Досељавање Срба на подручје Плашког

Плашки и предио око Огулина представља једно затворено географско подручје. То је плашчанска висоравн која се протеже све до Огулина. Издвајамо ово подручје, јер у строгом смислу ријечи, није Лика, не спада ни у Кордун, као ни у Горски Котар. Када је крајем 15. вјека настрадо од Турака утврђени франкопански град Модруш, Франкопани оснивају утврђени град Огулин. Ту у близини налази се и стари франкопански град Витуњ. Године 1632. помиње се прва српска насеобина око Витуња. Гашпар Франкопан 7 година касније насељава око Витуња још 17 српских кућа. У Хрељину и Отоку, мјестима у близини Огулина у супротном смјеру, било је, како изгледа, нешто Срба у крајишкој служби још године 1540. Оток, као и сусједно му мјесто Муњава насељени су почетком 17. вијека.

Од Муњаве према Плашком почетком 17. вијека било је још пусто. Године 1609. три српска кнеза обраћају се Ратном савјету у Грацу с молбом да им се дозволи насељавање у Плашком, око ријека Дретуље и Јасенице. У молби наводе како су пребијегли са 532 душе, 190 војника. Моле још да им се у Плашком сагради кула, како би са својим војницима затворили Турцима прелазе између Карловца и Сења, Слуња и Тоуња. Надвојвода је заповједио огулинском капетану Ивану Галу да их прими. Кнезовима су одређене по двије војничке плате, а наређено је да се народу додјели 200 стара проса.

Досаљавања у Плашки настављена су у годинама 1610, 11. и 12. Године 1612. у Плашки долазе 24 породице из Лике. Године 1655. прешло је у Плашки 12 кућа из Коренице која је још била под Турцима. Они су собом довели и много стоке. Помиње се и једна сеоба у Плашки године 1666.

 Године 1705. војне власти су дозволиле да се 30 кућа из Плашког пресеlи у Личку Јесеницу, 15 километара од Плашког на ријеци Јесеници.Тек године 1663. Плашки је добио војничку кулу, коју су тражили кнезови још почетком 17. вјека када су молили дозволу за насељење Плашког.

 

 
   

[новости] [епархија] [св.сава гк] [епископ] [историја] [манастир]
[публикације] [адресар] [ризница] [апел] [линкови]

Latinica

Copyright 2003 Gornjokarlovačka Eparhija.
Designed by SeRGio