Ko se plaši pravoslavlja

Verska prava i slobode u Republici Srbiji nikom nisu uskraćeni

U Srbiji nikom nisu uskraćena verska prava i slobode, kaže za „Novosti" dr. Milan Radulović, prethodni ministar vera, a sada posebni savetnik Ministarstva vera. A, primedbe o stanju verskih sloboda koje su ovih dana izneli predstavnici Saveta Evrope vidi kao nastavak kampanje. Vode je, kako kaže, verske organizacije koje ne priznaju Zakon o crkvama i verskim zajednicama i jedna nevladina organizacija koja iz inostranstva dobija novac, za „uklanjanje diskriminatornih elemenata iz zakona„: - Oni su posmatračkim misijama SE, OEBS i Kongresu SAD dostavljali netačne podatke o registraciji crkava i verskih zajednica, kao i tendenciozne analize o stanju verskih sloboda u Srbiji.

Šta su bili vaši argumenti na te optužbe?

- Sve crkve, verske zajednice i konfesionalne zajednice koje postoje u Evropi slobodno deluju i u Srbiji i neometano održavaju duhovne, organizacione i poslovne veze sa svojim vrhovnim organima u inostranstvu.

Srbija nikad nije imala teškoća da prizna druge veroispovesti. Sledeće godine navršiće se 150 godina otkad je priznata sloboda ispovedanja hrišćanske protestantske vere, 140 godina od priznanja islamske, oko 170 od priznanja judaizma, a katolicizam je još u srenjovekovnoj Srbiji slobodno praktikovan i ispovedan. Već u 19. veku Srbija je, kao i danas, bila multikonfesionalna država u punom i pravom smislu te reči. Današnja Srbija priznaje takođe i sve konfesije koje su nastale u 19. veku u Evropi, a koje su imale i danas imaju svoje pristalice među Srbima i građanima Srbije.

Ne registrujete, ipak, sve verske zajednice, a to se od vas traži?

- U nekim novim konfesionalnim zajednicama dolazilo je do unutrašnjih raskola, pa su tako otcepljeni delovi iste konfesije davali sebi druga imena, a pri tom nisu menjali verska učenja. Tako smo u Srbiji dobili mnogo verskih organizacija sa imenima koja nigde u Evropi ne postoje i koja niko u hrišćanskom svetu ne prepoznaje. To može da predstavlja teškoću prilikom registracije.

Zahtev za registarciju podnela je i Crnogorska pravoslavna crkva. Hoćete li ih registrovati?

- Crnogorska pravoslavna crkva je građanska organizacija. Kao takvu, Zakon o crkvama i verskim zajednicama Je ne prepoznaje.

Za danas neke NVO najavile su skup „Stop klerikalizaciji". Kako komentarišete Manifest o sekularizmu koji su pripremile?

- Srbija je građanska i višenacionalna država srpskog naroda. Nije teokratska nego moderna sekularna država. Nije klerikalna nego parlamentarna. Pisci Manifesta to jako dobro znaju. Ali oni traže da ne samo država nego i društo budu sekularni. Sekularno društvo, kako ga oni zamišljaju, postojalo je samo u komunizmu, u evropskim državama nikada. Pošteno bi bilo da pisci te političke platforme naslov usaglase sa njenim sadržajem. A duhom i sadržajem to je manifest (kripto)komunizma, koji počinje zanosnim usklikom - bauk kruži nad Srbijom, bauk pravoslavlja.

Izvor: Večernje novosti (10. decembar 2007. godine

 

 
   

[novosti] [eparhija] [sv.sava gk] [episkop] [istorija] [manastir]
[
publikacije] [adresar] [riznica] [apel] [linkovi]

Ћирилица

Copyright © 2003, 2004, 2005 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by S.eRGio