju Boga jako, i da se vrati svaki sa svoga zloga puta... Ko zna, eda se povrati i raskaje Bog i povrati se od ljutoga gnjeva svojega, te ne izginemo. I Bog vidje djela njihova, gde se vratiše sa zloga puta svojega, i raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini
"
(Knj. pr. Jone 4, 6-10).
  
Na ovom primeru se vidi da post kao izraz pokajanja i žalosti zbog učinjenih grehova, otklanja kod pokajnika gnev Božji.
   Međutim, post nije samo izraz pokajanja i iskupiteljska žrtva zbog greha.
   Evo, šta o postu kaže prepodobni Jovan Lestvičnik:
   "Post je prinuda koju vršimo nad prirodom i lišavanje grla naslade na koju je naviklo, gašenje plamena telesne požude, očišćenje molitve, svetilnik duše, stražar uma, spas od ogrubelosti, olakšica sna, zdravlje tela, vinovnik bestrašća, otpuštenje grehova, vrata i blaženstvo Raja" (Lestvica, Pouka 14).
   Uopštavajući gore navedeno, može se izvesti zaključak: post je jedno od najvažnijih sredstava za spasenje duše. Pri tome suština posta nije u tome da ne jedemo određenu vrstu hrane. Ako ne jedete meso, a satima sedite ispred televizora, to nije post. Ako vi za vreme posta idete u pozorište, na koncerte i druge ustanove za zabavu - to nije post. Ako gubite vreme na posete i prijem gostiju, aktivno "opštite" telefonom, provodite vreme u čitanju svetskih knjiga - to isto nije post.
   Ako vi sami, uzdržavajući se od mrsne hrane (mesne i mlečne hrane) i razonoda, ipak osuđujete druge za njihov "nemaran" život - to tim pre nije post.
   Post je uzdržanje od svega, što može da se ispreči između vas i Boga. Za vreme posta Hrišćani se uzdržavaju od intimnog bračnog života, post je povlačenje u svoju unutrašnjost i obitavanje tamo samo sa Gospodom, to je vreme samoanalize, pažljive retrospektive svoga života, period najaktivnijeg duhovnog rada na ispravljanju svojih nedostataka, iskorenjivanju strasti, očišćenju tela i duha.
   Za vreme posta Hrišćanin treba više pažnje i vremena da posveti odlaženju u crkvu, ličnoj molitvi, pomaganju bližnjima i činjenju dela milosrđa.
   Neki Sveti Oci kažu za post i molitve da su dva krila, koja uznose hrišćansku dušu na nebo.
   Crkva je ustanovila ceo sistem postova, čije držanje od strane Hrišćanina doprinosi njegovom uspešnom savladavanju duhovnih podviga, usavršavanju duše i zadobijanju božanske blagodati Svetoga Duha.
   Postovi se dele na jednodnevne i višednevne.
   Jednodnevni postovi su sreda i petak u toku godine, sa izuzetkom perioda od Božića do Krstovdana, Svetle sedmice i "trapavih" sedmica. Osim toga jednodnevni postovi su: Krstovdan, uoči Bogojavljenja, Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja - 29. avgusta/11. septembra, kao i Vozdviženje Časnog Krsta - Krstovdan (14/27. septembra).
   Višednevni postovi su: Veliki post i Strasna sedmica o Vaskrsu, Petrovski post, Velikogospojinski post i Božićni post.
   Postovi se razlikuju po stepenu strogosti: strogi post - dozvoljeno je uzimanje samo biljne hrane (povrće i voće) na vodi; manje strog post - dozvoljena je i upotreba ulja, a nedeljom i praznikom - riba.
   Mnogi se pitaju:
   Kako? Da ne jedemo meso? Pa kako ćemo imati snage da radimo ili bilo šta da preduzmemo?
   Hteli bismo samo da napomenemo da su najjače životinje na zemlji - slon, bik i bivo - travojedi, i da meso uopšte ne jedu.
   Isto tako i čovek, za vreme posta ne samo da ne gubi fizičku snagu i radnu sposobnost, već zbog očišćenja orzanizma od otrova i viška belančevina oseća veću lakoću u celom telom, njegova fizička snaga i umna aktivnost se znatno povećavaju.
   Još ranije smo pisali o tome da Bog nije zapovedio čoveku da radi ništa što mu ne bi bilo od koristi. U današnje vreme mnogi lekari naglašavaju da post pozitivno deluje na ceo organizam, dok neki, čak, priznaju i da je sistem pravoslavnih postova u stvari optimalni režim ishrane.
   Za trudnice, stare i bolesne tipik predviđa neke olakšice u postu. Treba znati da su tipikom oslobođeni ljudi koji su na putu i prinuđeni su da se hrane hranom koju mogu da nabave na putu (to se odnosi i na ljude u bolnicama, zatvorima i na one koji su prinuđeni da obrok uzimaju na poslu, a nemaju mogućnosti da sa sobom ponesu posnu hranu).
Svi ostali dužni su da se pridržavaju propisanih pravila posta u skladu sa tipikom i blagoslovom duhovnika.

(odlomak iz knjige "Crkveni život za početnike",
protojerej Aleksandar Torik, Svetigora, 2000)

  

POST JE DOBAR UČITELЈ
  
  
1. Svakome ko posti, on omogućava da shvati da je svakom čoveku potrebno vrlo malo hrane i pića, a da smo mi, uopšte uzev, proždrljivi te da jedemo i pijemo mnogo više od neophodnog tj. od onog što je našoj prirodi potrebno.
   2. Post lepo pokazuje ili očituje sve nemoći naše duše - sve njene slabosti, nedostatke, grehove i strasti, kao što mutna stajaća voda, koju počinju da čiste, otkriva žgadiju što u njoj živi ili nečist što se u njoj krije.
   3. Pokazuje nam i svekoliku neophodnost da svim srcem pribegnemo Bogu i od Njega tražimo milost, pomoć i spasenje.
   4. Razotkriva sva lukavstva i podmuklost i svu zlobu bestelesnih duhova, kojima smo mi ranije i ne znajući to, služili a čije nam se podlosti jasno očitavaju sada, kad nas ozaruje svetlost blagodati Božije i oni počinju da nas zlobno saleću zbog toga što smo puteve njihove napustili.
   Ko odbacuje postove, taj zaboravlja iz čega je proizašao grehopad prvih ljudi (iz neuzdržanja), kao i to na koje nas je oružje protivu greha i kušača uputio Spasitelj, kada je bio kušan u pustinji (posteći 40 dana i noći), ne zna ili ne želi da zna da čovek otpada od Boga najčešće preko neuzdržanja, kao što se dogodilo i sa žiteljima Sodome i Gomore i sa savremenicima Nojevim - jer od neuzdržanja dolazi svaki greh u ljudima. Ko odbacuje postove, taj oduzima sebi i drugima oružje protiv mnogostrane telesnosti svoje i protiv đavola, koji svoju moć nad nama uspostavljaju naročito preko našeg neuzdržanja. Takav čovek i nije vojnik Hristov, jer baca oružje i predaje se dobrovoljno u ropstvo sladostrasnom i greholjubivom telu, on je slep i ne vidi uzrok između uzroka i posledica stvari. 

("(U)kazivanja posetiocima Crkve",  man. Reževići)

 

 
   

[novosti] [eparhija] [sv.sava gk] [episkop] [istorija] [manastir]
[
publikacije] [adresar] [riznica] [apel] [linkovi]

Ћирилица

Copyright © 2003, 2004 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio