Novosti

mitropolit Jovan (Zizjulas)
BOGOSLOVLjE SVETOG SILUANA ATONSKOG

Uva�eni oci, braćo i sestre sa dubokim osećanjem radosti i odgovornosti pristao sam da govorim o bogoslovlju svetog Siluana. Izabrao sam ovu temu, jer uz pomoć njegovog duhovnog čeda i mog duhovnog oca � nezaboravnog oca Sofronija Ese�kog, po�tujem svetog Siluana ne samo kao hri�ćanin, i ne samo kao onaj koji uči i koji predaje bogoslovlje, već i kao episkop. Sveti Siluan jeste moj rukovoditelj u duhovnom �ivotu, zato �to je njegova celokupna i mnogoobrazna misao od su�tinskog značaja ne samo za one koji �ive mona�kim �ivotom, već i za one koje su se posvetili bogoslovlju i onima koji učestvuju u rukovođenju vaselenske Crkve. Zato ću vam o svetom Siluanu govoriti sa osećanjem dubokog uva�avanja i časti. Nego, kakvo mi je to bogoslovlje otkrio ovaj starac?

U na�e vreme bogoslovlje se identifikuje sa intelektualnom delatno�ću, budući tako jedan klon nauke. U ranoj Crkvi naziv bogoslov pripadao je samo nekolicini � i to koliko nam je poznato svetom Jovanu Bogoslovu, svetom Grigoriju Bogoslovu i svetom Simeonu Novom Bogoslovu, dok se on danas koristi za sve one koji su stekli Bogoslovsku diplomu, nakon nekoliko godina studiranja na bogoslovskom fakultetu. U slučaju svetog Siluana naizgled nema ni�ta od onog �to bi se moglo nazvati �akademskim bogoslovljem�. On nikada nije studirao na Bogoslovskom fakultetu i nikada nije napisao ne�to �to bi se moglo nazvati bogoslovskom analizom. Prema tome, ne mo�e se nazvati �bogoslovom� u savremenom poimanju te reči. Postoji li onda ne�to �to bih mogao da nazovem �bogoslovljem svetog Siluana Atonskog�?

Preporod mona�tva i ponovno vraćanje podvi�ni�tvu tj. delanju otaca pustinjaka, ili kako ih jo� nazivaju �mističnim� delateljima Crkve, prinuđuje mnoge na�e savremenike da se izja�njavaju protiv akademskog bogoslovlja, koje u najboljem slučaju smatraju izli�nim, ako ne i �tetnim za duhovni �ivot. Danas mnogi duhovnici savetuju svojim čedima da se ne bave ozbiljno akademskim bogoslovljem, već da se usredsrede na molitvu i ostala �duhovna� delanja. �ivimo u vremenu veoma izra�ene dihotomije, podeljenosti uma i srca, intelektualne delatnosti i asketskog �ivota. Kada sam ja bio student nije bilo moguće naći do samo jedan spis pustinjskih otaca u obliku nekakvog ud�benika iz dogmatike (veoma dobri primeri dogmatika u Grčkoj su Andrucijeva i Trembelova, ali predpostavljam da takvi postoje i u ruskom dogmatskom bogoslovlju). A posle kao predavač dogamtike na pravoslavnom Bogoslovskom fakultetu mnogo puta sam se sreo sa studentima, kojima njihovi duhovnici savetuju da ne uzimaju za ozbiljno stavove svojih predavača, već da ih ostave proceni svoga starca, koji u većini slučajeva nema nikakavo bogoslovsko obrazovanje.

Takva podela je pogre�na i opasna. Iako mo�e biti da su akademsko bogoslovlje i asketski opit dve različite stvari, one se ipak međusobno ne isključuju niti su jedna drugoj suprotstavljene. Međutim, ovo se ipak de�ava kada se postavke ova dva aspekta udaljavju jedan od drugog, i kada svaki od njih poku�ava da apsolutizuje svoje mesto i ulogu u Crkvi. Crkva poseduje mno�tvo darova i nijedan od njih onom drugom ne mo�e da ka�e: �Ti mi nisi potreban�. Istorija Crkve prepuna je podvi�nika, čije je opit nadahnuo velike bogoslove na primer, sveti Atanasije govori �bogoslovski� o svetom Antoniju, manje-vi�e i otac Sofronije slično govori o svetom Siluanu. A ima i ne malo primera, kada je jedna te ista ličnost sjedinila podvi�nički �ivot s sjajnom akademskom misli, kako je to bio slučaj sa svetim Maksimom Ispovednikom.

Prema tome, akademski bogoslov mo�e mnogo da nauči od jednog podvi�nika kakav je sveti Siluan Atonski. Ako pri tome poseduje i stvaralačku misao, uspeće da asketski opit predstavi i u formi dogmatskog bogoslovlja. Upravo zato bih poku�ao sada, istaći neka od dogmatskih pitanja, zbog kojih i stavovi svetog Siluana imaju tako velik značaj.

Učenje o Svetoj Trojici ili uop�te o Bogu

Jedna od pouka svetog Siluana, koju je otac Sofronije takođe zapazio glasi: �Jedno je da veruje� u Boga, a sasvim drugo je da pozna� Boga�. A kako to da poznamo Boga?

Postoje dve vrste znanja: prvo je znanje o nekome ili nečemu, a drugo znanje je kada poznamo nekoga ili ne�to. Veoma je lako da pobrkamo ova dva vida znanja, ali se oni razlikuju u samoj svojoj su�tini. Znanje o Bogu se mo�e steći iz knjiga, kroz razna otkrića ili jednostavno proučavanjem prirode, kako je to jo� Platon primetio. Ali poznanje Boga nije moguće bez ličnog odnosa sa Njim. Ovo se temelji na dve osnovne istine:

1. Bog se poznaje samo kroz lični odnos, koji čini Njegovo biće, tj. samo kao Sveta Trojica. Nije moguće poznati Boga nekako drugačije, osim ovako kako On sam Sebe poznaje (to je i razlog zbog kojeg niko nikada ne mo�e poznati prirodu Bo�iju). U suprotnom, postoji mogućnost da poznam ne�to drugo ili nekog drugog umesto istinitog Boga. I tako Bog poznaje Sebe kao Otac i Sin i Duh Sveti. Kako to primećuje sveti Atanasije u polemici protiv arijanaca, da ako Sin nije oduvek sa Ocem, Otac ne bi mogao da pozna Sebe, zato �to je Sin istina Očeva, u kojoj kao u ogledalu Otac vidi Samog Sebe i tako poznaje Sebe. Otac poznaje Samog Sebe gledajući Svoje ogledalo koje je Sin. Kako to opet primećuje apostol Pavle, samo Duh Bo�iji poznaje Boga i dubine su�tine Njegove. Prema tome, samo kada postanem učesnik jednog trojičnog ličnog odnosa, drugim rečima, kada budemo prihvaćeni kao sinovi Očevi, usinovljenjem kroz Duha, Koji nas poziva da Boga nazivamo svojim Ocem; i da Ga kao takvog poznamo, jedino tada ćemo moći poznati ne samo �ne�to u vezi sa Bogom�, već Samog Boga.

Evo �ta ka�e otac Sofronije: �Kakvog smisla bi imalo neko teoretsko bogoslovlje o Svetoj Trojici, ako nisi razumeo (osetio) sve�tenu silu Oca, ostvarenu smirenjem i ljubavlju Sina i nestvorenom svetlo�ću Duha Svetog?�

Sveti Siluan neprestano traga za novim značenjima koje Sveti Duh ima u poznavanju Boga: �Du�e Sveti... Ti mi otkri jednu skrivenu tajnu;� �Duh Sveti nevidljivo daje du�i poznanje Boga�. A to znanje istovetno je sa ljubavlju kojom nas Bog ljubi: �Duh Sveti mi je dao mogućnost da poznam koliko nas Gospod ljubi� - na drugom mestu rekao je sveti Siluan. Ovo nas upućuje na drugu istinu bogopoznanja.

2. Ljubav prethodi znanju ili bolje rečeno: ljubav je znanje i znanje je ljubav. Otac Sofronije navodi Dekartovu misao: Cogito, ergo sum; tj. �mislim, dakle postojim� i smatra da u slučaju svetog Siluana ona glasi: �ljubim, dakle postojim�. Ovo menja silogizam svetog Avgustina na kojem je on, a kasnije i Toma Akvinski zasnovao svoje argumente o pitanju filiokve, tj. kako ne mo�e� voleti nekoga ili ne�to, ako ga ne poznaje� (silogizam svetog Avgustina i Tome glasi da ako je Sin znanje Očevo i Duh je ljubav Bo�ija, onda Sin treba da prethodi Duhu). U su�tini, tačno je obratno: ako ne ljubi�, ne poznaje�. Budući da nas Bog tako poznaje, onda nas i ljubi i otkriva nam se kao ljubav. Isto tako i mi Njega poznajemo samo onoliko koliko Ga ljubimo i koliko ljubimo one koje je On zavoleo.

Tema ljubavi kao put ka istinskom znanju povezana je sa najdra�om misli svetog Siluana o ljubavi prema neprijateljima. Bilo bi pogre�no razmeti ovu misao, do koje toliko dr�i sveti Siluan, kao nekakav prirodni zakon. Za svete oce ona ima duboko i jedinstveno bogoslovsko značenje. Naime, treba da ljubimo svoje neprijatelje, samo zato �to i Bog ljubi Svoje neprijatelje u ličnosti Svog raspetog Sina. Ne postoji drugi način da poznamo Boga, jer ovo je jedinstven i bogootkriven način � da ljubimo svoje neprijatelje. Ovo je bogoslovski, a ne moralni princip. To je put poznanja Boga.

Na isti način treba da razumemo i rasuđujemo o ljubavi koju je sveti Siluan imao prema biljkama i �ivotinjama, a kojoj je otac Sofronije posvetio dosta velik deo u svojoj knjizi. �Srce koje je naučilo da voli, oseća milost prema čitavoj tvorevini�. Ovo treba da se razume bogoslovski: volimo tvorevinu, jer ju je Bog sazdao i stradao radi na�eg pada.

�to se učenja o Bogu tiče, sveti Siluan zna mnogo vi�e o ličnom poznanju Boga od nas savremenih bogoslova. Smatrao je da se Sveta Trojica poznaje samo kroz �ivot u ljubavi i otkriva se samo Duhom Svetim, Koji je Svetlost upravo zato �to je ljubav. Znanje Boga je �susret oči u oči� i po ocu Sofroniju to je način na koji je sveti Siluan u svojoj molitvi op�tio sa Bogom. Otac Sofronije koji je poznavao iskustva istočnih religija, u svetom Siluanu je otkrio ono �to se naziva �ipostasnim principom�. Kada čovekovo biće postane ipostas tj. postane sposobno da svojom ljubavlju i molitvom Bogu zagrli i celu tvorevinu, te da govori licem k licu sa Bogom i drugima, tada se ispunjava ono �po Na�em obrazu i podobiju�, te tako čovek ulazi u večni �ivot. Trojično bogoslovlje i lično bitije identično je sa onim �to se odnosi na �ipostasni princip�, na kojem je otac Sofronije revnosno radio do kraja svog �ivota.

Hristologija

U samoj sr�i učenja svetog Siluana je hristologija, prema kojoj se ovaj svetitelj odnosi egzistencijalno, a ne sholastički, kako smo naučili da se ona obrađuje u ud�benicima dogmatike. Veran jednom tipično ruskom predanju, o kojem nam govori Dostojevski i ostali ruski mislioci, sveti Siluan posmatra hristologiju kroz prizmu kenosisa i nagla�ava da je put Krsta opitni način spasenja. Ne mo�e� da se pribli�i� �ivotu, ako ne umre�, kao �to je Hristos umro, pre nego �to je vaskrsao. Sveti Siluan razvija ovo pitanje do neke svoje mere, �dostojevskijevski� izra�eno u poznatoj njegovoj misli: �Dr�i um svoj u adu i ne očajavaj.� Izvan hristologije, ova rečenica bi zvučala potpuno nihilistički. Ako se izdvoji iz svog hristolo�kog konteksta, mogla bi da dovede do samoubistva. Ad je prelaz (etapa), a ne cilj. Nismo prizvani da obitavamo tamo. Međutim, ne postoji zaobilazni put, koji bismo mogli iskoristiti da bismo ga izbegli, ako �elimo da stignemo do krajnjeg cilja � do neba i Carstva Bo�ijeg. Upravo tako stvari stoje, jer je i sam Hristos umro. Stračeva misao je hristolo�ka i zato ne dovodi do očajanja. Hristova pobeda ada je pretpostavka za prelazak preko njega. Nameće se jedan spoj oprečnosti smrti-vaskrsenja. Ali, sada nas na ulazu u ad čeka Hristovo vaskrsenje i upravo zato ne mo�emo da očajavamo.

Ako o gore navedenim rečima razmi�ljam hristolo�ki, duhovne dobrodetelji kao smirenje i ljubav postaju duboko bogoslovske. Kada svoj um dr�i� u adu, smirava� se, ali ne psiholo�ki već ontolo�ki. Učestvuje� u bezdanu ni�tavila, gde si bio pre nego te je Bog prizvao u biće. Pro�ivljava� otsutstvo Boga kao egzistencijalnu prazninu i tamu, i u toj praznini sreće� svog praroditelja Adama kako plače i tuguje zbog izgubljenog raja (jedna od najomiljenijih tema svetog Siluana). Tako se poistovećuje� sa celim čovečanstvom, posebno u palom stanju i tako se poistovetiv�i sa padom, zadobija� istinsko samopoznanje i prestaje� biti gord � to je istinsko smirenje. A istovremeno počinje� da saoseća� sa svima koji su gre�ni kao i ti, uključujući i svoje neprijatelje, te zato i počinje� da voli� sve i svakoga. Ne emotivno, već egzistencijalno, ne kao zadu�enje koje se ispunjava po nekom prirodnom zakonu, već učestvujući u njihovom biću, u njihovoj udaljenosti od Boga, u njihovom umiranju. Hristos je ispunio sve ovo, i bez te činjenice hristologija bi ostala li�ena smisla svoga učenja.

Ova kenotička hristologija svetog Siluana povezana je s temom Preobra�enja, koja je osnova atonskog predanja jo� iz vremena isihasta. Ovo je interesantno kako sa istorijske tako i sa bogoslovske tačke gledi�ta. Za isihaste 14. veka pitanje kenosisa izgleda nije bilo vodeće. Ono je mistično prisutno, ali sveti Siluan ga izvodi na povr�inu i postavlja u sredi�te hri�ćanskog �ivota. I zato nam je ono bli�e nego �to su nam isihasti četrnaestog veka. Na�a epoha ima ogromno poznanje tragedije, praznine i ni�tiavila, vi�e nego Vizantija. Istovremeno, ova tema mo�e da za�titi isihastički interes hristologije Preobra�enja od opasnosti da ovaj bude shvaćen u pozitivističkom duhu, slično onome kako to čine istočnjačke religije. Ako iskustvo Preobra�enja treba da bude povezano sa iskustvom Krsta � a upravo ovo iziskuje samo biblijsko svedočanstvo � ishod je da asketizam nije individualni opit, već učestvovanje u tuzi celog sveta. Nema drugog načina da ugledamo nestvorenu svetlost osim kroz stradanje za druge i stradanjem zajedno sa drugima. Ovo bi promenilo uče�će u iskustvu Preobra�enja Hristovog u problem saučestvovanja u stradanjima Hristovim, Njegovog silaska u ad, mesto smrti, a ne u pitanje doprinosa nekoj određenoj tehnici.

Reči svetog Siluana �dr�i um svoj u adu i ne očajavaj� nisu metod, već hristolo�ki motiv za postojanje asketizma. Asketizam crpi nadahnuće i biva opravdan hristologijom, a ne moralom. Bez hristologije ceo hri�ćanski asketizam bi se pretvorio u demonski mazohizam.

Učenje Crkve

Postoji li nekakva eklisiologija u učenju svetog Siluana? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga �ta očekujemo da otkrijemo u terminu �eklisiologija�. Razume se da se u njemu ne postoji nikakva sistematična analiza Crkve, a jo� manje treba da očekujemo da tako ne�to nađemo kod jednog podvi�nika kakav je sveti Siluan. Iako su to naizgled samo delovi u njegovom učenju, koji se direktno ili indirektno odnose na temu Crkve, mi ćemo upravo na njih sada usmeriti na�u pa�nju.

Na samom početku treba naglasiti da kod svetog Siluana posebno otkrivamo kako on neumorno i uporno govori o sveobuhvatnosti Crkve ili tačnije rečeno o njenoj katoločnosti. Za njega, Crkva nije ni�ta drugo do rasprostiranje ljubavi Bo�ije na svakog i na sve � �da se svi spasu�. Ovaj atonski svetitelj nije zadovoljan svojim ličnim opitom ljubavi Bo�ije prema njemu. On �eli, i to na veoma kategoričan način izra�ava, da ovu ljubav vide i poznaju i drugi ljudi. �Gospode, daruj Svetog Duha tako da te svi poznaju u Duhu Svetome�. �Gospode, daj ovu ljubav Svoju čitavom svetu�. Sveti Siluan postojano moli Gospoda da se otkrije svim ljudima. Ima svedočanstvo o tome kako se jednom kijevskom podvi�niku, svetom Parteniju, koji je �eleo da pronikne u tajnu mona�kog �ivota, javila Presveta Bogorodica i rekla mu: �Istinski monah je onaj ko se moli za ceo svet�. Sve ovo ukazuje na to koliko je njegovo bogoslovlje blisko svetoj Evharistiji, kroz koju Crkva daje Hrista celome svetu.

Ovo obja�njava za�to je sveti Siluan toliko dr�ao do molitve za mrtve. Ovo pitanje je toliko bitno u njegovom učenju, da je on čak spreman da se suprotstavi mi�ljenju nekih otaca, koji jednoglasno dr�e do toga da ne treba da plačemo za mrtve, već samo za sebe. �Kada bih prestajao da plačem za mrtve, - govorio je � nisam vi�e mogao da ih prolivam ni za sebe�. I navodi reči jednog podvi�nika: �Tra�io bih, ako je moguće, da se svi izbave iz ada, i tek tada bi mi du�a stekla spokoj i bla�enstvo�.

Ovo je takođe eklisiologija. Sveti Siluan je rekao kako je podvi�nik koji mu je rekao gore navedeno, u tom trenutku sabrao zrna za setvu. Jedna metafora koja nas vodi upravo do Evharistije. Tema je u svakom smislu evharistijska. U vreme Evharistije, Crkva ne samo da se delatno moli za mrtve i to u ključnom trenutku anafore, već to i do�ivljava kao op�tenje �ivih i upokojenih.

Mnogo toga je napisano o velikom značaju koji je starac pridavao ljubavi za neprijatelje. Već smo pomenuli da je za ovog svetitelja to duboko bogoslovsko pitanje. Treba da dopunim da je ono istovremeno evharistijsko i eklisiolo�ko. Za svetog Siluana �ako poku�ava� da sačuva� umnu molitvu, treba da voli� one koji su te uvredili i da se moli� za njih dok u du�i ne stekne� mir. I tada će ti Bog darovati neprestanu molitvu, jer blagodatna molitva se daruje samo onima koji se mole za svoje neprijatelje�. Opra�tanje neprijateljima je toliko bitno za na�e uče�će u Evharistiji da ga Gospod postavlja kao uslov za pristupanje Svetoj Trpezi. Isto čine i sveti oci kao sveti Maksim Ispovednik u svom tumačenju molitve Gospodnje, zatim sveti Anastasije Sinait i ostali. Svi grehovi mogu biti opro�teni ispove�ću pred sveto Priče�će, ali ako se ne pomiri� sa svojim neprijateljima i nosi� u srcu to zlo koje su ti naneli, nije dozvoljeno da učestvuje� u Evharistiji. Zato sveti Siluan toliko nastoji na očuvanju ljubavi prema neprijateljima.

Drugo zanimljivo pitanje koje je povezano sa eklisiologijom i mi�ljenjem svetog Siluana jeste o tome �ta biva sa jereticima. Među događajima iz njegovog �ivota koje je otac Sofronije zabele�io ima jedna pripovest o ocu Kasijanu koji je neprestano ponavljao kako su svi jeretici propali. A sveti Siluan mu je na to jednom odgovorio: �To ne znam, ali verujem samo u Pravoslavnu Crkvu. U njoj je blagodatno spasenje sa hristopodobnim smirenjem�. Ovakav stav je veoma va�an. On se jasno razlikuje od zilotskog duha koji je svojstven mnogim monasima i na samoj Svetoj Gori. Njegov odnos prema ovoj temi koja se dotiče delikatnog bogoslovskog pitanja o granicama Crkve, podudara se sa stavom većine savremenih pravoslavnih bogoslova i to je ono �to mi kao pravoslavni jedinstveno mo�emo da ka�emo za njih, koji su izvan Crkve, jer na taj način izbegavamo da osuđujemo bilo koga i ostavljamo da Bog na kraju sudi svima, pa i nama.

I na kraju, da vidimo kako sveti Siluan razmi�lja o sve�tenstvu, a pri tome posebno o episkopima. On na njih gleda kao na nositelje blagodati Duha Svetog i one koji imaju vlast da �svezuju i razre�uju� grehove. Naziva ih pastirima čija je misija da sabiraju rasturene ovce, te da ih duhovno hrane. Oni su takođe posrednici naroda pred Bogom. �Gospod njih naročito ljubi, a oni ljube narod Njegov�. I svima skreće pa�nju kada ka�e: �Bratijo, da budemo poslu�ni svojim pastirima, i tada ćemo imati mir i Duh Sveti useliće se u nas�. ��ta da ka�em za episkope? Njima je data velika blagodat Duha Svetoga � oni su postavljeni da budu nad svima i kao orlovi obitavaju u visinama odakle nadziru svekoliku vaseljenu i bogoslovskim znanjem upravljaju svojom pastvom�. Izgleda da sveti Siluan nije bio pod uticajem modernih moralističkih stavova o sve�tenicima i episkopima. Dalje on ka�e: �Mo�da se pitate kako neki episkop ili duhovnik mogu da imaju Duha Svetog, kada oni vole da jedu i imaju druge slabosti? Rećiću vam: To je moguće, ako oni ne prihvataju lo�e pomisli. Tako da i ako ima neku salbost, ona ne sprečava blagodat da obitava u njegovoj du�i, isto kao �to zdravom drvetu ne smeta po neka suva grana da daje plodove�. Ovakvim stavom, sveti Siluan izra�ava tipično tradicionalnu eklisiologiju, koja je i danas karakteristična za celokupno mona�tvo Pravoslavne Crkve, i koja izvire iz evharistijske eklisiologije, a koja je opet osnov podvi�ničkog nastrojenja i �ivota.

Ovo je samo nekolicina kratkih bele�ki o bogoslovlju svetog Siluana, pa tako one nikako ne iscrpljuju bogoslovsko značenje njegove misli. Naime, da bismo stekli kompletnu sliku, potrebno je dodati jo� ne�to �to je usko vezano sa antropologijom. Naime, ovo �to do sada rekosmo dozvoljava nam da izvedemo neke va�ne zaključke koji se tiču odnosa bogoslovlja i podvi�ničkog �ivota.

Bogoslovlje je �slovo� o Bogu. To �slovo� mo�e biti izra�eno rečima, ali njihovo značenje i smisao razum ne mo�e da pojmi. One se dotiču čitavog na�eg bitija. Asketsko predanje svetog Siluana se ne ubraja u Evagrijevu asketiku koja insistira na oči�ćenju uma. Od nedavno, ona se ubraja u asketsku tradiciju koju je prihvatio i razvio sveti Maksim Ispovednik, a koja je kroz isihastički pokret i atonsko mona�tvo stigla i do nas. Ovo predanje ističe oči�ćenje srca, koje je sredi�te ljubavi i poslu�anja. U tom predanju ljubav je gnoseolo�ka kategorija � kroz ljubav poznajemo i kroz ljubav Bo�iju bivamo poznati. Podvig ljubavi vodi ka jednom bogoslovlju koje mo�e biti predano preko logičnih koncepata u obliku odnosa, op�tenja, ličnosti itd. Prema tome, to bogoslovlje nije neracionalno, već je to bogoslovlje koje gradi koncepte, čiji je cilj oslobađanje čovekovog uma od uskog racionalizma. Pru�ajući nam tako mogućnost da u svom slovu o Bogu uključimo čitavo na�e biće u njegovom odnosu sa drugima i sa Bogom, Koji večno postoji i Koji jeste. Bogoslvolje o oči�ćenju srca od svake strasti, tj. od samoljublja i�čezava pred Hristovim Krstom. Hristos budući slobodan od svakog egoizma i poistovetiv�i se sa ljudima čak i u smrti, otkriva nam bitije Bo�ije kao Trojicu - Tri ljubljene Ličnosti i na taj način nas obo�uje, darujući nam blagodat Duha Svetog kako bismo mogli da poznamo Boga i kako mi bivamo poznati od Njega u Hristu tj. ljubeći Onoga koji je pre toga nas zavoleo.

Sve ovo se u Duhu Svetom ostvaruje u zajednici kao Telu Hristovom, koja jeste Crkva. Zato se podvi�ni�tvo ne javlja kao ne�to �to ide uporedo sa Crkvom, već je njegovo mesto u Crkvi gde se ostvaruje i sama su�tina Crkve, kao zajednica u ljubavi, kroz borbu sa strastima, koje jesu prepreka toj zajednici i ljubavi.

Trojično bogoslovlje gleda na asketsko bogoslovlje svetog Siluana kao na hristologiju, pnevmatologiju i eklisiologiju. To je bogoslovlje koje lako mo�e da se prevede na jezik dogmatike. Do�lo je vreme kada bogoslovi stvaralački mogu da iskoriste ove izvore, tako da se nanovo otkrivaju ontolo�ka značenja dogmata, a ne da i dalje budu suve tvrdnje koje stručnjaci neprestano ponavljaju.

Neka bi nas molitve svetoga Siluana vodile putem istinskog bogoslovlja, koje nije ni�ta drugo do viđenje i poznanje Boga u blagoslovenoj Trojici, kroz ljubav koja povezuje tri bo�anske Ličnosti u jedno nerazdelivo jedinstvo zajediničarenja, koje nam se otkriva u ovaploćenom Sinu, Gospodu na�em Isusu Hristu. I u zajednici ljubavi koju Duh Sveti sazdaje u na�im srcima, tako da Ga poznajemo upravo kako On i jeste, ljubeći sve �to je Njegovo � na�e bli�nje i svu tvar u zajednici Tela Hristovog tj. u Crkvi.

Prevod sa bugarskog jezika:

Sestrinstvo Trojeručice - �ibenik

[novosti] [eparhija] [sv.sava gk] [episkop] [istorija] [manastir]
[publikacije] [adresar] [riznica] [apel] [linkovi]

Ћирилица