             |
Odlomci tekstova preuzeti iz knjige: MIODRAG JANKOVIĆ - VELjKO LALIĆ / KNEZ PAVLE - ISTINA O 27. MARTU
POSLEDICE PUČA �27 MARTA 1941�
CARSTVO NEBESKO U DOBA nemačkog ultimatuma, Vinston Čerčil je pisao jugoslovenskom premijeru Dragi�i Cvetkoviću upozoravajući ga da će ukoliko potpi�e Trojni pakt �počiniti zločin Bugarske� i spustiti se na ulogu �ortaka u poku�aju da se ubije Grčka�. Jugosloveni, Turci i Grci moraju zajedno da udare, vikao je Čerčil koji je svom ambasadoru u Beogradu Ronaldu Kembelu otvoreno poručivao �da gnjavi, muči i ujeda� kneza Pavla i njegove ministre. Vrhunac je bio kada se britanski dr�avni sekretar za Indiju Leopold Ejmeri preko Bi-Bi-Sija odjednom obratio Srbima; ne vi�e Jugoslovenima. Pozivajući se na hrabrost u Prvom svetskom ratu pitao je za�to bi sada Srbi svu slavu Grcima, i sebe svrstali s Bugarima i Rumunima. Saveznici će dobiti rat, uveravao je sada Srbe, jer Hitler ne mo�e da nadjača Englesku i Ameriku zajedno. Onda se direktno obratio studentima i sve�tenstvu, koji su kako je rekao, godinama odr�avali plamen nacionalnog duha. Engleski Guverner poziva i na tradicije Kosova i junačkog cara Lazara koji je vi�e voleo nebesko nego zemaljsko carstvo. Na kraju vatrenog govora, Ejmeri je uzviknuo kako jugoslovenska vlada ne mo�e: �.... Imati pravo da jednim potpisom opi�e čast i nezavisnost �esnaest miliona ljudi. Ako narod jasno poka�e kako u pristupu osovinskom paktu gleda izdaju časti i nezavisnosti, onda je to du�nost vlade da pita narod pre nego �to potpi�e pakt. Ne, za to nije kasno. Čitava budućnost Jugoslavije nalazi se na rubu ponora�. ....Nekoliko dana kasnije, 3. aprila, Ruzvelt je u Beloj kući primio jugoslovenskog ambasadora Konstantina Fotića i na kraju srdačnog razgovora rekao: �Zar ne mislite da bi za vas Srbe bilo mnogo bolje da opet postanete homogena dr�ava tako �to ćete se odvojiti od svojih zapadnih delova? Ponovo biste bili jaki i ne biste tro�ili snagu na one beskonačne unutra�nje probleme i rasprave." Posle bombardovanja Beograda, Ruzvelt je kralju Petru uputio novi telegram: �Sjedinjene Dr�ave su duboko potresene ničim izazvanom i nemilosrdnom agresijom naroda Jugoslavije. Vlada i narod Sjedinjenih Dr�ava s divljenjem prate hrabru samoodbranu naroda Jugoslavije, koja predstavlja najsvetliji primer njihovog tradicionalnog juna�tva." �Samoodbrana" jugoslovenske vojske �punoletnog" kralja Petra II trajala je svega dvanaest dana. U ju�noj Srbiji Nemcima se predalo 40.000 vojnika i odmah su pali Skoplje i Bitolj, dok je u svim jedinicama u kojima je bilo Hrvata do�lo do izdaja, dezertiranja, ubijanja stare�ina srpske nacionalnosti. Komunisti su se svojski potrudili da doprinesu demoralisanju vojske: rasturali su letke u kojima su ljude pozivali na �pobunu protiv srpskih �ovinista koji su zemlju uvukli u rat za odbranu britanskog imperijalizma i internacionalnog kapitalizma". Svi Hrvati oficiri po�urili su u Zagreb da bi stupili u slu�bu Nezavisne dr�ave Hrvatske koja je progla�ena 10. aprila. Sledećeg, 11. aprila, Zagreb je radosno i svečano dočekao Nemce. Terorista Ante Pavelić progla�en je za usta�kog poglavnika. �...Da bih dao dokaza da ovaj korak smatram kao definitivan između Jugoslavije i nas i da bih podvukao njegov naročit prijateljski karakter, to nudim Jugoslaviji regulisanje italijansko-jugoslovenskih odnosa na isti način, kao �to su regulisani italo-nemački. Pitanje nemačke manjine re�eno je brenerskim sporazumom, a pitanje jugoslovenske manjine neka bude re�eno na�im novim utanačenjem. Ja nudim Jugoslaviji izmenu jugoslovenskog stanovni�tva u Istri za albansko stanovni�tvo u Jugoslaviji. To je naročito va�no za vas Srbe, jer bi na taj način posrbili va�e Kosovo, čije je stanovni�tvo prete�no albansko, a koje za vas Srbe ima toliku istorijsku i nacionalnu va�nost. Krajem februara ja ću odr�ati jedan veliki govor u Rimu i u tome govoru objavio bih na� novi savez i moju novu politiku prema Jugoslaviji...� Benito Musolini. ...Krajem februara (1941. prim. aut.) Bo�in Simić
se odjednom izgubio iz Moskve. Pri polasku, poslanik Gavrilović mu
je savetovao da ode da se vidi sa đeneralom Du�anom Simovićem. Po�to
se već zuckalo da Nemačka vr�i na nas pritisak, na Simovićevo
pitanje �ta da se radi, Gavrilović je (prema raportu koga imam kod
sebe u originalu) odgovorio: �Udar, udar, vr�ite udar!" Kada je
docnije taj udar i izvr�en i kad je bilo sve vi�e i vi�e jasno da će
nas Nemačka zaista napasti, poslanik Gavrilović, koji je savetovao
udar i koji je već 3. aprila svoju i Tupanjaninovu porodicu izvukao
iz Jugoslavije engleskim sredstvima i sa velikom sumom novca, i�ao
je kod nemačkog ambasadora grofa �ulenburga da ga moli da utiče na
Hitlera da ne napadne Jugoslaviju. U isto vreme je i nova vlada
đenerala Simovića slala na sve strane telegrame u kojima je molila
za milost i izjavljivala da priznaje sve paktove ne samo onaj od
25-og marta, već i sve ostale. MI SMO KUPILI REVOLUCIJU U ARHIVU kneza Pavla nalaze se mnoga pisma ser Sesila Perota, vaspitača kralja Petra II, koji je 12. januara 1977. godine odr�ao predavanje na temu: �Zalazak jedne dinastije" (Karađorđevića). Ser Perot je kazao: �Krajem marta 1941. navratio sam do mog starog univerziteta u Kembrid�u. Tu u dru�tvu mojih ranijih profesora i kolega, poveo se razgovor o dr�avnom udaru u Beogradu. Nekoliko od prisutnih nastavnika izjavilo je: �Nisu Jugosloveni izvr�ili puč, nego mi". Upitao sam ko su �mi"? Odgovor je glasio: �Mi, SOE, ili britanska tajna slu�ba pod upravom ministarstva za psiholo�ko ratovanje. Kralj Petar uop�te nije imao nikakvog uče�ća u puču, niti je bio konsultovan. Proklamacija koju je navodno čitao kralj na radiju, potpuno je la�na. Kralj istu nije video, niti potpisao, niti odobrio. Proklamaciju je pročitao jedan oficir imitirajući kraljev glas..." Ovu tezu kasnije je potvrdio i specijalni izaslanik predsednika SAD, pukovnik Donovan, koji je boravio u Beogradu uoči puča. On je izjavio: �Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili..." Knez Pavle je bio upoznat sa ovim aktivnostima britanske obave�tajne slu�be u Jugoslaviji. Ministru spoljnih poslova Halifaksu je poručio da su sve te akcije za njega �krajnje neodgovorne". Početkom 1940. godine, britanski obave�tajci su, i pored svega, u Beogradu osnovali telegrafsku agenciju �Britanova" čiji je zadatak bio da �iri dobro raspolo�enje prema Britaniji i njenim saveznicima. Agenti sekcije �D� isplaćivali su pojedine novinske izdavače. Tako je beogradski večernji list �Pravda" svakog meseca, dobijao po 150 000 dinara. Od sredine 1940. godine, britanski agenti su Zemljoradničkoj stranci isplaćivali 5.000 funti sterlinga mesečno. Samostalnoj demokratskoj stranci Svetozara Pribićevića, takođe, isplaćivane su značajne sume, a član ove stranke Srđan Budisavljević je bio član vlade. Britanski novac je davan i raznim patriotskim udru�enjima u Beogradu, na primer, Udru�enju starih ratnika. Seljačka stranka Dragoljuba Jovanovića takođe je bila na platnom spisku, a dva engleska izvora spominju da su funte stizale i na račun Srpskog kulturnog kluba Slobodana Jovanovića i Dragi�e Vasića. Cincar-Marković Kada sam se sastao sa nemačkim ministrom spoljnih poslova fon Ribentropom u Fu�lu, u novembru pro�le godine, nije mi bilo od njegove strane postavljen predlog da priđemo paktu, bar tako sam ja razumeo Ribentropa. Kasnije je nemački poslanik u Beogradu fon Heren dobio izve�taj od svog pretpostavljenog ministra da je on meni taj predlog izrično postavio. Tako je u početku na�ih pregovora o paktu do�lo do izvesnog nesporazuma. Kada smo, predsednik Cvetković i ja, posetili Hitlera i Ribentropa u Verchtesgaden-u, sredinom meseca februara, oni su nam taj predlog otvoreno postavili, izjaviv�i da nam jedino na taj način mogu garantovati na� teritorijalni integritet. Na� predlog o jednom eventualnom paktu o prijateljstvu i nenapadanju sa Nemačkom, kao i na�e sugestije o neutralnoj balkanskoj zoni, nisu hteli ni da uzmu u ocenu, te smo se tako vratili sa tog sastanka ne svr�iv�i ni�ta. Tek kada se Knez sastao sa Hitlerom i Ribentropom, početkom marta, na� se polo�a) znatno popravio. Nemački dr�avnici su i tom prilikom ostali pri svom zahtevu da pristupimo Paktu, ali Knez je uspeo da od njih dobije veoma va�ne ustupke; oni su, naime, pristali da od nas ne tra�e nikakvu vojnu saradnju, niti prelaz njihovih trupa preko na�e teritorije za sve vreme trajanja rata. Na taj način stvorena je osnova za pregovore, povoljna po nas jer smo u su�tini i dalje ostajali neutralni, a bile su nam zagarantovane granice ba� od onih, koji su jedini mogli da ih ugroze. ... �Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob,
bila je parola svih onih koji su i od rata i od groba be�ali u
panici ka moru, da bi se dočepali najbli�eg aerodroma ili
eventualnog broda, koji bi ih odveo u kakav sigurniji kraj, daleko
od boji�ta i rata, ostavljajući narodu Jugoslavije (Srbima) da bude
i rob i grob. Tim istim putem spasavanja po svaku cenu i�la i cela
vlada od 27. marta, ..., po�to su prethodno potpisali kapitulaciju
trupa, poslali vojsku u zarobljeničke logore, narod pod nemačkom,
italijanskom, mađarskom, bugarskom i albanskom okupacijom, pod
masakrom usta�kim i građanskim ratom iz koga je proiza�la dana�nja
komunistička okupacija Jugoslavije". III PARISKI ODGOVOR NA LONDONSKU PROSLAVU DESETOGODI�NjICE 27. MARTA 1941. �27. mart: narodni ustanak ili zavera protiv dr�ave", Pariz 1951. �Ako je 27. mart" pi�e Dragi�a Cvetković, �odu�evljavao neprijatelje bilo integriteta na�e Otad�bine i jedinstva na�ih naroda, bilo nacionalne Jugoslavije, onda on svakako ne mo�e - kada se naročito danas poznaje istina činjenica - da odu�evljava tzv. Jugoslovenske nacionaliste, a jo� manje da ih navodi da proslavljaju slom svoje dr�ave i strahovito istrebljenje svoga naroda, �to je nesumnjivo neposredna njegova posledica. Mi vidimo da komunisti sa najvećim odu�evljenjem proslavljaju, - i to sa puno razloga - 27. mart kao prvi dan svoje komunističke revolucije koja ih je dovela na vlast. Ali jo� pre komunista ovaj herostatski podvig odu�evljeno su pozdravili Pavelić i usta�e. Jer samo 27. mart je omogućio Paveliću da u haosu rata i na�eg sloma ostvari svoju monstruoznu usta�ku dr�avu i da pobije vi�e stotina hiljada Srba, Jevreja i neposlu�nih Hrvata (takvih je bilo vrlo malo). O Pavelićevom stavu prema 25. i 27. martu govore nam dokumenta jo� iz onoga vremena. Za vreme 'Nezavisne dr�ave Hrvatske' 1942. godine izdao je u Zagrebu Mijo Bzik, Pavelićev sekretar za 'promid�bu' jo� dok je bio u emigraciji u Italiji, jednu vrstu, zvaničnog dnevnika dolaska usta�a na vlast. Ta knjiga objavljena pod naslovom Usta�ka pobjeda u danima ustanka i oslobođenja bele�i događaje dan po dan u 1941. godini. Tako na 48. strani svoje knjige Mijo Bzik pi�e da je u danima kada su se vodili pregovori o pristupanju Jugoslavije Trojnome paktu, Pavelić uputio svojim ljudima u Hrvatskoj poruku u kojoj veli: �Bit će dr�ava u cijelom opsegu i s potpunim vrhovni�tvom do krajnjih istočnih granica. Kao �to se vidi, Jugoslavija nije ostala po strani, i ako su neki od njih u zadnji čas poku�ali spasti �to se dade. Doći će njezina kapitulacija u potpunom smislu riječi, a na na�u korist. Radi toga ni diplomatski ugovor, kojem neki �ele iz Beograda pribjeći, neće imati nikakve vrijednosti, jer se zna da ti ugovarani neće ostati dugo na vlasti, budući da im pučisti već u Srbiji spremaju sprovod...� U samom trenutku kada je Jugoslavija ipak potpisala Trojni pakt, �to se Pavelić nadao da preko svojih neobičnih saveznika iz Srbije spreči, 26. marta 1941. Pavelić je uputio novu poruku u Hrvatsku te�eći svoje pristalice da potpisivanjem Pakta jo� nisu sve nade za usta�ku stvar propale. Za usta�e nisu radili Hitler i Musolini već srpski generali Du�an Simović i Borivoje Mirković, sa svojim zaverenicima. U toj svojoj poruci upućenoj 26. marta u Hrvatsku Pavelić je rekao: 'Likvidacija će doći brzo jer oni koji su potpisali ugovor, izazvali su u Srbiji već ogorčenje. Neka se nitko ne obzire na jaku neprijateljsku promid�bu. Već skorih dana razvit će se u Srbiji događaji, koji će izazvati konačne delatnosti...' Pavelić je već 26. marta znao da će srpske pučiste biti njihovi konačari za njegov povratak u Zagreb i da će mu oni, slu�eći tuđinu, predati Srbe u Hrvatskoj pod usta�ki no� i malj. Sa najvećim odu�evljenjem pozdravio je Pavelić puč od 27. marta. Onda kad je već mislio da će se vratiti u svoju konfinaciju, da i dalje vegetira kao emigrant, srpski pučisti od 27. marta ustoličili su ga kao poglavara u Zagrebu. Zato je on 31. marta 1941. uputio ovakvu odu�evljenu poruku u Hrvatsku: �Kao �to vam je poznato, događaji su se razvili onako kako smo si samo �eleti mogli i u kojem smo se pravcu borili dugi niz godina... Na�a usta�ka stvar je posve sigurna...� Na ovu Pavelićevu odu�evljenu poruku o 27. martu mi nemamo potreba da dajemo ma kakav komentar. Na nju bi mogla da odgovori samo savest - kada bi je imali - onih koje je narod u zemlji već davna nazvao grobarima Jugoslavije. Kakva je imala da bude posledica puča od 27. marta za Srbe u Hrvatskoj, to je Pavelić već objavio u navečerje rata, jo� pre nego �to se dokopao vlasti u Hrvatskoj, 5. aprila 1941. u 23.20 časa, pozivajući preko radio stanice Velebit iz Italije hrvatski narod na ustanak. Pavelić je u tom svome pozivu rekao i ovo: �Di�e se Slobodna i Nezavisna Dr�ava Hrvatska, u kojoj će, hrvatski seljački narode, biti u tvojim rukama sva zemlja i sva vlast... a iz koje će biti iskorenjen sav korov �to ga je tuđinska du�manska ruka bila posijala...�. Ovu je poruku za pokolenja sačuvao Mijo Bzik u svojoj knjizi Usta�ka pobijeda... na strani 69-70, ali je nju već kada je izgovarana, snimila na gramofonskoj ploči beogradska radio stanica, u kojoj su sedeli pučistički oficiri, vazduhoplovci, ali koji u tome trenutku nisu razumeli svu te�inu svoga zločina počinjenog prema svome narodu jer onaj 'korov' koga je Pavelić obećavao da će, blagodareći puču od 27. marta, moći da iskoreni, bili su one hiljade srpskih mladića, staraca, ljudi, devojaka, �ena, dece, odojčadi, pa čak i dece u majčinoj utrobi, koji su najjezivijom mučeničkom smrću platili bolesne ambicije jednih, potkupljivost drugih, odsustvo svakog osećaja odgovornosti onih, koji su zaslepljeni perspektivom vlasti, makar i za nekoliko dana, pohitali da je prime pa ma i po milionsku �rtvu svoga naroda, makar i po propast Otad�bine". Usta�ki poglavnik dr Ante Pavelić u mladosti je bio član Hrvatske stranke prava15 kojoj je pripadao i Josip Frank. Usta�tvo je nastavak �frankov�tine". Kad je ustanovljena kraljevina SHS starčevićevci i frankovci li�eni zaleđa Beča, nisu mogli vi�e proganjati Srbe, morali su zaboraviti reči: �Vlah" �Vla�ka svinja"... Javno, vi�e nisu smeli da ovako psuju Srbe, ali dobili su novu motivaciju: umesto njihovog rimokatoličkog i apostolskog cara, sada je vladar postao jedan Karađorđević, po njima �opančar" i ��izmatik". Oni su to proglasili za uvredu i nasilje nad �hrvatskim hiljadugodi�njim pravom" i objavili da srpska �hegemonija i imperijalizam" ograničavaju hrvatsku slobodu. Do ukidanja Vidovdanskog ustava, 6. januara 1929, usta�ki pokret nije postojao. Kao čelnik Hrvatske stranke prava dr Ante Pavelić je bio poslanik u skup�tini Kraljevine SHS. Posle dr�avnog udara i uvođenja samovla�ća kralja Aleksandra, Pavelić odlazi u emigraciju i u Mađarskoj osniva terorističku udrugu: hrvatske usta�e. U Italiji, gde je dobio podr�ku Musolinija i klerikalaca, Pavelić se povezuje sa makedonsko-bugarskim teroristima i arnautskim Kačacima, da bi svi zajedno radili na uni�tenju jugoslovenske dr�ave. Dobijaju i neočekivanog saveznika: Komunističku partiju Jugoslavije. Godine 1932, u partijskom listu �Proleter" (decembar 1932. godine, broj 28. pi�e: �U posljednje vrijeme počinje da se �iri, osobito u Lici i Sjevernoj Dalmaciji, usta�ki pokret protiv srpskih okupatorskih vlasti. (...) Komunistička partija pozdravlja usta�ki pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njegovu stranu. Du�nost je svih komunističkih organizacija i komunista da taj pokret pomognu i predvode". Ali nisu komunisti jedini sarađivali sa usta�ama. Vi�e od decenije posle sloma Kraljevine Jugoslavije, tačnije 1954. godine, emigrantski �Izbor" (za usta�ku promid�bu) objavio je vest da je do�lo do sastanka dr Milana Stojadinovića i dr Ante Pavelića u Argentini. Tim povodom, poglavnik je dao �priopćenje": �Naravno, mogu vam reći i to, da smo dr Stojadinović i ja izmenjali međusobno misli o potrebi i vrijednosti pomirenja obaju naroda na bazi mirnog razlaza i uspostave vlastitih dr�ava, to jest s jedne strane dr�ave Hrvatske, a s druge strane dr�ave Srbije, time da svaki narod svoju dr�avu uredi onako, kako to sam �eli te da svoje odnose s drugim narodima i zemljama izravno ustanovi" ("Izbor" novembar-decembar 1954. str, 5-6). Nove istine o Milanu Stojadinoviću, objavile su Večernje novosti u feljtonu koji je počeo da izlazi 27. januara 2005. godine (autori Veljko Lalić i Uglje�a Bal�ić), pod naslovom Milan Stojadinović u tajnom arhivu Udbe. Na osnovu verodostojnih dokumenata obelodanjeno je da je od 1952. godine, boraveći u Argentini, Milan Stojadinović postao saradnik Udbe, sa konspirativnim imenom �Mercedes"! Biv�eg predsednika Kraljevske vlade zavrbovao je lično Titov prvi obave�tajac Bo�ko Vidaković. ...Zatim, Vauhnik pobija tvrdnje da je aprilski rat u Jugoslaviji usporio nemački napad na SSSR. I ka�e: �Engleski vojni analitičar Lidel Hart gleda na beogradski puč kao na jedinstveni samoubilački akt Jugoslavije, koji je najvi�e �tetio njoj samoj, pogotovu po�to je potenciran bezglavim gerilskim ratom raznih struja. Naročito je bio �tetan i po Englesku, koja je tada pobedonosno prodirala prema Tripoliju, po�to je razbila italijansku vojsku. Engleska beogradskim pučem dala se zavesti da se i u Africi zaustavila i da je deo svojih trupa prebacila u Grčku. �ef nemačkog General�taba general Halder dokazuje, da jugoslovenska epizoda nije uticala na određivanje početka rata prema Rusiji, po�to je neočekivano brzo zavr�ena. Istina, početak rata protiv Rusije predviđen je za 25. maj, ali zbog lo�eg vremena, koje nije dozvoljavalo upotrebu tenkova na blatnjavom zemlji�tu, on je vi�e puta odlagan sve do 22. juna, dok su vojničke operacije u Jugoslaviji zaključene 20. aprila". I jugoslovenski obave�tajac u Berlinu zaključuje: �Samo vlastiti interesi i vlastite koristi slu�e kao merilo političkog morala. Čerčil je postao veliki samo zato jer je za očuvanje �ivota jednog jedinog Engleza, umeo da �rtvuje čitave narode i dr�ave. Time je sve rečeno". ... �Velike sile", ka�e Dragoslav Đorđević, �Nemačka, Velika Britanija i Sovjetski Savez upotrebljavale su Jugoslaviju sebično i nesmotreno u odbrani svojih sopstvenih interesa za vreme borbe na �ivot i smrt 1941. godine". GENERAL Simović je bio ubeđen da puč neće uvesti zemlju u rat, a slično je mislio i general Mirković koji je prema pouzdanim svedočenjima bio �veliki germanofil, lični prijatelj mar�ala Geringa, čiju je fotografiju sa posvetom, dr�ao na počasnom mestu u svojoj kancelariji". Svoja mi�ljenja o 27. martu izneli su kasnije skoro svi učesnici. J. B. Hoptner je u svome radu (napisanom posle konsultovanja arhiva kneza Pavla na Kolumbija univerzitetu) zapazio mi�ljenje Vlatka Mačeka, koji je puč ocenio kao �čisto srpsku stvar" organizovanu pre svega radi svrgavanja kneza Pavla s vlasti i to zato �to je on bio �isuvi�e naklonjen Hrvatima". Mačekova ocena ličila je na ono �to je o 27. martu zapisao u svoj dnevnik zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac. On je razumeo 27. mart kao �dr�avni udar velikosrba", koji je Hrvate doveo u �grozan" polo�aj, budući da se oni od velikosrba nemaju nadati �ničemu dobru". Stepinac je, takođe, imao komentar i na poruku patrijarha srpskog Gavrila, upućenu preko Radio Beograda. Patrijarh je pozdravio dr�avni udar i podsetio da se srpski narod jo� jednom u svojoj istoriji privoleo carstvu nebeskom, to jest carstvu Bo�jem. �Tako veli g. Gavrilo" pi�e Stepinac. �Međutim, sva dosada�nja akta govore o nečemu drugom, negoli o carstvu nebeskom sa strane pravoslavne crkve. (...) Doznao sam da ni Maček nije imao pojma o dr�avnom udaru, nego je saznao za njega preko radija. Iz celog ovog čina opet izbija na javu činjenica da su Srbi i Hrvati dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u �ivotu. Duh bizantinizma je ne�to tako grozno da je svemogući, a sveznajući Bog u stanju parirati intrigama i podvalama tih ljudi." O engleskom stavu: �Britanska vlada je znala da je Jugoslavija vojnički slaba, ali je ipak nastojala svim silama da je uvuče u rat. Za Britaniju je bila glavna stvar odstraniti Hitlera od Britanskog ostrva, smanjiti njegove vazdu�ne napade, i otkloniti opasnost Nemačke invazije Engleske (Čerčil: Bili smo glavom jedva iznad vode). Britanska vlada je aktivno učestvovala u pripremi puča u Beogradu. Ona je dala svom ambasadoru potpuno ovla�ćenje da učini �to je potrebno za promenu vlade u Beogradu, čak i po cenu nemačkog napada. Za ovu svrhu su britanske agencije u Beogradu potro�ile znatne sume novca. Novac je dat i vodećim članovima jedne srpske političke stranke. Tako su Britanci i navodno stvorili raspolo�enje za puč i obaranje vlade". Đorđević: (o Srbima) Narod je u osnovi dobar, ali mu je inteligencija podbacila. Mi, kao celina, vi�e verujemo u narodne pesme nego u fakta; mislimo vi�e srcem nego glavom. Iz razgovora Dragoslava đorđevića sa dr Jakobom Hoptnerom Tjorđević: Da li Vi znate zbog čega se Simović vratio u Jugoslaviju i sarađivao sa komunistima? Hoptner: Simović nikako nije mogao da ostane u emigraciji. Čerčil je bio otvoreno protiv njega, a mlađi oficiri Srbi su ga mrzeli jer su verovali da je on glavni krivac za propast dr�ave. On nije imao nikakvih sredstava za �ivot u inostranstvu. Drugim rečima, on je na�ao sebi pribe�i�te kod Tita. Tito mu je dao pristojnu penziju i iskoristio ga kao svedoka protiv biv�e kraljevske vlade i monarhije. Đorđević: Simović je zaista veliki gre�nik. Zbog njegovog bezglavog rada, prvo u zemlji pa posle u inostranstvu, Jugoslavija je mizerno propala. Zemlja i narod su bačeni u propast. Skoro dva miliona ljudskih bića je izgubilo �ivot bez potrebe. I Ljotić je zaključio jednim, za njega tipičnim, obja�njenjem: �Posle dr�avnog udara, imao sam sastanak sa generalom Bogoljubom Ilićem, koji mi je u ime pučista ponudio da uđem u vladu, pod uslovom da osudim Pakt i da se izjasnim za Engleze. Ja sam, naravno, to odbio, i savetovao mu da nova vlada prihvati pakt i da gleda da uredi odnose sa Nemačkom, ako je to jo� moguće, ali mi je bilo jasno da je rat neizbe�an jer je Simovićeva vlada bila potpuno u rukama engleskih plaćenika, koji su za tuđ račun gurali zemlju u rat i propast". Izjava dr Spalajkovića: �Na najveću nesreću srpskog naroda, na�i
politički i vojni prvaci nisu razumeli Kneza i njegovu dalekovidnu
politiku. Oni su se u proceni međunarodne situacije i na�eg polo�aja
rukovodili iracionalnim shvatanjima i osećanjima, a ne hladnom
političkom računicom. Pri tome su zaboravili da nama, Srbima,
Englezi nikada nisu bili prijatelji, pa i u ovom slučaju oni su nas
iskoristili za svoje sebične račune i odbaciće nas kao trulo voće
kad im vi�e ne budemo trebali. Ume�anost Sovjeta - dokazana! U Londonu je 1951. godine iza�la knjiga jednog
sovjetskog prebega koja nedvosmisleno osvetljava ume�anost SSSR-a u
srpskoj tragediji od 27. marta 1941. godine. Reč je o general�tabnom
oficiru IV odelenja Crvene armije, kapetanu Ivanu N. Krilovu, koji
je pobegao na Zapad i objavio knjigu Soviet Staff Officer (London,
The Falcon Pres Ltd). U svojoj knjizi pi�e sovjetski obave�tajac, major Krilov: Nekoliko dana posle razgovora sa Kestringom (nemački general u misiji u Moskvi 1940-41.), sreo sam ponovo Muravjeva (oficir na slu�bi u istom odelenju kao i Krilov). Imao je dobre vesti za mene: Politbiro je odlučio da prihvati predloge General�taba i Molotov je dobio instrukcije da otpočne pregovore sa Jugoslovenskim ministrom u Moskvi za jedan rusko-jugoslovenski ugovor. U isto vreme, �apo�nikov (načelnik Glavnog general�taba) je lično �ispipao" jugoslovenskog vojnog izaslanika (pukovnika �arka Popovića). �apo�nikov je predlo�io jugoslovenskom vojnom izaslaniku da se uspostave stalne veze između sovjetskog i jugoslovenskog general�taba da bi se sru�ila jugoslovenska vlada čim se sazna za njeno pristupanje paktu. Jugoslovenski vojni izaslanik prihvatio je predlog sa odu�evljenjem" (podvukli autori). Dr Gregorić je na kraju rekao sledeće: �Posle 27. marta, moj prijatelj Nojhauzen imao je
prilike da razgovara o martovskom događaju sa mar�alom Geringom, pa
mu je on, između ostalog, rekao i ovo: Za nas je bolje �to se to
sada desilo, nego kasnije, u daljem toku rata. Ovako smo sa
neznatnim �rtvama eliminisali Jugoslaviju kao vojnog faktora i
mo�emo samo biti zahvalni generalu Simoviću �to nam je na vreme
otvorio oči. Zato vi Nemci, koji �ivite u Srbiji, budite spokojni,
produ�ite svoj rad kao da se nije ni�ta desilo jer ste nam jo� uvek
potrebni. Sada ćemo moći da sa Srbima sondiramo stare račune, jo� iz
pro�log svetskog rata" PUČ - RAZDOR MEĐU SRBIMA PUČ je uzrokovao dugotrajnu, u�asnu podelu među Srbima. On nije bio samo kamen razdora u toku Drugog svetskog rata, uzrok građanskog rata, već je i posle rata obele�io srpsku političku misao u emigraciji i, na određen način, u otad�bini. Puč je postao virus, pa je i danas uzročnik srpskih bolesno ostra�ćenih zavada koje potresaju na�u javnu scenu. U Zbirci kneza Pavla sa Kolumbija univerziteta, u jednom pismu koje je Dragi�a Cvetković poslao knezu 28. avgusta 1951. godine, nalazi se i ovo: ��aljem Vam Avakumovićeva pisma. Naravno, da i on ne vidi sasvim dobro stvari. Ali je od interesa njegov razgovor sa Slobodanom. Profesor koji se spominje u pismu, to je Slobodan (Jovanović, prim. aut.). Uvek isti: pere ruke, ne zna ni�ta, ali sve podbada. Njega treba gađati i svi mi odobravaju �to sam ga označio kao glavnog pokretača kampanje protivu nas." Iz pisama koje Cvetković �alje knezu ima se
utisak da Cvetković nastavlja da se pona�a u emigraciji kao da je
jo� uvek kne�ev prvi ministar. Njegova pisma su u najvećem broju
puna raznih podataka: o jugoslovenskom Odboru u Londonu, o Mačeku, o
biv�em kralju Petru Drugom, o situaciji u Jugoslaviji... Knez, je,
čini se iz Cvetkovićevih pisama, često umoran od svega, kao da ne
�eli da ga i dalje progoni avet srpskih podela, zloduh 27. marta.
No, sasvim je sigurno, knez sve čita i odla�e zajedno sa kovertom� Odlomci tekstova preuzeti iz knjige: MIODRAG JANKOVIĆ - VELjKO LALIĆ KNEZ PAVLE - ISTINA O 27. MARTU
|
|||
|
[novosti]
[eparhija]
[sv.sava
gk]
[episkop]
[istorija]
[manastir]
Copyright � 2003, 2004, 2005 Gornjokarlovačka
Eparhija. |
